The arms are derived from the traditional Clan Lindsay arms of Gules a fess chequery Argent and Azure differenced in three ways indicating the armiger’s belief in the importance of family, heritage and ancestry. The sheet bend knot is the International symbol for Vexillology (flags) and its International body. The armiger has been a scholar for over thirty years and the stag beetle recognises the armiger’s profession and field of academic study being a Bachelor of Agricultural Science majoring in entomology (the study of insects). The chequey cushion denotes ancestry and family and links to the fess in the shield.Слика:
Azure and Argent are the livery colours of the armiger’s mother. The Golden Guitar illustrates the armiger’s favourite hobby and is the symbol of Country Music in Australia being the highest accolade at the annual awards ceremony; a ten metre statue of the Golden Guitar appears outside Tamworth, Australia’s Nashville. Lastly the sleeping black dog alludes to the armiger’s triumph over depression; the black dog is widely used throughout the world as a symbol of this illness due to Churchill’s many references to it.
Endure Fort is the war-cry for Clan Lindsay and translates to Endure with Strength. E Minimis Maxima has many translations but the armiger prefers to paraphrase it as “from little things big things grow”.
Мало хералдичке фантастике, јер ми се блазон по својој оригиналности веома допао, нешто више има на страници history.westkingdom.org (http://history.westkingdom.org/RoyaltyArms/index.htm).Runwynn of Amberglen
(http://rolls.westkingdom.org/rolls/wcrunwynnofamberglen1531.gif)
Purpure, a bezant and a gore argent.
Амикусе, знаш ли за још неке колекције где се на једноставан начин могу прегледати примери емблазона и блазона? Грбовници који се могу наћи по литератури често садрже само емблазон или блазон, а интернет регистри функционишу по принципу претраге. Није лако наћи интернет колекције које би се једноставно прелиставале.
Мало хералдичке фантастике, јер ми се блазон по својој оригиналности веома допао, нешто више има на страници history.westkingdom.org (http://history.westkingdom.org/RoyaltyArms/index.htm).
Мени је ова страница доста помогла око блазонирања (на енглеском језику). Али је питање колико се човек може ослонити на овај извор јер су вероватно у питању неки аматери, ентузијасти (што их, наравно, не дисфалификује).
Ево конкретног примера који ми је највише помогао: Argent, on a pale cotised between two swords pointed down azure, in pale a mullet and a sword pointed down argent.
Да, питање је колико је блазон хералдички потанко написан, али мислим да је дао довољно материјала да бисмо могли блазонирати твој грб. Као што видиш, имате врло, врло сличне грбове... у први мах нисам ни схватио да су ово мачеви, већ управо бодежи, као и у твом случају.
Савремена шведска лична хералдика (галерија):
The Swedish Register of Arms (http://www.heraldik.se/svk/registret.html)
Мени се свиђа савремена руска хералдика, да ли због идеја или због художника, не знам, али једноставно плени пажњом и оригиналношћу. :)
...
Руска збирка савремених грбова је на страници Гералдика.ру (https://sovet.geraldika.ru/links/31)...
...
Прелепо!
Искрено, и мени се допада, али ако си приметио, код њих није нарочито заступљено векторско цртање као код нас, ово су већином цртежи оловком или неком другом рукописном техником, док код нас таквих уметника практично и нема... сви цртају искључиво векторски. Наравно, све има своје добре и лоше стране... Од руских векторских радника, мени је врстан Александар Куров, има своју галерију грбова на страници екскурс.цом (http://www.excurs.ru/gerb/Your_arms.htm).
Мени се јако свиђа стил који практикују Канађани (галерија):
Canadian heraldry (http://reg.gg.ca/heraldry/pub-reg/reg-search-adv.asp?lang=e&results=1&ShowAll=1&let=A)
Мени се јако допадају радови Михаила Константиновича Шеловенка (https://sovet.geraldika.ru/part/46#hatsh).
Занимљиво је да у примерима руске хералдике доступним на сајту geraldika.ru (https://sovet.geraldika.ru/links/31) уопште нема грбова са овојницом на кациги.
Занимљиво је да у примерима руске хералдике доступним на сајту geraldika.ru (https://sovet.geraldika.ru/links/31) уопште нема грбова са овојницом на кациги.
Домаћи хералдички уметник Срећко Никитовић има интересантан и леп хералдички стил.
Линк: http://heraldicarts.net/licna-i-porodicna-heraldika-93.html (http://heraldicarts.net/licna-i-porodicna-heraldika-93.html)
Ево, да поставим ову интересантну фотографију на форум... ;D
А шта кажеш Серџ на овај грб из 70'? ;D
Живописно. Hippy style. ;D
Док га гледам, у позадини као да чујем ову музику. ;D
Линк:
https://www.youtube.com/v/JUbMWtUyIIE (https://www.youtube.com/v/JUbMWtUyIIE)
Не знам да ли си некада видео грб Џејмса Бонда? ;D
Нисам. ;D
Ево још мало савременог хералдичког дизајна Danilo Martins (http://danilomartins.com.br/heraldica.html). Најинтересантнији су ми они на доњем делу странице (Hero Armorial). ;D
Узгред, ови радови које си поставио, добро су испали.
Од свих пет прилога, аутор првога је иконописац Раде Павловића, а осталих хералдички уметник Небојша Дикић.
Хералдика је враг, хоће човека да увуче у море детаља, и зато се тога треба причувавати. ;)
Не знам да ли си некада видео грб Џејмса Бонда? ;D
https://www.youtube.com/v/3Q8ch2ARXIg
Још једно изванредно остварење Андреја Стјуарта Џејмисона. :)
Није ни чудо што је човек краљевски хералд. :)
Опа! :D
Је л' видиш ти какве се идеје јављају после дужег размишљања?! ;D
Витешка дружина ''Златно буренце''.
Грб:
(https://s8.postimg.org/ke031uc6t/10891856_573943246082763_3958300921407545591_n.jpg)
Грб витешке дружине Црни Медвед из Јагодине
На страницама Српског хералдичко друштва "Бели орао" јуче видех пар "нових" грбова.
Значи ипак има неке активности на том сајту. Мислио сам да су се тотално упасивили. :)
Ух, па не знам, не бих ово баш назвао активношћу. :)
Треба деци дати прилику да заволе хералдику. ;)
Линк:
Madisonville Elementary School second-graders make their own heraldic shields (http://www.theadvocate.com/new_orleans/news/communities/st_tammany/article_d2f11c3e-0525-11e7-8a75-d37797ef1815.html)
Рад Љубодрага Грујића. :)
(http://heraldik.se/wp-content/uploads/2016/06/Wahlgren-arms.jpg)
Рад Љубодрага Грујића. :)
Зар није ово на штиту метал-на-метал?
Зар није ово на штиту метал-на-метал?
Or и Argent се минимално преплићу. Све је у границама толерантности. :) Gules даје добар контраст и све се лепо распознаје.
Ево још један старији Грујићев рад.
(https://s19.postimg.org/b8ekeko9b/travissmithlargeach2.jpg) (https://postimg.org/image/b8ekeko9b/)
Можда је прилика и да се и сам хералдички представим- својим именом и грбом :)
Ја сам Зоран Н. Николић, а ово је мој грб:
(http://i.imgur.com/PSV9Hgo.jpg)
Blazon
Arms: Argent a pale Purpure a sword erect Proper.
Crest: A dove Argent beaked and membered Or gorged with a collar Purpure charged with three bezants.
Motto: VINCE IN BONO MALUM
Блазон
Грб: Сребрно на стубу пурпурном мач усправан природни.
Креста: Голуб сребрни кљуна и ногу златних са огрлицом пурпурном на којој су три златника.
Гесло: ПОБЕДИ ЗЛО ДОБРИМ
С обзиром да сте овде на форуму већ приказали предлог грба Бање Луке (који је у међувремену једногласно одбијен од градских власти :D), а у чијем је стварању, уз Срђана Марловића, учествовала и моја маленкост:
(http://i.imgur.com/XZtDOdH.jpg)
Можда је прилика и да се и сам хералдички представим- својим именом и грбом :)
Ја сам Зоран Н. Николић, а ово је мој грб:
(http://i.imgur.com/PSV9Hgo.jpg)
Blazon
Arms: Argent a pale Purpure a sword erect Proper.
Crest: A dove Argent beaked and membered Or gorged with a collar Purpure charged with three bezants.
Motto: VINCE IN BONO MALUM
Блазон
Грб: Сребрно на стубу пурпурном мач усправан природни.
Креста: Голуб сребрни кљуна и ногу златних са огрлицом пурпурном на којој су три златника.
