Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Крајишки родови => Тему започео: Зрно Децембар 29, 2018, 03:20:01 поподне
-
Постоји већ неколико презимена, пореклом из шире околине Гламоча, која су тестирана и показала се међусобно генетски врло блиска, у оквиру велике скупине R1b>BY611>Z2705. За све је карактеристична слава Никољдан. Неки писани извори упућују да су у тој причи најбитнији Срдићи. Конкретније подручје порекла би била област Унац, западно од Гламоча.
Главна карактеристика рода, када се гледају 23 маркера, била би узастопно 13-13-13 на DYS439, DYS389I,DYS392, као и узастопне вредност 17-17 на DYS576,DYS570.
Припадници рода за сада:
Качар, из околине Шипова или Гламоча. Иначе их има у селима између Гламоча, Шипова и Босанског Петровца, који славе Никољдан. За село Буковача код Бос. Петровца пише: "Качар — три куће на Авали. Славе Никољдан. Звали се пре Срдић. По једном занатлији качару из своје породице добише сви презиме Качар. Овамо су дошли из Унца. Отуд их дигне бег пре сто година и они се приклоне овде."
Кецман, са славом Никољдан, пореклом из Бос. Петровца. Иначе Кецмани већином славе Св. Вартоломеја и припадају другим хаплогрупама.
Радић из Илијаша. За њих пише да потичу са Унца код Гламоча (село Црни Врх) и да су се раније презивали Савић. У Црном Врху заиста постоје Савићи са славом Никољдан, али и Срдићи. Рађеновић наводи да су настали од рода Штрбаца из Херцеговине, али тешко да је то тачно.
Качар, Кецман и Радић имају потпуно поклапање на 23 маркера.
Зрнић из Кричака код Дрниша (Далмација) има специфична два маркера (dys458=13 има само он од свих познатих), која га разликују од претходне тројице, али су му свеједно они најсличнији од преко 70 тестираних Срба из групе BY611. Иначе, многа презимена дрнишког краја потичу из околине Гламоча и Јања (Шипово). Сеоба је била 1690. године, са турске на млетачку територију.
Амиџић из Рибника код Кључа (Никољдан) на ФТДНА има потпуно поклапање са Зрнићем на 12 маркера. Тешко да може бити било шта друго, осим овог рода. Њима је усмено предање да потичу од Срдића.
Срдић са 23andme, је означен као CTS9219, а то је грана изнад BY611. Пошто међу Србима скоро да уопште нема ништа ниже од CTS9219, а да није BY611, онда је јасно. Срдића има у преко 20 села од Гламоча, до Петровца, Кључа и Крупе. Карактеристична је слава Никољдан, осим у само 2 села.
Недавно је Зрнић тестиран на ФТДНА и показало се да на припада грани Y32147, у којој је већина Срба и осталих са Балкана, него је изнад Y32147, а испод Z2705. Очекујемо убудуће јаснију слику ове гране и потенцијалне потврде, када се тестирају други Никољштаци.
Овај род би могао бити у блиској вези и са другим BY611 Никољштацима, на територији Србије, пошто су им они следећи најближи по маркерима.
-
Срдић са 23andme, је означен као CTS9219, а то је грана изнад BY611. Пошто међу Србима скоро да уопште нема ништа ниже од CTS9219, а да није BY611, онда је јасно. Срдића има у преко 20 села од Гламоча, до Петровца, Кључа и Крупе. Карактеристична је слава Никољдан, осим у само 2 села.
Волић, Србија, R1b-Z2103>BY250
Стојковић, Србија? R1b-Z2103>Y5587
Дакле на 23andMe тестирају BY250 и Y5587, према томе сваки овај нови "CTS9219" резултат мора бити BY611, код Албанаца постоји један CTS9219* резултат али тај хаплотип је уникатан и екстремно риједак.
-
Хвала Зоре. Сматрао сам да је вероватноћа преко 90%, али ти си је сад подигао на 99%. :)
-
Качар, из Стројица код Шипова (област Јањ). Иначе их има у још неким селима између Гламоча, Шипова и Босанског Петровца, који славе Никољдан. За село Буковача код Бос. Петровца пише: "Качар — три куће на Авали. Славе Никољдан. Звали се пре Срдић. По једном занатлији качару из своје породице добише сви презиме Качар. Овамо су дошли из Унца. Отуд их дигне бег пре сто година и они се приклоне овде."
Зар тестирани Качар није пореклом из околине Гламоча? Мада би свакако Качари из околине Гламоча и Качари из Стројица код Шипова требало да су исти род.
-
Према каснијим информацијама од Качара, испада да је негде из околине Шипова, али не из Стројица (тамо их нема), него из Сарића или Мујџића.
