Крајишници Никољдан I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>Y135654

[Лука]

Мислим да овај род има већ довољно припадника и да самим тим треба да постоји засебна тема, а и чека се биг ипсилон резултат за једног од припадника рода, Гаћешу из Грачаца.

Најновији припадник овог рода је Јапунџић из Мокрог Поља код Книна:

Јапунџић, Никољдан, Мокро Поље, Книн

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030, роду А у Табели нашег пројекта.
 
Јапунџићи су према предању „од Радаковића из Лике“, а најстарији познати предак био им је Јаков Јапунџић рођен око 1630, у околини Мазина.

Тестирани је близак свим припадницима рода А, а потпуно поклапање има са Гаћешом из Грачаца. У овом роду су још и Лабус, Пепић и Паројчић.

Хаплотип овог рода јако је близак хаплотипу Љешњана-Војинића из црногорских Брда. Очекују се ускоро резултати БигИпсилон теста Гаћеше, и тада ћемо моћи да проценимо када се „крајишки“ огранак одвојио од „брђанског“.

По Накићеновићу, Јапунџићи су досељени у Мокро Поље у 16. веку из Босне. Могуће је да су дошли и касније у Мокро Поље, у сеоби с краја 17. века са подручја Бјелајског поља.

[Селаковић]

Када убацим у предвиђач Невскога хаплотипове (на 111 маркера) Војиненада, Луке и Гаћеше, вероватноћа да је зајенички предак живео пре 14 колена прелази 50%.

Ако се узме предачки хаплотип за Луку и Војиненада, и он сам упреди са Гаћешиним, вероватноћа прелази 50% на 15 колена.

[drajver]

Било би добро овдје на теми извући најкраће информације о породицама у Крајини, који припадају овом роду. Да имам времена урадио бих и ја то.

[Селаковић]

Када убацим у предвиђач Невскога хаплотипове (на 111 маркера) Војиненада, Луке и Гаћеше, вероватноћа да је зајенички предак живео пре 14 колена прелази 50%.

Ако се узме предачки хаплотип за Луку и Војиненада, и он сам упреди са Гаћешиним, вероватноћа прелази 50% на 15 колена.

Највећа старост добија се када се узму само хаплотипови Војиненада и Гаћеше, око 17 колена, што иде до ~500 година.

У сваком случају, делује да прорачун мало потцењује старост. Видећемо каква ће рачуница бити на основу СНП-ова, премда је штета што је код Луке и код Радовановића, ако се добро сећам, рађен BigY-500.

[Селаковић]

Мислим да овај род има већ довољно припадника и да самим тим треба да постоји засебна тема, а и чека се биг ипсилон резултат за једног од припадника рода, Гаћешу из Грачаца.

Било би добро овдје на теми извући најкраће информације о породицама у Крајини, који припадају овом роду. Да имам времена урадио бих и ја то.

Најбитнија ствар у вези са овим крајишким родом је да сви имају DYS19 = 17, док је модал за Љешњане 16. Ово значи да су сви крајишки предстваници највероватније имали једног заједничког претка који се одвојио од предачке групације Љешњана-Војинића. Другим речима, није се неки подскуп огранака Љешњана (или како год су се њихови преци називали и где год да су боравили) одвојио, већ само једна грана. Опет, кажем највероватније.

Слажем се са Драјвером да би ово било корисно.

[drajver]

Најбитнија ствар у вези са овим крајишким родом је да сви имају DYS19 = 17, док је модал за Љешњане 16. Ово значи да су сви крајишки предстваници највероватније имали једног заједничког претка који се одвојио од предачке групације Љешњана-Војинића. Другим речима, није се неки подскуп огранака Љешњана (или како год су се њихови преци називали и где год да су боравили) одвојио, већ само једна грана. Опет, кажем највероватније.

Сад сам баш гледао и чини ми се да би DYS19=17 могла бити модална на неком нивоу испод A16413, а да би вриједност DYS19 = 16 код неких грана заправо могла бити повратна. Превелика је присутност  DYS19=17 на свим гранама узводно и паралелно са А20030 да би могла независно настајати код свих тих огранака.

[Селаковић]

Сад сам баш гледао и чини ми се да би DYS19=17 могла бити модална на неком нивоу испод A16413, а да би вриједност DYS19 = 16 код неких грана заправо могла бити повратна. Превелика је присутност  DYS19=17 на свим гранама узводно и паралелно са А20030 да би могла независно настајати код свих тих огранака.