Гесло: ПОБЕДИ ЗЛО ДОБРИМ
Сјајан грб, као и предлог грба бање Луке, који је, нажалост, одбијен.
На блазону грба је гладијус? Лепо изгледа.
Ваш предлог грба Бање Луке никада нећу прежалити.
Беше то најбољи предлог.
Као што је то и више пута речено, грб је идеално осмишљен, и његова графичка равнотежа сасвим одговара његовој симболичној равнотежи.
При том, одувек ми се допадала ова немачка сразмера 3:2:3, ваљда зато што изгледа иреално. ;)
Blazon
Arms: Argent a pale Purpure a sword erect Proper.
Crest: A dove Argent beaked and membered Or gorged with a collar Purpure charged with three bezants.
Motto: VINCE IN BONO MALUM
Блазон
Грб: Сребрно на стубу пурпурном мач усправан природни.
Креста: Голуб сребрни кљуна и ногу златних са огрлицом пурпурном на којој су три златника.
Гесло: ПОБЕДИ ЗЛО ДОБРИМ
Свиђа ми се грб. :) Вероватно зато што ме подсећа на мој. :) Додуше, ја још нисам осмислио челенку.
Линк:
http://www.ngw.nl/heraldrywiki/index.php?title=Sr%C4%91an_Veki%C4%87 (http://www.ngw.nl/heraldrywiki/index.php?title=Sr%C4%91an_Veki%C4%87)
И твој је врло леп :)
Стилски је чист и композиционо добро упакован и заокружен. Блазонски тачан и јасан. Засићен је, али није преоптерећен. Сав је у духу класичне хералдике па зато делује средњовековно и ванвремено, што му је велики квалитет. Носи неки енглески шмек, због чега ми се веома свиђа.
Једино имам резерве према знаку каденце (турнирска крагна). Али то је мој став према каденци генерално и нема везе са твојим грбом.
Немој да журиш са крестом. То ће доћи само од себе. Неке ствари морају да одстоје, као вино. Јер стварање грба је својеврсна интроспекција, а то захтева време.
С обзиром да сте овде на форуму већ приказали предлог грба Бање Луке (који је у међувремену једногласно одбијен од градских власти :D), а у чијем је стварању, уз Срђана Марловића, учествовала и моја маленкост:
(http://i.imgur.com/XZtDOdH.jpg)
Можда је прилика и да се и сам хералдички представим- својим именом и грбом :)
Ја сам Зоран Н. Николић, а ово је мој грб:
(http://i.imgur.com/PSV9Hgo.jpg)
Blazon
Arms: Argent a pale Purpure a sword erect Proper.
Crest: A dove Argent beaked and membered Or gorged with a collar Purpure charged with three bezants.
Motto: VINCE IN BONO MALUM
Блазон
Грб: Сребрно на стубу пурпурном мач усправан природни.
Креста: Голуб сребрни кљуна и ногу златних са огрлицом пурпурном на којој су три златника.
Гесло: ПОБЕДИ ЗЛО ДОБРИМ
Грб смо осмислили мој отац и ја. Грб је нацртао хералдички уметник Дамјан Илић из Ниша.
Па знак каденце сам ставио по неком аутоматизму. У то време слушах ђакона Јовановића у некој емисији. Он рече да у Србији не постоји неки наш особни систем каденце па се у највећем броју случајева користи енглески систем.
На грб смо симболично ставили породичу легенду о убиству локалног турског аге од стране три брата. Овакве легенде су веома честе у многим српским породицима. О томе је већ било речи на овом форуму. То нас ипак није спречило да на грб ставимо шарже које симболишу овај догађај иако он спада само у домен предања. Три ножа (бодежа) претстављају три брата и цео тај догађај. Златни љиљан на црвеној подлози представља везу са ранијим презименом рода од којег смо настали. У првобитној верзији су оштрице ножева биле окренуте према горе. Добио сам критике он неких хералдичких познавалаца из Словачке, Британије и Пољске да оштрица не би требала да је окренута према љиљану јер је он универзали симбол Богородице. Наравно остала већина ипак није видела никакав проблем у том детаљу, али смо ми на крају одлучили да оборима оштрице према доле. Такође смо желели да декстер и синистер буду максимално симетрични. Стуб смо намерно оребрили јер те две црте за нас имају лично значење и алудирају на реке Неретву и Зрмању. Знам да се у хералдици реке обично представљају на другачији начин, али ипак ово је неко наше лично тумачење које смо желели да унесемо. После се јавио један други проблем. Наиме, на једној хералдичкој страници сам пронашао грб који превише личи на наш (разлике се једино односе на тинтуре и део шаржи). То му мало смањује оригиналност (линк: http://i805.photobucket.com/albums/yy333/conallandoire/StephanofSilverforge_zpsfe6358cc.jpg (http://i805.photobucket.com/albums/yy333/conallandoire/StephanofSilverforge_zpsfe6358cc.jpg)), али смо одлучили да даље ништа не мењамо. Чак ми је касније дотични грб доста помогао у процесу блазониања на енглеском језику (на српском и даље немам блазон јер нисам сигуран како да га саставим, а да при том не буде погрешан).