-
Срдић је тестирањем на 23 маркера потврђен као припадник овог рода, мада је сад створила проблем вредност 12 на на маркеру DYS439, којом одудара од осталих.
Грабеж из Растоке (Рибник/Кључ) је најновији члан рода, тестиран на 37 маркера, на FTDNA. Поклапа се потпуно са Качаром-Кецманом-Радићем. Исто слави Никољдан. По предању је старије презиме било Босиљчић. Мало има трагова о Босиљчићима - око Сарајева (Сарајевско Поље, Висока) и Јабланица код Босанске Градишке, плус Босиочић код Дубице. Углавном славе Никољдан.
-
Битно је напоменути да у Босанској Крајини постоје још неки R1b>BY611, али имају друге славе и по маркерима се доста разликују, тако да нису блиски. То су Крчмар из Хотковаца код Гламоча (Ђурђевдан) и Гранула из Пискавице код Бањалуке (Стевањдан). Разликују се доста међусобно и од Никољштака. Са Гранулом је по свему судећи у роду Малиновић из истог села. Дакле, за сада три различите гране.
-
Што се тиче Качара, они су из Шипова (Никољштаци) , а у Гламочу су качари муслимани.Савићи из Црног Врха (Гламоч), су Никољштаци и у вјероватној су вези са родовима који су настали од Јагодића (Ајдер-Преодац,Хајдер -Рељино село и Пријани,Баришић -Стекеровци..)
-
(https://i.postimg.cc/QMCrKdLv/Canon-PIXMA-MG4250-600-1-1.jpg)
На FTDNA је дефинисана наша грана као BY200954
Прво што упада у очи на овом блок-стаблу је много заједничких SNP-ова, у односу на друге огранке.
-
Милан Карановић у својој књизи о Саничкој жупи наводи презиме Шпегар са славом Никољдан из Санице Српске код Кључа, досељени од Унца, раније презиме Срдић.
Дакле и ово презиме можемо сврстити међу наше редове.
-
Милан Карановић у својој књизи о Саничкој жупи наводи презиме Шпегар са славом Никољдан из Санице Српске код Кључа, досељени од Унца, раније презиме Срдић.
Дакле и ово презиме можемо сврстити међу наше редове.
На попису из 1991. било је Шпегара код Бос. Петровца - село Бара 19, Колунић 19, Добро Село 5...и још само један у Гашници код Бос. Градишке. То је по селима, без градова.
-
У Саници је било Срдића и Грабежа, али нема Шпегара 1991. Сигурно су били раније јер се помињу у књизи Презимена Срба у Босни.
-
Ти Грабежи у Саници су се касније доселили вјероватно из Трескавца јер их Карановић није забиљежио. Било је Грабежа и у Рамићима и Велагићима код Кључа, 1914 је забиљежен Марко Грабеж из Велагића који је преко Бремена у Њемачкој отишао за САД.
-
Највише Грабежа (преко 20) је 1991. било у Трескавцу, Марићки, Горњој Пецкој, Бравницама и Каменици. У још неким селима по пар њих. Смо што неки славе Јовањдан, и могуће да нису наша грана.
-
По предању смо се у Трескавац доселили из Пецке, али тамо претежно славе Јовањдан. Већ сам ступио у контакт са неким Јовањштацима па ћемо видити какви су резултати :)
-
Зрнић, Никољдан, Кричке/Дрниш
Грабеж, Никољдан, Растока/Рибник
-
Мапа миграција BY199059>BY198296>BY200954, на основу досадашњих сигурних припадника гране. Моја хипотеза, која не мора бити тачна. Чекамо још резултата и склапања коцкица у будућности.
(https://i.postimg.cc/dVLpb4Y5/112-godina.jpg)
-
Мапа миграција BY199059>BY198296>BY200954, на основу досадашњих сигурних припадника гране. Моја хипотеза, која не мора бити тачна. Чекамо још резултата и склапања коцкица у будућности.
(https://i.postimg.cc/dVLpb4Y5/112-godina.jpg)
Врло је могуће да је матица једног старобалканског рода могла бити баш у средњем Полимљу које је, само да подсетим, препуно стећака. Ако би се ту само мало загребало теорије би вероватно постале аксиоми😐
-
(Ђурђиц), Ваљево
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а има модалне вредност за најнизводнију грану BY200954, која је иначе специфична само за западне крајеве (извориште Бос. Крајина, тачније Унац/Гламоч) и сви редом славе Никољдан. Дакле, има потпуно поклапање на 23 маркера са више њих одатле, иако је територијално далеко и слави другу славу. Није искључено да је тестирани измутирао на два маркера и случајно се погодио са Крајишницима, а да можда припада роду који слави Ђурђиц, од којих се разликује на само два маркера (Обрадовић и још тројица из Старог Влаха, Рашке и Косова). За њих се не зна којој би грани испод R1b-Z2705 припадали. Препоручио бих тестирање у Данте Лабс када буде попуст или барем проверу СНП маркера у Yseq.
