Род крајишких Пријераца: Инђићи-Дрљаче E-V13>FGC11450>Y160784>CTS11286>FTC27438

[drajver]

Први конкретнији податак који сам нашао о селу Дрљача/Дрљаче на Банији потиче из 1768. године. Знамо да је село тада имало 32 породичне задруге и да је пописано у варијанти Derlacha. Међутим, сви крајишници из Дрљача који су пописани у списковима крајишника из 1772. године, рођени су баш у Дрљачама, тако да је село свакако постојало током прве половине XVIII века.

Занимљиво је то што је до раслојавања рода Дрљача у овом селу и узимања нових презимена дошло вероватно одмах по досељавању на Банију, а не бих искључио ни могућност да су се неки огранци, с обзиром на бројност у селу, издвојили још у Босанској Крајини. Ако се водимо списковима крајишника из 1772. године, можемо видети да су тада Вукотићи имали најмање две породичне задруге, Вукосављевићи најмање три, Шапићи најмање две и тако даље. Само једна породична задруга пописана је под презименом Дрљача.

Сматраш ли да је род Дрљача на Банију могао прећи у сеобама око 1739. године, или сматраш да је то ипак било раније?

[Петар М. Демић]

Сматраш ли да је род Дрљача на Банију могао прећи у сеобама око 1739. године, или сматраш да је то ипак било раније?

Дрљаче спадају међу родове који су на Банију прешли крајем XVII или почетком XVIII века из Босанске Крајине.

Ако узмемо пример огранка из Жировца, 1772. године пописана су тројица Дрљача - Тодор (рођен око 1727. године у Жировцу), Никола (рођен око 1738. године у Жировцу) и Деспот (рођен око 1746. године у Жировцу).

[drajver]

Поменућу преостале родове у Босанској крајини (западно од Козаре, Сане и Шатора) који славе св. Тривуна, који нису тестирани и од којих би неки потенцијално могли припадати овом роду.

Биге и Бижићи, којих има на подручју Козарске Дубице, вјероватно припадају хаплогрупи R1a
Божићи из Великог Дворишта/Козарска Дубица
Боројевићи на подручју Козарске Дубице и Новог града, вјероватно припадају хаплогрупи J2b-M205
Бошњаци на подручју Унца, Гламоча и Грахова
Гњатићи на подручју Приједора
Гњатовићи на подручју Новог Града
Зецови, присутни на подручју насеља Језерски и Добросело/Босанска Крупа
Јаковљевићи из Равница код Новог Града
Јеремићи са подручја Цазина и Бихаћа
Кокановићи са подручја Санице и Санског Моста
Косићи са подручја Љубије/Приједор
Кошпићи са подручја Унца и Дубице
Марићи са подручја Санице
Панићи са подручја Новог Града
Рељићи са подручја Новог града, Дубице и Приједора
Станковић са подручја Бравског/Петровац

[drajver]

У прилогу су места порекла дела банијских Тривуњштака (верујем да главнина припада роду о коме говоримо):
- Арамбашић, село Рујевац
- Бижић, села Бачуга и Сјеничак Ласињски
- Боромиса, села Брестик и Велебитска Ријека
- Борота, село Батинова Коса
- Велебит, села Пастуша и Равно Рашће
- Вукосављевић, село Дрљача
- Вукотић, село Дрљача
- Дрљача, села Гвозданско, Жировац и Козаперовица
- Змијањац, село Клинац
- Ивковић, село Дрљача
- Келеува, села Брестик и Кнезовљани
- Крчмаревић, село Дрљача
- Лекић, село Драга
- Михић, село Равно Рашће
- Обрадовић, село Дрљача
- Појић, село Дрљача
- Радулац, село Дрљача
- Сутара, село Брђани
- Шапић, села Блатуша, Дрљача и Маличка

Што се горњокарловачке епархије тиче, поред ових породица које је набројао Петар на подручју Баније, биле су присутне још неке породице које су славиле Тривуњдан, а нису тестиране нити поменуте на овој теми. Па ћу их набројати.

Славили само Тривуњдан на подручју горњокарловачке епархије:
Којчини из Прокика и Водотеча/Бриње
Стокуће из Водотеча/Бриње
Пујази из Кињачке/Сисак
Цвитићи из Шаша/Сисак

Славили Тривуњдан, али и друге славе на подручју горњокарловачке епархије:
Божанићи, Добрићи, Катићи, Манојловићи, Михајловићи, Подунавци, Продановићи, Шушњари

Мислим да смо закључно са овим списком, овдје на теми, поменули мање више сва презимена на подручју Крајине која славе Тривуњдан.

[drajver]

Пренијећу за почетак једну ранију објаву

У међувремену је испод нивоа Е-FT139282 издвојена млађа грана средњовјековне старости именована SNP-ом FTC27438 коју чине Сретеновић и Радаковић. Основано се може претпоставити да овој грани припада читав род слављеника Тривуњдана поријеклом из мјеста Пријераца код Билеће, који смо досад називали и родом Ђурица. Херцеговачки по поријеклу, овај род је раширен по већини српских крајева, а на овој теми обрадиће се крајишка грана овог рода. Најближе генетичке везе тестираних из гране Е-FTC27438 су са тестираним Американцем њемачког поријекла (FT139282*), а након тога и са тестираним Нијемцима, Русима, Ирцима, Холанђанима, Грцима, Албанцима из гране E-V13>CTS11286. Све су ове везе из периода гвозденог доба.

Чини се да грану Е-FTC27438 карактеришу нижа вриједност DYS643=11 и виша вриједност DYS549=13.

Појавио се још један тестирани са презименом Драгашевић који је радио BIGY700 тест и припада грани Е-FTC27438. Не наводи мјесто поријекла, али јесте из Србије.

[Петар М. Демић]

Појавио се још један тестирани са презименом Драгашевић који је радио BIGY700 тест и припада грани Е-FTC27438. Не наводи мјесто поријекла, али јесте из Србије.

Драгашевић је из Београда и слави Дмитровдан, али му није познато даље поријекло.

По свему судећи, његовим резултатом добили смо и подграну банијско-озренске групе која прославља Дмитровдан (Вујановићи, Драгаши, Никићи, Остојићи).