Породична предања су увек згодно полазиште у стварању грба. А ви сте своје изразили кроз шарже у једном савршено хералдичком маниру- где три бодежа представљају три брата који су заједно убили турског насилника. ''Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човјека. Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!'', рече Песник. И ето ти идеје за гесло :)
Е сад, како се правилно окрећу шарже. Требало би да се према крсту и осталим знацима светости постављају тако да су животиње (птице и звери) окренуте лицем, а употребни предмети радном површином. С тим што се код оружја то може сматрати неприкладним, па је и примедба можда била на месту. Зато не сматрам да си погрешио што си врхове обрнуо на доле.
Крин ми се посебно свиђа. И увек сам срећан кад видим да га Срби стављају у своје грбове. Јер крин/љиљан је наш најстарији хералдички знак; у много чему и најдрагоценији и најсветији. А и најугроженији, јер су нам га буквано преотели они који с њим немају никакве везе. Зато сматрам да треба у што већој мери истрајавати на његовом повратку у нашу хералдику. Јер ето, ове јесени славимо равно 800 година како је стигао међу Србе :) Ја га нисам упослио само зато што сам сматрао да га нисам достојан.
Оригиналност.. Да ли треба, и у којој мери се уопште може бити апсолутно оригиналан у једној дисциплини која постоји већ скоро 9 столећа? Па може, али углавном по цену лепоте и једноставности. Мој грб, рецимо, уопште није оригиналан, јер мач у стубу није редак случај. Али мач у пурпурном стубу нисам нигде срео. Исто важи и за голуба- мноштво грбова носи голуба у крести, али голуба са пурпурном огрлицом и три златника још нисам видео. А претражио само огромну масу грбовних регистара. Према томе, довољно је да се грбови међусобно разликују и у најмањем елементу блазона, и можемо рећи да се хералдичка правила тиме поштују.
Хеј здраво Зока,
баш ми је драго да те чујем овде на форуму.
Примјећујем да си свој грб прилично измјенио на односу једне верзије истога коју си ми својевремено послао.
Једноставан и диван. :)
Грб се искивао и калио јако дуго. И сваки пут кад бих га стављао ''под чекић'', отпадало је оно што је било сувишно. Све док нису остали симболи који су најдубље укорењени у мом бићу- који су прави и суштински израз мог идентитета.
Па да, колико год се било нестрпљиво, и понекад безнадежно трагало за правим симболима, они једноставно чекају своје време. Неки детаљ који ће открити целу димензију која ти је до тада била скривена. А у неком дубљем смислу, она егзистира од твог почетка, или од почетка времена.
Него занимљива је та употреба стуба. Нешто гледам, па у овој краткој дискусији појавило се неколико грбова са стубом, а иначе, бар код нас, то није чест симбол. То је можда и добра идеје некоме да напише неки рад или студију на ту тему. Сигуран сам да би се сви изненадили колико тај једноставан симбол заправо има сложену и богату симболику.
Подсети ме ово да погледам у прву књигу Ћирићевог Летописа симбола, али тамо је тога толико да је тешко наћи било шта намерно, али се свеједно опет одушевих његовим кратким опсервацијама, по питању разних симбола. Поред осталог, можда на рачун овог коментара, Ћирић пише: Најстарији крст је усправно пободено дрво (simplex crux).
Није ли то управо први стуб?
Први стуб је уствари сам човек, као усправно биће. Који је створен од земље и земља је, али целим својим суштаством (да се тако изразим) стреми ка небу, јер му је небо назначење. Дакле, човек кад се управи, он је стуб. Кад тако усправљен рашири руке, он је крст. Зато се и каже да је човек крстолико створење.
