МАНАСТИРИ

[ДушанВучко]

Браво за фотографије! Ево и ја да додам једну из Манасије, за време витешких свечаности:

...где под зидинама манастира, сестра, друштво и ја набасасмо на једног темплара:

[Делија]

Браво за фотографије! Ево и ја да додам једну из Манасије, за време витешких свечаности:

...где под зидинама манастира, сестра, друштво и ја набасасмо на једног темплара:

Што каже један мештанин из непосредне околиме Манасије-наш крај је најлепши, где год будеш отишао уверићеш се у то..и заиста очуване зидине око манастира, природа, шуме и потоци и сам манастир који је неописив...и поред турских покупаја да затру српскј културу(што се види по фрескама српских војника, архангела Михаила и Гаврила и Деспот Стефана) .
А када је ово било, скоро нешто?

[ДушанВучко]

Што каже један мештанин из непосредне околиме Манасије-наш крај је најлепши, где год будеш отишао уверићеш се у то..и заиста очуване зидине око манастира, природа, шуме и потоци и сам манастир који је неописив...и поред турских покупаја да затру српскј културу(што се види по фрескама српских војника, архангела Михаила и Гаврила и Деспот Стефана) .
А када је ово било, скоро нешто?

Пре три године. Сваке године, крајем августа, се организују витешки дани код Манасије, траје три дана и вреди видети. Постоји и витешко село, где су смештени гости из Србије и иностранства, и где се могу видети разни занати из тог времена, да се опроба оружје, прикази борби, а главна дешавања су увече, под самим зидинама, где се организују турнири...Иначе, најпопуларније су масовне борбе, где се поред свих мера заштите, дешавало да мора да дође и хитна помоћ да збрине рењене у борби (ипак адреналин уради своје, па се после неког времена, боре са пуним ангажовењем, па услед тога и долази до повреда )

[ДушанВучко]

Ово је линк фестивала: https://justout.rs/sr

[Делија]

Пре три године. Сваке године, крајем августа, се организују витешки дани код Манасије, траје три дана и вреди видети. Постоји и витешко село, где су смештени гости из Србије и иностранства, и где се могу видети разни занати из тог времена, да се опроба оружје, прикази борби, а главна дешавања су увече, под самим зидинама, где се организују турнири...Иначе, најпопуларније су масовне борбе, где се поред свих мера заштите, дешавало да мора да дође и хитна помоћ да збрине рењене у борби (ипак адреналин уради своје, па се после неког времена, боре са пуним ангажовењем, па услед тога и долази до повреда )

Видео сам данас то у Мемедовићевој емисији само на Калемегдану. Вреди отићи једном колико време и обавезе дозволе јер је лепо искуство.. а ово за Хитну Помоћ просто не могу да верујем 

[ДушанВучко]

Видео сам данас то у Мемедовићевој емисији само на Калемегдану. Вреди отићи једном колико време и обавезе дозволе јер је лепо искуство.. а ово за Хитну Помоћ просто не могу да верујем 

Не вреди  Пре две године, био сам са Гилетом, масовна борба између нас и Бугара, и долази ротационо светло са стране  (Који је принцип? Отприлике подједнак број са обе стране, по 30, 40 , углавном један на један у том метежу, свако нађе свог парњака, онај ко падне, елиминише се, и она страна која је у бројчаној надмоћи , иде да помаже својим саборцима...па је било и смешних сцена: онај који је већ избацио противника, иде да помаже свом саборцу који се већ бори са противником, и прилази с леђа том противнику , и буздованом га туче по шлему док се он бори са његовим саборцем  )...оно што је импресивно, је како све то изгледа са само толиким бројем бораца, уз све повике, звекет оружја, а како је тек изгледало некада, када их је било на хиљаде

[ДушанВучко]

.. а ово за Хитну Помоћ просто не могу да верујем 

Био је лом руке код једног нашег борца, али смо победили Бугаре 

[Делија]

Не вреди  Пре две године, био сам са Гилетом, масовна борба између нас и Бугара, и долази ротационо светло са стране  (Који је принцип? Отприлике подједнак број са обе стране, по 30, 40 , углавном један на један у том метежу, свако нађе свог парњака, онај ко падне, елиминише се, и она страна која је у бројчаној надмоћи , иде да помаже својим саборцима...па је било и смешних сцена: онај који је већ избацио противника, иде да помаже свом саборцу који се већ бори са противником, и прилази с леђа том противнику , и буздованом га туче по шлему док се он бори са његовим саборцем  )...оно што је импресивно, је како све то изгледа са само толиким бројем бораца, уз све повике, звекет оружја, а како је тек изгледало некада, када их је било на хиљаде

Могу мислити како е деци  уживање било да гедају све то.
Него занима ме дал је негде могуће пронаћи географску карту са манастирима у Србији-наравно у пдф формату? Или ако неко има праву географску карту могао би да слика и да окачи ако је добра  видљивост.

[Делија]

http://www.magicmap.rs/karta_manastiri/index.html

Одлична ствар..наравно ако неко нађе неку још прегледнију мапу нека постави.

