Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 34126 пута)

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Kretanje vojnog kadra unutar mletačkog commonwealtha u 16. i 17. stoljeću je dosta zapostavljeno u literaturi iako ima dosta dobrih izvora. Pošto znam da Cvitkovca zanima "ikavizam" pravoslavaca oko Vrlike evo jedne hipoteze.

Ako se zaista ispostavi da su znatan dio ili većina onih muških pravoslavca koji su dobili zemlje oko Vrlike od 1687g. nadalje potomci oko 1640g. rekrutiranih vojnika sa područja južno-jadranskih mletačkih posjeda postavlja se pitanje pod kojim uvjetima su živjeli u tih skoro pet decenija na sjeverno-jadranskim mletačkim posjedima. Ako su službovali oko Zadra kad tad su mogli poprimiti regionalni dijalekat, kamoli ako su se još uz to ženili sa domaćim djevojkama. Njihovo potomstvo je zasigurno već bilo ikavizirano prije nego su se neki od njih skrasili kod Vrlike.

Evo naprimjer jedan dio izvještaja kapetana golfa iz 1615g. o albanskim vojnicima u mletačkim postrojbama:

"Gli Albanesi poi che pare tiene assoldati Vostra Serenità sono stati da mè nelle occasioni tutte conosciuti pronti e valorosi, amatory della disciplina militare e dell´honore, conditioni tutte che per antichità sono proprie di quella natione. È vero che anco in questo numero ve ne sono alcuni che patiscono il diffetto dei Croati; et la causa è questa; che essendo qualche numero di essi fatti casalini cioè habitanti di Dalmatia dove hanno moglie e beni, sebene per natura e per volonta sono e buoni servitor di questo stato, e nemici dÚscocchi, tutta via per accidenti puonno riuscire simili a`Croati nell`stenersi di far danni a gli Uscocchi, per tema che questi, irritati, vadino a`danni de`beni, delle case a parenti loro in Dalmatia."

Prijevod:

"Albanci, dakle, koje očito Vaša Svetlost drži unajmljenima, bili su mi poznati u svim prilikama spremni i hrabri, ljubitelji vojne stege i časti, svi uvjeti koji su od davnina bili svojstveni toj naciji. Istina, da i u ovom broju ima onih koji pate od mane hrvatske; a uzrok je ovo; da su neki od njih postali domaćini, to jest stanovnici Dalmacije gdje imaju žene i posjede, iako su po naravi i po volji dobri sluge ove države i neprijatelji Uskoka, ipak slučajno mogu ispasti slično kao Hrvati, suzdržavajući se, ne čine štetu Uskocima, jer se boje da ovi, razdraženi, ne pođu da oštete imanja i kuće svojih rođaka u Dalmaciji."


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2519
  • I2-BY55783>BY79593
Цвитковцу и Петковићу из Маовица стигли су пре неколико месеци резултати WGS тестова, али нисмо их детаљније коментарисали.

Занимљиво је да обојица припадају грани R1b-U106>L48>Z330>CTS12135, чији најскорији заједнички предак је живео пре чак 3400 година (према YFull стаблу), међутим терминалне подгране им се разликују.

Цвитковац припада подграни CTS12135>A5011>FT77046*, чија старост се процењује на око 1800 година. Управо толико од Цвитковца је удаљен његов најближи филогенетички рођак, Албанац из Чамерије (северозападни део грчког Епира) који припада низводној грани FT77046>FT115956, коју вероватно формира са другим Албанцем, судећи по њеној старости од само 350 година. У узводним гранама налазе се скоро по правилу тестирани из западне Европе, за које германско порекло не би требало бити упитно. На основу овога се и за тестираног Цвитковца може рећи да су му далеки преци били припадници неког германског племена, али више од тога се на основу тренутно доступних података не може рећи.

Петковић припада подграни CTS12135>Y6669>FT73970>Y316994, чија старост се процењује на око 900 година, а коју је формирао са раније тестираним Великићем из Ропочева код Сопота. Припадници ове гране/рода били су и пре дубинских тестова препознатљиви по специфичној вредности DYS448=20.2, коју смо по угледу на FTDNA у нашој табели заокруживали на 21. Ова грана је прилично распрострањена међу Србима, јавља се од Далмације на западу, преко средње Босне и Старог Влаха па све до Шумадије на истоку. Узевши у обзир предања и географију, матица ове гране вероватно се у средњем веку налазила негде на подручју Старог Влаха, одакле се ширила и на исток и на запад. Као и у случају Цвитковчеве гране, и код ове се у узводним гранама налазе готово искључиво тестирани германског порекла из западне Европе, па се и далеко порекло ове гране треба тражити међу неким од германских племена.


Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Цвитковцу и Петковићу из Маовица стигли су пре неколико месеци резултати WGS тестова, али нисмо их детаљније коментарисали.

Занимљиво је да обојица припадају грани R1b-U106>L48>Z330>CTS12135, чији најскорији заједнички предак је живео пре чак 3400 година (према YFull стаблу), међутим терминалне подгране им се разликују.
Takodje, Cvitkovci i Petkovići su živeli kuća do kuće, što s obzirom na malu verovatnoću slučajnog nalaženja dva pripadnika CTS12135 indicira da se prate od svog postanka. Oba roda su govornici više čakavske varijante ikavskog i pripadnici ranoformiranih banderija pa su najverovatnije stanovnici Dalmacije pre Morejskog rata. Cvitkovci su zabeleženi kao pripadnici banderija u Radošiću kod Trogira i Maovicama kod Vrlike, a Petkovići u Vrlici i Maovicama.


Цвитковац припада подграни CTS12135>A5011>FT77046*, чија старост се процењује на око 1800 година. Управо толико од Цвитковца је удаљен његов најближи филогенетички рођак, Албанац из Чамерије (северозападни део грчког Епира) који припада низводној грани FT77046>FT115956, коју вероватно формира са другим Албанцем, судећи по њеној старости од само 350 година. У узводним гранама налазе се скоро по правилу тестирани из западне Европе, за које германско порекло не би требало бити упитно. На основу овога се и за тестираног Цвитковца може рећи да су му далеки преци били припадници неког германског племена, али више од тога се на основу тренутно доступних података не може рећи.
Odakle vam podatak da su Cvitkovci od tog Albanca iz grčkog dela Epira rodovski udaljeni 1800 godina?

Koji su to bliski rodjaci Cvitkovaca i Petkovića iz zapadnog dela  Evrope za koje navodite da im germansko poreklo nije upitno?

Петковић припада подграни CTS12135>Y6669>FT73970>Y316994, чија старост се процењује на око 900 година, а коју је формирао са раније тестираним Великићем из Ропочева код Сопота. Припадници ове гране/рода били су и пре дубинских тестова препознатљиви по специфичној вредности DYS448=20.2, коју смо по угледу на FTDNA у нашој табели заокруживали на 21. Ова грана је прилично распрострањена међу Србима, јавља се од Далмације на западу, преко средње Босне и Старог Влаха па све до Шумадије на истоку. Узевши у обзир предања и географију, матица ове гране вероватно се у средњем веку налазила негде на подручју Старог Влаха, одакле се ширила и на исток и на запад. Као и у случају Цвитковчеве гране, и код ове се у узводним гранама налазе готово искључиво тестирани германског порекла из западне Европе, па се и далеко порекло ове гране треба тражити међу неким од германских племена.
Da, ovim velikim testom je naučno potvrdjena rodbinska veza kosmajskih Čokića-Velikića i Petkovića. I to bi bio jedan od važnih  rezultata ovog projekta.  Nađena je direktna veza većeg broja stanovnika  Kosmajskog kraja i Dalmacije a da to ranije nije bilo poznato istorografiji.

TMRC po NEVGEN-u smešta zajedničkog pretka Kosmajskih  Velikića i Dalmatinskih Petkovića u 1450 godinu. Najverovatnije je do razdvajanja  naroda došlo u vreme Morejskog rata kada je jedan deo  prebegao na mletačku stranu a drugi deo otišao s Turcima i naselio Kosmajski kraj.

