Објављени резултати на 111 маркера за Малешевића, Никољдан, Чивчије, Прњавор. Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029 највјероватније грани YP417. Прилично модалан хаплотип са великим бројем поклапања која не морају имати филогенетски значај. Једина нешто карактеристичнија вриједност DYS533=11.
Због исте славе, блиског хаплотипа и смјера сеоба, можда интересантна веза са Мајићем из Сијерача, Бајина Башта.
То су резултати које сам добио, а са којима ја лично не могу пуно да започнем, тако да захваљујем теби и Узелцу на објашњењима. Дописаћу нека додатна објашњења, не знам да ли је добра тема, па слободно пребаците даље ако не одговара овде.
Оно што сам тамо у контрол панелу код резултата могао да приметим да су највећа поклапања са особама са простора данашње Пољске и Источне Немачке, тако да то себи логички објашњавам класичним словенским генима
Узелац ми је указао на ову тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3769.0, коју сам пажљиво исчитао.
Ту ми је за око запао овај упис:
Ја бих yp417 пре повезао са Драговићима него Северјанима. Зна се да су Драговићи насељавали јужне делове данасње Белорусије, и да се једна група населила на Балкан у 6. веку. Један део се населио у Бугарску (река Драговиштица), а други, после опсаде Солуна, у грчку Македонију. Видимо да је управо у овим крајевима yp417 највећи на Балкану. Што се тиче динарске зоне, сматрам да су они потомци припадника Драговићке цркве, који су прогоњени као богумили, и своје уточиште нашли у средњовековној Босни. Мада, опет, могуће да је било и ранијих сеоба из солунске у динарску зону.
У неким старим писменим уратцима (нпр. Љубомир Лукин Опачић - Прњавор, његово подручје и људи, Београд 1981), порекло наше породице се смешта на простор данашње македонско-бугарске границе (регија Малешевске планине и извора Брегалнице). Нема наравно никаквих посебних научних доказа који говоре у прилог томе, али наводим као некакав могући путоказ.
Скоро сам сазнао од стрица, да су њему покојни ђед, итд. причали да смо у с. Чивчије тј. Прњавор дошли
из Грахова. У неким мојим истраживањима, ја сам смер сеоба скицирао из правца југа (могуће као што је горе наведено Малешевске планине), преко Херцеговине и Купреса ка Змијању и ту би требало да је дошло до раздвајања на оне који су остали на Змијању (и околини), на оне који су дошли (вероватније као "чивчије" доведени) на простор Прњавора и евентуално на оне који су отишли у Аустрију тј. Кордун (Малешевић село, нисам сигуран да ли тамошњи Малешевићи славе св. Николу, али мислим да сам негде видео податак да славе).
Овде сам наишао такође на инстересантан текст на Пореклу:
https://www.poreklo.rs/2016/11/13/poreklo-prezimena-zmijanjskih-sela-gornje-i-donje-ratkovo-i-strazice/ Малешевића има девет домаћинстава и славе Никољдан. Сматра се да су поријеклом из околине Гламоча. У Гламочком пољу Малешевића има на више мјеста, славе Јовандан, а поријеклом су из Бјелајског поља. У Поуњу славе такође Никољдан и поријеклом су из Грахова. У парохији Пркоси у протопрезвитерату Петровац крајем XIX вијека било је Малешевића који славе Никољдан.
Такође у овом тексту Порекла:
https://www.poreklo.rs/2014/04/09/naseljavanje-vojnicko-slunjske-oblasti-prezima-prvih-srba-na-kordunu/ наводи се породица Малешевић, која је пребегла из Турије (претпостављам с. Турија, о. Бихаћ).
Малешевићи су прилично велики род и прилично разгранат, тако да је тешко то све категоризовати. Оно што је сигурно су рођачке везе са Малешевићима из с. Г. Мравица (о. Прњавор) и са Малешевићима из Врдника, који су се одселили тамо током исељавања становништва из БиХ ка Војводини 50-их или 60-их година. У шематизму Митрополије Дабробосанске из 1882. наша породица се уредно наводи у с. Чивчије са славом Св. Никола. То пресељење из Грахова је онда могло да се деси или током 18-ог века или у раној половини 19-ог века. Репер ми је за то истоимена породица у нашем селу која слави Св. Марка и која се у село доселила из с. Љубатовци (о. Лакташи), а која се старином презивала Рајић. Један од њих се оженио из наших Малешевића и тако су добили земљу и примили презиме. Размишљајући логички, морали су наши преци да буду ту доста дуже да би имали толико земље, да одвоје део и за новопридошле. Чисто неко моје логичко размишљање.
За Бајину башту немамо апсопутно никаква предања или сл.
Хвала још једном на појашњењима.
