Аутор Тема: Витешки ред Змаја  (Прочитано 4273 пута)

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Витешки ред Змаја
« послато: Април 14, 2016, 10:18:15 поподне »
Ово је наводно споменик Витешког реда Змаја.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Витешки ред Змаја
« Одговор #1 послато: Април 14, 2016, 11:24:03 поподне »
Занимљиво, Рамбо. Где си нашао ову слику и тај податак? У средини крста видим молдавске и влашке симболе, то су грбови господара Молдавије и кнеза Влашке. До деветнаестог века у Румунији се користила ћирилица, а тако је у Молдавији остало до данас, те ми ово највише личи на крст са тих простора.



Кад бисмо имали текс преведен или макар преписан, можда бисмо могли детаљније ући и у садржину споменика, а овако могу само помислити да можда има неке везе са Владом II Дракулом (-1447), војводом Влашке. Иако, споменик ми делује каснијим, што указују и симболи које поменух, у таквој комбинацији се не јављају пре XVII века, а у нешто ширем спектру грбова јављају се крајем XVI века.

Симболи појединачно могу се датирати до у XIV век. Кога занима, може погледати на овом одличном блогу о румунској историји, где је цео низ чланака посвећен хералдичким прилозима. Тамо се могу наћи готово идентичне хералдике представе овој коју овде видесмо, а видећете и сличан рукопис на споменицима XVII и XVIII века.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Витешки ред Змаја
« Одговор #2 послато: Април 15, 2016, 07:30:20 пре подне »
Нађох га у слободној понуди слика ове тематике на енглеском, и мени је деловао сумљиво, као де клесан пре 100-нак година. У праву си поводом мотива бивоље главе и орла.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Витешки ред Змаја
« Одговор #3 послато: Април 15, 2016, 09:22:29 пре подне »
Кога занима, може погледати на овом одличном блогу о румунској историји, где је цео низ чланака посвећен хералдичким прилозима.

Амиго, да ли се на другом прикази (иза круне св. Стефана) ради о Дугоњић Андрашу (Андрији). Чини ми се да је тамо мастиљавом оловком написано "познати Хрват" или тако нешто.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Витешки ред Змаја
« Одговор #4 послато: Април 15, 2016, 09:51:12 поподне »
Амиго, да ли се на другом прикази (иза круне св. Стефана) ради о Дугоњић Андрашу (Андрији). Чини ми се да је тамо мастиљавом оловком написано "познати Хрват" или тако нешто.

Тако је Ацо, ради се о Дугонић Андрашу. Занимљиво презиме има овај Сегединац. ;D Али вероватно су и његови били неки дугоње. :D



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Витешки ред Змаја
« Одговор #5 послато: Април 01, 2017, 08:52:48 пре подне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Витешки ред Змаја
« Одговор #6 послато: Април 01, 2017, 08:57:56 пре подне »
Извињавам се, на погрешно постављеном сајту.
Тек после Бранковића и Цара Јована Ненада, долази се до теме ВИТЕЗА ЗМАЈА.
https://narodnatradicija.wordpress.com/category/ljudi/


