Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2229459 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 945
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8840 послато: Март 30, 2023, 04:41:05 поподне »
Шарчевић, св. Стеван, Београд, R1b>L51>U152>A275

Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу. Несумњиво је међутим, на основу славе и хаплотипа (вредност 17 на дис448), да припада разгранатом роду који је имао огранак у Далмацији (са Допуђем из Крушева код Обровца има потпуно поклапање). Тај  род са славом св Стеван је иначе распрострањен и у Херцеговини и у Ужичком округу.

https://www.yfull.com/tree/R-A275/

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4381
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8841 послато: Март 31, 2023, 01:56:26 поподне »
Вучићевић, Ђурђиц, Ратина/Краљево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичније вриједности маркера DYS389-II=29 и DYS576=19. Посебно је значајна DYS576=19, јер повезује Вучићевића са родом Дробњак из Штитара код Берана који такође славе Ђурђиц и са Дробњацима у пријелогу који славе Ђурђевдан. Вучићевић и Дробњак имају само један маркер разлике и рекао бих да је прилично извјесно да су повезани. Преко вриједности DYS576=19 обе ове породице могле би бити повезане са Живковићима, Радивојевићима и Радовићима  у Ибарском Колашину. Дробњаци у Беранама имају предање да су доселили из Тушине у Дробњаку, али и предање да су једно вријеме провели на Пештери. Управо би ово предање могло бити повезница, јер је у Ратини (Краљево) присутно више породица које славе Ђурђиц,а поријеклом су из новопазарског краја. За саме Вучићевиће се то додуше изричито не наводи, већ се каже да су доселили из Грабовца у Гружи, али би у свјетлу наведених генетичких повезница, смјер досељавања са Пештера могао бити интересантан. На примјер, за Марјановиће у Ратини који славе Ђурђиц наводи се да су Дробњаци и да су дошли из Штитара у Дежевском срезу. Занимљиво је и поклапање имена села Штитаре у Дежеви и Штитаре код Беране одакле су Дробњаци који славе Ђурђиц.

Свакако препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)
« Последња измена: Март 31, 2023, 01:59:05 поподне drajver »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3083
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8842 послато: Март 31, 2023, 11:53:52 поподне »
Шарчевић, св. Стеван, Београд, R1b>L51>U152>A275

Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу. Несумњиво је међутим, на основу славе и хаплотипа (вредност 17 на дис448), да припада разгранатом роду који је имао огранак у Далмацији (са Допуђем из Крушева код Обровца има потпуно поклапање). Тај  род са славом св Стеван је иначе распрострањен и у Херцеговини и у Ужичком округу.

https://www.yfull.com/tree/R-A275/

У питању је род Угарака, чија је матица на подручју Љубомира у требињској општини. Овај род потиче од средњовековних влаха Угарака и детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3083
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8843 послато: Април 01, 2023, 12:40:05 пре подне »
Кељановић, Никољдан, Дулипоље, Андријевица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385b=18. Најближа поклапања хаплотипова има са тестиранима који потичу од Коматовића и славе Митровдан.

Породица тестираног се у оквиру колонизације у првој половини 20. века доселила на подручје села Пољанце код Србице. Тестирани је навео и да прислужују Мали Никољдан.

Васојевићи су према предању по доласку у Коњухе тамо затекли Цимбаљевиће и Кељановиће. Први имају предање да су пореклом из Пипера, а други да су из Братоножића, судећи по ономе што су записали Лалевић и Протић у раду о Васојевићима на самом почетку 20. века. Испоставило се да су Цимбаљевићи од Братоножића, а Кељановићи од Куча.

Међутим, овај резултат и није толико изненађење пошто је Татомир Вукановић у свом раду о Дреници за Кељановиће из Полуже (насеља које се налази јужно од Пољанца) забележио следеће:
Род Кељановић, 1 кућа, славе Cв. Николу, прислужују Ивањдан. Пореклом су из Дулипоља — Васојевићи, одакле су досељени 1923. године, старином су Кучи.

Очито постоје два предања о пореклу Кељановића, а са овим резултатом смо сазнали које је тачно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3083
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8844 послато: Април 01, 2023, 01:42:45 пре подне »
Милошевић, Јовањдан, Ђурашићи (заселак Раскрсница), Пријепоље, E-V13>Z1057

Од хаплотипа Комарице из Бучја код Прибоја разликује се на два маркера. С обзиром да деле снижену вредност маркера DYS570=18, славе исту славу и да су географски блиски, сврстани су у исти род у табели СДНКП.

Милошевићи су се на Раскрсницу доселили из суседног села Црквени Тоци, где су живели код цркве. Не знају ништа о даљем пореклу. У упитнику је наведено да се Раскрсница налази у Бабинама, али према званичној административној подели овај заселак припада суседном насељу Ђурашићи.

Члан Порекла Зоран Малешић је за Милошевиће прикупио следеће податке:
Друго братство Милошевића разгранато је у Тоцима и Бабинама. Пејатовић их помиње и за место становања наводи: Тоци, Сељани, Ђурашићи, Мажићи и Барице. Не наводи одакле су дошли што они и не знају, осим уопштеног „из Црне Горе“. У милешевским свескама поменут је 1894. године  Мајачић Милинко у Барицама што би се могло односити на данашње Милошевиће јер их зову Ма(ј)иге. Доста су разрођени и има их у Бабинама, Тоцима, граду и приградским насељима. Славе Св. Јована зимског.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.
« Последња измена: Април 02, 2023, 03:44:32 поподне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12710
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8845 послато: Април 05, 2023, 07:32:45 поподне »
Драгосавац, Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Грачац, J2b-M205>Y22059

Не постоји потпуно поклапање са претходно тестираним Драгосавцем из околине Госпића (Вребац), али је несумњиво реч о истом роду. Због славе и географског положаја, може се претпоставити веза са личким Усорцима, који су по свему судећи позитивни на J-Y22063 (587=20). Сврстао сам Драгосавца у род А1, заједно са осталим крајишким Јованштацима. Хаплотип донекле одудара од модалног J-Y22059, тј. типичног J-Y22063 хаплотипа, па тако постоји веома блиско поклапање са Стефановићем из околине Ариља који је потврђено J-BY173966. Стефановић је једини такав J-Y155375, па ову везу можемо занемарити.

Значајнија могу бити поклапања са Шарцима из из Цивљана у Далмацији (1 разлика). Крајеви око Грачаца су насељени углавном из околине Книна и Северне Далмације, а за Драгосавце није сигурно које су струје део (из северне Лике, или из Далмације). Јовањштака M205 је свакако више северније, али нека даља веза Усораца са Далмацијом није искључена будући да тамо око Врлике има Деспинића Јовањштака такође M205.


Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4381
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8846 послато: Април 06, 2023, 01:00:29 поподне »
Бранковић, Јовањдан, Жабари/Ваљево

Припада хаплогрупи I1-Z63>PH220. Од немодалних маркера издвајају се DYS385ab=13-15 и DYS570=21. По овим маркерима и по хаплотипу, Бранковићу је најближи Танкосић из Засеља, Пожега који слави Никољдан. Танкосић и Бранковић се разликују само на једном маркеру (DYS481). Бранковић има још блиских хаплотипова, али са њима не дијели немодалне вриједности, па се веза не може тврдити.

За Бранковиће у Жабарима се у етнографској литератури може прочитати сљедеће:
"Бранковићи и Кузмановићи, преци им се доселили после Кочине Краијне из Вардишта у Старом Влаху, међусобни сродници, населили се до Мачина, има их под четири презимена, славе Јовањдан."
Занимљиво да су и Танкосићи у Засељу такође досељени из тог правца: "Танкосићи у Радукама су дошли из Прибоја, има их 5 кућа, славе Никољдан." Уколико заиста постоји веза Бранковића и Танкосића, а што се може потвридти само дубинским тестирањем, онда постоји могућност да је матица овог рода негдје на подручју вишеградског Старог Влаха.

О самој грани I1-Z63>PH220 више се може прочитати на сљедећем линку:
https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4381
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8847 послато: Април 06, 2023, 01:14:22 поподне »
Батало, Василијевдан, Горње Примишље/Слуњ

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Од раније тестираног Батала из Горњег примишља разликује се у једном маркеру (DYS570). Хаплотип му је модалан изузев једне карактеристичне вриједности, DYS456=15, коју дијели са другим Баталом, али и са Љубичићем из Мале Врановине Топуско, који слави Видовдан. Батале из Горњег Примишља су вјероватно прибраћене кордунском роду Батала који припадају грани I2-PH908>MF2888 и који су преко славе св. Василија и генетичким резултатима повезани са ширим крајишким родом који слави св. Василија. У том смислу је индикативна веза Батала из Горњег примишља са Љубичићима. Везу са Љубичићима би требало провјерити и дубинским тестовима.

О грани I1-P109>FGC21792>FTA73226 више се може прочитати на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2308
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8848 послато: Април 06, 2023, 01:49:37 поподне »
Бранковић, Јовањдан, Жабари/Ваљево

Припада хаплогрупи I1-Z63>PH220. Од немодалних маркера издвајају се DYS385ab=13-15 и DYS570=21. По овим маркерима и по хаплотипу, Бранковићу је најближи Танкосић из Засеља, Пожега који слави Никољдан. Танкосић и Бранковић се разликују само на једном маркеру (DYS481). Бранковић има још блиских хаплотипова, али са њима не дијели немодалне вриједности, па се веза не може тврдити.

Један од два тестирана није из изворне мушке линије:

Бранковић, Јовањдан, Жабари, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду "Бојић-Ракић". Поседује само једну вредност која одудара од модалне за овај род, и то је нешто нижа DYS391=10. Најближа поклапања у оквиру рода има са Драгојевићем из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићем из Криваје код Шапца, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице, а на 3 од 23 од Бојића из Земуна, Радојичића из Савковића код Љубовије, Миловановића из Осечине и Јовичића из Миокуса код Шапца. Сви наведени такође славе Јовањдан.

Тестирани је у упитнику навео да су пре 1790. живели у Вардишту код Вишеграда, и да су се презивали Обрадовић.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4381
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8849 послато: Април 06, 2023, 02:33:41 поподне »
Један од два тестирана није из изворне мушке линије:

Да, нисам ни примјетио да постоји тестиран Бранковић из истог мјеста. По слави, хаплогрупи и мјесту се Бранковић R1a уклапа у род "Ракић-Бојић", док би Бранковић I1 можда прије могао имати везе са овим предањем о доалску из Вардишта.

Ван мреже Brankovic1

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 10
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8850 послато: Април 06, 2023, 05:09:24 поподне »
Један од два тестирана није из изворне мушке линије:

ZDRAVO.
Tako je, moj testirani komšija i ja imamo isto prezime, slavu i familije nam žive jedna pored druge sigurno poslednjih 150 godina, međutim oduvek postoji predanje da nismo srodni, bar po muškoj liniji.
Ovim testom smo to i potvrdili. Inače, definitivno je moja strana R1a došla iz Vardišta kod Višegrada posle 1790 godine, imam čak kompletan rodoslov do 1750 godine itd..
Imamo u planu još par potencijalnih srodnika da testiramo, čime ćemo dobiti nove potvrde predanja. 

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1522
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8851 послато: Април 09, 2023, 01:42:09 поподне »
Штрбац, Ђурђевдан, Горња Суваја, Б. Крупа

Припада хаплогрупи N2-FT182494. Има потпуно модалан хаплотип те има неколико потпуних и блиских поклапања, али се на основу хаплотипа не може утврдити припадност некој нижој подграни.

Милан Карановић је у свом раду Поуње у Босанској Крајини (1925) написао за Штрбце:

Горња Суваја
Пред Дољанску Буну, 1858., доселили су: Штрпци 8 к. (Ђурђевдан) из Доње Суваје.

Доња Суваја
Пре 100 г. преселили су из Малог Радића Штрпци 24 к. У Мали Радић доселили су из Штрбине са Херцеговине, где су се звали Павловићи. Једно су време били у Северној Далмацији. Било их је тамо 70 чељади у једној кући и 13 је колијевки (бешика) са малом децом од сисе ношено на њиве. То је стариначка породица, по свој прилици властеоска босанска породица. Славе ови Ђурђевдан, а једни славе Никољдан. Не сећају се зашто су променили славу. Одавце испод планине расељавали су се по Крајини.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 408
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8852 послато: Април 10, 2023, 11:21:14 пре подне »
ZDRAVO.
Tako je, moj testirani komšija i ja imamo isto prezime, slavu i familije nam žive jedna pored druge sigurno poslednjih 150 godina, međutim oduvek postoji predanje da nismo srodni, bar po muškoj liniji.
Ovim testom smo to i potvrdili. Inače, definitivno je moja strana R1a došla iz Vardišta kod Višegrada posle 1790 godine, imam čak kompletan rodoslov do 1750 godine itd..
Imamo u planu još par potencijalnih srodnika da testiramo, čime ćemo dobiti nove potvrde predanja.

Овај пример ме сада подсећа на неке недоумице које ја имам у склапању мозаика историје села Чивчије (Прњавор). Сличан пример у селу код нас имамо са породицом Врховац која слави Јовањдан. Живи недалеко једна од друге, али нису у сродству, што је показао и тест. Не знам како најбоље појаснити овакве појаве. Да ли је реч само о коинциденцији или ипак има нешто више? За једну гране ове породице зна се да је досељена из с. Крушево Брдо (Котор Варош) у 19. веку и да се презивала Јанковић, док за ове друге има неких још увек недоказаних индиција да би могли да буду досељени из околине Гламоча у суседно с. Бранешци (Челинац). У турском дефтеру из 1851. наводе се са презименом Врховац, док ови други као што рекох са презименом Јанковић. Како објаснити ову промену презимена? У селу те породице иначе слабо ко и зове по презимену, а више по надимки Ристић/Ришић (по претку Ристи) и Микер (нејасно). Иако у тим крајевима људе из виших предела (Мањача, итд.) генерално зову Вр'овци,  колико је реална претпоставка да је до промене презимена дошло по томе што је староседелачко становништво тог досељеног Ристу Јанковића прозвало Вр'овац па па томе презиме, ако знамо да ту породицу у селу сви ословљавају са Ришић? Не делује логично.

Значи две породице са истом славом и истим презименом на удаљености 2км једна од друге, нису у сродству. На све то у селу постоји још пар породица са истим тим презименом и славом Ђурђевдан... Колико се често срећете са оваквим појавама у вашим микро-истраживањима?

Ако је ван теме, пребаците где треба. Поздрав.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 589
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8853 послато: Април 10, 2023, 11:28:00 пре подне »
Овај пример ме сада подсећа на неке недоумице које ја имам у склапању мозаика историје села Чивчије (Прњавор). Сличан пример у селу код нас имамо са породицом Врховац која слави Јовањдан. Живи недалеко једна од друге, али нису у сродству, што је показао и тест. Не знам како најбоље појаснити овакве појаве. Да ли је реч само о коинциденцији или ипак има нешто више? За једну гране ове породице зна се да је досељена из с. Крушево Брдо (Котор Варош) у 19. веку и да се презивала Јанковић, док за ове друге има неких још увек недоказаних индиција да би могли да буду досељени из околине Гламоча у суседно с. Бранешци (Челинац). У турском дефтеру из 1851. наводе се са презименом Врховац, док ови други као што рекох са презименом Јанковић. Како објаснити ову промену презимена? У селу те породице иначе слабо ко и зове по презимену, а више по надимки Ристић/Ришић (по претку Ристи) и Микер (нејасно). Иако у тим крајевима људе из виших предела (Мањача, итд.) генерално зову Вр'овци,  колико је реална претпоставка да је до промене презимена дошло по томе што је староседелачко становништво тог досељеног Ристу Јанковића прозвало Вр'овац па па томе презиме, ако знамо да ту породицу у селу сви ословљавају са Ришић? Не делује логично.

Значи две породице са истом славом и истим презименом на удаљености 2км једна од друге, нису у сродству. На све то у селу постоји још пар породица са истим тим презименом и славом Ђурђевдан... Колико се често срећете са оваквим појавама у вашим микро-истраживањима?