Да, то је свакако могуће, и чини се вероватно.

И код самих Љешњана има мала група са DYS19=17, то је огранак који неформално везујемо пре свега за село Старче. Могуће је да су они ближи сродници крајишке групе. Такође, невезано за ово, могуће је да је код "огранка из Старча" остала предачка вредност DYS19=17.

[drajver]

Да, то је свакако могуће, и чини се вероватно.

И код самих Љешњана има мала група са DYS19=17, то је огранак који неформално везујемо пре свега за село Старче. Могуће је да су они ближи сродници крајишке групе. Такође, невезано за ово, могуће је да је код "огранка из Старча" остала предачка вредност DYS19=17.

Ово је нека моја идеја како је то гранање могло да се одвија.



Претпостављам да је постојао неки заједнички предак код ког се десила промјена DYS19=16>17. Да ли ће се пронаћи и SNP који ће пропратити ову промјену? Могуће у некој већој покривености тестриања свих припадника ове гране,а могуће да се никад и не пронађе. Али приутност промјене 19=17 у самом центру структуре овог стабла мислим да  довољно говори.

[Лука]

Ево како изгледа геофрафски распоред тестираних припадника овог рода:



Видећу да касније окачим овде најбитније податке о свим породицама из рода.

[Небојша]

Ево како изгледа геофрафски распоред тестираних припадника овог рода:



Видећу да касније окачим овде најбитније податке о свим породицама из рода.

Пилажем овде и мапу са тестираним Крајишницима I2-Z17855 (Никољдан), са 23andMe


Иако они немају маркере, у највећем броју случају вероватно постоји веза са тестиранима I2-Z17855>А20030. У сваком случају, за сада се чини да је ово она крајишка "фракција" која је заступљенија на потезу Унац-Северна Далмација-Јужна Лика. Јавља се додуше и у северним деловима Крајине, али спорадично. Мада се и чешће тестирају Крајишници из јужнијих области.

У питању су следећи родови:

- Кајтез, Никољдан, Прекаја, Дрвар
- Винчић, Никољдан, Удетин, Двор
- Купрешанин, Никољдан, Радуч, Ловинац
- Одановић, Никољдан, Кленовац, Перушић
- Половина, Никољдан, Садиловац, Раковица (раније Слуњ)

[Лука]

Пилажем овде и мапу са тестираним Крајишницима I2-Z17855 (Никољдан), са 23andMe


Иако они немају маркере, у највећем броју случају вероватно постоји веза са тестиранима I2-Z17855>А20030. У сваком случају, за сада се чини да је ово она крајишка "фракција" која је заступљенија на потезу Унац-Северна Далмација-Јужна Лика. Јавља се додуше и у северним деловима Крајине, али спорадично. Мада се и чешће тестирају Крајишници из јужнијих области.

У питању су следећи родови:

- Кајтез, Никољдан, Прекаја, Дрвар
- Винчић, Никољдан, Удетин, Двор
- Купрешанин, Никољдан, Радуч, Ловинац
- Одановић, Никољдан, Кленовац, Перушић
- Половина, Никољдан, Садиловац, Раковица (раније Слуњ)

Купрешани из Радуча не припадају овом роду, ако је судити по резултату Купрешанина из Рамљана код Книна.

Што се тиче припадника овог рода на Банији и Кордуну, најбољи кандидати за то су дефинитивно Гаћеше из Влаховића код Глине. Мислим да су потврђени у том селу у другој половини 18. века (нека ме исправи Петар ако грешим). Славе Никољдан као и све остале Гаћеше по Крајини.

[Лука]

Но, свакако да је највећа концентрација овог рода на подручју Лике и Далмације. Конкретније у околини Грачаца и Книна.

[drajver]

Што се тиче ових Крајишника са 23 анд ме који су I2-Z17855, треба имати у виду да је у Крајини поред А20030 присутна и грана BY190177, са такође присутним слављењем Никољдана.

[Лука]

Синиша и Небојша су већ писали о Гаћешама на теми о Српском ДНК пројекту на FTDNA:

Пројекту је приступио Гаћеша, Никољдан, Грачац, Лика

Урадио је тест на 111 маркера и припада грани I2-Z17855>A16413>A20030. Вјероватно испод овог нивоа дијели још неки СНП са Љешњанима Војинићима са којима је по маркерима најближи (осам маркера разлике на 111 маркера).

