Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Одисеј]

Наравно (покушаћу бар)

Ови Иванишевићи из Поповог Поља, што славе Лучиндан, тестирани су у склопу једне акције и нису ни N2, ни I2. Ови из Ортијеша и Богодола су са 23андме. Обе породице славе Јовањдан и истог су порекла, бар према неким наводима. Пореклом даљим су из Попова Поља (али имамо тамошње Иванишевиће и не постоји поклапање). Дакле, ови из Мостара (Ортијеш и Богодол) су I2-S17250 и N-P189.2.

Да ситуација буде "гора", имамо тестиране и ове Иванише из Невесиња (слава Јовањдна), али они су нека четврта хаплогрупа. Нешто специфичнија ситуација за Херцеговину. Више оваквих случајева је у Крајини. Може се рећи да су код свих у питању подгране типичне за Источну Херцеговину.

Имају и они Иванишевићи из Црне Горе (с Цетиња конкретно), они су Р1а. Баш је интересантно то што се међу људима с мање уобичајеним презимена (Иванишевић, Кецман) понекад могу срести чак 3 хаплогрупе или више.

[Небојша]

Петровић, Никољдан, Надаљ, Србобран, I2-S17250


Баралић, Никољдан, Мрчајевци, Чачак, J2b-M241>L283

Више о Баралићима из тог краја:
https://www.poreklo.rs/2012/02/11/poreklo-prezimena-baralic/

Петар Баралић

[Небојша]

Бијелић, Котор Варош, I2-M223>P78>A427

Први Крајишки M223 ако се не варам. Штета што нема маркера, да видимо коме је ближи, Давидовићима-Паштровићима, или Ковачанима.

[Небојша]

Маричић, Јовањдан, Земуник Горњи, Равни Котари, I2-M423

Ових Маричића има још у Бенковцу, Бенковачком Селу и Задру. Били су прилично бројни у Земунику Горњем (86 чланова).

Комадина, непознато, I2-S17250

Вуковић, католик, Тисовац, Старо Петрово Село, I2-S17250

Мацакања, Крајина, I2-S17250

Разов, католик, Шкабрња, Равни Котари, I2-S17250

Алешевић, муслиман, Босанска Крајина, I2-S17250

Презиме присутно углавном код крајишких муслимана. Постоји додуше и једна породица Алешевић из Какња.

Вулетић, Перјасица, Бариловић, Кордун, I2-S17250

Бегоња, католик, Привлака, Задар, I2-S17250

Тољагић, непознато, I2-S17250

Тољагића је било на простору Босанске Крајине. Крајем 19. века тамо је било само Тољага са славом Јовањдан. 1991. Тољагића је било највише у општини Кључ.

Поњевић, Никољдан, Натпоље, Шипово, I2-S17250

Поњевићи су вероватно у вези са Поњавићима из тих крајева. Поњавићи су били бројни на простору Средње Босне (Доњи Вакуф) и славе искључиво Никољдан. Поњевића је у Натпољу било 45 чланова 1991. године.

[Небојша]

Јерковић, непознато, R1a-CTS3402

Стегњаић, Никољдан, Равни Котари, R1a-CTS3402

Презиме Стегнајић потиче из Равних Котара. Најбројнији су били у Кули Атлагића, чак 136 чланова. Генерално их је било највише у околини Бенковца. Постоји и презиме Стегњаја у Карину Доњем, али слава ове породице је Ђурђевдан.

Ђуричић, Стрмен, Суња, Банија, R1a-CTS3402

Стојановић, Зоље, Калесија, R1a-Z92

Главинић, католик, Дубровник, R1a-M458>YP417

Живковић, непознато, R1a-M458>YP417

[Небојша]

Рајшић, непознато, E-V13

Станишић, непознато, E-V13

Живковић, непознато, E-V13

Радић, непознато, E-V13

Марковић, непознато, E-V13

Чавчић, муслиман, Источна Босна, E-V13


Кијац, непознато, I1-Z63>Y6228

Кијац може бити Херцеговац пореклом (слава Јовањдан). Тамо има ове подгране Z63.

Пиштевић, вероватно Срем, R1b-U152

Костић, непознато, R1b-Z2103>CTS9219

Матушић, католик, Хрватска, J2b-M241>L283

Тртовић, вероватно западна Србија, G-PF3345

Миковић, Илиндан, Паштровићи, Црна Гора, I2-M223>P78

Очекиван резултат, с обзиром да од раније имамо тестиране огранке Давидовића, Греговиће и Медиговиће M223.

"Давидовићи

Родови: Миковићи, Давидовићи, Греговићи, Андровићи, Медиговићи (презиме су узели потомци Стевана Миковића који је био лекар – medigo). Славе Светог Илију. Живе у Челобрду, Новосељу, Калудерцу и Жуковици.

По предању су из Старе Србије одакле су се у 13. столећу доселили најпре у Црмницу, где су им преци били нека нижа властела. Живели су у месту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. столећа, под притиском нових досељеника, постепено се селе преко планине у Приморје, да би се до краја 17. столећа готово сви иселили из Црмнице (од нешто мало преосталих потиче данашње црмничко братство Ђалци у племену Подгор, који славе Никољдан). Братство се звало Миковићи до средине 18. столећа, а онда су прозвани Давидовићи по најјачем и најбројнијем роду."

