Према ономе што је Ристо Ковијанић утврдио у которској архиви, најстарији предак ове гувернадурске куће је Богут(а) из Дробњака (14. век).
Богут је имао сина Ђурђа, а овај петорицу синова, од којих су за нас овде занимљиви Херак и Прибил.
Херак је имао сина истог имена, а Прибил Раича (Raichus, што се може тумачити и као – Рајко). Ово су Херак и Раич од којих су његушки Хераковићи и Раичевићи. По предању, били су рођена браћа, али, према расположивим документима, изгледа да су били браћа од стричева.
Од Херака су Хераковићи – Петровићи, Поповићи и други, а од Раича – Раичевићи.
Даље, према ономе што је утврдио Ердељановић:
Раич је имао три сина од којих је најстарији Радоња.
Радоњин млађи син је Вучета.
Вучета је имао Николу.
Николин син је војвода Радоња. Од њега презиме Радоњићи.
Од њега је син имењак поп-Радоња.
Средњи од тројице синова попа Радоње је војвода и сердар поп-Станиша.
Од њега је војвода и сердар поп-Вуко.
Вуков син је гувернадур Станко, од њега је огранак Раичевића који се зове и Гувернадуровићи.
Станко је имао два сина, који су обојица били гувернадури, најпре старији Вуко, затим млађи Јоко.
Од Јока је гувернадур Вуко. У његово време владика Петар II протерао је Гувернадуровиће у Боку, 1832. године.
Вуко Станков је имао сина Пера, који се одселио у БиХ пошто су је окупирали Аустријанци 1878. године.
Од Пера је Саво, а овај је имао два сина – Луку и Крста.
На први поглед, овде недостаје најмање један или, вероватније, два паса, према временским одредницама, или су се Раичевићи листом касно женили и касно добијали мушке потомке.
Гувернадур Станко се у документима наводи и као Станислав, а гувернадур Вуко Станков и његов братанац имењак Вуко Јоков, и под именом Вуколај. Јоко је Јован.
Очито се ради о пуним и скраћеним именима.
Видимо да има доста разлика у родословима из италијанског текста и онога што је записао Ердељановић.