Аутор Тема: Нерав (Крива Паланка)  (Прочитано 2098 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11877
Нерав (Крива Паланка)
« послато: Јун 14, 2015, 03:39:18 поподне »
Нерав је смештен у североисточном делу Републике Македоније, близу државне границе са Србијом (2 км). Од најближег већег града, Куманова, село је удаљено 80 километара источно. Село Нерав се налази у историјској области Славиште. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Герман, на преко 1100 метара надморске висине.



Нерав је насељен крајем 18. века, а становништво води порекло из околине Прешева и суседних македонских крајева. Село је издељено по махалама, а скоро сви становници славе Св. Петку.

У Горњој Пчињи постоји јака досељеничка струја из околине Прешева (60 родова из Прешевске Црне горе, Ј. Трифуноски).

Већи родови у селу:

Нејковци (34 куће, Петковдан) - старином из Железнице код Кратова

Парапунци (19 кућа, Петковдан) - непознато порекло

Поповци, или Асанци (15 кућа, Петковдан) - старином из прешевског краја

Балабановци (13 кућа, Петковдан) - најстарији досељеници, непознато порекло

Барци (9 кућа, Аранђеловдан), пореклом из Кривог Камена, код Криве Паланке


Једно од спорних питања између Србије и Македоније била су села у срезу Крива Паланка: Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут.

Иницијативу су 15. јануара 1948. дали Срби – становници села Нерав, који су тражили да се њихово село припоји општини Трговиште у Србији. Савезна контролна комисија је 10. марта 1948. формирала Комисију за разграничење између Србије и Македоније за села Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут у срезу Крива Паланка и села Магленци у срезу Куманово.

У извештају Комисије са предлогом за разграничавање констатовано је да у селима Герман и Нерав већину становника чине Срби, изузев Средње махале села Ђерман, а у селима Огут и Метежево сељаци су се изјаснили као Македонци. Комисија је истакла да се на становништво села Герман и Нерав вршио притисак да се изјасне као Македонци.

На основу свега предложила је следеће:

1) да се село Герман, изузимајући Средњу махалу и село Нерав, припоје срезу пчињском (Трговиште) тј. Србији;

2) да се села Огут и Метежево оставе кривопаланачком срезу тј. Македонији, с тим што махалу Пржаје села Огута треба још једном питати да ли жели остати у срезу Крива Паланка.

Комисија је уочила велики број спорних територија и села у срезовима кривопаланачком и кумановском и предложила да мешовита комисија влада Србије и Македоније изврши дефинитивно разграничење. До тога, међутим, никада није дошло.


извор:

- проф. др Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, 1964
- Момчило Павловић, Срби у Југославији 1945-1948
« Последња измена: Децембар 18, 2021, 03:07:38 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11877
Одг: Нерав (Крива Паланка)
« Одговор #1 послато: Децембар 18, 2021, 07:46:45 поподне »
Први досељеници у Нераву били су „три куће" и то преци данашњих родова: Балабанци, Поповци или Асанци и Којкарци (сви славе Петковдан). Логично је претпоставити да већина данашњег становништва води порекло од ова три рода. Касније су се вероватно изделили на мање родове.

Најстарији досељеници су Балабановци (досељени око 1800 године), док највише података о пореклу постоји о роду Поповаца, или Асанаца (околина Прешева, потомци попа Јована).

Исељених Поповаца изгледа има и у Врањској котлини (Кацапун, Владичин Хан), о њима Јован Трифуноски каже следеће:

"Поповци (5 к, Петковдан), пореклом из Г. Пчиње. Пред крај турске владавине из поменуте старине иселила су се два брата: Марко и поп Никола. Марко се населио у Сувој Морави где је основао родове Коларце и друге; поп Никола дошао је у Кацапун. Овај род од досељења до данас стално је давао по неког свештеника."


На мрежи Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
Одг: Нерав (Крива Паланка)
« Одговор #2 послато: Децембар 20, 2021, 11:30:19 пре подне »
Први досељеници у Нераву били су „три куће" и то преци данашњих родова: Балабанци, Поповци или Асанци и Којкарци (сви славе Петковдан). Логично је претпоставити да већина данашњег становништва води порекло од ова три рода. Касније су се вероватно изделили на мање родове.