Ако је ван теме, пребаците где треба. Поздрав.
Можда је давно призећивање у питању или усвојеник па се заборавило.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 501
  • J2a1 > J-Z40772* mdDNA:H1f2d1*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8854 послато: Април 10, 2023, 06:33:22 поподне »
Bilo je situacija da parovi nemaju dece i da usvajaju. Pre 150 godina je procedura bila mnogo jednostavnija. A bilo je i tada zetova, pa onda Y krene po njegovoj liniji. Iako kućna slava i prezime ostanu.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3083
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8855 послато: Април 15, 2023, 12:48:35 пре подне »
Топаловић, Врачевдан, Бранговић, Ваљево, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS393=12, док од модалног хаплотипа одступа и вредност маркера DYS385b=19. Једино иоле блиско поклапање хаплотипова има са Нешићем (Јовањдан, Бела Паланка), од чијег хаплотипа се разликује на 3 маркера. Притом деле обе поменуте вредности маркера. Међутим, како хаплотип Нешића поседује карактеристичну вредност маркера DYS390=25, а двојица тестираних славе различите славе и географски су доста удаљени, без додатних тестова се не може рећи да ли су истог порекла. Због тога бих тестираном препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Топаловићи немају предање о даљем пореклу и важе за староседеоце у Бранговићу.

Ван мреже Brankovic1

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 10
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8856 послато: Април 15, 2023, 07:01:33 пре подне »
Топаловић, Врачевдан, Бранговић, Ваљево, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS393=12, док од модалног хаплотипа одступа и вредност маркера DYS385b=19. Једино иоле блиско поклапање хаплотипова има са Нешићем (Јовањдан, Бела Паланка), од чијег хаплотипа се разликује на 3 маркера. Притом деле обе поменуте вредности маркера. Међутим, како хаплотип Нешића поседује карактеристичну вредност маркера DYS390=25, а двојица тестираних славе различите славе и географски су доста удаљени, без додатних тестова се не може рећи да ли су истог порекла. Због тога бих тестираном препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Топаловићи немају предање о даљем пореклу и важе за староседеоце у Бранговићу.
Da li se za Topalovića može odrediti bar kom rodu/plemenu pripada..?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3083
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8857 послато: Април 16, 2023, 06:15:02 поподне »
Da li se za Topalovića može odrediti bar kom rodu/plemenu pripada..?

Не припада ниједном генетичком профилисаном роду.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2326
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8858 послато: Април 27, 2023, 12:21:13 поподне »
Калуђеровић, Илиндан, Ћеклићи, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>L366>FT36801*, роду Ћеклића. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која се разликује од модалне је благо снижена DYS389II=28, коју не поседује ниједан други припадник рода Ћеклића. Врло блиско поклапање има са већином припадника овог рода, а најближи су му Матановић (Крањи До, Цетиње), Драгутиновић (Уба, Цетиње), Домазетовић (Петров До, Цетиње) и Гутић (Зови До, Невесиње), од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од Станковића из Милијевића код Цетиња разликује се на 1 од 17, а од раније тестираног Калуђеровића из Кућишта код Цетиња, Вучетића из Кавча код Котора и Ћеклића из Обрње код Калиновика на 2 од 23 маркера. Сви наведени осим Ћеклића (Петковдан) такође славе Илиндан. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Бјелопавлића, а да им је старије презиме било Пурановић, према најстаријем познатом претку Пурану.

"Предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима. Син Стеванов, Павле, преотео је кнештво Бацуљима, али су га они убили, па је кнез постао његов брат Раде. Од половине 19. столећа, главарство у Ћеклићима опет је прешло на Калуђеровиће. Од њих је био чувени војвода Ђуро Матановић. Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици. Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.

Калуђеровићи се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До)."

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2326
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8859 послато: Април 27, 2023, 12:41:02 поподне »
Кузмановић, Јовањдан, Жабари, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222, роду "Ракић-Бојић". Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која благо одступа је повишена DYS570=20. Врло блиска поклапања (0-3 маркера разлике) има са већином припадника овог рода, од којих можда треба посебно издвојити Бранковића из истог села, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ристивојевић, и да су по предању досељени из Вардишта код Вишеграда после Кочине крајине. Истоветно предање је забележено и код Љубомира Павловића (Колубара и Подгорина), где се експлицитно наводи да су Кузмановићи и Бранковићи сродници:

Цитат
Бранковићи и Кузмановићи, преци им се доселили после Кочине Краијне из Вардишта у Старом Влаху, међусобни сродници, населили се до Мачина, има их под четири презимена, славе Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-%C5%BEabari-valjevo/