Молим мало за појашњење. Како би подизање манастира у 9-ом веку потврдило тезу о присуству "несловенског живља" (укључујући албанско) у поменутој области?
То је хипотеза коју је први изнео немачки историчар и лингвиста Готфрид Шрам, о присуству несловенског хришћанског "клина" између западне и источне гране Јужних Словена, отприлике у граничном региону Србије, Бугарске и Северне Македоније. Додуше, сличну идеју, додуше само лингвистичку (нису улазили у религијско стање тог становништва), су имали и други лингвисти, нпр. наши Павле Ивић и Александар Лома. Шрам је у том клину видео подручје где се одигравала симбиоза Источних Романа (језичких предака Румуна, Цинцара, Мегленских Влаха и Истрорумуна) и раних Албанаца (које је он повезао са рано покрштеним старобалканским племеном Беса). Клин је "разбијен" приликом ширења бугарске државе на запад (освајање Сердике 809. године), па су онда по Шрамовом тумачењу рани Албанци-Беси отишли ка западу, на простор новоформиране Драчке теме (у чијем оквиру се налазила и област Арбанон, по којем би ово ново становништво добило свој средњовековни етнички назив), док су се Источни Романи делимично иселили (језички преци Цинцара), а делимично остали под влашћу Бугарске. Његову књигу "Почеци албанског хришћанства", која је на немачком, имамо окачену у дигиталној библиотеци Порекла, a уводно поглавље преведено на енглески се може пронаћи на овом линку:
http://www.albanianhistory.net/1994_Schramm/index.html