[ДушанВучко]

http://www.magicmap.rs/karta_manastiri/index.html

Одлична ствар..наравно ако неко нађе неку још прегледнију мапу нека постави.

Ова је одлична! А за нешто детаљније у једној слици, не знам да ли је могуће, осим посебних слика епархија или области...Значи, најзападнији је манастир Горимје, у Горском Котару, у близини словеначке границе, тј. Беле Крајине (1557.)

Манастир Гомирје је најзападнији српски манастир у Европи. Налази се у Горском Котару у Републици Хрватској и припада Горњокарловачкој епархији Српске православне цркве.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B5

[Делија]

 https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BC%D0%B0


А најјужнији је манастир Светог Наума Тамо би вредело отићи али су тзв. Македонске туре са СПЦ доста скупе.

[ДушанВучко]

На овој карти је као најсевернији приказан манастир Грабовац (у Мађарској), али је изостављен други манастир, Српски Ковин, који је још северније, код Будимпеште:
Манастир Српски Ковин у Српском Ковину (мађ. Ráckeve) је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел, у средишту насеља Српски Ковин.
Према сачуваном предању, често занемареном, овај манастир представља средњовековну тековину и настао је у првој половини XII века. Као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161).



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD

[ДушанВучко]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BC%D0%B0


А најјужнији је манастир Светог Наума Тамо би вредело отићи али су тзв. Македонске туре са СПЦ доста скупе.

Карта је одлична, али можемо да допунимо неким манастирима који нису на карти:
Српски манастир Светих архангела у Јерусалиму
Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила је око 1312/13. године основао и подигао краљ Милутин. Налази се унутар зидина Старог града у Јерусалиму (Света земља), непосредно у близини цркве Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) и Грчке патријаршије.
На темељима рушевина старог византијског манастира који је ту био од 4. до 9. века, краљ Милутин је у част византијске победе над Персијанцима подигао овај манастир за потребе српских калуђера у Јерусалиму. Подизање овог манастира уско је везано за један историјски догађај о којем се данас врло мало зна. Подигнут је после бриљантне победе српске војске у Малој Азији. О том догађају писао је Милутинов летописац, архиепископ Данило. Он у свом летопису пише да је краљ Милутин своме тасту, византијском краљу Андронику Другом, у помоћ против Персијанаца послао елитне ратнике под вођством војводе Новака Гребостеке који су до ногу потукли Персијанце. Архиепископ Данило је записао: „Срби су њихова тела секли као трску“. После ове победе, краљ Милутин је подигао цркву Светих архангела, а после је саградио конаке, малу болницу и једну гостионицу за све српске и словенске калуђере и поклонике у Светој земљи. Како стоји у Повељи цара Душана из 1350. године, Стефан Дечански, „свети краљ Урош Стефан”, храм је украсио, утврдио и даривао.


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83

[Сова]

Манастир Јазак је смештен између два брда на обронцима Фрушке горе недалеко од истоименог места. Стари Јазак је манастир који је, по предању, подигао деспот Јован Бранковић крајем XV века.

Током Велике сеобе Срба мошти Уроша Нејаког пренете су из Неродимља у стари Јазак. Захваљујући овом чину, манастир је почео да ужива велики углед, што је допринело и грађењу новог и већег манастира у XVIII  веку. Посвећен је Светој Тројици. Барок и благи утицаји исламске архитектуре на фасади су учинили овај манастир својеврсним на Фрушкој гори. Поред архитектуре, манастир краси и богати иконостас.

Више пута су мошти цара Уроша премештане из Јаска, да би 2001. године биле поново враћене. Ту је и део моштију Свете Анастасије Римљанке. У дворишту манастира се налази извор који је посвећен истоименој светици.

Током Другог светског рата Јазак је претрпео велика оштећења, а манастирска ризница је опљачкана. Данас је реновиран, а о њему брине сестринство манастира.

[Делија]

Манастир Јазак је смештен између два брда на обронцима Фрушке горе недалеко од истоименог места. Стари Јазак је манастир који је, по предању, подигао деспот Јован Бранковић крајем XV века.

Током Велике сеобе Срба мошти Уроша Нејаког пренете су из Неродимља у стари Јазак. Захваљујући овом чину, манастир је почео да ужива велики углед, што је допринело и грађењу новог и већег манастира у XVIII  веку. Посвећен је Светој Тројици. Барок и благи утицаји исламске архитектуре на фасади су учинили овај манастир својеврсним на Фрушкој гори. Поред архитектуре, манастир краси и богати иконостас.

Више пута су мошти цара Уроша премештане из Јаска, да би 2001. године биле поново враћене. Ту је и део моштију Свете Анастасије Римљанке. У дворишту манастира се налази извор који је посвећен истоименој светици.

Током Другог светског рата Јазак је претрпео велика оштећења, а манастирска ризница је опљачкана. Данас је реновиран, а о њему брине сестринство манастира.

