МАНАСТИРИ

[Делија]

Најпре бих препоручио манастир Ново Хопово у близини Ирига, у манастиру се чувају мошти светог Теодора Тирона. Овај манастир красе невероватна архитектура (рекао бих, један од најлепших фрушкогорских манастира) и богата историја. Једна Занимљивост -  У Новом Хопову се 1757. замонашио Доситеј Обрадовић и у манастиру провео три године. Прелеп манастир, препоручио бих сваком да га обиђе.

На 2 км од манастира Ново Хопово,  окружен шумом налази се манастир Старо Хопово. Према предању овај манастир је задужбина деспота Ђорђа Бранковића. Засигурно један од најмањих манастира на Фрушкој гори, у близини овог манастира налази се један прелепи извор.

Обавезно препоручујем да се обиђе манастир Крушедол, који је такође у близини Ирига. Манастир је чувен по богатој историјској ризници и иконостасу а у манастиру почивају мошти Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија Чарнојевића III, Арсенија IV Јовановића Шакабенте  и многих других.

У близини се налази и манастир Мала Ремета, манастир је по предању основао краљ Драгутин Немањић. Такође препоручујем манастире Гргетег,  Велика Ремета, Јазак, и манастир Врдник(Мала Раваница) који је по иконостасу један од најлепших манастира на Фрушкој гори. У манастиру се налази део моштију кнеза Лазара, мошти свете великомученице Анастасије (III век), светиње са Христовог гроба, део моштију св. Теодора Тирона. У близини се налазе и остатци Врдничке куле, то такође вреди обићи.

Побројани манастири су на релативно малом простору. Ако се иде аутом, сви се могу обићи буквално за један викенд. Једино је Шишатовац мало издвојенији од осталих.

И, као шлаг на торти, Сремски Карловци.

Управо ми је то битно,  да неко са терена да мишљење, ако ће боље него Сова. Мене да беко пита имао бих знатно.лакши задатак- обзиром да у Банату (српском делу) има знатно мање манастира.

Препоручисте му све манастире на Фрушкој. 

Можда је најбоље најпре узети какву фину литературу о манастирима, па се припремити, јер не верујем да ће тамо неко имати времена да прича о историји и знаменитостима, нарочито кад се тако одједном бане ко са крушке. Нису монаси/монахиње увек расположени за ту гимнастику. 
Нпр. класичан приручник за то је књига Пере Момировића и Оливере Милановић Јовић "Фрушкогорски манастири" (не знам које је последње издање, али верујем да има и по градским библиотекама). Па онда одлучиш куда ћеш. Али не много одједном, да се не помешају утисци.
Крушедол свакако на првом месту. Бранковићи су најважнији за читаву каснију Карловачку митрополију, па се просто њему мора обратити највећа пажња.
А мислим да већина манастира има и своје монографије. Крушедолска је у два тома, писао М. Тимотијевић.

Има истине и.у овоме да је драж полако и у миру посетити манастире , не 5 одједном већ некако постепеније и без журбе...али ако су већ толико географски близу онда није лоше посетити што више можеш. Ово за литературу си потпуно у праву, лепо је информисати се пре одласка у манастир о ктиторству, познатијим дешавањима и личностима које су везане за њега. Ја у ту сврху често користим сајт СПЦ где стоје углавном кратки описи цркава и манастира различитих епархија.

[НиколаВук]

Карта је одлична, али можемо да допунимо неким манастирима који нису на карти:
Српски манастир Светих архангела у Јерусалиму
Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила је око 1312/13. године основао и подигао краљ Милутин. Налази се унутар зидина Старог града у Јерусалиму (Света земља), непосредно у близини цркве Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) и Грчке патријаршије.
На темељима рушевина старог византијског манастира који је ту био од 4. до 9. века, краљ Милутин је у част византијске победе над Персијанцима подигао овај манастир за потребе српских калуђера у Јерусалиму. Подизање овог манастира уско је везано за један историјски догађај о којем се данас врло мало зна. Подигнут је после бриљантне победе српске војске у Малој Азији. О том догађају писао је Милутинов летописац, архиепископ Данило. Он у свом летопису пише да је краљ Милутин своме тасту, византијском краљу Андронику Другом, у помоћ против Персијанаца послао елитне ратнике под вођством војводе Новака Гребостеке који су до ногу потукли Персијанце. Архиепископ Данило је записао: „Срби су њихова тела секли као трску“. После ове победе, краљ Милутин је подигао цркву Светих архангела, а после је саградио конаке, малу болницу и једну гостионицу за све српске и словенске калуђере и поклонике у Светој земљи. Како стоји у Повељи цара Душана из 1350. године, Стефан Дечански, „свети краљ Урош Стефан”, храм је украсио, утврдио и даривао.


