Успенска црква се налази у истоименој улици. Саграђена је у периоду од 1765. до 1774. Тада је бачки владика Мојсије Путник сматра готовом, уз напомену да је темељно сазидана од доброг материјала, печене цигле, креча и песка. Спомиње и три главна мајстора: зидара Булфа, дунђера Ланга и бравара Крсингера. Подигнута је у барокном стилу, а због уметничке обраде, опреме, инвентара и обликовања, била је најзначајнија црква и ширег подручја. Дрворезбарски и сликарски посао извели су новосадски мајстори, први Марко Гавриловић са Арсенијем и Аксентијем Марковићем, а други Јанко Холкозовић и Васа Остојић. Касније зидно сликарство припада поп Јоци Јовановићу, пароху овог храма. На дан црквене славе у порти и пространом дворишту црквене општине било је народно весеље, на које би се сјатили сви ратари из Новог Сада. Око цркве било је гробова угледних ктитора, а поред зида уз темељ сахрањивани су значајни Новосађани или племићи. О томе сведочи и грб царско краљевског капетана Јована Јанковића од Бриња, који је овде поставила 1843. његова сестра бароница Еуфемија Јовић.
Саборна црква је најзначајнији и највећи православни храм у Новом Саду и представља главну епископску цркву у Бачкој. Налази се у близини Владичанског двора.Саборна црква светог Ђорђа, први пут се помиње 1720. године када је била мањи храм који је убрзо (1734. године) замењен новим. Временом је и ова црква оронула због чега је крајем 19. века донета одлука о њеној другој, свеобухватној обнови (прва обнова је била 1851. године). Данашњи изглед црква добија у великој обнови почетком 20. века за време владике Митрофана Шевића.На иконама у цркви је највише радио сликар Паја Јовановић. Израдио је све иконе на иконостасу (укупно 33), затим и историјске слике изнад обе певнице, «Крунисање Стефана Првовенчаног» и «Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана». Јовановић је урадио и две велике иконе на троновима (богородичин – лево, и архијерејски – десно), као и зидну орнаментику.У порти цркве налази се најстарији сачувани споменик Новог Сада - Богојављенски крст од ружичастог мермера.
Алмашка црква је храм света Три јерарха Српске православне цркве у Алмашком крају у Новом Саду. Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године који су се доселили на периферију Петроварадинског шанца из села Алмаш. Како су сви били сиромашни, и храм су изградили од материјала којим су подизали своје куће - од земље, шибља, трске и дасака. Тај храм од плетера, облепљен блатом и покривен шиндром, посветили су светитељима, чији су ликови били на икони коју су нашли у земљи кад су копали бунар у порти.Овако саграђена црква није била дугог века. Саграђена је нова од непечене цигле са сводом крова и дасака и освећена је почетком 1733. године. Наредна црква саграђена је од чвршћег материјала и освећена тек 1797. године. У истом облику стоји и данас. Само је горњи део звоника којег је касније заменио нижи страдао у бомбардовању 1849. Са оштећеним звоником и кровом црква је стајала тако до 1852. године када је стигла помоћ за обнову од прилога из Русије.