[Небојша]

Поњевић, Никољдан, Натпоље, Шипово, I2-S17250

Поњевићи су вероватно у вези са Поњавићима из тих крајева. Поњавићи су били бројни на простору Средње Босне (Доњи Вакуф) и славе искључиво Никољдан. Поњевића је у Натпољу било 45 чланова 1991. године.

Поњевић је I2-PH908>Z16983.

[НиколаВук]

Стегњаић, Никољдан, Равни Котари, R1a-CTS3402

Презиме Стегнајић потиче из Равних Котара. Најбројнији су били у Кули Атлагића, чак 136 чланова. Генерално их је било највише у околини Бенковца. Постоји и презиме Стегњаја у Карину Доњем, али слава ове породице је Ђурђевдан.

Првобитно је писало да тестирани Стегњаић слави Ђурђевдан, видим да је сада исправљено у Никољдан. Ја познајем једног Стегњаића пореклом из околине Бенковца који слави Никољдан, он ми је причао да у његовом селу има и Стегњаића који им нису род, али нисам сигуран да ли славе исту славу. Да ли Стегњаићи славе само Никољдан или и Ђурђевдан?

[Небојша]

Првобитно је писало да тестирани Стегњаић слави Ђурђевдан, видим да је сада исправљено у Никољдан. Ја познајем једног Стегњаића пореклом из околине Бенковца који слави Никољдан, он ми је причао да у његовом селу има и Стегњаића који им нису род, али нисам сигуран да ли славе исту славу. Да ли Стегњаићи славе само Никољдан или и Ђурђевдан?

Колико сам успео да видим, само Никољдан. Стегнаје славе Ђурђевдан.

[dko]

Кијац, непознато, I1-Z63>Y6228

Кијац може бити Херцеговац пореклом (слава Јовањдан). Тамо има ове подгране Z63.

Кијац из Требиња...не знам да ли их има другде?

[Небојша]

Кожул, католик, Мостар, I2-S17250

Витас, Јовањдан, Бргуд, Бенковац, R1a-CTS1211

Имамо од раније тестиране Витасе из Почитеља (Лика). Обојица су R1a (CTS1211 и YP371). Захваљујући овом са FTDNA знамо дубљу подграну, а захваљујући овом резултату из Северне Далмације, вероватно знамо да су сви крајишки Витаси исти род.

[Небојша]

Кајтез, Никољдан, Прекаја, Дрвар, I2-Z17855

Бјелош, Петровдан? Сјеничак Ласињски, Ласиња, Кордун, E-V13

[Небојша]

Бакочевић, непознато, G2a-L497>L42

По свему судећи Бакочевићи из Источне Херцеговине.

[Небојша]

Мошић, Ђурђиц (и Ђурђевдан), Дулене, Крагујевац, I1-Z63>Y13946

Мошићи су, према предању, пореклом из околине Крушевца.

[Небојша]

Капетановић, муслиман, Кључ, Гацко, I2-L160>PF4189

Капетановићи имају предање да су од Тановића пореклом. Како од раније знамо резултат херцеговчаких Тановића (I2-L160), биће да ово предање није без основа.

https://www.yfull.com/tree/I-PF4189/

[Иван Вукићевић]

Капетановић, муслиман, Кључ, Гацко, I2-L160>PF4189

Капетановићи имају предање да су од Тановића пореклом. Како од раније знамо резултат херцеговчаких Тановића (I2-L160), биће да ово предање није без основа.

https://www.yfull.com/tree/I-PF4189/

Капетановића има у пар села у Гацку, али не и у Кључу одакле потичу. О пореклу Тановића постоје два предња: Дедијер је забележио да су од Тане "из Мајина у Приморју" (вероватно се мисли на Маине код Будве) који је добио капетанство током неке битке у Габели, а Чампара да потичу од турског официра Омера Дема из Фоче који је у Габели заробио млетачког генерала Тану, због чега су се прозвали Тановићима.

[Nebo]

Бакочевић, непознато, G2a-L497>L42

По свему судећи Бакочевићи из Источне Херцеговине.

Вероватно Бакочевићи из Боке (Рисан, Херцег-Нови), који су од херцеговачких Бакоча.

[Грк]

Је ли глумац Небојша Бакочевић од њих?

[Nebo]

Је ли глумац Небојша Бакочевић од њих?

Не знам од којих је Небојша Бакочевић (има овог презимена на више места, различитог порекла), али је занимљиво да је Небојша Бакочевић рођен управо на данашњи датум, у којем га помињемо, 1965. године.

[Небојша]

Куробаса, католик, Радунић, Мућ, I2-L223

Резултат битан потенцијално и за крајишке Солдате (Дубица) који припадају овој хаплогрупи. Куробаса има и Срба, а славе као и Солдати, Јовањдан.


Куробаса је српско презиме из села Цетина (Врлика) у Далмацији, одакле се проширило на село Халапић (Гламоч) у Босни. Крсна слава је Свети Јован.

Јован Куробаса пок. Ђуре, рођен је 1752. године у Цетини.

У селу Радунић (Мућ) у Далмацији, постоје Куробасе хрватске националности. На аустријском катастру 1835. уписана је породица Стипана Куробасе. Године 1948. било је 34 Куробаса у Цетини и 24 у Радунићу.
https://www.poreklo.rs/2018/12/04/poreklo-prezimena-kurobasa/