Године 1595, 27. априла, Синан-паша спалио је мошти Светог Саве, претходно донете у Београд из Милешеве. Спаљивање се, данас се сматра, вероватно одиграло на Топчидеру. Међутим, када је 300 година након спаљивања основан Одбор за подизање спомен-храма посвећеног Светом Сави (1895), за место изградње одабран је Врачар. Први конкурс из 1905. пропао је, а убрзо су кренули Балкански ратови и Први светски рат. Ствари су се поново покренуле новим конкурсом из 1926. Прво место на конкурсу није добио нико, а друго место заузело је решење Богдана Несторовића, коме је уз Александра Дерока поверена израда коначног пројекта Храма 1930. године. Радови су почели 1935, урађени су темељи и крипта, зидови су почели да ничу, а онда је отпочео и Други рат. У комунистичкој Југославији држава је на многобројне молбе за наставак изградње одговорила позитивно тек 1985. године. Храм почиње да расте и у јуну 1989. главнина посла бива завршена чувеним вишенедељним подизањем 4000 тона тешке куполе хидрауличним пресама. Последњи ратови зауставили су даље радове, а настављени су почетком овог века, највише на иницијативу Зорана Ђинђића, који је у више наврата лично ишао по предузећима и тражио спонзоре - 2004. завршени су радови на спољашности тј. постављање плоча од белог мермера. Завршени су и радови у камену у унутрашњости, али ту се помало посустало.
Дешавања из последње деценије ипак су занимљива. Радови су отпочели, невидљиво за посетиоце Храма, на крипти - цркви Светог Цара Лазара површине око 1800 квм, а Крипта је од пре годину-две у пуној употреби. Са друге стране, чувено Путиново "Будет!" изречено у Храму довело је до замаха у изради мозаика за унутрашњост храма. Руском новцем мозаик за куполу Храма тренутно се израђује у Москви, монтира на посебне мреже и спрема за транспорт, док су у Београду у куполи већ постављене посебне скеле и врше се припремни радови на зидовима за монтирање мозаика. Постављање креће у марту и биће готово до децембра, а, ако буде новца, до 2019. треба да се на сличан начин изведе мозаик у олтарском простору. Израдом мозаика руководи руски академик Николай Мухин.
А сад мало слика.
Насумична одбијена решења са конкурса из 1926:
Друга награда на конкурсу, Б. Несторовић:
Решење А. Дерока није награђено, али је такође откупљено:
