Демографски суноврат Срба

[Селаковић]

Нису Срби у питању, али јесте велики број различитих земаља. Скорашњи рад у ПНАСу говори о смањењу просечног броја непосредних сродника и шире фамилије, и неповољном утицају тих промена на појединца.

Projections of human kinship for all countries

https://www.pnas.org/doi/epdf/10.1073/pnas.2315722120

У раду има сложенијих графикона, али Американци су дали врло сликовите популарне представе за своју земљу, али и неке друге:

Shrinking Family Sizes May Change Our Experience with Aging

https://www.scientificamerican.com/article/shrinking-family-sizes-may-change-our-experience-with-aging/

[Павловић]

S one strane dobra i zla, 262.

          Jedna vrsta nastaje, tip se učvršćuje i jača u dugoj borbi sa bitno jednakim nepovoljnim uslovima. Obrnuto, iz iskustva odgajivača se zna da vrste kojima se pruža preobilna ishrana i uopšte prekomerna zaštita i briga, vrlo brzo na izrazit način naginju varijaciji tipa i obiluju čudnim oblicima i monstruoznostima (pa i monstruoznim porocima). Treba samo pogledati neku aristokratsku zajednicu, recimo staru grčku polis ili Veneciju kao dobrovoljnu ili nedobrovoljnu ustanovu stvorenu radi odgajivanja: tu su na okupu ljudi upućeni na sebe koji žele da održe i učvrste svoju vrstu većinom stoga što je moraju učvrstiti, ili se na strašan način izložiti opasnosti da budu istrebljeni. Tu nema one naklonosti, one prekomernosti, one zaštite koje pogoduju varijaciji; vrsta je potrebna sebi kao vrsta, kao nešto što se upravo svojom čvrstinom, jednoličnošću, jednostavnošću obdika uopšte može potvrditi i trajno održati, u stalnoj borbi sa susedima, ili sa potčinjenima koji su se pobunili ili prete pobunom. Najraznovrsnije iskustvo je uči kojim svojstvima treba prvenstveno da zahvali što je uprkos svojim bogovima i ljudima još tu, što se još drži: ta svojstva ona naziva vrlinama i samo te vrline neguje. Ona to čini kruto, ona hoće krutost; svaki aristokratski moral je netrpeljiv: u vaspitanju mladeži, u postupanju sa ženama, u bračnim odnosima, u odnosima između starog i mladog, u kaznenom zakonodavstvu (koje motri samo na ono što se izrođava) — ona ubraja netrpeljivost čak među vrline pod nazivom "pravednost". Tip sa manjim brojem crta, ali vrlo izrazitih, vrsta strogih, ratničkih, mudro ćutljivih, zatvorenih i veoma uzdržljivih ljudi (i kao takva sa najtananijim osećanjem za čari i nijanse društvenog života) nadživljava na taj način smenjivanje pokolenja; stalna borba s uvek jednakim nepovoljnim uslovima je, kako je rečeno, uzrok tome što jedan tip postaje čvrst i tvrd. Ali na kraju nastaje ipak neko srećno stanje, velika napetost popušta: možda među susedima nema više neprijatelja, i sredstva za život, čak i za uživanje života, postoje u obilju. Najednom se kida stega i nestaje prinuda starog zapta: on se više ne oseća kao nužan, kao uslov opstanka — ako bi hteo da se održi i dalje mogao bi to samo kao neki oblik luksuza, kao arhaičan ukus. Varijacija, bilo kao menjanje (u više, tananije, ređe), bilo kao izrođavanje i nakaznost, iznenadna je u najvećem obilju i raskoši na pozornici; pojedinac se odvažuje da bude usamljen i da se uzdigne. Na ovim prekretnicama istorije pokazuju se jedno uz drugo, i često jedno s drugim prepleteno i zamršeno, veličanstveno, mnogovrsno, iskonsko izrastanje i stremljenje naviše, neka vrsta tropskog tempa u utakmici rastenja, i grdno propadanje i samouništavanje, zahvaljujući divlje suprotstavljenim, tako reći eksplozivnim egoizmima koji se među sobom bore "za sunce i svetlo" i neće više da znaju ni za kakvu granicu, ni za kakvo obuzdavanje, ni za kakvu poštedu koji proističu iz dotadašnjeg morala. Sam taj moral je bio ono što je do čudovišnosti nagomilalo snagu, što je luk zateglo na tako preteći način — sad je on "preživeo". Dostignuta je opasna i stravična tačka na kojoj puniji, raznovrsniji i širi život prelazi okvire starog morala; "individuum" je tu, prinuđen na sopstveno zakonodavstvo, na sopstvena dovijanja i lukavstva radi samoodržanja, samouzdizanja, samoiskupljenja. Sama nova "čemu", sama nova "čime", nikakvih opštih obrazaca više, nesporazum i neuvažavanje ruku pod ruku, raspad, propadanje i najviše težnje jezivo prepleteni, genije rase bujajući iz obilja dobra i zla, kobna istovremenost proleća i jeseni puna novih draži i koprena svojstvenih mladoj, još neiscrpenoj, još nezamorenoj pokvarenosti. Opet je tu opasnost, majka morala, velika opasnost, ovog puta premeštena u pojedinca, u bližnjega i prijatelja, na ulicu, u sopstveno dete, u sopstveno srce, u sve najsopstvenije i najtajnije želje i volje: šta će sad imati da propovedaju filozofi morala koji u ovo vreme dolaze? Ovi oštri posmatrači i dokoličari otkrivaju da se brzo približava kraj, da sve oko njih propada i izaziva propadanje, da ništa ne ostaje do prekosutra s izuzetkom jedne vrste ljudi, neizlečivo osrednjih. Jedino osrednji imaju izgleda da pretraju, da se razmnožavaju — oni su ljudi budućnosti, jedini koji će preživeti; "budite kao oni, budite osrednji!" glasi sad jedini moral koji još ima smisla, koji još nalazi slušaoce. Ali njega je teško propovedati, taj moral osrednjosti! — on nikad ne sme priznati šta on jeste i šta hoće, on mora pričati o meri i dostojanstvu, o dužnosti i o ljubavi prema bližnjem — on će imati muke da prikrije ironiju!