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83

Овај манастир већ дуго времена није у оквиру СПЦ, већ га је преузела Јерусалимска патријаршија. Спомиње се то и у последњем пасусу у овом чланку са Википедије:

"Свети Синод Српске православне цркве је послао молбу Јерусалимској патријаршији да се манастир врати у окриље СПЦ."

[Nebo]

Реално, сваки боравак дуже од два-три сата у фрушкогорским манастирима не само да није сврсисходан, него може бити и непристојан према монаштву.
Ово говорим из личног искуства, јер сам више пута обишао све манастире које наведох у претходном посту, и још неке поврх тога.
Јер, нису ти манастири Острог или Студеница, где можете бити неко време у храму и међу монаштвом, па онда отићи у шетњу околишем, па се вратити на вечерњу службу или јутром.
Рецимо, одете у Ново Хопово. Будете на Светој Литургији, потом се поклоните моштима Светог Теодора Тирона, затим одете у гостопримницу на послужење, поразговорите се с монасима. И шта даље? Монаштво одлази својим послом, а ви можете само остати и шетати се по порти. Нико вам неће узети за зло, али - има ли то смисла?
Зато кажем да се ти манастири могу обићи за један викенд.
Друга је прича ако негде добијете благослов за нешто дужи боравак. Али, то значи и неко послушање. Нпр. да радите у трпезарији, или чистите порту, или радите неке пољске радове, или нешто слично. А захтева и могућност боравка у конаку, ако манастир има такве услове.
О женским манастирима да не говорим. Ту су правила далеко строжија. Односно, ходочасничка момчад ће имати још мање могућности да борави нешто дуже.
Можда је изузетак Манастир Велика Ремета, где се код оца Стефана може остати и дуже, на духовним разговорима.

https://www.cmm.wiki/video/LPe2EI2eWSk/video.html

А тамо је заиста прелепо. И отац Стефан је велики духовник.

[Nebo]

Поменух Острог. Некадашњи настојатељ Острошког манастира, тада протосинђел, отац Павле Радусиновић, сада је архимандрит, игуман Манастира Ораховица у Славонији. Манастир је предиван, а о оцу Павлу не треба трошити много речи - један од најсветлијих монаха наше Цркве данас. Ко год је у могућности, треба да обиђе и овај манастир.

[Азот]

Побројани манастири су на релативно малом простору. Ако се иде аутом, сви се могу обићи буквално за један викенд. Једино је Шишатовац мало издвојенији од осталих.

И, као шлаг на торти, Сремски Карловци.

Карловци су су стварно посебни.

[Nebo]

Карловци су су стварно посебни.

Јесу. Мала варош, али је свака стопа тамо посебна.

[Делија]

Реално, сваки боравак дуже од два-три сата у фрушкогорским манастирима не само да није сврсисходан, него може бити и непристојан према монаштву.
Ово говорим из личног искуства, јер сам више пута обишао све манастире које наведох у претходном посту, и још неке поврх тога.
Јер, нису ти манастири Острог или Студеница, где можете бити неко време у храму и међу монаштвом, па онда отићи у шетњу околишем, па се вратити на вечерњу службу или јутром.
Рецимо, одете у Ново Хопово. Будете на Светој Литургији, потом се поклоните моштима Светог Теодора Тирона, затим одете у гостопримницу на послужење, поразговорите се с монасима. И шта даље? Монаштво одлази својим послом, а ви можете само остати и шетати се по порти. Нико вам неће узети за зло, али - има ли то смисла?
Зато кажем да се ти манастири могу обићи за један викенд.
Друга је прича ако негде добијете благослов за нешто дужи боравак. Али, то значи и неко послушање. Нпр. да радите у трпезарији, или чистите порту, или радите неке пољске радове, или нешто слично. А захтева и могућност боравка у конаку, ако манастир има такве услове.
О женским манастирима да не говорим. Ту су правила далеко строжија. Односно, ходочасничка момчад ће имати још мање могућности да борави нешто дуже.
Можда је изузетак Манастир Велика Ремета, где се код оца Стефана може остати и дуже, на духовним разговорима.

https://www.cmm.wiki/video/LPe2EI2eWSk/video.html

А тамо је заиста прелепо. И отац Стефан је велики духовник.

Потпуно разумем и слажем се са тиме што пишеш. Ја лично волим као.што кажеш да будем на литургији или ако дођем касније лепо натенане уживам у његовој унутрашњости онако како ми Срби то радимо (целивајући иконе) после обиђем имањем и направим фотографије за успомену. Али има људи који воле и да попричају са неким од свештенства ако могу и да некако све одраде натенане. Ја волим да видим што више ствари по цену да се и мање негде задржим, јер ко зна када ћу поново бити у прилици да нешто обиђем а ако будем био знаћу где да се вратим а где не.
Иначе у манастиру Врдник сам имао непријатну ситуацију са једном од монахиња а чуо сам да многи људи нажалост понесу и такве утиске из тог манастира.

