Шекулар

[Gorance]

Угушисмо тему па само кратко. Мердевине-лотре (Ваљево,Топола,Славонија,Банија итд...
Немачки Leiter,мађарски Letra,енглески Ladder. У Жупи александровачкој стубе. На бугарском ст'лба...

[сɣнце]

Не желим вам много скретати с главнајега прѣдмета, па ћу се овдѣ ограничити само на двѣ примѣдбѣ.

Строго по корѣнском те всегдѣ почтујући морфеме, крећући се слѣдствено и изван границ стандарднајега српска језика и његових звукоједначећих правил, "лѣстве" бише се могле писати "лѣзтве", а "лѣствице" даклѣ "лѣзтвице"? 

Тичући се тога ми је јешче занимљиво да сут, како изгледа, глаголи "лѣзти" и "лазити" сродни, и гледе њихова значења како и изходишча; оба према саврѣменом језиковѣђу произилазет из ПИЕ корѣна *leh₁ǵ- / *leh₁ǵʰ-, док већ у поздном прасловѣнском имѣаху та изнад дата различита облика (*lězti, *laziti).

Да, заиста не ваља тако скретати с теме. Но кратак одговор.


1. примјетбе 


2. Алтернација е - а је нормална појава за прасловенски период ( касније се је "а" раздвојило у "о" и "а" у зависности од дужине ). При том је е* древнији облик.


нести - носити ( донести, доносити, донашати)
везти - возити ( довезти, довозити, доважати)
лезти- лазити ( прелезти, прелазити )
плести - плот


разлика између запада и истока


един - один
елен - олень
мелко* - молоко < малко*


Везано за ě > a ( čě > ča, žě > ža, šě > ša )


čěs > čas
žěba > žaba
žěli > žalj

[Gorance]

Како се на српском каже ,,тема"?

[Драган Обреновић]

Предмет (нпр. предмет разговора, предмет излагања итд.)

[Gorance]

Предмет (нпр. предмет разговора, предмет излагања итд.)

Не паде ми на памет. Хвала!

[сɣнце]

Како се на српском каже ,,тема"?

Веома добро питање, Горанче. Ствари стоје овако:


Има грчко thema , што дословно значи "њешто дјенуто, стављено".
Има грчко problēma, од pro- (пред) и blema (бачено).
Аналогно тому Латини имаху obiectum од ob (пред), iectum (бачено). А такође имаху subiectum од sub (под) iactum (бачено).
Зато италијани данас за тему кажу suggetto, французи sujet (сижé), који су калке од грчкога hypokeimen / ипокимен. Успут и Арапи су исто по грчком узору сковали mauḍu, што ће у Османци попримити као mevzu.


Да иду у корак с временом русски учењаци сковали су за своје потребе ријеч предмет по истом творилу (калупу). При том "метнути" у русском и старословенском не значи ставити него бацити. По истом значењу је и Шулек сковао ријеч метак, буквално "бацак, врцак", и мета (циљ). Ту ријеч "предмет" усвојили су у вријеме националнога буђења и Чеси и Хрвати и Пољаци и Бугари итд. али дá је речеш кому Словенину из 15 в. не би је разумио као данас ми, него вјеројатно би наслућивао, да се мисли "смеће". 


У старословенском се за "предмет" казивало "ствар, утвар, суд, ријеч" а тема? Па не би се рекло "шта је тема разговора" него "о чем се говори". Зато ако желиш наставити словенску традицију говори "ријеч о ...". У одређених случајих може се рећи и "питање" или "поље".


Такође је занимљиво што се тиче ријечи проблем. У смислу турскога "белај" наш дријевни израз је невоља, а у научном смислу проблем је нешто што се треба разријешити, дакле не могу обрести боље ријечи но спетљај.

[Gorance]

Свака част,Сунце. Него,јел имамо неку тему на Језикословљу да се ово пребаци тамо да не гушимо браћу Шекуларце?