Petkovića u Dalmaciji je bilo na Maovicama, Uništima, Kninu, Šibeniku, Splitu, Metkoviću, Korčuli... Za pravoslavce smo dokazali rodovsku vezu svih grana a koje ne pamte poreklo medju sobom. Veza katolika i pravoslavaca još nije dokazana ali postoje predanja o rodbinskoj povezanosti i promeni crkvene pripadnosti.
« Последња измена: Април 29, 2023, 10:35:08 пре подне Cvitkovac »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3424
  • Васојевић
Крунић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта, за који је карактеристична слава Аранђеловдан. Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385a=17 и DYS533=13 на којима се разликује од хаплотипова осталих припадника рода. То су уједно и једина два маркера на којима се разликује од хаплотипова следеће тројице тестираних, од којих је један такође из Отишића:
Антонић, Аранђеловдан, Усорци/Оштра Лука
Гајић, Аранђеловдан, Велика Жуљевица/Нови Град
Мељанац, Јовањдан, Отишић/Врлика

О Крунићима је забележено следеће у књизи Срби у Цетинској Крајини:


До сада је утврђено да овом роду у Отишићу поред Крунића и Мељанаца припадају још и Суботићи, Стојсављевићи и Гајићи.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Крунић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта, за који је карактеристична слава Аранђеловдан. Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385a=17 и DYS533=13 на којима се разликује од хаплотипова осталих припадника рода. То су уједно и једина два маркера на којима се разликује од хаплотипова следеће тројице тестираних, од којих је један такође из Отишића:
Антонић, Аранђеловдан, Усорци/Оштра Лука
Гајић, Аранђеловдан, Велика Жуљевица/Нови Град
Мељанац, Јовањдан, Отишић/Врлика

До сада је утврђено да овом роду у Отишићу поред Крунића и Мељанаца припадају још и Суботићи, Стојсављевићи и Гајићи.
Testirani Krunić je ispričao impresivno priču o poreklu svoga roda. Po njemu Gajo Krunić je došao 1730 godine iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Nikola Krunić (2002)
Slavenko Krunić(1960)
Nikola Krunić (1893)
Damjan Krunić ...
Nikola Krunić  a koji je imao brata kome su sva deca umrla od grlobolje (grgobolje vrste bolesti koja pogadja samo decu)
Marko Krunić
Gajo Krunić došao  oko 1730 iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Zanimljivo da je  E-Z16988 i Pavlović iz Civljana čija je krsna slava Djurdjevdan. Daleki predak Pavlovića  zvao se Aćim i upisat je godine 1711 kao vlasnik  zemlje u selu Radošić kod Trogira a koji je poreklom iz Vrlike ("a Verlica"). Dakle, ovaj nosioc E-Z16988 bi trebao  biti stanovnik Vrličkog kraja  u vreme Turske vladavine.

Evo šta na sajtu "Društva Poreklo" stoji o Krunićima iz Unča (opština Plužine):
Цитат
Na Donjem Unču su:

Krunići (23 k., sv. Nikola)
po predanju su iz Izgori u Hercegovini; preselili su se iz Izgori u Banjane, a iz Banjana u Pivu u selo Orah, i tada su se prezivali Pejovići. Jedna Pejovića udovica Kruna preuda se za kneza Balandžu i dovede mu dva sina od prvog muža. Knez Balandža Kruninom sinu Petru prepiše pola, Ercegove Strane. Potomci Krunini prozovu se Krunići. Krunića ima mnogo oko Srebrnice u Bosni.
« Последња измена: Мај 01, 2023, 11:33:19 пре подне Cvitkovac »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Testirani Krunić je ispričao impresivno priču o poreklu svoga roda. Po njemu Gajo Krunić je došao 1730 godine iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Nikola Krunić (2002)
Slavenko Krunić(1960)
Nikola Krunić (1893)
Damjan Krunić ...
Nikola Krunić  a koji je imao brata kome su sva deca umrla od grlobolje (grgobolje vrste bolesti koja pogadja samo decu)
Marko Krunić
Gajo Krunić došao  oko 1730 iz mesta Unač u Crnoj Gori.

Zanimljivo da je  E-Z16988 i Pavlović iz Civljana čija je krsna slava Djurdjevdan. Daleki predak Pavlovića  zvao se Aćim i upisat je godine 1711 kao vlasnik  zemlje u selu Radošić kod Trogira a koji je poreklom iz Vrlike ("a Verlica"). Dakle, ovaj nosioc E-Z16988 bi trebao  biti stanovnik Vrličkog kraja  u vreme Turske vladavine.

Evo šta na sajtu "Društva Poreklo" stoji o Krunićima iz Unča (opština Plužine):

Не постоји никаква веза са Крунићима. Оваква предања, када се крајишки родови повезују са презимењацима у Црној Гори, су углавном плод маште. Крунићи из Плужина су тестирани и припадају роду Бањана/Пивљана N2-P189.2.

Примећујем да превише песничке слободе користите у тумачењу порекла крајишких родова. Или помињете некакво непостојеће староседелаштво, или их повезујете са савременим родовима из Црне Горе (са којима не постоји веза). Порекло крајишких Срба јесте нешто комплексније, али се назире сличан модел код већине родова. Углавном је реч о сеобама из 16. века и постоји мање-више јасна генетичка веза са простором Старе Херцеговине, Старог Влаха и Рашке области.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Не постоји никаква веза са Крунићима. Оваква предања, када се крајишки родови повезују са презимењацима у Црној Гори, су углавном плод маште. Крунићи из Плужина су тестирани и припадају роду Бањана/Пивљана N2-P189.2.

Примећујем да превише песничке слободе користите у тумачењу порекла крајишких родова. Или помињете некакво непостојеће староседелаштво, или их повезујете са савременим родовима из Црне Горе (са којима не постоји веза). Порекло крајишких Срба јесте нешто комплексније, али се назире сличан модел код већине родова. Углавном је реч о сеобама из 16. века и постоји мање-више јасна генетичка веза са простором Старе Херцеговине, Старог Влаха и Рашке области.
Kad je reč o Kruniću samo sam preneo šta je testirani rekao i u postu stoji da su to njegove reči. Dobro je poznavao svoju mušku liniju  pa smatram da je opravdano da ovde  u temi stoje informacije  koje nam  je dao.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Kad je reč o Kruniću samo sam preneo šta je testirani rekao i u postu stoji da su to njegove reči. Dobro je poznavao svoju mušku liniju  pa smatram da je opravdano da ovde  u temi stoje informacije  koje nam  je dao.

Уз дужно поштовање господина Крунића, чим помиње Круниће из Пиве, очигледно да није баш тако добро познавао директну мушку линију (бар не у даљу прошлост). Зато се, када се наводе пасови по мушкој линији, треба наводити само оно што је 100% поуздано. Макар то ишло само 100 година уназад.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Додао бих још занимљивост о Шкопељама. То презиме је постојало само код Бара и у Земунику код Задра. И код Бара и код Задра су Шкопеље православци са потпуно истом славом Митровдан, која иначе није честа. Раде Шкопеља се из Бара заједно са католичким Арбанасима доселио у Земуник 1733. године у којем и дан данас има потомака етничких Арбанаса, али и оних који то нису, попут Шкопеље. Чак се он наводи у групи католика који траже сеобу због турскум зулума, а сасвим сигурно није био католик, него православац, што потврђују и барске и задарске Шкопеље са идентичном славом.

На 23andMe се појавио Шкопеља, R1b-Z2103>CTS9219. Свакако Северна Далмација. У Смоковић су наводно прешли из Земуника Доњег, иако не славе исте славе у овим местима (Митровдан и Стевањдан).

Ван мреже missur

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Ima li kakvih novosti u vezi ovoga? Tumačenja?

M458
100737 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100787 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100252 Кнез Аранђеловдан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
evo odgovora:
Quote:
судећи по разликама на маркерима, дефинитивно је Арнаут под редним бројем 100787. најудаљенији од Арнаута под редним бројем 100708. (6 разлика на 17 упоредивих маркера), док је следећи најудаљенији од 100787. Арнаут под редним бројем 100737. (5 разлика на 23 упоредива маркера). Двојица Арнаута под редним бројевима 100708. и 100737. на 17 упоредивих маркера се разликују на 3 маркера.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)
« Одговор #270 послато: Септембар 25, 2023, 09:17:47 пре подне »
Ima li kakvih novosti u vezi ovoga? Tumačenja?

M458
100737 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100787 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100252 Кнез Аранђеловдан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
evo odgovora:
Quote:
судећи по разликама на маркерима, дефинитивно је Арнаут под редним бројем 100787. најудаљенији од Арнаута под редним бројем 100708. (6 разлика на 17 упоредивих маркера), док је следећи најудаљенији од 100787. Арнаут под редним бројем 100737. (5 разлика на 23 упоредива маркера). Двојица Арнаута под редним бројевима 100708. и 100737. на 17 упоредивих маркера се разликују на 3 маркера.

