Светски ДНК месец 2022

[Иван Вукићевић]

108. Прпа, Јовањдан, Мало Тичево, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Припада роду Ж из табеле Српског ДНК пројекта. Истом роду припада још неколико тестираних са ширег подручја Крајине, који сви такође славе Јовањдан и поседују карактеристичну вредност маркера DYS549=13. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=11, коју нема ниједан други припадник рода. Најближе поклапање (19/23) има са хаплотипом Ћулибрка (Праштали/Сански Мост), са којим дели карактеристичне вредности маркера DYS385a=18 и DYS643=15, које немају други припадници овог рода.

Да су Прпе и Ћулибрци истог порекла потврђује и писање Петра Рађеновића у раду о Унцу из 1948. године:

Прпе (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 150—180 г. из околине Шибеника у Далмацији. Њихов предак утекао отуда од војске, на овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100 г. прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.

[Зрно]

108. Прпа, Јовањдан, Мало Тичево, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Прпе (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 150—180 г. из околине Шибеника у Далмацији. Њихов предак утекао отуда од војске, на овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100 г. прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.

Ово досељавање из Далмације је превршило сваку меру. Још у следећој реченици каже да су настали од Ћулибрка, чиме демантује прво.

[Иван Вукићевић]

110. Страјнић, Никољдан, Поповац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног је прилично модалан за грану FGC11450 са изузетком повишене вредности DYS456=18. Има већи број блиских поклапања, а на два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Дивчић, Тривуњдан, Међуше/Источно Сарајево
- Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац/Двор
- Којовић, Тривуњдан, Хатељи/Берковићи
- Новаковић, Тривуњдан, Драгојевац/Владимирци
Сви поменути припадају роду Ђурица, чија је матица у Дабарском пољу у Херцеговини. Међутим, ниједан припадник овог рода не поседује вредност маркера DYS456=18, услед чега се не може са сигурношћу тврдити да Страјнић потиче од Ђурица, пошто се ни слава не поклапа.

Страјнићи из Поповца (мађ. Baranyaban) у Барањи се први пут помињу 1712. године према подацима који су доступни у радовима Ханса Гатермана Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713 и Зите Ласло Baranyai helytörténetírás. Обе књиге се налазе у дигиталној библиотеци Порекла.

Тестирани је навео да су Страјнићи према предању дошли Чарнојевићем са тромеђе Србија-Босна-Црна Гора.

[Dippy]

95. Марушић, Св. Јован Милостиви, Штупељ, Клина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647. Једина специфичнија вредност је повишена DYS389=14-32. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му Бјелић из Заостра код Берана (Митровдан) и Мирчетовић из Крушева (Никољдан), од првог се разликује на 4 од 25 а од другог на 4 од 23 упоредива маркера. Од блиских поклапања требало би још издвојити недавно објављеног Урошевића из Железника (Никољдан), чији предак је по предању дошао са Косова, и Вићентића из Бањана код Уба (Ћириловдан). Марушић се од Урошевића разликује на 5 од 25, а од Вићентића на 5 од 23 упоредива маркера. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY).

Pozdrav svima, tu sam i ja prisutan testirani 🙂

Hvala na ovom tumacenju mada ne mogu bas nesto da se pohvatam sta sve to znaci, kao i koje jos informacije bi trebalo da napisem.

Ono sto znam je da smo sest generacija sigurno iz tog mesta, znaci oko 1800-1840g su Marušići se naselili tu gde je navedeno (ne znam odakle), selo Štupelj, Klina, Peć, Metohija

Ne znam za ona ostala prezimena sta sa njima , da li se mi onda poklapamo sa njima ili oni sa nama, ko je tu stariji i ko od koga potice, ne mogu to razumeti? 🤷‍♂️

Pozdrav i tu sam ako sta jos treba
Dalibor Marušić

[Небо_Сав]

Pozdrav svima, tu sam i ja prisutan testirani 🙂

Hvala na ovom tumacenju mada ne mogu bas nesto da se pohvatam sta sve to znaci, kao i koje jos informacije bi trebalo da napisem.

