Српски ДНК месец 2023

[vasil]

22. Димитров, Јовањдан, Ресен/Босилеград

Припада хаплогрупи I2-M223>A427>Y4884, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS549=11 и DYS635=22, а од осталих тестираних из овог рода се разликује на најмање 3 од упоредивих 23 или 37 маркера. Тако су му технички најближа поклапања Алексић из Борчана код Лепосавића (слава Врачевдан) и Лазаревић из Мириловца код Параћина (слава Врачевдан), од којих се разликује за једну вредност управо на карактеристичним DYS549 и DYS635, као и на DYS570 за две вредности. Ово наравно не мора значити да су они и у некој ближој родословно-генетичкој вези. Препорука је да се уради WGS тест или FTDNA Big Y тест како би се утврдила дубља грана, јер нико из овог рода још увек није урадио ту врсту теста.

https://www.yfull.com/tree/I-Y4884/

Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу у упитнику. У књизи "Насеља општине Босилеград" Горана Миланова, у којој се аутор није ближе бавио пореклом становништва у селима босилеградског краја, је наведено присуство Димитрова у неколико махала села Ресен, а тестирани, на основу одређених података из упитника, највероватније потиче од Димитрова из махале Шеиновци, која се налази на северним падинама Драјине Главе, на надморској висини од 885 до 990 метара.

Има един M223 от Душинци/Брезник.
14 24 15 10 16-16 11 13 12 13 12 29 16 8-10 11 11 24 14 20 27 14-15-16-16 11 11 21-21 14 15 18 21 34-35 12 11

[Ивица Јовановић]

33. Зороје, Никољдан, Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица (ХР), I2-Y3120>S17250>Y4882>I-Y220413>I-FT109194>I-FT109402>, род А

Према наводима тестираног, даљим пореклом су из села Вребац код Госпића, у које се 1699. године доселио Илија Зороје из Босанског Грахова. У Вребцу заиста постоји породица сличног презимена, Зороја, која такође слави Никољдан. Из историјских извора је познато да је Вребац, након што је то подручје Аустрија освојила од Османлија крајем 17. века, поново плански насељен Србима крајишницима између 1689. и 1692. године, за време владавине цара Леополда Другог. Насељени Срби су дошли већином из предела Оточца и Бриња, мањи број из северне Далмације, а неколико породица од Босанског Грахова и долине Унца. У крајишком попису земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године наведен је и Илија Зороја, као власник парцеле површине од 280 ланаца, са седам чланова домаћинства "за оружје" и петнаесторо жена и деце.

Хаплотип тестираног Зороја поседује само једну стварно карактеристичну вредност, а то је DYS576=16, док се за неколико маркера може рећи да се јављају нешто ређе: DYS19=15, DYS391=10 и DYS385a=15. Резултат се добро уклапа у модални хаплотип рода који је у бази СДНКП означен као род А гране I2-FT109402. Овом роду припада и Зороја из Павловаца Вребачких код Госпића. Иако поменути род нема посебно карактеристичних маркера, код свих хаплотипова који му припадају, а којих је за сада осам, појављују се две од поменутих донекле карактеристичних вредности које поседује и тестирани Зороје из Мудрић Села: DYS391=10 и DYS385a=15. Узимајући у обзир све наведено, може се са приличном сигурношћу закључити да је предање тестираног тачно и да породице Зороје са Кордуна и Зороја из Лике припадају истом генетичком роду. Наравно, за коначну потврду било би неопходно проверити вредности релевантних СНП маркера или урадити дубински генетички тест. Остале породице који припадају овом роду и чији су резултати до сада објављени су: Љубоја (Копљевићи/Мркоњић Град, Марковдан), Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан).

Ovo je Amerikanac koga sam pomenuo, ovo je njegov Yfull. Očigledno poklapanje sa novim testiranim, Y, prezime i podneblje.

[Крни Јелац]

65. Јакшић, Аранђеловдан, Фоча, I1

На овом броју тестираних маркера се не може са сигурношћу рећи којој грани ове хаплогрупе припада. Нема велики број поклапања ни са једним до сада тестираним у бази СДКП, мада би могао да му буде близак Симовић из Подграба код Пала, који такође слави Аранђеловдан, због неких карактеристичних вредности маркера које деле као што су DYS19=15, DYS389II=29, DYS458=18, DYS576=18 и DYS549=13, релативно малог одступања у укупном хаплотипу 4/23 и географске блискости. Савет за даље тестирање је BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест код компанија Dante или Nebula.