Све у свему, занимљива ситуација за истраживање порекла, а ово су линкови за тестираног што се тиче генетике:
Једно теоретско питање :)
Поклапање на 23 маркера са граном BY200954. Али помало необично, услед географске удаљености, славе, смера миграција.
Колико је могуће најузводније да резултат дивергира, након урађеног Данте лабс теста? Да ли се може бити узводно негативан на BY198296, или BY199059, или BY38894 итд?
-
Једно теоретско питање :)
Поклапање на 23 маркера са граном BY200954. Али помало необично, услед географске удаљености, славе, смера миграција.
Колико је могуће најузводније да резултат дивергира, након урађеног Данте лабс теста? Да ли се може бити узводно негативан на BY198296, или BY199059, или BY38894 итд?
Ако сам добро разумео, питаш да ли неко ко је позитиван на SNP BY200954 може бити негативан на старије мутације, као што су BY198296, или BY199059, или BY38894. Уколико је то питање, одговор је да то практично није могуће. Кажем практично, јер би теоријски могло да се деси да нова (повратна) мутација поново настане на неком од старијих SNP-ова, тако да му се врати оригинална (негативна) вредност. Но то је заиста на теоријском нивоу и таква ситуација би вероватно била праћена и појавом других новела, па би се могла и препознати.
-
Врло је могуће да је матица једног старобалканског рода могла бити баш у средњем Полимљу које је, само да подсетим, препуно стећака. Ако би се ту само мало загребало теорије би вероватно постале аксиоми😐
Без везе питање,али какве везе имају стећци са старобалканским народима? Мислим,има,али има и такође са Словенима итд.
-
Ако сам добро разумео, питаш да ли неко ко је позитиван на SNP BY200954 може бити негативан на старије мутације, као што су BY198296, или BY199059, или BY38894. Уколико је то питање, одговор је да то практично није могуће. Кажем практично, јер би теоријски могло да се деси да нова (повратна) мутација поново настане на неком од старијих SNP-ова, тако да му се врати оригинална (негативна) вредност. Но то је заиста на теоријском нивоу и таква ситуација би вероватно била праћена и појавом других новела, па би се могла и препознати.
Хвала пуно :) Одговара ми ова екипа, стара доказана. У добром сам друштву.
-
Детаљно сам испитао Срдиће, колико је могуће из извора, а Срдићи су изгледа пресудни код ове наше гране. Они су далеко најбројнији и најраширенији, а за нека друга презимена постоји предање да су настала од њих, као што су Шпегари, Качари и Амиџићи, а савим изгледно и огранак Кецмана са славом Никољдан, иако нема трага томе. Сви они су генетички потврђени припадници рода.
Такође сам утврдио да сви Срдићи из Босне славе Никољдан, иако се у једном шематизму наводе неки са Аранђеловданом и Ђурђевданом. Дошао сам до закључка да су то грешке.
Сад, имамо Срдиће из Унца - Црног Врх који су најбројнији и сигурно су одатле мигрирали у многа друга села. И тај Црни Врх се намеће као нека матица свих. Међутим, пронашао сам податке са турског дефтера из 1604. за нахију Каменград (насеље одмах до Санског Моста) у којем се наводи баштина Вукмира Срдића у селу Окорина, које није убицирано, нити има изгледне шансе за то.
(https://i.postimg.cc/8PwWzxkJ/jug-mapa-Copy-2-Copy-Copy.jpg)
У непосредној близини Каменграда/Санског Моста, има неколико села са Срдићима (Миљевци, Лушци, Јелашиновци, Оштра Лука). Да ли су они ту дошли из Унца/Црног Врха или су можда потомци овог Срдића? Не знам одговор.
Срдићи су документовани у Војној крајини средином 17. в, и сигурно су то преци данашњих Срдића на простору Хрватске, само је проблем што изгледа да нико од њих не слави Никољдан, према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. Они из Лике/Врховина сасвим сигурно Св. Трифуна. Било их је доста у селима Дуги Дол код Карловца, Шљивовац код Вргинмоста и у селима Пушина и Гаћишће у Славонији (у оба се могу испратити њихови преци 1736. год).
Имамо и Грабеже из околине Рибника (село Трескавац) за које нема предање и литература о везама са Срдићима, а то село Трескавац се налази тачно између села Слатине и Растока из којих је документована сеоба 1690. према Далмацији, што би се могло повезати са Зрнићима из околине Дрниша. И да додамо још сасвим нејасно предање о пореклу Срдића из околине Дрниша, које ствара конфузију.
