Хтио бих да завршим ову причу коју сам почео са једним од најупечатљивијих потомака Марка Миљанова- његовом унуком
Олгиваном и њеном породицом.
Олгивана Лазовић рођена је на Цетињу 1898. године као Олга, ћерка Јована Лазовића и Милице Миљанове. Касније ће од Олга Јованова створити своје ново јединствено име Олгивана. У једну руку и само име које садржи име њеног оца, говори о дубокој везаности Олгиној управо за оца. Са мајком Милицом, која је била нека врста српске амазонке, имала је нешто хладнији однос, што сам негдје горе већ поменуо. Јован Лазовић је био главни судија на Цетињу, али у вријеме Олгиног дјетињства он је био већ сасвим ослијепио. Иако слијеп, знајући законе напамет, и даље је доносио пресуде. У том периоду Олга му је била десна рука, она му је читала новине и ишла са њим на литургију у цетињски манастир.
Олгивана са ћерком Свјетланом 1928. године
Већ са 11-12 година Олга одлази на школовање у Русију. У дому своје сестре Јулије која је била удата за богаташа Сибирјакова, Олга долази у контакт са елитом руског друштва оног времена и добија солидно образовање. Веома млада, 1917. године удала се за руског архитекту Валдемара Хинценберга, са којим добија ћерку Свјетлану. У том периоду Олга улази у круг ученика руског мистика грчко-јерменског поријекла Гурђијева. Група Гурђијева је била један од бројних езотеричних покрета оног времена. Олгивана постаје једна од најпосвећенијих ученица Гурђијева, и посебно је била активна у извођењу мистичких плесова. Зближавање са Гурђијевом брзо је растурило брак са Хинценбергом.
С обзиром да су то биле револуционарне године, Олгивана је са сестром и њеном породицом, а и са Гурђијевом, првобитно била настањена у Грузији коју бољшевици још нису били зазузели,а кад су бољшевици дошли на Кваказ, преко Истанбула је са Гурђијевом дошла у Париз. Тамо је Гурђијев отворио Институт за хармонични развој човјека. Олгивана је била једна од веома активних сарадника овог Института. У том периоду била је веома блиска пријатељица са Кетрин Менсфилд, познатом књижевницом, коју је и његовала на самртничкој постељи.
Олгивана изводи мистични плес, крајње лијево у првом плану
Гурђијев је растурио своју групу почетком 1924. године, и Олгивана је са ћерком Свјетланом одселила у Америку, гдје јој је већ живио брат Владо. У Америци, у Чикагу, на једној представи, дошло је до судбоносног сусрета Олгиване и Френк Лојд Рајта, тада највећег америчког архитекте. Био је то свакако сусрет двије јединствене личности. Иако је постојала значајна разлика у годинама, Френк и Олгивана су постали органски везани и тај њихов однос ће отворити најплодоноснији период у стваралаштву Френк Лојда Рајта. Већина истраживача рада овог архитекте се слаже да је управо Олгивана допринијела да Рајт уђе у мирније и креативно раздобље свог живота. Дотад је већ имао два брака, неколико крајње трагичних догађаја у животу (претходну жену и њену дјецу из првог брака је побио помахнитали слуга, притом запаливши Рајтов првобитни архитектонски студио).
Олгивана и Френк Лојд Рајт
Сва каснија биографија Олгиванина је везана за Рајта и његов рад. Пар је обновио својеврсну школу архитектуре и студио у Висконсину, под називом Талиесин. Касније су у Аризони направили још један студио под називом Taliesin West. Након Рајтове смрти 1950-тих година, Олгивана ће још 30 година до своје смрти 1985. године управљати Рајтовом фондацијом.
Ово би била сувопарна биографија Олгиванина, али заправо Олгиванина прича је много више од овог.