Ја сам иначе фасциниран ординаријама, јер сматрам да у ординаријама садржана сва мудрост хералдике.
На страницама Српског хералдичко друштва "Бели орао" јуче видех пар "нових" грбова.
(https://s19.postimg.org/7btc25ebz/image.jpg) (https://postimg.org/image/7btc25ebz/)
Имена грбоносаца су: .. Небојша Мандић; а имена хералдичких уметника: .. Љубодраг Грујић (3).
Занима ме код трећег грба- како су ови знаци у стубу блазонски описани. Зар то нису идеограми, тј. слова јапанског писма? Да ли то значи да се у грб могу стављати и словни знаци? Или можда могу само јапански и кинески (можда и арапски), али не и абецеда и словенска азбука? Ако је овај грб прихваћен од СХД, то значи да је хералдички исправан. А то онда значи да у српској хералдици и нема правила, па може како се коме свиди.
У сваком случају, врло занимљиво.
Знам да је, рецимо, грб града Рима једноставни црвени штит на коме су слова S.P.Q.R.
А и код Срба је било случајева. Гроф Ђорђе Бранковић је имао иницијале цара Леополда на штиту.
То су прва два која ми падоше на ум.
Да ли постоји званично правило у хералдици да слова нису пожељна на штиту?
Слова се могу наћи и у неким грбовима на Иберијском полуострву. Тамо можда и најчешће. Ствар је у томе што примери које си дао нису примери из српске хералдике. Јер српска хералдика још увек не постоји. Она се тек изграђује. Постоји италијанска, угарска, немачка, руска итд. Грбови које су Срби стицали у служби Млечана, Хабзбурга или Романових припадају систему из кога су и потекли. Међутим, Српско хералдичко друштво би требало да изграђује систем српске хералдике, да одређује правила и прописује обрасце. А једно од битних питања је и могућност упошљавања словних знака као шаржи. Овај пример горе био би преседан који отвара врата и таквој могућности. Шта то значи? То значи да сутра кад се неко појави са грбом на коме је у штиту ћирилицом исписано његово име и презиме, СХД неће моћи да такав грб одбије нако неправилан. Јер правила не могу истовремено да важе и да не важе.
Занима ме код трећег грба- како су ови знаци у стубу блазонски описани. Зар то нису идеограми, тј. слова јапанског писма? Да ли то значи да се у грб могу стављати и словни знаци? Или можда могу само јапански и кинески (можда и арапски), али не и абецеда и словенска азбука? Ако је овај грб прихваћен од СХД, то значи да је хералдички исправан. А то онда значи да у српској хералдици и нема правила, па може како се коме свиди.
У сваком случају, врло занимљиво.
Да, знам ја све то, него ме је занимало да ли хералдика као наука изричито забрањује коришћење слова па је сваки грб који их има на себи у суштини неправилан, или је то нешто што само није уобичајено?
Нешто баш фришко! Грб који сам малопре завршио. Знамење часног оца Предрага Поповића, пароха у масту Радовање.
https://s26.postimg.org/p5ifw9nzd/image.jpg (https://s26.postimg.org/p5ifw9nzd/image.jpg)
Нешто баш фришко! Грб који сам малопре завршио. Знамење часног оца Предрага Поповића, пароха у масту Радовање.
Честитке мајстору на раду! ;)Хвала на комплиментима брате Амикусе.
Необична челенка, и по стилу и по избору, не сећам се да сам икада видео сличну. :)
Такође, веома леп мото, то ми се допада.
Штит је мало преоптерећен, али верујем да сваки елемент има свој смисао.
Врло необичан плашт. Може ли се знати која је биљка послужила за инспирацију? :)
Јесте да има превише шаржи и за мој укус, али је свака важна грбоносцу и свака прича неку причу. Било је још кандидата за штит, али би стварно било превише.
Хвала на комплиментима брате Амикусе.
Јесте да има превише шаржи и за мој укус, али је свака важна грбоносцу и свака прича неку причу. Било је још кандидата за штит, али би стварно било превише.
Што се плашта тиче, биљка је индијска кон...винова лоза!
Што би Енглези рекли: Masterpiece! :) Мислим да сте: Никитовић, Грујић и ти, тренутно три најбоља хералдичка уметника у Србији, а можда и шире! :)Серђо, не претеруј, провалиће нас људи да смо исти човек са два профила...