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Витешки ред Змаја
« Одговор #7 послато: Јун 16, 2017, 04:33:51 поподне »
ВИТЕЗ - назив за јунака, храброг ратника, одважног борца, али у ужем смислу и члана витешког реда, племића обавезног да извршава витешке завете. Реч се јавља у већини словенских језика, старога је постања, али нејасног корена.
Најранији помени се односе на Западне Словене. У XII веку у околини града Хале витезови су служили на коњима. Није сигурно да се на исту категорију односи назив, забележен у истом крају почетком XI века. Код Јужних Словена реч се јавља тек у касном средњем веку и то у значењу члана витешког реда. У једној повељи краља Дабише (1392) се за Хрвоја Вукчића каже да је краља служио витешки вирно, али у том општем смислу реч се много више употребљава тек касније.
Рани примери употребе везани су за имена властеле. На надгробном натпису Јоакима Ђураша, унука ставиоца Ђураша Вранчића, стоји да је био у цара у Стјепана трети витез. У вези с тим податком добија на тежини казивање дубровачког историчара Јакете Лукаревића (1605), који по неком изгубљеном извору прича да је цар Душан основао витешки ред назван Стуб светог Стефана и да је примио у њега дубровачке посланике. Из XV века је познато неколико личности уз чија имена редовно стоји почтени витез. Међу босанском господом били су Вукашин Санковић, кнез Рестоје, Прибислав Похвалић, Прибислав Вукотић, Јурај Чемеровић. Витезови су постајали и припадници дубровачког патрицијата (Паскоје Растић, Алвиз Гучетић, Јакета Гундулић, Јуније Градић).
Деспот Стефан Лазаревић био је члан витешког Змајевог реда, који је основао угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1408). Деспот је припадао вишем степену у коме је било само 24 члана и могао је сам производити витезове. Константин Филозоф је знао да је деспот имао право краљеве благородне и славне витезове венчавати и да су се веома поносили они који су могли рећи: мени деспот витештво уручи. О распрострањености витештва говори и казивање Константиново о томе како пред краљем на сабору свих кнежева један од витезова деспотових: побарајет силнејших и вјенац побједе взјет. Место се без сумње односи на турнир (витешке игре), о коме зна и српски превод Александриде у коме се витезови често јављају.
Може се само назрети пут којим је изразито западњачка појава витештва доспела у Србију. Посредници су били западни ратници које су српски владари узимали као најамнике. Међу малобројним најамницима познатим по имену из времена Стефана Дечанског и Душана неколико их је било титулисано са витез. Судећи по каменој плочи у цркви у Тревизу, краљ Милутин је 1304. опасао витешким појасом једног италијанског ратника. Страни владари су често посланике производили у витезове, или су, оснивајући витешки ред, примали нашу господу. Тако је краљ Алфонс V Арагонски 1444. у свој ред хаљине и појаса  Богородице примио војводу Стефана Вукчића Косачу, доделио му знак реда, обавезао га на поштовање капитула (статута) реда и овластио га да 50 племенитих личности изабере и украси истим знаком пошто се закуну на поштовање правила реда. Поред ових, далеких претходника нововековних ордена, витезови су као обележје свога статуса носили појас и златне мамузе. Већ споменути почтени витез Прибислав Вукотић је у своме тестаменту (1475) мач, мамузе и појас оставио ономе од синова који би постао доктор или витез. У заоставштини херцега Стјепана записана су и: шаркана два витешка а трети шаркан на њем како човјек. Кад се има у виду да загкапу мађарски значи змај постаје јасно да ти знаци имају везу са већ споменутим Змајевим редом. Српским посредством представу о витезу и витештву примили су и Турци и термин употребљавали у широком значењу јунака, храброг ратника, што ће преовладати и у српским документима од XVI века надаље.