https://www.youtube.com/v/cTDTVbourzU


Video koji potvrdjuje uvodno citirani tekst. U sustini ovim razlog je razotkriven i dokazan, a samo nesigurni ljudi mogu podleci vlastitoj ignoranciji.

[Душан]

Демографски суноврат Албанаца на Косову и Метохији.

<a href="https://www.youtube.com/v/4UsAbvHt5Io" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4UsAbvHt5Io</a>


You can walk 3 kilometers and meet nobody. We had 400 families, now only 50 families in village.

[Кековац]

Демографски суноврат Албанаца на Косову и Метохији.

<a href="https://www.youtube.com/v/4UsAbvHt5Io" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4UsAbvHt5Io</a>


You can walk 3 kilometers and meet nobody. We had 400 families, now only 50 families in village.

По свему судећи на Балкану се дешава обрнут процес у односу на последњих 300-400 година што се тиче демографског развоја балканских народа. Срби, Бугари и Албанци су демографски почели убрзано да се гасе, док су Бошњаци постали најсвежији народ.

[Душан]

По свему судећи на Балкану се дешава обрнут процес у односу на последњих 300-400 година што се тиче демографског развоја балканских народа. Срби, Бугари и Албанци су демографски почели убрзано да се гасе, док су Бошњаци постали најсвежији народ.

Ма какви Бошњаци. Исељавање је узело маха као и код Албанаца са Косова.

Удео Републике Српске међу рођенима у БиХ континуирано расте годинама, не зато што ми имамо висок наталитет, него зато што Муслимани и Хрвати из БиХ исељавају знатно више од Срба.

[Nebo]

Ма какви Бошњаци. Исељавање је узело маха као и код Албанаца са Косова.

Удео Републике Српске међу рођенима у БиХ континуирано расте годинама, не зато што ми имамо висок наталитет, него зато што Муслимани и Хрвати из БиХ исељавају знатно више од Срба.

Можда је човек мислио на Бошњаке из Рашке области (да не кажем Санџака), јер и ја имам утисак да њихов број расте или барем мање опада у односу на остале.

[Exiled]

Можда је човек мислио на Бошњаке из Рашке области (да не кажем Санџака), јер и ја имам утисак да њихов број расте или барем мање опада у односу на остале.

Само Пазар,Тутин и Сјеница имају прираст,мислим да неће ни то дуго трајати.

[Кековац]

Можда је човек мислио на Бошњаке из Рашке области (да не кажем Санџака), јер и ја имам утисак да њихов број расте или барем мање опада у односу на остале.

