Старо српско становништво жупе Плав

[Grbić]

Svaka čast ,odličan pregled potencijalnih starosedelaca.
Možeš li izdvojiti koji starinački rodovi iz župe Plav i Budimlja imaju veze u Krajini.

[drajver]

Svaka čast ,odličan pregled potencijalnih starosedelaca.
Možeš li izdvojiti koji starinački rodovi iz župe Plav i Budimlja imaju veze u Krajini.

Управо ове крајишке везе су ми једним дијелом и биле мотивација да се позабавим будимљанском и плавском жупом, тј. Горњим Полимљем. Ипак сада, након што сам мало детаљније прошао кроз већину родова Горњег Полимља и њихових генетичких резултата, чини ми се да те везе са Крајином и нису тако недвосмислене, односно да се углавном не уклапају у главни миграторни период 15. и 16. вијека када је главнина српског крајишког становништва дошла са истока и југоистока на подручје Крајине. Треба имати у виду свакако да још доста родова није до краја профилисано, да имају модалне хаплотипове, и да се на овом нивоу тестирања не може говорити о постојању или непостојању везе са крајишким родовима. Али ако се узму у обзир већ профилисани родови, видјеће се да везе са Крајином или нема или је та веза толико стара да се може смјестити у раносредњовјековни/средњовјековни општесрпски контекст.

За тек пар родова се може уочити ова генетичка раносредњовјековна или средњовјековна веза:
Кољеновићи гусињски преко мутације I2-FT386055 имају раносредњовјековну везу са родом крајишких Родића
Величани преко мутације R1a-BY68536 имају средњовјековну везу са крајишким припадницима гране R1a-BY149000
Црновршани преко мутације I2-Y188959 имају раносредњовјековну везу са крајишким родом Пантелијевштака
Шекуларци Војводићи и Вукољеваковићи преко мутација на нивоу I2-FT226393 имају раносредњовјековну до средњовјековну везу са крајишким родом граховских Мандића никољштака

Ближи сам мишљењу да није било директних сеоба из горњег Полимља у Крајину. У Крајину је махом долазило српско становништво које је било у влашком статусу, а као што сам већ помињао влашког статуса није било међу старим српским становништвом у Горњем Полимљу. Они јесу имали повлаштен положај у оквиру санџакбеговог хаса и давали су војнуке, али формално гледано то није био влашки статус. Влашки статус се код Срба на подручју Полимља јавља тек низводно и западно од Бијелог Поља. Постојао је један израженији влашки склоп села око данашњег манастира Куманице с обе стране Лима, а онда их је било све више према Старом Влаху и Старој Херцеговини. Мислим да на том подручју требамо тражити коријен већине српских крајишких родова.

[Иван Вукићевић]

Нисам схватио да ли Новићевиће такође сматраш старим родом плавске жупе?

Самим тим што немају генетичке сроднике у Пиперима, одакле наводно потичу, сврстава их у кандидате за староседеоце. У принципу, спискови који си саставио и за Плав и за Будимљу су највећим делом спискови кандидата за староседеоце односно спискови родова са непотврђеним или обореним предањима о даљем пореклу уз понеки род за који се сматра да је староседелачки. Ту је онда место и Новићевићима. Тешко је доказати ко је ту заиста био у средњем веку, али многи сигурно јесу.