Svi testirani nosioci prezimena Arnaut su poreklom iz Kosora.  Koncem morejskog rata nosioce istog prezimena Josip Soldo nalazi još u Vojniću (banderija harambaše Arnauta), Bisko (Arnautić), Vedrinama i Livanjskom polju za koje kaže da su došli od Vrlike. Relativno velika rodbinska udaljenost testiranih indicira  na to da su u banderiju regrutovani iz istog plemena. Na strani 13 ovog pdf-a izneta je teza da su Arnauti poreklom iz Crmnice kod Skadarskog jezera. Uglavnom su pravoslavci. U maticama župe Vrlike zabeležen je prelazak izvesnog  Arnautića u katolike:
Цитат
Die 20 9(novem)bris 1689
Vinča ?ara Arnautića
S Ivanicom od Blažećića
Koise obratiija i tako
Testir od stariji vinča
I odriši od šišme i bi
Kum Nikola Kovač

Jedan od Arnauta je uradio YFULL i rezultat će biti objavljen ovde.
« Последња измена: Септембар 25, 2023, 09:24:19 пре подне Cvitkovac »

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Ima li kakvih novosti u vezi ovoga? Tumačenja?

M458
100737 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100787 Арнаут Савиндан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
100252 Кнез Аранђеловдан Далмација Косоре/ВрликаR1a > R-M458
evo odgovora:
Quote:
судећи по разликама на маркерима, дефинитивно је Арнаут под редним бројем 100787. најудаљенији од Арнаута под редним бројем 100708. (6 разлика на 17 упоредивих маркера), док је следећи најудаљенији од 100787. Арнаут под редним бројем 100737. (5 разлика на 23 упоредива маркера). Двојица Арнаута под редним бројевима 100708. и 100737. на 17 упоредивих маркера се разликују на 3 маркера.
Izvinjavam se. Evo ga Arnaut Full (citat):

Арнауту из Косора код Врлике је завршена анализа WGS теста, и на YFull стаблу је формирао нову грану Y310326 са анонимним резултатом из околине Цетиња, а старост новоформиране гране процењена је на само 275 година. На узводном нивоу FTB3834 остао је резултат Ћике са Кордуна, чија се грана од гране Арнаута одвојила пре око 950 година. Од раније знамо да на простору Зете (потез Цетиње-Бар) постоји генетички род који је по STR маркерима врло близак роду Арнаута из Косора, а који првенствено одликује специфична вредност DYS385=11-13, а сада је та веза и доста прецизније временски ограничена дубинским тестовима. Раздвајање претка Арнаута и претка тестираног из околине Цетиња на основу дубинских тестова могло би се сместити у средину 18. века, што се врло лепо поклапа са подацима које нам пружају млетачки пописи, то јест да знамо да Арнаути нису забележени у Косорима у млетачком попису из 1710. године, односно да су први пут забележени у другој половини 18. века. Смер миграције је свакако био из Црне Горе ка Далмацији, на шта недвосмислено указује и презиме Арнаут, које је често међу српским фамилијама досељеним из граничних области у којима је постојао значајан удео албанског становништва.

https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8513
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
У овој објави ћу окачити цитате за све WGS тестиране из Врличког краја чији су резултати пристигли последњих месеци:

Да и званично прокоментаришем резултат теста целог генома Новаковића из Маовица код Врлике (слава Ђурђевдан). Он припада грани R1a-Z280>Y2608>FT110369>BY27373*, што је изненађење, пошто се очекивало да ће се налазити испод YP6098>BY68536. У грани BY33421 која му је паралелна имамо Словенца из Жужемберка, Американца и Аустријанца, као и двојицу који нису приказали место порекла. Тренутно време формирања и ТМРЦА за целу BY27373 је 1800 година пре садашњости, дакле предмиграторна мутација је у питању, по старости блиска I2-PH908. У сваком случају, прилична разноврсност Срба унутар Y2608, иако је далеко најбројнија подграна YP6098. Преко Yfull порука је у вези Новаковићевог резултата с нама ступио у контакт и Пољак пореклом из лавовске области у Украјини (из округа Буск), који припада грани одмах изнад BY27373, FT110369. Његови преци су изгледа били Украјинци гркокатолици, вероватно још раније православци, па бих рекао да се Галиција показује као могуће извориште ове подгране, а можда и целе Y2608.