Тестирани у упитнику није навео никакве детаље о пореклу Јакшића из Фоче. У литератури сам успео да пронађем само навод о Јови Јакшићу рођеном 1893. у Фочи, који је био изабран за секретара Социјалистичке радничке партије Југославије 1919. године, али је већ од наредне године постао један од истакнутих антикомуниста, како пише у Енциклопедији Југославије.

Јакшића у Фочи колико ја знам нема. Има их у Чајничу (1к) али славе Ђурђевдан. Било их у селу Зубовићи код Горажда (мислим да славе Аранђеловдан). Они су по предању дошли из Пиве, као што за себе тврде и Симовићи.

[Кековац]

Јакшића у Фочи колико ја знам нема. Има их у Чајничу (1к) али славе Ђурђевдан. Било их у селу Зубовићи код Горажда (мислим да славе Аранђеловдан). Они су по предању дошли из Пиве, као што за себе тврде и Симовићи.

Пронашао сам у књизи Јакшићи кроз векове Јована Јакшића (1999) на страни 30 овај интересантан податак о једној породици Јакшића из Црне Горе:

У својој књизи "Дробњаци" - племе у Херцеговини, издање 1930. године Београд, аутор Андрија Лубурић, пише да се у Дробњацима, међу бројним породицама, налазе и Јакшићи (у Пашћенском крају) једна кућа. "Јакшићи су огранак Мандића" који су се доселили из Босне у Рисан и даље се расељавали по Црној Гори и Херцеговини. Презиме Јакшић добили су по попу Јакши Мандићу, рођен 1710. године. Јакша Мандић имао је синове: Данила, Максима и Радоја. Око 1770. преселе се Јакшини синови у Језера и у Палежу сазидају велику кулу у којој су становали у заједници, све док је није запалила нека војска, вероватно Турска. Место где је била кула Јакшића народ у Придворици и сада назива "Јакшића зидине". По попу Јакши сада се презива само породица његовог сина Радоја. Остали синови добили су нова презимена: Дурковићи, Даниловићи и Шаулићи. Славе Аранђеловдан. "Даниловићи су огранак Јакшића, а презивају се по Данилу, сину попа Јакше". Дурковићи се презивају по Дурку, сину Максима Јакшића.

[НиколаВук]

Има един M223 от Душинци/Брезник.
14 24 15 10 16-16 11 13 12 13 12 29 16 8-10 11 11 24 14 20 27 14-15-16-16 11 11 21-21 14 15 18 21 34-35 12 11

Имате ли можда податке о тестираном, презиме, ако случајно слави крсну славу? Може и приватном поруком.

[Христифор]

Да погледамо статистику  89 објављених резултата.

И2а-27 (30.3 % )  Дин Југ-22  ( 81.4%)  / Дин Север-5 (18.5%)
Р1а-15 (16.8%)
Е-В13- 12 (13.4%)
Р1б-8 (8.9%)
И1-7 (7.8 %)
Н2-5 (5.6%)
Ј2б-5 (5.6%)
Ј2а-3 (3.3%)
Г2а-3 (3.3%)
И2-M223-2 (2.2%)
Л1б-1 (1.1%)
Q1b-(1.1%)

[vasil]

Имате ли можда податке о тестираном, презиме, ако случајно слави крсну славу? Може и приватном поруком.

Йосифов е фамилията но при нас на това трудно можеш да разчиташ понеже основно са скорошни патроними. Член е на Българския проект във FTDNA(274454). Душинци е малка планинска махала и най-вероятно това им е името на рода иначе човека е написал че произлиза от Рангел Радосов(1830-1902)

[Крни Јелац]

Јакшића у Фочи колико ја знам нема. Има их у Чајничу (1к) али славе Ђурђевдан. Било их у селу Зубовићи код Горажда (мислим да славе Аранђеловдан). Они су по предању дошли из Пиве, као што за себе тврде и Симовићи.

Исправка за ове из Чајнича. Славе Аранђеловдан.

[drajver]

36. Зелинчевић, Стевањдан, Врањак/Модрича

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома необичан хаплотип, толико необичан да препоручујем да понови тест или да уради неки од дубинских тестова. Посједује неке веома необичне вриједности за хаплогрупу I2-PH908: DYS389-I=10, DYS460=7, DYS570=15. Самим тим нема блиских поклапања.