[Јосиф из Трбушнице]

Треба рачунати и на те непријатне ситуације. Ствар је у томе што много света у манастире одлази туристички, немају појма ни шта је манастир уопште, а камоли чему служи; ако ишта, гледају на манастир као на културно-историјски споменик у који може да се уђе кад и како хоћеш. Монасима је тога преко главе, јер они нису кустоси, него су тамо отишли, што би се рекло, да се спасавају, и зато се може очекивати да неће увек бити расположени за људе. Побегнеш од света, а свет нахрупи за тобом, и то често у кратким панталоницама и сукњицама (а обавезно вире и брусхалтери). Треба имати живаца за све то.
Осим тога, није ни предвиђено да мирјани уопште залазе по манастирима, а нарочито не да мушкарци иду по женским, а жене по мушким. То треба увек имати у виду, јер је све друго у ствари снисхођење према нама. И као што лепо рече Небо, сваки дужи боравак без благослова није пристојан; а ако се добије благослов, то је друго, али то значи и да ће се морати понешто радити, јер ни монаси не седе беспослени тамо, ко што тај поменути свет мисли.
Дакле, у манастир треба ићи са свешћу о свему овоме, а ако ту свест имаш, онда ће и Бог помоћи и отварати врата где треба.

Блејао ја једном по Кареји, па ко велим ајд да мало свратим у Кутлумуш. Кад на вратима ме заустави калуђер, каже да се може ући тек од 17 сати, јер тад почиње вечерње. Морам рећи да ми је било чак и драго, јер на шта може личити монашки живот, ако може у манастир да улази ко како хоће? То се посебно односи на Хиландар, где је гужва ко у ГСП-у.

[Јосиф из Трбушнице]

Узгред, умро је јуче легендарни Динко Давидов, један од највећих познавалаца фрушкогорских манастира, који је као млад био сведок њихове пропасти после рата, а онда и сведок обнове.

[Делија]

Треба рачунати и на те непријатне ситуације. Ствар је у томе што много света у манастире одлази туристички, немају појма ни шта је манастир уопште, а камоли чему служи; ако ишта, гледају на манастир као на културно-историјски споменик у који може да се уђе кад и како хоћеш. Монасима је тога преко главе, јер они нису кустоси, него су тамо отишли, што би се рекло, да се спасавају, и зато се може очекивати да неће увек бити расположени за људе. Побегнеш од света, а свет нахрупи за тобом, и то често у кратким панталоницама и сукњицама (а обавезно вире и брусхалтери). Треба имати живаца за све то.
Осим тога, није ни предвиђено да мирјани уопште залазе по манастирима, а нарочито не да мушкарци иду по женским, а жене по мушким. То треба увек имати у виду, јер је све друго у ствари снисхођење према нама. И као што лепо рече Небо, сваки дужи боравак без благослова није пристојан; а ако се добије благослов, то је друго, али то значи и да ће се морати понешто радити, јер ни монаси не седе беспослени тамо, ко што тај поменути свет мисли.
Дакле, у манастир треба ићи са свешћу о свему овоме, а ако ту свест имаш, онда ће и Бог помоћи и отварати врата где треба.

Блејао ја једном по Кареји, па ко велим ајд да мало свратим у Кутлумуш. Кад на вратима ме заустави калуђер, каже да се може ући тек од 17 сати, јер тад почиње вечерње. Морам рећи да ми је било чак и драго, јер на шта може личити монашки живот, ако може у манастир да улази ко како хоће? То се посебно односи на Хиландар, где је гужва ко у ГСП-у.

У праву си за то, ал ово је била јако чудна ситуација из разлога што смо куповали свеће (у манастиру самом је продавница) и монахиња је почела да се бреца јер нисмо.узели свеће од 40 динара већ од 20 нпр...

Наравно треба узети у обзир да им је то духовно уточиште али опет су то и наше светиње, наравно не треба тражити кустоса али ући и целивати.иконе када не траје служба мислим да није неразумно. Опет је проблем и постојање различитих правила односно термина Богослужења а обичан човек удаљен 150+ км тешко да може да зна. Можда грешим али то је моје виђење.

[Јосиф из Трбушнице]

Расположив простор налази се управо између тога што су манастири "њихови" (јер у њима живе, дакле и старају се и одговорни су за њих) и што су уједно "наши" (зато што су стварно наши), па је и одговорност заједничка. Али како год окренеш, ми мирјани смо у сваком случају тамо најпре гости, а после може да се пређе и на некст левел.
А баксуза има свуда. Као што има и монаха који увек воле да им се дође, па да и поразговарају с људима. Поменут је на овој теми великореметски игуман Стефан, он је један од оних које заиста треба упознати.