Које Фрушкогорске манастире би препоручио а да могу да се подете током једног дана или викенда? Ја увек стављам унутрашњост и фреске испред уреености метоха па и свих других погодности па ме то највипе и занима када су манастири у оитању.
Ја сам био у Фрушкогорској Раваници, Гргетегу пре 3-4 године..као дете смо били у још неким манастирима али се не сећам.

[Јосиф из Трбушнице]

На овој карти је као најсевернији приказан манастир Грабовац (у Мађарској), али је изостављен други манастир, Српски Ковин, који је још северније, код Будимпеште

Лепо да си се сетио Српског Ковина подно Пеште на Чепељској ади. За њега слабо ко зна, а кривац је његова зла судбина. У осмој деценији 18. века, у време редукције православних манастира коју је проводила бечка власт, овом манастиру је укинут тај статус и проглашен је за парохијску цркву (заједно са приличним бројем других манастира, за које просечан Србин никад није ни чуо). Монаси су прешли у Грабовац, где је пренесен и део његове имовине, између осталог и један део библиотеке, која се и данас налази у Српском музеју у Сентандреји. Манастир је постао опет тек последњих година, у време садашњег владике Лукијана (ако не грешим). Чини ми се да је тамо сад неко од хиландарских монаха.
Иначе, прича о старом православљу у Маџарској је занимљива. Њихов краљ Иштван/Стефан, који је код њих као код нас Стефан Немања, такође је и православни светитељ, и помиње се на нашим литургијама које се тамо служе.

[Сова]

Које Фрушкогорске манастире би препоручио а да могу да се подете током једног дана или викенда? Ја увек стављам унутрашњост и фреске испред уреености метоха па и свих других погодности па ме то највипе и занима када су манастири у оитању.
Ја сам био у Фрушкогорској Раваници, Гргетегу пре 3-4 године..као дете смо били у још неким манастирима али се не сећам.

Најпре бих препоручио манастир Ново Хопово у близини Ирига, у манастиру се чувају мошти светог Теодора Тирона. Овај манастир красе невероватна архитектура (рекао бих, један од најлепших фрушкогорских манастира) и богата историја. Једна Занимљивост -  У Новом Хопову се 1757. замонашио Доситеј Обрадовић и у манастиру провео три године. Прелеп манастир, препоручио бих сваком да га обиђе.

На 2 км од манастира Ново Хопово,  окружен шумом налази се манастир Старо Хопово. Према предању овај манастир је задужбина деспота Ђорђа Бранковића. Засигурно један од најмањих манастира на Фрушкој гори, у близини овог манастира налази се један прелепи извор.

Обавезно препоручујем да се обиђе манастир Крушедол, који је такође у близини Ирига. Манастир је чувен по богатој историјској ризници и иконостасу а у манастиру почивају мошти Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија Чарнојевића III, Арсенија IV Јовановића Шакабенте  и многих других.

У близини се налази и манастир Мала Ремета, манастир је по предању основао краљ Драгутин Немањић. Такође препоручујем манастире Гргетег,  Велика Ремета, Јазак, и манастир Врдник(Мала Раваница) који је по иконостасу један од најлепших манастира на Фрушкој гори. У манастиру се налази део моштију кнеза Лазара, мошти свете великомученице Анастасије (III век), светиње са Христовог гроба, део моштију св. Теодора Тирона. У близини се налазе и остатци Врдничке куле, то такође вреди обићи.

[Nebo]

Сова је човек са терена, треба га послушати. Навео је све најлепше манастире Фрушке Горе и оно што се у њима може видети и доживети.

Ново Хопово и пешачење до Старог Хопова. Јазак, обе Ремете, Гргетег (прелеп са дивним сестринством), Крушедол, Нова Раваница (Врдник), као и Шишатовац. И никако не заобићи Беочин са северне стране Фрушке Горе.

[Јосиф из Трбушнице]

Препоручисте му све манастире на Фрушкој. 

Можда је најбоље најпре узети какву фину литературу о манастирима, па се припремити, јер не верујем да ће тамо неко имати времена да прича о историји и знаменитостима, нарочито кад се тако одједном бане ко са крушке. Нису монаси/монахиње увек расположени за ту гимнастику. 
Нпр. класичан приручник за то је књига Пере Момировића и Оливере Милановић Јовић "Фрушкогорски манастири" (не знам које је последње издање, али верујем да има и по градским библиотекама). Па онда одлучиш куда ћеш. Али не много одједном, да се не помешају утисци.
Крушедол свакако на првом месту. Бранковићи су најважнији за читаву каснију Карловачку митрополију, па се просто њему мора обратити највећа пажња.
А мислим да већина манастира има и своје монографије. Крушедолска је у два тома, писао М. Тимотијевић.

[Nebo]

Препоручисте му све манастире на Фрушкој. 

Побројани манастири су на релативно малом простору. Ако се иде аутом, сви се могу обићи буквално за један викенд. Једино је Шишатовац мало издвојенији од осталих.

И, као шлаг на торти, Сремски Карловци.