Припада крајишкој грани ове хаплогупе у којој су још Паројчић, Лабус, Пепић.

Презиме је постојало већ почетком 18. вијека, кад се први пут помиње у пописима на подручју Далмације (у Кистањама) и Лике (Грачац). Ту их је било и до посљедњих ратова, у Далмацији у Добропољцима, а у Лици у Грачацу и Штикади.

Очигледно су били дио личко-далматинских сеоба у Славонију и Срем у 18. вијеку, јер су у западној Славонији прилично бројни,а помињу се и у Срему.

Из Лике су исељавали у западне дијелове Босанске Крајине гдје их има у више насеља. С њима се повезују још нека крајишка презимена, Болтићи у Унцу, Пјевићи у Поуњу.

Матица овог рода би могла бити на подручју крајишког Грахова, вјероватно у оквиру неке од група у влашком статусу настањене на том подручју у 16. вијеку. Даље поријекло свакако треба тражити на подручју црногорских Брда.

У предањима спомињу старије презиме Војводић.

Има неких Гаћеша I2-Z17855 и на 23andMe. Иначе су по Крајини највероватније несродни (тј. има их са више хаплогрупа). Славе Јовањдан и Никољдан, а у Поуњу се за Крнетиће (Томиндан) каже да су из Северне Далмације и да су се некада звали Гаћеше. Овима са славом Никољдан сродни су једни Пјевићи из Босанске Крајине.

Интересантно што помиње Војводиће. Петар Рађеновић за Гаћеше из Бјелајског поља каже следеће:

"Гаћеша — три куће у Долинама. Славе Никољдан. Звали су се некада Војводић. Неки од њихових старих имао велике гаће, па га прозваше Гаћеша. То им име остаде свима. Доселили амо пре 100 година из Грачаца. Отуда побегли од војске. Најпре се настане под Градином. Ту постану врло богати. Био им толики тор, да га никакав човек није могао „шкриљом“ (каменчићем) пребацити. Одавлен одселе једни у Слабињу кoд Костајнице, други у Липу и Хргар. Ови се прозваше Пјевићи. Пре 80 година пређу Гаћеше испoд Градине овамо у Долине."

Крајишки Војводићи са овом славом (Св. Никола) се иначе доводе у везу са Штрбцима (Карановић).

То предање за Крнетиће ми се чини несигурним, због различите славе. Са друге стране, мислим да би крајишке Гађеше могли бити једног рода, јер колико сма видио сви славе Никољдан и сви би се могли свести на личко-далматинску матицу. Не знам који славе Јовањдан, али у Радекином списку само је Никољдан наведен као слава Гаћеша, тако је и код Јањатовића (једни само славе Ђурђевдан),а у Славонији су све Гаћеше славиле Никољдан. Ова слава је у складу и са везом са Лабусима и Паројчићима, могуће и Мандићима.

Презиме је у сваком случају приличнос старо, могло је настати и крајем 17. вијека или чак и прије тога.

Што се Војводића тиче, било би добро кад би се тестриао неко од крајишких Војводића никољштака. Њима припадају и Бокани, али и Папићи у Рорама у Гламочком пољу. Ту су чак три опције отворене R1a-BY149000, I2-Z17855 и N2.

Турски Дубовик, Босанска Крупа (1925.)
Пађен 1 к. (Ђурђевдан) из Далмације и Гаћеша 1 к. (Јовањдан) из Грачаца.

Могуће да је Карановић овде нешто погрешио, пошто према шематизму славе Никољдан (претежно) и Ђурђевдан.

Војводића има неколико тестираних на 23andMe:

Војводић, непознато, I2-M423
Војводић, Аранђеловдан, Беране, E-V13 (Васојевићи)
Војводић, непознато, R1a-M417

[Лука]

Што се тиче припадника овог рода на Банији и Кордуну, најбољи кандидати за то су дефинитивно Гаћеше из Влаховића код Глине. Мислим да су потврђени у том селу у другој половини 18. века (нека ме исправи Петар ако грешим). Славе Никољдан као и све остале Гаћеше по Крајини.

Заборавих овде написати, што се Кордуна тиче, да су у Перјасици код Дуге Ресе биле 3 задруге Гаћеша 1725. године. Могуће је да се ради о прецима Гаћеша из Гаћешког Села које се налази у непосредној близини Перјасице. Дакле, и једно село се зове по Гаћешама.