[Nebo]

[Иван Вукићевић]

Истраживао сам мало о Мартићима из Брезојевице и наиђох на следећи податак:
Још четири рода у беранском крају вуку корене од Ћетковића – Вајмеша, али се не зна од кога потичу: Мартићи и Галевићи у Доњој Ржаници и Стијовићи и њихов огранак Брунчевићи у Будимљи.
https://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/

Лалевић и Протић за Мартиће из Доње Ржанице наводе да потичу из Плава, док Вешовић каже да су род са осталим братствима Ћетковића. Уколико је тачно то што пишу Лалевић и Протић, онда би требали бити исти род са Мартићима из Брезојевице, а не са Ћетковићима. Галевићи се у раду Лалевића и Протића не помињу. Зна ли се нешто више о те две породице из Доње Ржанице?

[vidoje 013]

Истраживао сам мало о Мартићима из Брезојевице и наиђох на следећи податак:
Још четири рода у беранском крају вуку корене од Ћетковића – Вајмеша, али се не зна од кога потичу: Мартићи и Галевићи у Доњој Ржаници и Стијовићи и њихов огранак Брунчевићи у Будимљи.
https://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/

Лалевић и Протић за Мартиће из Доње Ржанице наводе да потичу из Плава, док Вешовић каже да су род са осталим братствима Ћетковића. Уколико је тачно то што пишу Лалевић и Протић, онда би требали бити исти род са Мартићима из Брезојевице, а не са Ћетковићима. Галевићи се у раду Лалевића и Протића не помињу. Зна ли се нешто више о те две породице из Доње Ржанице?

.
       Јован Делевић ( познавао сам старину, живио близу 100. година) у књизи малог обима, Будимља и Будимљани кроз историју, Иванград, 1986. записао је: " Брунчевићи су досељени из Шекулара, звани Вајмеши. Најстарији Брунчевић звао се Милован. Они су се у Будимље задржали до Другог свјетског рата, послије којег су се одселили у Краљево, а овдје их је имало пет појасева." Брунчевиће наводе Лалевић и Протић. По њима Брунчевићи славе Св. Јована зими ( стр. 713, издање из 1905. године.  А зна се да тзв.  Шекуларски Дробњаци славе Ђурђевдан. У књизи Ломни Шекулар,то сам и навео, стр. 243. За Галевиће, на стр.244. навео сам: " Галевиће, Доња Ржаница код Берана, Шекуларски Дробњаци, некада била 1 кућа."
" Мартић, Доња Ржаница, Шекуларски Дробњаци" ( 248). Има то на нашем сајту порекло.

[vidoje 013]

Познат ми је навод да су Брунчевићи огранак Стијовића.  Нијесам га помињао, јер је неувјерљив.Зна се да су Стијовићи Васојевићи.  Већина Стијовића ( осим андријевачког краја) завичајно живи у селу Драгосава - Полица. Село Маште раздваја Будимљу и Драгосаву. Информацију из друге руке имао сам да Галевићи, односно неко презиме из Метохије,  колико се сјећам Марковић ( старо презиме Галевић) одричу  везу са Шекуларским Дробњацима. Тражио сам да ме  информатор повеже са тим " Галевићем". До тога није дошло из њима "познатих" разлога, које ја не знам.

[Иван Вукићевић]

       Јован Делевић ( познавао сам старину, живио близу 100. година) у књизи малог обима, Будимља и Будимљани кроз историју, Иванград, 1986. записао је: " Брунчевићи су досељени из Шекулара, звани Вајмеши. Најстарији Брунчевић звао се Милован. Они су се у Будимље задржали до Другог свјетског рата, послије којег су се одселили у Краљево, а овдје их је имало пет појасева." Брунчевиће наводе Лалевић и Протић. По њима Брунчевићи славе Св. Јована зими ( стр. 713, издање из 1905. године.  А зна се да тзв.  Шекуларски Дробњаци славе Ђурђевдан. У књизи Ломни Шекулар,то сам и навео, стр. 243. За Галевиће, на стр.244. навео сам: " Галевиће, Доња Ржаница код Берана, Шекуларски Дробњаци, некада била 1 кућа."
" Мартић, Доња Ржаница, Шекуларски Дробњаци" ( 248). Има то на нашем сајту порекло.