На карти су села са Срдићима 1991. Што је тамније, то су били бројнији. Љубичасто су Шпегари, од Шпеге Срдића.
(https://i.postimg.cc/SKbzwXG8/jug-mapa-Copy-2-Copy-Copy.jpg)
-
Срдићи су документовани у Војној крајини средином 17. в, и сигурно су то преци данашњих Срдића на простору Хрватске, само је проблем што изгледа да нико од њих не слави Никољдан, према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. Они из Лике/Врховина сасвим сигурно Св. Трифуна. Било их је доста у селима Дуги Дол код Карловца, Шљивовац код Вргинмоста и у селима Пушина и Гаћишће у Славонији (у оба се могу испратити њихови преци 1736. год).
Срдићи из Шљивовца код Вргинмоста прослављају Аранђеловдан.
-
Имамо и Грабеже из околине Рибника (село Трескавац) за које нема предање и литература о везама са Срдићима, а то село Трескавац се налази тачно између села Слатине и Растока из којих је документована сеоба 1690. према Далмацији, што би се могло повезати са Зрнићима из околине Дрниша. И да додамо још сасвим нејасно предање о пореклу Срдића из околине Дрниша, које ствара конфузију.
То би се заиста поклапало са твојим претком који је 1695. рођен у Кричкама, јел има неке литературе о тој сеоби?
Иначе жена мог блиског рођака је од Срдића и по породичном предању су се доселили из Лике у Босанску Крајину.
-
То би се заиста поклапало са твојим претком који је 1695. рођен у Кричкама, јел има неке литературе о тој сеоби?
Иначе жена мог блиског рођака је од Срдића и по породичном предању су се доселили из Лике у Босанску Крајину.
Ма, то предање о Срдићима из Лике не може бити тачно. О сеоби има само податак о броју породица и стоке.
-
TMRCA гране је сад 600ybp.
-
TMRCA гране је сад 600ybp.
Досадашњих 400 година је баш био минимум по мојим размишљањима. Очекивао сам овакво помицање уназад. Иззледа да је померено уназад због овог Словенца који је стварно упао у словеначки корпус одавно. Све сам мислио да је Србин који се крије иза словеначке заставе.
-
Ја сам помислио да је Словенац потомак неког Крајишника, граничара из Војне Крајине, из 18. века. Међутим, могуће да је пореклом из старије соебе, рецимо из доба насељавања Жумберака и Беле Крајине, 16 век.
-
Ја сам помислио да је Словенац потомак неког Крајишника, граничара из Војне Крајине, из 18. века. Међутим, могуће да је пореклом из старије соебе, рецимо из доба насељавања Жумберака и Беле Крајине, 16 век.
И ја сам тог мишљења. Прва српска насељавања Жумберка 1530. године су чиниле задруге из Срба, Унца и Гламоча.
-
Да не отварам нову тему, послат ћу упит овдје уколико се Зрно слаже.
Да ли постоје пописи за Братунац и околну регију из средљег вијека, те дефтери за вријеме османске окупације? Пошто су Ђукановићи огранак BY198296, занимало би ме у којем периоду их први пута срећемо тамо.
Успут, нашао сам једно писмо из 1438 год. гдје се наводе поједина имена и родови из Сребренице.
(https://i.ibb.co/476Lmrn/1421165-995156927195895-9170022480930359559-o.jpg)
На 20. дана фревара у Сребрници
Славној и свитлој, узможној господи, господину кнезу судијами. Пирко Бољесаљић раб и послушник господства ви смирио препорученије. Богу и господству вашему тужу и плачу, како дође Паоко Братковић и Радоје Миоковић, речени Паклић, у кућу, у подне, у моју с грађани и спристави и свеза ме безаконо, и поведе у окове и сад с'м у оковех. Господо, ја Пирко говорах: "Kоју имате са мноме правду али кривњу, да ме вежете, Србљи, безаконо? Ако сам кому што крив, нек му господство Божје и дубровачко". Они тогај не услишаше: како ухватише ме, тако држе. Господо, ја свидочах Богом и слугами царства ви: "Не води ме и не вежи безаконо!", а они тој не хајаше. А томуј свидок Бенко Братосалић, и Никша Рагужин, и Антоје Соркочевић, и Стипан Вуковић, и Радоје свићар, и Радивој свитар, и Петко Утишеновић. И, господство, сиде ја Пирко у оковех протестах им за сваку штету и вриме, што ме бесправедно држе а свидочио Петром златаром, Срђем Сирђуловићем, Весеоком свитаром и Петком Утишеновићем. Затој молимо Бога и господство ваше, да промисли Бог и господтсво ваше, за раба и послушника вашега. И Бог умножи господство ви.