[ДушанВучко]

Манастир Врањина
Манастир Врањина је манастир Српске православне цркве из 13. вијека. Налази се на истоименом острву Врањина и припада Митрополији црногорско-приморској.
Смештен је на узвишици изнад ушћа реке Мораче у Скадарско језеро. Од три некадашње манастирске цркве сачувана је једна, посвећена Светом Николи. Заједно са још неколико манастира на подручју језера, Врањина чини целину која се у народу са правом зове Зетска Света гора.
Манастир Врањина је саграђен по благослову Светог Саве, почетком 13. вијека, а саградио га је његов ученик Иларион, први епископ зетски. По предању, Свети Сава је Илариона срео како чува овце са осталом сеоском децом, препознао у њему достојног ученика и повео га са собом у манастир Хиландар. Иларион се тамо замонашио. Са Хиландара је послат у тадашњу Зету, гдје је постављен за првог епископа, са седиштем на Михољској превлаци. Након смрти Иларио је сахрањен у манастиру Врањина.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Иларион (епископ зетски)
Иларион Шишојевић је био први владика зетског владичанства (1220—1242), којег је 1220. поставио Свети Сава. Овај податак у својој Историји Црне Горе доноси митрополит Василије Петровић. [1].
„Тамо у Зети је и свети Сава поставио првог архијереја Илариона Шишојевића године 6723 (прим. - по старом рачунању времена од почетне 5508. п.н.е).”
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%B7%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8)

[Делија]

Да се похвалим, али и да предложим туру људима који желе да обилазе наше светиње али и остале знаменитости које се налазе у централној Србији (Јагодина-Крушевац-Краљево-Крагујевац) али и Ибарској магистрали и њеног околини. Предлог за обилазак манастира али и старих српских утврђења, на путу који обухвата Поморавље и Рашки регион. За два дана пређених преко 750 км кроз магистрале, аутопутеве али и шумске макадамске путеве.

Помало занемарен манастир у околини Рашке (скретање из Брвеника за село Павлицу)-задужбина браће Мусић, познатији као манастир Нова Павлица. Поред њега-на око 300 м раздаљине налази се манастир Стара Павлица из 9.века.



Поглед на Нови Пазар са Старог Раса на путу ка Сопоћанима



манастир Сопоћани






Црква светих апостола Петра и Павла изван новог Пазара


Ђурђеви Ступови и тројка из Порекла 


манастир Студеница


манастир Каленић у околини  Гледићких планина

[url=https://postimg.cc/r040L2VY]

манастир Љубостиња у околини Трстеника


Манастир Жича



средњевековни град Маглич

[Азот]

Прелепе фотографије

[Nebo]

Момци, драго ми је да сте се лепо провели!

[Делија]

Прелепе фотографије

Момци, драго ми је да сте се лепо провели!

Хвала пуно ! Значили су савети које смо од тебе добили Небо Остаје само жал за манастирима Градац и Црна Река јер нисмо стигли да их обиђемо

[Делија]

Да ли се разматрала могућност да Порекло.организује одређене културно-историјске излете за чланове друтва, поготово по старим матицама какве су Стара Србија и Црна Гора нпр. ? Ако у аутобусу има 80-так места а ако се по сваком путнику узме  5-6 хиљада динара мислим да би то итекако било исплативо (преко 450 хиљада динара без одбитака на гориво, два возача, путарину и преноћиште нпр.). Од овога би могло да се финансира и тестирање старинаца из разних матица и друге активности друштва. Занима ме мишљење око овог предлога, д ли је изводљуво али и примамљиво за друштво Порекло?

[ДушанВучко]

Манастир Бањска (пар сличица приликом посете Гилета и мене пре два дана)...Иначе, у манастиру се производи и пиво које се израђује по рецепту из средњег века и уз које смо се освежили у конаку манастира, пре наставка пута на Рогозни и у Митровицу

[Владимир Бојановић]

Лепо, лепо.. него, какво је пиво рођо? 

Иначе, жеља ми је да пробам манастирски квас, зна ли неко где се производи?

[ДушанВучко]

Лепо, лепо.. него, какво је пиво рођо? 

Одлично рођо  Има специфичан укус , укус оних пива која нису фабричка ( требао сам да фотографишем и сам рецепт, који наводи и које травке се користе, али вероватно нису сви детаљи процеса производње наведени ) , мислим да је непастеризовано...(следећи пут нам се придружујеш на путешествију и на дегустацији  )