Серђо, не претеруј, провалиће нас људи да смо исти човек са два профила...
Да ли је време да размислимо о могућности да Порекло крене са регистрацијом личних и породичних грбова? Одбор за Хералдику већ имамо а рекао бих сада већ и сасвим завидан број чланова за које се са правом може рећи да су врсни познаваоци хералдике и/или реномирани хералдички уметници. Да поменем само Амикуса, Сергиа а од недавно и Паулуса и Козму, а ту су и Млађо и Бакс.
Знам да би овим можда разводнили и овако слабачку хералдичку сцену Србије јер би поред Белог Орла, Милоша Обилића и ЦЗИПМ направили још једну хералдичку организацију. Са друге стране, ја не знам да ли још неко у Србији омогућав регистрацију грбова осим ЦЗИПМ. Њихове цене су папрене јер инсистирају на томе да грб раде њихови дизајнери и хералдичари да би се грб код њих уопште могао регистровати. Све то сигурно не доприноси популаризацији хералдике. Уколико би Порекло уз неку скромну и за Србију примерену накнаду омогућило регистрацију грбова, ето и додатног извора прихода за удружење.
Регистар је озбиљна ствар, али у најмању руку о томе треба размишљати, уосталом, израда регистра племства и грбова већ је у плану, чекамо само да се стекну услови... Неке ствари су много приоритетније за Друштво, па су се отегле, али надам се да ће и ово у скорије време доћи на ред.
Јасно ми је Амикусе. Али и ми смо озбиљно удружење :) Такође, мислим да је сасвим у реду да хералдичари и хералдички уметници наплате своју услугу онима којима су потребне. То је озбиљан рад и знање које треба и мора да се цени. Једино ми смета што је то код ЦЗИПМ увезано са могућношћу регистрације грба а других опција за регистрацију у Србији нема. Да ЦЗИПМ омогућава регистрацију по некој пристојној накнади и другима, био бих свим срцем за јединствени српски регистар.
Да ли је време да размислимо о могућности да Порекло крене са регистрацијом личних и породичних грбова? Одбор за Хералдику већ имамо а рекао бих сада већ и сасвим завидан број чланова за које се са правом може рећи да су врсни познаваоци хералдике и/или реномирани хералдички уметници. Да поменем само Амикуса, Сергиа а од недавно и Паулуса и Козму, а ту су и Млађо и Бакс.Велиборе, ово је суштински важан приступ који треба да примењује и у свим другим областима којима се Друштво бави. Дакле, ако смо решили да се организујемо и кроз одборе (за хералдику, историју, археологију...) онда је једини и прави начин да се тим одборима удахне живот то да се излази са оваквим и сличним предлозима. И ту одбори треба да имају што је већу могућу аутономију. Да предлажу нове кораке и раде на њиховој реализацији. Наравно, важно је и да се увек сагледа што је реално и што као Друштво можемо или не можемо. Али, једино овако се праве кораци напред. Обрадован сам што смо данас на нашем форуму добили појачање у лику врсног зналца, хералдичара. Добро нам дошао!
Знам да би овим можда разводнили и овако слабачку хералдичку сцену Србије јер би поред Белог Орла, Милоша Обилића и ЦЗИПМ направили још једну хералдичку организацију. Са друге стране, ја не знам да ли још неко у Србији омогућав регистрацију грбова осим ЦЗИПМ. Њихове цене су папрене јер инсистирају на томе да грб раде њихови дизајнери и хералдичари да би се грб код њих уопште могао регистровати. Све то сигурно не доприноси популаризацији хералдике. Уколико би Порекло уз неку скромну и за Србију примерену накнаду омогућило регистрацију грбова, ето и додатног извора прихода за удружење.
Једино ми смета што је то код ЦЗИПМ увезано са могућношћу регистрације грба а других опција за регистрацију у Србији нема. Да ЦЗИПМ омогућава регистрацију по некој пристојној накнади и другима, био бих свим срцем за јединствени српски регистар.
Јеличићев грб је веома леп, и допада ми се како си урадио плашт, прави средњовековни грб. :)
И мени се више свиђа тај. Комбинација Or-Sable је релативно ретка код нас, иако одлично изгледа.