https://www.yfull.com/live/tree/R-BY27373/

Новост на стаблу - Новаковић је оформио нову подграну испод BY27373, заједно са поменутим Пољаком украјинског порекла. Грана је видљива на живом стаблу, доделили су јој ознаку Y238251:

https://www.yfull.com/live/tree/R-BY27373/

Пристигао је резултат целог генома за Стојсављевића из Отишића код Врлике (слава Аранђеловдан). Он припада хаплогрупи E-Z16988>FT12534>FT44630, где се још налазе тестирани пореклом такође из Сплитско-далматинске жупаније у Хрватској и тестирани са француском заставом, пореклом из Maine-et-Loire. Занимљиво је да је узводнија FT12534 паралелна са граном BY50887, испод које се налази бјелопавлићка подграна Z13591. Ово би значило одвајање далеких предака Стојсављевића од далеких предака племена Бјелопавлића негде током гвозденог доба, по тренутном TMRCA који износи око 2500-2200 година пре садашњости. Тренутно је време формирања гране FT44630 као и њен TMRCA на Yfull-у  срачунато на око 2400 година пре садашњости. Искрено бих се изненадио ако Стојсављевић не формира млађу подграну са непознатим тестираним из Сплитско-далматинске жупаније, видећемо шта ће наредна освежавања Yfull стабла донети.

https://www.yfull.com/tree/E-FT12534/

Стојсављевићи су сврстани у нижу подграну Y186020 на живом стаблу Yfull-a, заједно са још једним резултатом из Сплитско-далматинске жупаније (YF067871). Поред Y186020, на истом нивоу се тренутно налази још 12 снипова.

https://www.yfull.com/live/tree/E-FT44630/

Пристигао је резултат теста целог генома за Приметицу из Маовица код Врлике (слава Никољдан). Он припада грани R1a-Z280>YP4278>Y109474*, односно није позитиван на низводну BY30743. На овом нивоу се тренутно налази заједно са Бугарином из пловдивске области. Свакако занимљив и помало неочекиван резултат. Тренутно време формирања гране Y109474 је око 1650 година пре садашњости, док је TMRCA око 1250 година пре садашњости.

https://www.yfull.com/tree/R-Y109474/

Пристигао је резултат теста целог генома Стричевића из Кољана код Врлике (слава Ђурђевдан). Он припада грани I2-PH908>FT14506>BY187039, у којој се још налазе и Петрић из Звијезда код Пријепоља и један Бугарин из благоевградске области. Тренутна процена старости ове гране је око 1600 година, док јој је TMRCA око 1000 година:

https://www.yfull.com/tree/I-BY187039/

На резултат Бодрожића из Кољана се још увек чека.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 885
Да освежимо статистику на  70 објављених  резултата са надом да ће се акција тестирања наставити у 2024.

И2а-25 (32.8%)   Југ-12 ( 52.1%)  / Север-13 (56.5%)
Р1а-17( 24.2%)
Е-В13-10 (14.2%)
Р1б-8 (11.4%)
Ј2б-4 ( 5.7%)
Ј1-2 (2.8%)
И1-2 (2.8%)
Н2-1 (1.4%)
Q-1(1.4%)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Marjanovići, Garići i Miljkovići su, po svemu sudeći, stanovnici Cetinske krajine i pre 1668. Naime sačuvano je pismo Bačkih Bunjevaca iz 1668 u kome  se medju izbeglicama spominju prezimena koja su karakteristična za tu regiju. Reč je  o Tomašu Gariću, Jakovu Jakeliću, Martinu Terzna i drugima. Evo linka na taj dokument:

https://forum.krstarica.com/attachments/01-prepis-pisma-backih-bunjevaca-papi-iz-1668-g-768x734-2-jpg.803422/

Jakelići su zabeleženi u maticama katoličke crkve u Vrlici odmah po osnivanju župe krajem 17veka. Očito da je u vreme mletćko-turskih ratova došlo do razdvajanja porodica. Jedni su izbegli i naselili se u Bačku. A drugi su prebegli na mletačku stranu pa se vratili kad su se stekli uslovi.