Брунчевићи нису спорни јер су обрађени у неколико етнографских радова. Спорни су Мартићи, док о Галевићима из Доње Ржанице нема никаквих података.

Први који је написао да су Мартићи из Доње Ржанице од Дробњака из Шекулара је Вешовић у раду из 1935. године. Али ни он, а ни сви остали, који су тај податак вероватно преузели од њега, нису ништа детаљније написали. Поменути цитат из новије књиге Ломни Шекулар ("Мартић, Доња Ржаница, Шекуларски Дробњаци") не садржи ниједан нови податак што се тиче Мартића, па нема потребе ни да га помињемо. С обзиром да се у Шекулару очито мало зна о тим Мартићима, податак о њиховом пореклу из Плава који наводе Лалевић и Протић ми делује веродостојније од онога што је написао Вешовић.

Вешовић не помиње Галевиће, као ни Лалевић и Протић пре њега. Нигде у литератури нисам пронашао податак да је током 20. века било Галевића у Доњој Ржаници. Питање је када су и да ли су уопште и живели у Доњој Ржаници.

У селу Плављане код Пећи има Галевића, који су тамо дошли средином 18. века. Славе Никољдан и старо презиме им је "Барјектаревић" (вероватно Барјактаровић). У истом селу има и Марковића, чије је старо презиме Букумирић. Ови подаци су из рада Данила Стијовића Ономастика дела северне Метохије. Ти Галевићи из Плављана вероватно потичу од Барјактаровића из Петњика с обзиром предање и славу. У сваком случају, нигде ни трага од Галевића из Доње Ржанице.

[Nebo]

Колико ми је познато, ови Марковићи из Пећи славе Аранђеловдан, и имају предање да су у Метохију дошли из Мораче. 

[vidoje 013]

Брунчевићи нису спорни јер су обрађени у неколико етнографских радова. Спорни су Мартићи, док о Галевићима из Доње Ржанице нема никаквих података.

Први који је написао да су Мартићи из Доње Ржанице од Дробњака из Шекулара је Вешовић у раду из 1935. године. Али ни он, а ни сви остали, који су тај податак вероватно преузели од њега, нису ништа детаљније написали. Поменути цитат из новије књиге Ломни Шекулар ("Мартић, Доња Ржаница, Шекуларски Дробњаци") не садржи ниједан нови податак што се тиче Мартића, па нема потребе ни да га помињемо. С обзиром да се у Шекулару очито мало зна о тим Мартићима, податак о њиховом пореклу из Плава који наводе Лалевић и Протић ми делује веродостојније од онога што је написао Вешовић.

Вешовић не помиње Галевиће, као ни Лалевић и Протић пре њега. Нигде у литератури нисам пронашао податак да је током 20. века било Галевића у Доњој Ржаници. Питање је када су и да ли су уопште и живели у Доњој Ржаници.

У селу Плављане код Пећи има Галевића, који су тамо дошли средином 18. века. Славе Никољдан и старо презиме им је "Барјектаревић" (вероватно Барјактаровић). У истом селу има и Марковића, чије је старо презиме Букумирић. Ови подаци су из рада Данила Стијовића Ономастика дела северне Метохије. Ти Галевићи из Плављана вероватно потичу од Барјактаровића из Петњика с обзиром предање и славу. У сваком случ
ају, нигде ни трага од Галевића из Доње Ржанице.

Памћење ме још није издало. Галевиће у Доњој Ржаница помиње Радоје Кастратовић у књизи Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Цетиње,1966. Кад будем у прилици, проверићу код Кастратовића.