Као што и само презиме говори, Зелинчевићи су у Врањак доселили током 19. вијека из требавске Зелиње. У литератури се о њима може прочитати сљедеће:
"Један род Зелинчевића у Врањак се доселио из Зелиње за вријеме аустријске управе. Њиховог родоначелника Спасоју свештеници су у Домовнику уписали у домаћинству Томе Зелинчевића као његовог полубрата. Иако су исти род, за разлику од Томиних потомака који славе Аранђеловдан, ови Зелинчевићи као своје крсно име славе Светог архиђакона Стефана. Никин син Спасоје (1855-1928), њихов родоначелник у Врањак се доселио са кћерком Стојом и сином Михајлом."

Пошто је Зелинчевићу након уочених необичних вриједности маркера поновљен тест, хаплотип се вратио у нормалу. Можда чак и превише за мој укус. Све су вриједности сад модалне, једина немодална вриједност је остала DYS549=12. Најближи Зелинчевићу на два маркера разлике од 23 је Зарић из Витановића Горњих/Брчко, који такође слави Стевањдан. С обзиром да се ради о истој слави и блиском географском подручју, ова веза је вриједна SNP провјере.

[Atlantische]

113. Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Поседује нешто специфичнији хаплотип, па је тако једини припадник рода са 439=13 (модал 12) и 570=18 (модал 19). Све остале вредности су у складу са стандардним, због чега има огроман број поклапања на 1-2 маркера разлике и са припадницима других подграна Y128480.

Шуберићи попут многих братстава овог рода по предању потичу од Стијачића из Клобука, одакле су иселили у Боку. Вероватно крајем 17. века, када и велики део бокељских братстава пореклом из Херцеговине. Од братстава којa се на различите начине доводе у везу са Стијачићима и то углавном као њихови огранци имамо тестиране Атељевиће, Комаре, Кујачиће, Јаничиће, Тркље и Бошњаке. Сви одреда су G2a-Y128480, изузев Бошњака из Подосоја код Билеће који су E1b-V13.

Мали додатак овом коментару. Превидех да са 23andMe имамо резултат G-L42 Стијепчића из Херцег Новог. По једном од предања, Шуберићи, Стијепчићи и Лазаревићи из Боке потичу од тројице браће који су из Клобука прешли у околину Новог.

[Atlantische]

127. Чепкеновић, Илиндан, Липљан

Припада хаплогрупи G1a-CTS11562, према Невгеновој процени која једва да прелази 30% могућности.

Колико је у питању ''изазован'' хаплотип говори податак да примера ради тестирани има 4/18 са потврђеним I1 Норвежанином. Код нас нема ближих поклапања, а једини донекле ''блиски'' су му припадници рода Пушица из пријепољског краја са којима има 6/23 (на 458 троструку разлику). На нашим просторима је једини потврђени припадник гране CTS11562 (која је палеолитске старости) 23andMe тестирани Хрват из околине Задра. С тим у вези бих Чепкеновићу најсрдачније препоручио дубинско тестирање.

Тестирани је навео да су Чепкеновићи у Липљан доселили из Камене Главе код Урошевца током 18. или 19. века, што се поклапа са подацима из литературе.

[Ивица Јовановић]

Ђедо градио Гобекли Тепе    Лепо би било ако би послушао Атлантише-а, значајно откриће ове туре тестирања. Увек буде резултата који изненаде, у томе и јесте драж.

[Ojler]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

[Кековац]

83. Павловић, Никољдан, Бреково/Ариље, I-P109>FGC22061>FGC22054*

Припада роду Дробњака и то роду В из табели СДКП. Има само један маркер DYS549(12/13) разлике у односу на свог рођака Ђукића из Парменца код Чачка, слава Никољдан, који је недавно урадио WGS тест и резултат проследио на YFull где ће ускоро формирати нову грану FGC22051 заједно са Михаиловићем из Бистрице код Лазаревца.

Тестирани је у упитнику навео да је старо презиме породице било Ђукић и да су се преци Ђукића доселили у Бреково у 18. веку из Црне Горе или Херцеговине. Потврду за ово предање имамо и у монографији Берково, Београд 1997, група аутора, где је дат и детаљан родослов Ђукића из Бреково и њихових огранака Павловића и Дмитровића. Павловићи према том родослову потичу од Павла Ђукића, рођеног 1797. године, сина Влаисава Ђукића и унука Ђуке, родоначелника овог рода. Ђукићи из Парменца су се 1898. доселили из Бреково, па је ова веза резултатом потврђена.

[Зрно]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

Та хипотеза о пореклу од Масникоса није предање, него има баш у документима. А за Масликовића је питање. Мени баш није уверљиво да од Масникосе настане Масликовић, а и ако јесте, знамо да је у Лици велика разнородност код истих презимена. У сваком случају би тестирањем Масникосе из Ивошеваца било много јасније.