Да, Бошњаци из Србије су ми били узорак на основу којег сам генерализовао, мада када видим ову статистику за БиХ коју је Душан поделио видим и ја да сам лоше то урадио.

У три већински бошњачке општине у Србији је заиста убедљиво највећи природни прираштај у Србији према званичној статистици РЗС. 2023 године је природни прираштај у ове три општине у промилима био: Сјеница 2.7, Нови Пазар 6.9, Тутин 8.7. Удео бошњачке националне мањине у укупном саставу ових општина је веома корелисан са природним прираштајем у њима,то јест што је већи удео Бошњака то је већи природни прираштај. На четвртом месту по природном прираштају је Прешево са једним промилом, и још само неколико општина са позитивним природним прираштајем: Бујановац, Костолац, београдска Звездара.

Миграције свакако играју значајну улогу у демографским процесима. Питање је колико ту постоје прецизне статистике. Демографску статистику у БиХ не пратим. Могуће је да је демографска статистика другачија код Бошњака у БиХ у односу на Бошњаке у Србији.

[Душан]

Само Пазар,Тутин и Сјеница имају прираст,мислим да неће ни то дуго трајати.

Већ имају пад у броју рођених у 2023. у односу на 2022. за -7%, а изјашњени као Муслимани за -18%.

[Душан]

Да, Бошњаци из Србије су ми били узорак на основу којег сам генерализовао, мада када видим ову статистику за БиХ коју је Душан поделио видим и ја да сам лоше то урадио.

У три већински бошњачке општине у Србији је заиста убедљиво највећи природни прираштај у Србији према званичној статистици РЗС. 2023 године је природни прираштај у ове три општине у промилима био: Сјеница 2.7, Нови Пазар 6.9, Тутин 8.7. Удео бошњачке националне мањине у укупном саставу ових општина је веома корелисан са природним прираштајем у њима,то јест што је већи удео Бошњака то је већи природни прираштај. На четвртом месту по природном прираштају је Прешево са једним промилом, и још само неколико општина са позитивним природним прираштајем: Бујановац, Костолац, београдска Звездара.

Миграције свакако играју значајну улогу у демографским процесима. Питање је колико ту постоје прецизне статистике. Демографску статистику у БиХ не пратим. Могуће је да је демографска статистика другачија код Бошњака у БиХ у односу на Бошњаке у Србији.

Природни прираштај је разлика броја рођених и број умрлих.
Ако је број умрлих врло мали јер је одређена популација још увек релативно млада, природни прираштај ће остати позитиван, иако број рођених опада.
То се управо догађа бошњачко-муслиманској мањини у Србији.
 
Бошњачка мањина у Србији свакако стоји демографски боље од Бошњака у БиХ, али исељавање је евидентно јер између два пописа њихов број, упркос позитивном природном прираштају, не расте него благо опада.

2011. попис: 145,278 Бошњака + 22,301 Муслимана = 167,579   
2022. попис: 153,801 Бошњака + 13,011 Муслимана = 166,812

[Кековац]

Природни прираштај је разлика броја рођених и број умрлих.
Ако је број умрлих врло мали јер је одређена популација још увек релативно млада, природни прираштај ће остати позитиван, иако број рођених опада.
То се управо догађа бошњачко-муслиманској мањини у Србији.
 
Бошњачка мањина у Србији свакако стоји демографски боље од Бошњака у БиХ, али исељавање је евидентно јер између два пописа њихов број, упркос позитивном природном прираштају, не расте него благо опада.

2011. попис: 145,278 Бошњака + 22,301 Муслимана = 167,579   
2022. попис: 153,801 Бошњака + 13,011 Муслимана = 166,812

Да, стопа наталитета ће бити већа, а стопа морталитета мања код младе популације самим тим што млади људи извесније добију дете него што умру. Већ је неко рекао да је зато бољи индикатор стопа фертилитета. У Сјеници је на пример много већа него у осталим општинама Златиборског округа. Износи 2.45, док у општинама истог округа без значајног удела бошњачко-муслиманске мањине износи у најбољем случају 1.7, што је случај код Ариља, а најмању стопу од 1.27 има Нова Варош. У Рашком округу Тутин има стопу фертилитета 2.47, Нови Пазар 2.09, а Рашка, Краљево и Врњачка Бања између 1.71 и 1.82.

