2. Минић, Никољдан, В. Гркљане, Крушевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома ретку вредност 385=12-15. Од других карактеристика се могу издвојити 19=15, 458=16, 576=20, 481=28. Ову ретку вредност 385=12-15 осим њега, на пројекту поседују још само двојица тестираних. Један од њих који је тестиран у оквиру "КиМ подухвата", слави исто Никољдан. Даљим пореклом је из Белог Брда на Копаонику, што би и одговарало миграцији ка Расини. Међутим он има карактеристичну вредност 19=14, па је сврстан у Y56203, док Минић ту има вредност 15. Разликују се на чак 7 маркера од упоредивих 23. Па то још више компликује причу. Једино неко дубље или СНП тестирање би дало прецизан одговор на питање којој заиста грани припада Минић. Предложио бих најпре тестирање саме гране PH908, а затим маркера 557.
Ова област је слабо обрађена у етнографској литератури, а и сам тестирани нема много података о даљем пореклу.
Хвала пуно на анализи Милоше. Као што сам навео у обрасцу, успео сам да вратим породично стабло само до 1832. године и претка Мине Арсенијевића, по коме смо добили презиме. У селу Велико Гркљане има Арсенијевића, тако да претпостављам да постоји веза са њима, али нисам сигуран.
У Историјском архиву Крушевца за цркву у Мајдеву којој припада ово подручје, постоје архивски подаци почев од 1856.године. Уколико неко може да ми препоручи још неки додатни извор, био бих му веома захвалан. Како је ово подручје ослобођено од Турака 1832.-1833.године, знам да су преци живели и пре тога на овом подручју, с обзиром да је за претка по коме носимо презиме у црквеним књигама наведено да је рођен и умро у селу Гркљане.
У попису имовине и становништва из 1834. године се види да је Расински крај јако слабо насељен. Тако нпр. у овом селу тада има само 10 кућа и 67 становника, што је јако мали број с обзиром да има плодне земље у долини Расине, а налази се у подножју Јастрепца, те је било погодно за скривање од Турака. Зато верујем да су преци вероватно и пре тога живели бар неко време на истом подручју, ако не дуже. Од старијег рођака сам добио информацију да постоји могућност да водимо порекло са Копаоника, јер је он некад раније начуо нешто у неким причама старијих, али да је то јако непоуздано. Знам да се велики број становника овог краја иселило након ратова током 18. века плашећи се одмазде Турака, али верујем да се одређени број становника ипак морао задржати и остати да живи на овом подручју.
И као што рекосте ова област је слабо обрађена у етнографској литератури. При томе је и јако мали број тестираних са овог подручја, а верујем да ћу најпре са њима наћи извесна поклапања резултата и одређене везе. Тако да је вероватно потребно да чекам и пратим резултате будућих тестирања, како бих пронашао евентуално неку конекцију.
Што се тиче саме анализе маркера, бићу захвалан ако неко има још нешто да дода у односу на оно што је написао Милош. Покушао сам из свих текстова и ваших дискусија бар нешто мало да сазнам и хвала вам пуно свима на томе, јер знам да сам нешто ново сазнао. А ма колико то мало било, ипак ми значи. Све похвале за конструктивну дискусију која је присутна на форуму.
Колико видим не постоји могућност упоређивања резултата овог домаћег тестирања са подацима из базе неког од иностраних сајтова. Да ли ипак постоји неки начин да се пореде ови резултати некако ван овде присутне базе Порекла?