[Небојша]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

Иако је реч о поклапању на свега 17 маркера, занимљива може бити веза са Вујасиновићима (Стевањдан), који су такође из Ивошеваца. Индикативне могу бити вредности DYS19=17, DYS458=17 и 635=24. На страну географска блискост, генерално нема пуно I2-Y3120 (xPH908) са оваквом комбинацијом маркера.

Резултат Масликовића J2a у контексту резултата Масникоса још не би узимао као нешто коначно, будући да ови други нису тестирани, а и реч је о веома ретком хаплотипу, практично непостојећем код крајишких Срба.

[Црна Гуја]

83. Павловић, Никољдан, Бреково/Ариље, I-P109>FGC22061>FGC22054*

Припада роду Дробњака и то роду В из табели СДКП. Има само један маркер DYS549(12/13) разлике у односу на свог рођака Ђукића из Парменца код Чачка, слава Никољдан, који је недавно урадио WGS тест и резултат проследио на YFull где ће ускоро формирати нову грану FGC22051 заједно са Михаиловићем из Бистрице код Лазаревца.

Тестирани је у упитнику навео да је старо презиме породице било Ђукић и да су се преци Ђукића доселили у Бреково у 18. веку из Црне Горе или Херцеговине. Потврду за ово предање имамо и у монографији Берково, Београд 1997, група аутора, где је дат и детаљан родослов Ђукића из Бреково и њихових огранака Павловића и Дмитровића. Павловићи према том родослову потичу од Павла Ђукића, рођеног 1797. године, сина Влаисава Ђукића и унука Ђуке, родоначелника овог рода. Ђукићи из Парменца су се 1898. доселили из Бреково, па је ова веза резултатом потврђена.

Мала исправка, грану FGC22051 формираће двојица Ђукића:

Ђукићу из Парменца код Чачка (род Дробњака I1-FGC22061) завршена је WGS анализа на YFull-u, и формирао је нову грану FGC22054>FGC22051 са раније тестираним Ђукићем непознатог места порекла, који је радио BigY тест. Ђукић и Михаиловић из Бистрице код Лазаревца, који је био са њим у роду FGC22061 Г5, пребачени су у нови род FGC22054* В (привремено, док се табела не ажурира на најновију верзију YFull стабла).

https://www.yfull.com/live/tree/I-FGC22054/

[Кековац]

Мала исправка, грану FGC22051 формираће двојица Ђукића:

Хвала на исправци.

[Ojler]

Иако је реч о поклапању на свега 17 маркера, занимљива може бити веза са Вујасиновићима (Стевањдан), који су такође из Ивошеваца. Индикативне могу бити вредности DYS19=17, DYS458=17 и 635=24. На страну географска блискост, генерално нема пуно I2-Y3120 (xPH908) са оваквом комбинацијом маркера.
...

Мислим да је та веза прилично мршава. Слажем се да је DYS635=24 занимљив отприлике колико и DYS19=17, али маркер DYS458=17 не може бити индикативан јер је то његова модална вредност коју има готово 75% припадника Динарик севера. Сличност се своди дакле на две вредности које нису баш посебно карактерисичне и подударање на 15 од 17 маркера, при чему је једна од различитих вредности присутних само код Николића (DYS389ii=30) отприлике исто ретка као и поменуте две које тестирани деле. Када се на то додају и различите славе, што у Лици код сродних породица углавном не бих очекивао, те непостојање заједничког предања, некако ми све то не делује као довољно материјала за извођење закључака о некој сродности. Наравно, без дубљих тестова можемо само да претпостављамо. 

[Небојша]

Мислим да је та веза прилично мршава. Слажем се да је DYS635=24 занимљив отприлике колико и DYS19=17, али маркер DYS458=17 не може бити индикативан јер је то његова модална вредност коју има готово 75% припадника Динарик севера. Сличност се своди дакле на две вредности које нису баш посебно карактерисичне и подударање на 15 од 17 маркера, при чему је једна од различитих вредности присутних код Николића (DYS389ii=30) отприлике исто ретка као и поменуте две које тестирани деле. Када се на то додају и различите славе, што у Лици код сродних породица углавном не бих очекивао, те непостојање заједничког предања, некако ми све то не делује као довољно материјала за извођење закључака о некој сродности. Наравно, без дубљих тестова можемо само да претпостављамо.

Не мислим да је DYS458 индикативан сам по себи, већ у комбинацији са поменута два маркера. Нема превише таквих хаплотипова. Ипак су близу географски да би ово била случајност. У Крајини (па и Далмацији) дешава се да има генетички блиских родова различитих слава. Но, ово је само неко запажање са стране.