Најстарији досељеници су Балабановци (досељени око 1800 године), док највише података о пореклу постоји о роду Поповаца, или Асанаца (околина Прешева, потомци попа Јована).

Исељених Поповаца изгледа има и у Врањској котлини (Кацапун, Владичин Хан), о њима Јован Трифуноски каже следеће:

"Поповци (5 к, Петковдан), пореклом из Г. Пчиње. Пред крај турске владавине из поменуте старине иселила су се два брата: Марко и поп Никола. Марко се населио у Сувој Морави где је основао родове Коларце и друге; поп Никола дошао је у Кацапун. Овај род од досељења до данас стално је давао по неког свештеника."

Овде има контрадикторности код Трифоноског јер врло слично пише и за село Сувојницу код Сурдулице.

Цитат
Досељени су: Коларци (22 к, Св. Арханђео), намножили се од претка деда Марка досељеног из Г. Пчиње. Марко је имао брата поп Николу, који се населио у Кацапуну (од њега тамо има пет кућа). У овом'роду зна се генеалогија: Стојан, 65 година –– Стаменко—Марко; Стаменко се преселио из Старог Села у данашње насеље.

....

Од Коларци, како је поменуто, једна граНа прешла је у Кацапун.

Никад нисам чуо за род Колараца у Сувој Морави, иначе је то село мог порекла. Оно што је дефинитино тачно да је Поповаца било у Кацапуну. Трифуноски пише да су од њих свештеници Видосав и Пера Поповић који су се преселили у Владичин Хан. Ја знам за свештеника Видосава Стојановића, сада почившег, рођеног 1903. г. пореклом из села Кацапуна. Његови потомци (неколико кућа) данас живе у Владичином Хану. Чим сазнам њихову крсну славу поставићу овде.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11877
Одг: Нерав (Крива Паланка)
« Одговор #3 послато: Децембар 20, 2021, 12:44:14 поподне »
Овде има контрадикторности код Трифоноског јер врло слично пише и за село Сувојницу код Сурдулице.

Мислите везано за "три куће"? Није искључено, пошто ти родови у почетку вероватно нису били тако разгранати, а долазе крајем 18. века углавном у опустела места.

Никад нисам чуо за род Колараца у Сувој Морави, иначе је то село мог порекла. Оно што је дефинитино тачно да је Поповаца било у Кацапуну. Трифуноски пише да су од њих свештеници Видосав и Пера Поповић који су се преселили у Владичин Хан. Ја знам за свештеника Видосава Стојановића, сада почившег, рођеног 1903. г. пореклом из села Кацапуна. Његови потомци (неколико кућа) данас живе у Владичином Хану. Чим сазнам њихову крсну славу поставићу овде.

На другом месту се каже да неки Поповци из околине Сурдулице славе Никољдан, па би било добро проверити.

На мрежи Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
Одг: Нерав (Крива Паланка)
« Одговор #4 послато: Децембар 20, 2021, 02:33:29 поподне »
Не, мислим на предање о два брата Марку и попу Николи који су дошли, по првом писању Трифуноског, Марко у Суву мораву где оснива род Колараца, а поп Никола у село Кацапун из Горње Пчиње (то пише у одељку за село Кацапун). По другом писању Трифуноског (у одељку за село Сувојницу) пише да је Марко дошао из Горње Пчиње у Сувојницу где опет оснива род Колараца, а његов брат поп Никола у Кацапун. Просто ми је невероватно да имамо два пута по брата Марка и попа Ниkолу и два рода Колараца, један у Сувој Морави, а други у Сувојници. Као да се ради о некој пермутацији села Сувојница-Сува Морава, обзиром да у Сувој Морави нема Колараца, или бар ја нисам чуо за њих, биће да је тачније ово друго предање, да је Марко отишао у Сувојницу од кога потиче род Колараца, а поп Никола у Кацапун.

Мало пре сам одбио информацију, да потомци попа Видосава Стојановића, који је од Поповаца из села Кацапун славе Петковдан, тако да је ова веза Поповаца из села Нерав и Поповаца у селу Кацапун највероватније тачна.

Иначе ових Колараца има у доста села на југу Србије а у Косовској Каменици се сматрају за стари род, али пошто славе различите славе, питање је колико су повезани. Као да је у питању генеричко име рода по коларском занату.