Да ли је време да размислимо о могућности да Порекло крене са регистрацијом личних и породичних грбова? Одбор за Хералдику већ имамо а рекао бих сада већ и сасвим завидан број чланова за које се са правом може рећи да су врсни познаваоци хералдике и/или реномирани хералдички уметници. Да поменем само Амикуса, Сергиа а од недавно и Паулуса и Козму, а ту су и Млађо и Бакс.
Знам да би овим можда разводнили и овако слабачку хералдичку сцену Србије јер би поред Белог Орла, Милоша Обилића и ЦЗИПМ направили још једну хералдичку организацију. Са друге стране, ја не знам да ли још неко у Србији омогућав регистрацију грбова осим ЦЗИПМ. Њихове цене су папрене јер инсистирају на томе да грб раде њихови дизајнери и хералдичари да би се грб код њих уопште могао регистровати. Све то сигурно не доприноси популаризацији хералдике. Уколико би Порекло уз неку скромну и за Србију примерену накнаду омогућило регистрацију грбова, ето и додатног извора прихода за удружење.
Paulus правилно размишља. Јасно је да смо од правог решења удаљени као од Кумове сламе, али све ово друго не би било оригинално, јер иза себе не би имало правно покриће. Наравно, то не значи да не треба формирати регистар, који смо већ имали у плану, а који би обухватао и савремене грбове. Али тај регистар био би само збирка грбова, за разлику од правог регистра, на основу кога би се неко могао понашати као ауторитативно тело, које штити право грбоносца и издаје потврде његовим потомцима о њиховом праву на грб.
Сасвим се слажем с предлогом да се направе некакви хералдички регистри.
Али, мислим да некакви регистри племства код нас Срба немају смисла.
У Порекловом регистру, имали би, није мали број имена које би ту требало поменути.
А литературу, више мање, поседујемо. Чак је сада доступна и поједина архивска грађа, попут оне мађарске на hungaricana.hu, а и на другим местима имамо још доста несистематизоване и необјављене грађе ове врсте.
Подухват је амбициозан, али за разлику од неких преамбициозних, за овај је потребно обезбедити две ствари: израдити и поставити софтвер, и ангажовати пар људи да преписују податке из литературе коју Порекло има.
Аха, мислио си на историјско племство.
Океј, нисам одмах схватио.
Ја рекох, сад ћемо да се дичимо неком плавом крвљу, а ђедови нам били паори и сточари. ;)
Потпуно разумем Паулусов став и сигурно да би најбоље било да се регистар оформи управо на начин који предлаже. Но мени се чини да су шансе да до тако нечега дође готово никакве, па ће наши људи у недостатку бољег решења за регистрацију давати новац страним приватним регистрима попут овог који је Серђо навео. Поставља се онда питање да ли је боље чекати идеално решење које тешко да ће икад доћи или ипак пробати кренути са нечим макар и не тако идеалним.
Да, али проблем је што се таквим привременим решењима ништа не постиже. Јер сваки систем (а и хералдика је систем) тежи уређености. СХД (које је својевремено окупљало нека врло еминентна имена, и покренуло праву хералдичку ренесансу међу Србима) данас је ни мртво ни живо. Такав је случај са свим удружењима кад остану без оних који крче пут и вуку ствари напред; друштво просто одумре. Зато се озбиљним пословима мора бавити институција, која уз све то има и неспоран ауторитет. Не сматрам да је успостављање једне такве институције неизводљиво. Довољно је да Круна донесе указ о оснивању Канцеларије грбова, у чијој би надлежности били и послови регистрације. Јер без покровитељства сувереног ауторитета матрикуле које издају разна приватна удружења немају никакву озбиљнију вредност.
У ствари, сваки систем тежи неуређености, односно повећању ентропије, барем тако тврди физика ;).
Шалу на страну, јасна ми је аргументација. Са овим предлогом ја нисам ни "пуцао" тако високо. Многи људи би се задовољили у овом моменту и нечим скромнијим од матрикуле иза које стоји краљевска канцеларија. Али јасно је да овако све почива на доброј вољи појединаца (у коју сам и полагао наде ;) ). У сваком случају на нашем хералдичком одбору је да размотри смисленост предлога и донесе одлуку у складу са могућностима удружења.
Pozdrav svima.. Ja sam nov na forumu a i najsveziji grbonosac ovde.. uskoro cu se predstaviti sa svojim grbom :)
Врло занимљива тема.
Чисто ме занима, може ли неко да процени, макар оквирно, колико има Срба грбоносаца? Мислим на савремену личну и породичну хералдику.