Ипак стопа фертилитета у другим деловима Србије има спорадично светлих примера, па стопе фертилитета у Новом Пазару, Сјеници и Тутину не одскачу толико од осталих општина у Србији, као стопе природног прираштаја. На пример у Малом Зворнику из оси 2.48, а у Љубовији 2.31. У Црној Трави чак 3.12

[Иван Вукићевић]

Ево један чланак мог рођака о демографији у предратној БиХ. https://6yka.com/bih/autor-mape-o-depopulaciji-bih-pocetkom-90-tih-bosna-je-bila-demografski-ekspres-lonac-koji-je-samo-cekao-da-eksplodira?fbclid=IwAR0mQYCI8ZYLeRrWTDuhbF6q9ewBPuQ4faRssDZ8S25kzDrCaQ7gf0JktcI

Da, tada dolazi rat, etničko čišćenje, ratni zločini, i u tom periodu najviše iseljavaju Bošnjaci iz BiH, odnosno etnička grupa koja je najmanje iseljavala do rata.

По твом рођаку су се Бошњаци највише исељавали због рата и, наравно, ратних злочина који су према њима почињени. А шта каже статистика:
Муслимани 1991: 43,65%
Бошњаци 2013: 50,1%
Нема шта, генијалан закључак о томе ко се највише исељавао, и то након силног анализирања података. Бошњаци имају најбољи наталитет, али да су се највише исељавали (а нису - зна се да су то Хрвати) не би имали овакав скок.

Ali možda je jedna dobra stvar iz svega proizašla, a to je da rata više neće biti ovdje, to možemo zaboraviti. Prestari smo da bi moglo doći do sukoba. A to su barem dobre vijesti.

Буре барута од вештачке аустроугарске творевине БиХ коју опет странци одржавају на апаратима може да експлодира сваког дана. Већу глупост скоро нисам прочитао. На могућност новог рата само веверице да забораве, а сви остали се надају да се то ипак неће догодити.

[сɣнце]

вештачке аустроугарске творевине БиХ

За бога милостнога, која држава ти је примјер природне творевине?
Па зар није диоба земље вјештачка појава сама собом?

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

[ У слѣдещем се честично користи прѣд-караџищка русскословѣнска кирилица у Срба ¹ ]

Не знам є ли овай слѣдещи film изпод ове обширно разправляне teme юре² нѣтко поставио, зато га за сваки случай овде — можда йоште єдном — дѣлим с вами.
 
Као нажалост цѣли овай прѣдмет, и дотични film є прилично потрѣсан и тиштещ. Ипак є важно да се увѣк поново трѣзвено суочавамо са чинєницами и станю у коєм се наш народ налази, како бисмо се могли борити за побольшанє стварий колико год можно, премда є та борба често дон-кихотска, даклѣ против вѣтреняча. Но, тко не мари, не проучава те се не бори, тай є юре² изгубио. А мним да вещини нас србство значи прѣвише, да бисмо се прѣдали грдной судбини без борбе и противлєня.

Уз опис тренутнога станя се подробно прѣдставляю разни повѣстни узроци нашему сада вещ вишедесетлѣтну demografksu суноврату, па се коначно и наводе нѣколико могущих начина на коє бисмо се као народ могли супротставити тѣм кобнoм развитком³. Мним даре⁴ да би валяло ово свака два три года изнова одгледати и поново освѣжити свѣст о нашем станю.


<a href="https://youtube.com/v/tXUocTxSv-w" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/tXUocTxSv-w</a>


извор и прослѣдница: https://prijateljboziji.com/срби-народ-који-нестаје/

С тѣм без сумнє є и тѣсно повезана промѣна самопойманя и свѣсти о себи, о сущини онога тко смо и что смо. Мислим овде првенствено на наш покус са югословѣнством. Ово є умѣшно дочарано од истога производителя у наслѣдном filmu:


<a href="https://youtube.com/v/juFo3SJA9XQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/juFo3SJA9XQ</a>


извор и прослѣдница: https://prijateljboziji.com/срби-некад-и-сад/

Иза странице «Пријатељ Божији» и производнє є господин Марко Сандаль.


Додатна образложеня читаоцем

¹  щ = ć, ћ = đ ;
   й = j, я = ja, є = je, йи = ji, йо = jo, ю = ju  ;
   ня= nja, нє = nje, нї= nji, нё = njo, ню = nju, нь = nj ;
   ля= lja, лє = lje, лї= lji, лё = ljo, лю = lju, ль = lj ;
   ѣ = {е, ē} — екавица, ѣ = {є, иє} — (и)єкавица]

² юре (старосрб.) = вещ; юре не = вещ не, више не

³ наш стари падеж дановник (dativ) множине. Данас изєдначеним обликом и йоште додатно с икавизмом то гласи: «тим кобним развитцима».