Takodje, zabeležen je toponim Garića glavica na mletačkim kartama iz 18 veka. Garića glavica, ako me sećanje ne vara, je značajna jer je na njoj u tursko vreme u defterima zabeležena crkva svete Gospoine.

Sa strane prema Svilaji živeli su Racići, Gutići, Garići, Tutuši, Marjanovići i Katići. Miljkovići su živeli preko puta, prema Dinari, u blizini  samog manastira  Dragović.

 
« Последња измена: Март 13, 2024, 07:38:32 пре подне Cvitkovac »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5304
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
Цитат
Slave Svetog Vasilija. Naselili su se u Gornjim Koljanima na dvjema lokacijama, na području Košutica i sjeverno od starog manastira Dragović. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici 1. 7. 1692. godine pod zapovjedništvom se harambaše Nicoloa Biocouicha navodi čauš Cvieto Milković (Chiaus Cfieto Milcouich) s 5 članova porodice i 4,5 campa dodijeljene zemlje. Luca Milcouich s porodicom dobio je 1694. godine potvrdu na zemlje u Otišiću. U turskom popisu Prhova iz 1701. godine kao stari, prijeratni posjednik zemlje u selu navodi se knez Milko koji je i dalje na svom imanju, a kao podanici sultanovi koji imaju kuće u ovom selu navode se knez Božo, sin Milkov, i Damijan, sin Milkov. Godine 1710. u popisu porodica naseljenih na području Maovica navodi se nekoliko porodica Milković. Pod red. br. 15. Marco Milcouich qm Zuane (7 članova porodice), pod red. br. 16. Marco Milcouich qm Tadia (6 članova porodice) i pod red. br. 20. Michiel Milcouich detto Cerni Mio (2 člana porodice). 1810. godine Milkovići žive u sedam porodica s 46 članova (Pilip 8 članova, Јоvan 6 članova, Lazo 4 člana, Paval 6 članova, Božo 5 članova, Božo (drugi) 7 članova i Petar 10 članova) Teofil Milković, kaluđer dragovićki, bio je 1810. godine paroh Vrlike. Godine 1813. Petar Milcovich član je tutorstva Parohije Dragović Godine 1819. Glisu Milcovicha ubili su i opljačkali nepoznati počinitelji. Godine 1846. šesnaestorica Milkovića vlasnici su deset stojnih kuća u Koljanima (Giovanni qm Basilio, Giorgio, Basilio, Stefano, Teodoro, Giorgio, Cristoforo, Nicolo, Michele, Natale, Giovanni, Todoro, Nicolo, Marco, Elia i Natale).1309 U sljedećem popisu kuća, onom iz 1878., dvadesettrojica Milkovića vlasnici su kuća u selu. Dio porodice koji je odselio u Provo (Livanjsko polje) imao je saznanja o svojem crnogorskom porijeklu i tokovima seobe od Promine preko Vrlike do Prova.
...
Od Milkovića su u 18. i 19. stoljeću nastala tri prezimena: Veradžia, Milković (Alfir) i Milković (Zelko). Prezime Verač(dž)ia najduže se zadržalo. Većinom se upotrebljavalo samostalno, potkraj 19. сtoljeća upotrebljavalo se u dvojnom obliku Milković (Veradžia) a potom je nestalo. Veračia Lazo imao je 1810. godine porodicu od 15 članova. Oblik Alfir upotrebljavao se samo u matičnim knjigama, dok Zelko Todora pok. Petra nalazimo 1878. godine kao vlasnika kuće u Koljanima. Milkovići iz ovog roda živjeli su i u Bravčevu Docu.

У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.
« Последња измена: Март 19, 2024, 01:47:55 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.

Постоји можда могућност да је ово "лажни" динарик север. Тј. да је реч о роду крајишких Василијевштака PH908, само је хаплотип измутирао. На прву се чини да има доста разлика, али повишена вредност 458 може указивати на ту везу. Свакако је препоручљив дубински тест овде.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5304
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Постоји можда могућност да је ово "лажни" динарик север. Тј. да је реч о роду крајишких Василијевштака PH908, само је хаплотип измутирао. На прву се чини да има доста разлика, али повишена вредност 458 може указивати на ту везу. Свакако је препоручљив дубински тест овде.

