Јоксимовић (Цвијети, Павино Поље) FGC22054+
У доба када Турска бјеше најсилнија, на садашњој Јоцовини испод Жубера живјела је са Миљаном, сином јединцем, удовица Анђелија Јоксимовић. Када је Миљан напунио 14 година, пуче глас да ће те године султанов изасланик доћи у Вранеш да бира српску дјецу за јањичаре. Миљан је био бистар и отресит дјечак, па се сирота Анђелија уплаши да ће јој узети сина, и одлучи да га ожени. Од комшије, кнеза Николе Миликића (Коњевића) из Бијелог Потока, измоли руку његове млађане кћерке Паве, у коју се Миљан већ био загледао.
Не прође много, наиђе султанов изасланик и вичан оваквим довијањима раје, он у голобрадом Миљану, препознаде бистрог дјечака и одведе га у Станбол. (Хаплогрупа
Јоксимовића је
I1-FGC22054, Новљани.)Десетак година касније, при неком походу на западне земље, дође силна турска војска у Вранеш и отабори испод Лисе, на мјесту које се од тада зове Чадориште. Војском је командовао неки млади паша.
Једне ноћи, бану у кућу Анђелије, и затражи вечеру. Пави се одмах учини да је то Миљан, па то дошапну свекрви, а ова уплашено замоли незнанца да заврне рукав на лијевој руци. Анђелија препознаде младеж и узвикну да је он Миљан, а овај паде мајци у загрљај. Рече им да се сада зове Ахмет, да за његову посјету не смију никоме рећи јер ако Турци сазнају да је пронашао родни крај – иако је паша, одмах би га убили.
Испричао им је да је савладао војне школе и да је добио висок положај у војсци. Сјећао се родног краја, патио је за мајком и Павом, а када је стигао препознао је кућу. Мјештани су му рекли да тамо живи Анђелија са снахом Павом, љепотицом којој су мужа одвели у јањичаре, па је кријући се и надајући се, дошао да их види.
У Вранешу је турска војска боравила више од два мјесеца, а Миљан и Пава уграбише тренутке од љубави коју им је отело сурово вријеме. Када је Миљан морао да пође, Пава му саопшти да је трудна а овај јој остави аманет – ако роди сина да му да име
Даут, а ако роди кћерку да је назове
Муша (јер у Стамболу има сина и кћерку са тим именима). Ахмет–паша остави Пави ферман на земљу у Махали и на пољане поред Кичавнице, и нареди да се тај дио Вранеша назове Павиним именом. Паша је отишао у рат и никада се више није вратио.
Пава је родила близанце и назва их
Даут и
Мушо.
Од
Даута су настали
Даутовићи, а од
Муша се развило братство
Мушовића.
Пава се касније удала за неког потурченог Србина из Вранеша, са којим је имала
Хасана, и од њега су
Хасанбеговићи. У нахији Вранеш
Хасанбеговићи су били беговска породица.
Није мијењала вјеру. Све до преране смрти ишла је редовно у цркву. Умрла је на порођају заједно са дјететом''.
Од до сада тестираних, ДНК тестови су показали сродност
Јоксимовића,
Даутовића и
Мушовића.
Љубовић, из Невесиње, БиХ, припада хаплогрупи R1b L51.
Даутовић, Велика Жупа, Пријепоље, поријеклом је из Граба у Доњем Колашину.
Даутовић припада хаплогрупи I–FGC22054, род Новљана, сродни су Дробњацима.
Мушовић, муслиман, Бијело Поље, I1-P109, род Новљана, сродни су Дробњацима.
Хасанбеговићи припадају хаплогрупи R1a1.