Саме Гаћеше су географски јако раштркане по Крајини, но на заједничко порекло свих Гаћеша у Крајини указује иста слава. Само предање о ранијем презимену Војводић је јако непоуздано, пре свега због тога што се оно не може потврдити у изворима а и због тога што исто предање имају и породице које по свему судећи генетички нису по мушкој линији повезане са Гаћешама.

Пописане Гаћеше на подручју СР Хрватске 1948 године (презиме се појављује као што се да видети и у варијанти Гаћешић):

[Лука]

Што се тиче породице Паројчић из Црног Луга код Босанског Грахова, Марио Петрић наводи податак о ранијем пореклу из околине Врлике у Далмацији. Међутим, како Паројчићи немају у Далмацији презимењаке за разлику од неких других породица са подручја Грахова и Ливањског поља, могуће је да се ради о старијој породици на подручју Грахова и да припадност Паројчића овом крајишком роду указује на миграциони правац којим се род даље кретао тј. ширио ка Крајини.

Што се тиче породице Пепић из Поуња, по Милану Карановићу ова породица је досељена у другој половини 18. века са Змијања. По предању су им сродни Крљићи, Драгорајци и Змијанци (сви такође славе Ђурђевдан). Један необјављени резултат указује на то да тестирани Пепић који припада овом крајишком роду можда није прави Пепић по мушкој линији предака. Томе би ишло у прилог то што Пепић једини у роду слави Ђурђевдан.

[drajver]

Што се тиче породице Паројчић из Црног Луга код Босанског Грахова, Марио Петрић наводи податак о ранијем пореклу из околине Врлике у Далмацији. Међутим, како Паројчићи немају у Далмацији презимењаке за разлику од неких других породица са подручја Грахова и Ливањског поља, могуће је да се ради о старијој породици на подручју Грахова и да припадност Паројчића овом крајишком роду указује на миграциони правац којим се род даље кретао тј. ширио ка Крајини.

Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Сарумише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.

Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита,  па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.

Мада поријекло рода BY66632 засад више упућује на Брда и Полимље, него на источну Херцеговину.

[Лука]

Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Сарумише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.

Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита,  па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.

Мада поријекло рода BY66632 засад више упућује на Брда и Полимље, него на источну Херцеговину.

За Паројчиће делује да би могли бити из тог старијег слоја српског становништва Грахова и Ливањског поља. Међутим, код родова који су досељени са подручја Далмације у те крајеве у 18. и 19. веку су можда у питању повратне миграције.

[drajver]

За Паројчиће делује да би могли бити из тог старијег слоја српског становништва Грахова и Ливањског поља. Међутим, код родова који су досељени са подручја Далмације у те крајеве у 18. и 19. веку су можда у питању повратне миграције.

У суштину,насеља која насељавају Паројчићи у Ливањском пољу од подручја Врлике и Цетине дијели само Динара, тако да је кретање становништва на том подручју (обострано) било опште мјесто вијековима уназад. Доста породица је приутно и са једне и са друге стране Динаре: Арнаути, Бароши, Иветићи, Шормази...

Можда си у праву за Паројчиће, презиме им је свакако јединствено у поменутом подручју, међутим сама форма презимена је надимачка (од паројчења пчела, у пренесеном значењу као одвојак (паројак) од неког рода) па је могло бити скоријег поријекла.

[Небојша]

Што се тиче породице Пепић из Поуња, по Милану Карановићу ова породица је досељена у другој половини 18. века са Змијања. По предању су им сродни Крљићи, Драгорајци и Змијанци (сви такође славе Ђурђевдан). Један необјављени резултат указује на то да тестирани Пепић који припада овом крајишком роду можда није прави Пепић по мушкој линији предака. Томе би ишло у прилог то што Пепић једини у роду слави Ђурђевдан.

Овој групи око крајишких Пепића, блиски су још Михаиловићи, Стојићи и Скулари. Интересантно да у Поуњу има и неких Змијанаца који се везују за Мудриниће (R1a-YP951). Славе Ђурђевдан, као и ови Змијанци из рода Пепић-Крљић-Драгорајац. Није толико важно за причу о Никољштацима I2-Z17855, али се свакако уклапа да је главнина староседелаца, тј. досељеника са Змијања вероватно I2-PH908 и R1a-Z280.