Ono sto znam je da smo sest generacija sigurno iz tog mesta, znaci oko 1800-1840g su Marušići se naselili tu gde je navedeno (ne znam odakle), selo Štupelj, Klina, Peć, Metohija

Ne znam za ona ostala prezimena sta sa njima , da li se mi onda poklapamo sa njima ili oni sa nama, ko je tu stariji i ko od koga potice, ne mogu to razumeti? 🤷‍♂️

Pozdrav i tu sam ako sta jos treba
Dalibor Marušić

Поздрав, Марушићу.

Сећам се, била је једна кућа Марушића у Клини средином седамдесетих година прошлог века, рекао бих да је глава куће био полицајац (?), имао је два сина и кћерку (?),  који су тих година имали око двадесетак година. После су се иселили из Клине, не знам куда су били отишли.

Милета Букумирић пише у Ономастици Прекорупља следеће:
"Марушић, једна кућа. Доселили се из Штупеља 1969 г. Слава Свети Јован (25.XI), мала слава Ивањдан. Информатор Радојица Марушић, 21 г. (ово је запис из 1973 г.)

А за Марушиће из села Штупељ, Букумирић пише следеће:
"Марушић, четири куће. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Куча у Верић код Истока (Метохија). Из Верића су дошли у Штупељ. Славили су Св. Јована (20.I), а због крвне освете поменили су славу и узели Св. Јована (25.I) и Ивањдан. Информатор Александар Марушић, 55 година.
Ето, то је све чиме могу помоћи.  А што се тиче хаплогрупе и  предања о пореклу  из Куча - не бих рекао да је потврђено.   

[Dippy]

Hvala puno na odgovoru...što se tiče Kuča, za to predanje ne znam stvarno. Tata ne zna ništa, kao mali otišao...a stric priča nešto o Vasojevićima al mislim da ni on ne zna 🙂😉
Evo ovo za Veriće mislim da niko od mojih nema tu informaciju.

Mene pre zanima imamo li neke veze sa Marušićima iz Dabojevića pod Ostrogom, koji su tu došli početkom XVI veka iz Ožegovica/Čevo sa Cetinja iz plemena Milošević (našao knjigu o tome)

Što se tiče slave, da sada slavimo 25.11 Svetog Jovana Milostivog i preslavljamo 7.7 Ivanjdan

Što se tiče Štupelja mislim da posle 1999 i pogroma nema više naših kuća tamo, ko je ostao nije preživeo više i sve je porušeno.

Pozdrav
Dalibor

[Петар М. Демић]

106. Ћалић, Јовањдан, Горичка/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908, генетички добро профилисаном роду којег карактеришу сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=14-14, DYS437=13 и YGATA H4=8. Ћалић посједује све ове карактеристичне вриједности,а и остале вриједности су му у оквиру модалних за овај род. Једино на маркеру DYS481 има доста ниску вриејнсот 28 што је нека скорија промјена банијских Ћалића. Са раније тестираним Ћалићем из Купирова /Срб, од упоредивих 21 маркера, разликује се на 3 маркера (DYS390, DYS449 и DYS481), тако да је веза са личким Ћалићима потврђена. Постоји и SNP резултат далматинског Ћалића исте славе Јовањдан који је тестиран као S17250+ па је реална могућност да су сви Ћалићи на простору Крајине повезани.

Ћалићи су били прилично бројни на подручју Двора. Претпостављам да се ради о досељеницима из јужнијих личко-далматинских крајева. На подручју Крајине Ћалићима би најближи могли бити Паскаши који припадају истом генетичком роду и славе Јовањдан. Матица читавог овог рода је вјероватно у долини Неретве око Чапљине, гдје је тестирано више старих херцеговачких породица које му припадају. За Ћалиће би можда могли бити интересантни Надаждини из Пребиловаца који славе Јовањдан.

На СДП цијели овај род је сврстан под грану I2-PH908>FT14506, и то највише због вриједности DYS557=17 код Ћалића из Купирова. Међутим, ово је само предикција коју би требало додатно потврдити кроз SNP тестирања.

Препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.

Ћалићи су потврђени на подручју Горичке током друге половине XVIII века.

У периоду од 1772. до 1780. године, Ћалићи су имали најмање 3 породичне задруге у селу. Према подацима из 1948. године, Ћалићи су били међу бројнијим родовима у селу (уз Кукиће и Арбутине) и имали су 26 кућа са 131 пописаном душом.