⁴ даре, дори, паче (старосрб.) - по турски: čak

[Душан]

Да, стопа наталитета ће бити већа, а стопа морталитета мања код младе популације самим тим што млади људи извесније добију дете него што умру. Већ је неко рекао да је зато бољи индикатор стопа фертилитета. У Сјеници је на пример много већа него у осталим општинама Златиборског округа. Износи 2.45, док у општинама истог округа без значајног удела бошњачко-муслиманске мањине износи у најбољем случају 1.7, што је случај код Ариља, а најмању стопу од 1.27 има Нова Варош. У Рашком округу Тутин има стопу фертилитета 2.47, Нови Пазар 2.09, а Рашка, Краљево и Врњачка Бања између 1.71 и 1.82.

Ипак стопа фертилитета у другим деловима Србије има спорадично светлих примера, па стопе фертилитета у Новом Пазару, Сјеници и Тутину не одскачу толико од осталих општина у Србији, као стопе природног прираштаја. На пример у Малом Зворнику из оси 2.48, а у Љубовији 2.31. У Црној Трави чак 3.12

Да, они имају прилично добру стопу фертилитета, и у односу на Србе, али и на Муслимане у БиХ.

Уз такву стопу фертилитета очекивао би се пораст у бројности.
Међутим, резултати пописа 2011 и 2022 показују стагнацију, чак и благ пад, што значи да је исељавање изнадпросечно заступљено.

[CosicZ]

Ево један чланак мог рођака о демографији у предратној БиХ. https://6yka.com/bih/autor-mape-o-depopulaciji-bih-pocetkom-90-tih-bosna-je-bila-demografski-ekspres-lonac-koji-je-samo-cekao-da-eksplodira?fbclid=IwAR0mQYCI8ZYLeRrWTDuhbF6q9ewBPuQ4faRssDZ8S25kzDrCaQ7gf0JktcI

https://www.fokus.ba/vijesti/bih/napravljena-demografska-karta-bih-dramatican-pad-broja-rodjenih/2776225/


https://brcanski-forum.com/2023/09/07/katastrofa-nevidjenih-razmjera-objavljena-mapa-depopulacije-bosne-i-hercegovine/

[Иван Вукићевић]

За бога милостнога, која држава ти је примјер природне творевине?

Нема потребе да улазимо у филозофске расправе. Све што је човек направио се може посматрати као вештачка творевина том логиком, па и било која држава. Али не причамо о томе.

Међу државама свакако постоје разлике - а једна од основних подела је на оне чије је стварање већински подржао народ који у њима живи и на оне које су створили странци против већинске воље народа који у тим државама живи. А ни Срби ни Хрвати нису желели да живе у таквој држави.

Па зар није диоба земље вјештачка појава сама собом?

Зависи о којој деоби земље говоримо. Ако се дели земља (њиве рецимо) међу браћом таква подела је сасвим природна.
Исто тако је природна и деоба земље између народа. А то што су ретко када поштене је ствар људске грамзивости.

[сɣнце]

Нема потребе да улазимо у филозофске расправе. Све што је човек направио се може посматрати као вештачка творевина том логиком, па и било која држава. Али не причамо о томе.

Разумијем, брате мој. Само ваља онда изразити се другим ријечима који боље одражавају твоју мисао.

[Malesevic]

Ма какви Бошњаци. Исељавање је узело маха као и код Албанаца са Косова.

Удео Републике Српске међу рођенима у БиХ континуирано расте годинама, не зато што ми имамо висок наталитет, него зато што Муслимани и Хрвати из БиХ исељавају знатно више од Срба.

Република Српска доживљава тј. већ је доживела демографски слом. Иселио се ко год је могао и при томе не причам о школованим кадровима, него буквално о најобичнијим помоћним радницима без завршене основне школе. Стање је катастрофално и сваки пут када посетим Босанску Крајину све горе!

Владајућа номенклатура је извршила над сопстевним народом демографски, култоролошки и економски злочин и то искључиво зарад личног богаћења.

[Gorance]

  21-ви век. С опроштењем, никад више секса, а никад мање деце.