У праву си, може бити да је јужњак. У сваком случају јесте и I2-Y3120, тако да са овим разврставањем не правимо грешку.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Додаћу ову објаву овде пошто је Приметица тестиран у оквиру истраживања порекла становништва Врличког краја.


Цитат: НиколаВук  Јул 26, 2023, 01:31:49 поподне

Пристигао је резултат теста целог генома за Приметицу из Маовица код Врлике (слава Никољдан). Он припада грани R1a-Z280>YP4278>Y109474*, односно није позитиван на низводну BY30743. На овом нивоу се тренутно налази заједно са Бугарином из пловдивске области. Свакако занимљив и помало неочекиван резултат. Тренутно време формирања гране Y109474 је око 1650 година пре садашњости, док је TMRCA око 1250 година пре садашњости.

https://www.yfull.com/tree/R-Y109474/

-------------------------------------------------

Врло важан резултат за ову хаплогрупу.

Приметица је након комплетиране анализе на YFull-у неочекивано припао грани R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > Y189493 са Лазаровим из места Клисура (општина Карлово) у централној Бугарској, што га чини генеалошки најудаљенијим од свих R1a-YP4278 на Српском ДНК пројекту који су урадили неки од напредних тестова. Наиме, сви остали R1a-YP4278 на Српском ДНК пројекту са неким од напредних тестова припадају паралелној грани R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > BY30743. Поред Лазарова и Приметице, грани R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > Y189493 припада и један BigY тестирани са FTDNA стабла који није оставио никакве податке о пореклу. Раније сам преко Лазарова и Бугарског пројекта на FTDNA неколико пута покушавао да сазнам да ли преко поклапања имају било какве информације о тестираном, али нисам добио никакав одговор.

Као што је коментарисано раније (линк) када је Приметица добио резултат основног STR теста, његов хаплотип је сврстан у род Бована, тако назван по првој тестираној породици из скупине. Ради се о групи породица из централне и западне Херцеговине који већином славе Јовањдан и имају неке специфичне вредности STR маркера које их чине хаплотипски доста удаљеним од рода Шаренаца-Кресојевића и нешто ближим трећој великој херцеговачкој R1a-YP4278 групи, коју обично означавамо као род требињских Стевањштака.

Као што је детаљније на форуму већ писао Cvitkovac (линк), Приметице се у архивској грађи помињу на подручју Далмације од почетка XVIII века. Најстарији њихов помен је из 1701. и везан је за село Птичарица, које би могло бити данашња Тијарица између Сиња и Имотског. Већ око 1710. се помињу на Маовицама и у Врлици. Више породица које су груписане у род Бована имају предање о пореклу из Љубиња одакле су се селили према западу. Област Љубиња би могла бити најстарије подручје читавог рода Бована, укључујући и Приметице.

Према рачуници Yfull-а, заједнички предак Приметице и Лазарова је живео пре око 1000 година (тј. око 1020. године). Ако пођемо од претпоставке да Приметице са другим породицама из хаплотипски дефинисаног рода Бована заиста представљају засебан филогенетски род који се дуже време гранао по Херцеговини, затим да род требињских Стевањштака представља још SNP недефинисану грану на стаблу блиску грани Бована, али од ње давно одвојену (на шта поређење хаплотипова донекле упућује), и коначно од чињенице да је њиховој грани паралелна грана R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > BY30743 на тлу Херцеговине и околних области присутна јако дуго, мислим да би извориште гране Приметице и Лазарова (R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > Y189493) требало такође тражити у Херцеговини или њеном блиском суседству. То би значило да су се патрилинеарни преци Лазарова, вероватно у неком периоду средњег века, селили на исток и доспели до Бугарске.

За сада из Бугарске имамо само тројицу тестираних на солидном броју STR маркера који би требало да припадају R1a-YP4278 и они су са међусобно удаљених подручја централне и западне Бугарске. Од њих, само један, Лазаров, је SNP профилисан. Хаплотипски нису блиски, што указује да известан степен хаплотипске разноврсности постоји и у Бугарској. Међутим, без напредних тестова је тешко протумачити њихове филогенетске односе и везу са већ дефинисаним R1a-YP4278 гранама.