Банијски Ћалићи нису једнородни, пошто је, осим Јовањштака, потврђено постојање Ћалића који прослављају Ђурђевдан (Воркапић код Вргинмоста).

[Иван Вукићевић]

58. Раичевић, Андријевдан, Бијело Поље, E-V13>Z1057

Припада роду И из табеле Српског ДНК пројеката. Скоро сви тестирани припадници овог рода су из Средњег и Доњег Полимља (од Бијелог Поља до Руда), а сви славе ретку славу Андријевдан. У питању је један он пар највећих староседелачких родова из Полимља, о чијем пореклу има веома мало података пошто Пријепоље и западни део општине Бијело Поље нису обрађени у етнографским радовима.

Једина карактеристична вредност маркера коју поседује хаплотип тестираног је DYS393=12 (веома ретка вредност коју има још свега седам припадника хаплогрупе E-V13), док од модалног хаплотипа рода одступа и вредност маркера DYS385=19.

Породица тестираног је из Поповца у Хрватској, где се из Бијелог Поља доселио његов деда.  Тестирани није навео из ког тачно села потиче.

Према црногорском попису из 1913. године, у околини Бијелог Поља је било 14 кућа Рајичевића у Ораховици, 1 кућа Раичевића у Кукуљу и 1 кућа Раичевића у Крушеву, које данас припада насељу Равна Ријека. Нисам пронашао податке о томе које славе имају Ра(ј)ичевићи у овим селима, па самим тим ни да ли су у сродству. У самој вароши Бијело Поље их није било 1913. године. С обзиром да истом генетичком роду припадају Ковачевићи из Ораховице који такође славе Андријевдан, као и да Ра(ј)ичевића највише има баш у овом селу, врло је могуће да тестирани Раичевић потиче одатле.

Миљанићи у свом раду о црногорским презименима помињу и следеће Раичевиће:
Ораховац (Бијело Поље) доселили из Сретине (Прешћење), Мојковац.
Тај њихов "Ораховац" је заправо Ораховица, "Сретина" је највероватније Слатина (данас део насеља Прошћење), док је "Прешћење" Прошћење.
У Прошћењу су према попису из 1913. године живеле 3 куће Раичевића. Ову породицу у Прошћењу помиње и Милован Јеврић у свом раду о становништву Мојковца, али не наводи ништа о њиховом пореклу, као ни крсну славу.

[Rajoo]

Hvala Vam na podacima u vezi prezimena Raičević. Testirani , kao sto ste napisali, potice iz baranjskog sela Popovac u koje je 1965. g doselio njegov deda iz sela Orahovica kod Bijelog Polja. Koliko mi je poznato u tom selu zivi nekoliko porodica Raičević (nije mi poznato da se neko preziva Rajičević). Takođe u tom selu živi i nekoliko porodica Kovačević koje ste i sami pomenuli.
Još jednom zahvaljujem Vam se na trudu i izdvojenom vremenu i ujedno Vas molim da me kontaktirate ukoliko saznate jos neke podatke vezane za poreklo prezimena Raičević.

[Иван Вукићевић]

Hvala Vam na podacima u vezi prezimena Raičević. Testirani , kao sto ste napisali, potice iz baranjskog sela Popovac u koje je 1965. g doselio njegov deda iz sela Orahovica kod Bijelog Polja. Koliko mi je poznato u tom selu zivi nekoliko porodica Raičević (nije mi poznato da se neko preziva Rajičević). Takođe u tom selu živi i nekoliko porodica Kovačević koje ste i sami pomenuli.
Još jednom zahvaljujem Vam se na trudu i izdvojenom vremenu i ujedno Vas molim da me kontaktirate ukoliko saznate jos neke podatke vezane za poreklo prezimena Raičević.

Хвала на потврди, у табели СДНКП је допуњено место порекла у "Ораховица/Бијело Поље".
На попису из 1913. године су нека презимена забележена у облицима који су нешто другачији од данашњих, па сам зато и навео и Раичевиће и Рајичевиће са тог пописа. У појединим случајева су у питању грешке пописивача, али има и пар примера да су нека презимена заиста незнатно измењена у међувремену. Најбитније је да смо утврдили да је Ораховица место порекла.

Свакако би било занимљиво сазнати нешто више о пореклу и слави Раичевића из Прошћења.

[Христифор]

Има ли помена Ђурђевдана у предањима Раичевића?

[Деус Вулт]

Hvala Vam na podacima u vezi prezimena Raičević. Testirani , kao sto ste napisali, potice iz baranjskog sela Popovac u koje je 1965. g doselio njegov deda iz sela Orahovica kod Bijelog Polja. Koliko mi je poznato u tom selu zivi nekoliko porodica Raičević (nije mi poznato da se neko preziva Rajičević). Takođe u tom selu živi i nekoliko porodica Kovačević koje ste i sami pomenuli.
Još jednom zahvaljujem Vam se na trudu i izdvojenom vremenu i ujedno Vas molim da me kontaktirate ukoliko saznate jos neke podatke vezane za poreklo prezimena Raičević.

Ваш Род у селу Ораховици или Оровици како је народ често назива чине највероватније још два браства поред Ковачевића и Раичевића ту су и Лалевићи, док Сарићи живе у суседном селу Добрињу, сва браства славе св. Андрију. Раичевића има у бјелопољском крају који славе Лазареву Суботу и Аранђеловдан.

[Rajoo]

Има ли помена Ђурђевдана у предањима Раичевића?

Nisu mi poznata predanja o Đurđevdanu kao porodičnoj Slavi.

[Rajoo]

Ваш Род у селу Ораховици или Оровици како је народ често назива чине највероватније још два браства поред Ковачевића и Раичевића ту су и Лалевићи, док Сарићи живе у суседном селу Добрињу, сва браства славе св. Андрију. Раичевића има у бјелопољском крају који славе Лазареву Суботу и Аранђеловдан.

U pravu ste, mestani selo Orahovica uglavnom nazivaju Orovica. Takođe ste u pravu vezano za bratstva Lalevici i Sarici.

[Христифор]

Ако сам добро рачунао остала још три  резултата да се објаве.  Да ли је то коначна  бројка тестираних  или су пристигли још неки резултати?

[drajver]

112. Зељић, Никољдан, Церовица, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е8 у табели СДП. Овом роду припадају још три породице из подручја Станара које славе Никољдан и имају слична предања о поријеклу: Ерићи, Максимовићи и Миливојевићи. Хаплотип овог рода је модалан без карактеристичних маркера, али хаплотипови Зељића и Миливојевића, у потпуности се поклапају, и имају неколико немодалних вриједности маркера: DYS576=17, DYS570=19 и DYS481=29. Осим тога и Зељићи су као и Миливојевићи из истог насеља, Церовице, па је јасно да се ради о двије блиско повезане породице. Пошто је предање и Миливојевића и Зељића да им је старије презиме Ерић, може се рећи да је поклапањем генетичких резултата ове три породице та предањска веза потврђена. Предање говори о даљем поријеклу овог рода из Вучје планине, села Бучје југозападно од Теслића. То планинско подручје је карактеристично као матично подручје великог броја српских родова у Усори. Углавном се ради о српском становништву у влашком статусу досељеном  почетком 16. вијека, из Херцеговине, Полимља и Старог Влаха. У попису из 1604. године, на подручју Бучја пописано је неколико кнежинских самоуправа.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq.

[Христифор]

Мала исправка, сада је остало још три резултата. Дамњановић-Змињак, Богатић, Рубежић-Нови Сад и Декић- Доња Гуштерица, Липљан

[НиколаВук]

Мала исправка, сада је остало још три резултата. Дамњановић-Змињак, Богатић, Рубежић-Нови Сад и Декић- Доња Гуштерица, Липљан

Дамњановић неће бити објављен из објективних разлога о којима не могу да детаљишем, Декићеви узорци се налазе на обради у лабораторији (морао је да пошаље нове узорке), а Рубежић, такође због проблема са узорцима, неће бити објављен у скорије време.

[Romanijski]

Дамњановић неће бити објављен из објективних разлога о којима не могу да детаљишем.

Ама шта имаш да кријеш кад се одавно зна да је BY153567 

[Ojler]

Ама шта имаш да кријеш кад се одавно зна да је BY153567

Ма не мора нико ни да се тестира, ти све већ знаш и без тога.