Мени Македонија не изгледа уопште црквено изолована. Ако је изолована онда нека тако остане јер овако је најбоље.
Црквено устројство данас није битно. Нисмо средњи век да је то толико важно. Данас је важна држава. Ако држава изгуби неке територије или цркве онда по мени не заслужује да их црква те исте државе има. Држава треба да буде изнад цркве и у Македонији и у Србији.
Из моје перспективе Вранишковски је био бламажа СПЦа. Покушај као што је црногорска црква имала у Црној Гори да промени стање кој се не може променити.
Православје и генерално све религије опадају. За 50 година у Македонији имаќе сигурно више атеиста и мешаних бракова а историјско наслеѓе важно је да буде зачувано.
За епископа Јована не бих рекао да је бламажа СПЦ, већ брука и срамота македонске власти и државе која га прогања на религијској основи као у најмрачнијим периодима средњег века, а то све усред 21. века.
СПЦ ништа није изгубила, већ јој је то од стране комунистичке СФРЈ отето 60-их година прошлог века, оснивањем МПЦ у канцеларијама СДБ-а, а све у циљу заокруживања прилично окаснеле македонске нације.
СПЦ није црква државе Србије, већ црква свих Срба, где год живели, каква је увек и била кроз своју богату историју, што многим, нарочито новијим нацијама на Балкану, изузетно смета, а то је и логично. Македонија свакако јесте црквено изолована јер МПЦ у садашњем стању не може имати никакву међуцрквену сарадњу са другим православним црквама. Оно што могу потврдити је да је већина свештенства и монаштва МПЦ које смо срели приликом посете тамошњим црквама и манастирима била изузетно љубазна и предусретљива, нарочито када би чули да смо дошли из Београда. Ипак је тужно када се види да не само манастири, већ и цркве зврје празне и замандаљене, без свештенства, нарочито оне које имају културно-историјску вредност, као на почетку помињана Црква Св. Николе у Љуботену, коју смо такође посетили. У њој нема свештеника, већ нас је унутра пустила групица старијих мештана који су се окупили и живо се занимали око београдских гостију, објашњавајући нам целу ситуацију у селу и говорећи о скоријој историји (најпре о албанско-македонском сукобу у Љуботену 2001. године).
У сваком случају, разговор је превише отишао у сферу политике, па бих апеловао на све саговорнике да не одступају од теме и да се труде да не дође до кршења Правилника форума. Хвала.