                                                                                                                                                                              С. Ћирковић

ИЗВОР: ЛЕКСИКОН  СРПСКОГ  СРЕДЊЕГ  ВЕКА, приредили СИМА ЋИРКОВИЋ - РАДЕ МИХАЉЧИЋ, Београд, 1999.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Витешки ред Змаја
« Одговор #8 послато: Јун 16, 2017, 04:35:20 поподне »
ВИТЕШКЕ ИГРЕ - доспевају у Србију упоредо са представама о витештву још пре витешких редова. У Византији су типично западњачке форме забаве и друштвености до те мере биле прихваћене да је цар Андроник III могао рођење сина у јуну 1332. прославити приређивањем турнира у којима је и сам учествовао. Савременици нису били одушевљени, сматрали су то новотаријом, али су као Нићифор Григора упознали и употребљавали италијанску реч ђостра, јер није било домаћег назива за ту врсту егзибиција. У српској средини се представе о витешким играма сусрећу у Александриди, роману о Александру Великом. Овај књижевни састав времену Александра Великог приписује обичаје и нарави средњовековног витештва, што у српском преводу бива преточено у адекватне и доследно употребљаване термине. Витези цара Филипа тркају се на коњском уристанији док он посматра с високије полати. Подигао је ради тога град: име јему драм, иже по србском језику наричет се потечиште. Смисао вежби и такмичења био је у припремању за ратнички позив и вежбање у гађању (к воинству искушати се, в купе же и стрељати). Са таквим представама повезане су биле и олимпијске игре, о којима се знало да су једне међу четири јелинске игре на којима јуни витези искушаху се. Веровало се да су у Олимпији била два кола (круга) у којима су се борили по четири или осам витезова и на тај начин су испитивали судбину. У српском преводу је употребљен термин торнати се: четири в купе и ос 'м торнајуште се. Реч без сумње потиче из истог корена из кога и назив турнир. Млади Александар је, наравно, учествовао: бје на олимбиском коле уристовати и витежство своје питати. Касније је и сам после неке победе и за време свечаности наредио да се одрже игре младих витезова: повеле в једин од д 'ни тор 'нати се, други же д 'н на клобук стрељати, иних же д 'н некоју игру играху, јаже наричет се каруха. У неким рукописима на том месту има проширење: дивна же и чудна јест та игра зјело. Случај је хтео да остане сачувано неколико обавештења и термина из којих се види да се нешто попут витешких игара приређивало у стварном животу. О Божићу 1435. у Приштини група дубровачких трговаца изашла је на потечиште (у латинским и италијанским актима уписано: које је објашњено као поље за коњске трке. О њему се каже само да су около биле куће са сламним кровом. У актима који су настали због немилог инцидента каже се да је то по обичају трговаца, да је уобичајена светковина и да су неколико пута трчали с копљем на рукавицу која је била постављена. Није, дакле, клобук, као код Александра Великог, већ рукавицу требало захватити копљем. Светковина се извргла у невитешку тучу кад је један од учесника са коњем и копљем појурио на другог, а овај на њега потегао лук са стрелом. Умешали су се и други и спречили веће крвопролиће, мада је онај први нападнути, Тасовац Радмиловић, био рањен по лицу. Изјавио је после тога да није Дубровчанин већ поданик деспота, тужио се кефалији приштевском Оливеру, па је један од Дубровчана био затворен док други трговци нису платили јемство. Описани сусрет није био турнир већ игра позната у то време и на другим местима. Филип де Диверсис у опису Дубровника прича да на дан Светог Влаха поподне понекад мушка младеж постави сребрну алку од четири унче па на коњима трчи с копљима и тко три пут у трку захвати копљем прстен добија га. Да буде што више забаве и да би представа била што пријатнија, обично се узму три таква прстена и када нетко један прстен три пута захвати, објеси се други прстен и то се тако понавља док се сва три прстена не предају младићима који их у трку захвате копљима. Одјек ове врсте игара налази се у народној песми, а сињска алка је била такође каснији одјек. О турнирима у Србији нису сачуване вести, али казивање Константина Филозофа открива да је било извежбаних бораца; Константин, наиме, зна о томе да пред краљем угарским на сабору свих кнежева један oд витезова деспотових: побарајет силнејших и вјенац побједе взјет.

                                                                                                                                                                                                                                                                     
                                                                                                                                                                                             С. Ћирковић

ИЗВОР: ЛЕКСИКОН  СРПСКОГ  СРЕДЊЕГ  ВЕКА, приредили СИМА ЋИРКОВИЋ - РАДЕ МИХАЉЧИЋ, Београд, 1999.




Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Витешки ред Змаја
« Одговор #9 послато: Децембар 11, 2018, 05:40:55 поподне »
13. децембра 1408. године објављена је повеља реда у којој је назначено да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито од Турака. Међу 24 витеза који су учествовали у успостављању (или обнављању) реда 1408. год. налазили су се:
Жигмунд Луксембуршки, краљ Угарске
Ладислав II, краљ Пољске
краљ Алфонсо од Арагона и Напуља
Витовт од Литваније, велики принц
Стефан Лазаревић, деспот Србије
Херман II, грољ цељски
Ернст од Аустрије, војвода
Томас Маубреј, војвода од Норфолка (после 1439. године)
Влад Цепеш, војвода Влашке (после 1431. године)
Филип Мађарин односно Пипо од Озоре, италијански племић и угарски великаш
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B0
Ordo Draconum

Ceremonial sword of the Order, c. 1433, displayed at the Neue Burg, Vienna.

https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Dragon