Крајишници-Михољдан

[Барјактаревић]

Замолио бих све који су поријеклом из Крајине и славе Михољдан да то напишу у коментару. Ја сам поријеклом са Змијања (око Змијања - Доња Слатина(Рибник). Презивам се Барјактаревић и славим Михољдан. Нисам тестиран. Не знам ништа даље о поријеклу од Доње Слатине. Хвала унапред.

[Барјактаревић]

Као што је познато Михољдан је слава која се претежно среће како у области босанске Крајине тако (помало) и у областима некадашње војне крајине са стране АУ монархије. Када кажемо Михољдан и породице које га славе већина нас се "хвата" за Кључ/Рибник јер се ту налази мало већа групација свечара. У овој теми (ако већ није била оваква тема) требали би да пишемо презимена породица које славе Михољдан и области у којима живе не обазирајући се само на Крајину. Па ето да започнем са Рибником а ко буде проналазио , или ко већ зна још неке породице нек' напише.
Рибник: Дакић, Јефтић, Вртунић, Ђукић, Вулин ( из Рибника отишли на Мањачу), Барјактаревићи ( иако се не налазе у књизи Поуње у Босанској Крајини гдје Карановић набраја припаднике овог рода)....

[Андрић]

Породица из Рибника који слави Михољдан мени ту падају напамет Валани ...

[drajver]

Генетички резултати и етнографски подаци засад показују неколико генетичких родова михољштака у Крајини:

E-V13>L241 Клеути, Богићи-Кењали-Ћопићи-Вулини, Јагузи, Чикаре, Ђукићи (као најстарија станишта рода могућа су Рибник и Тромеђа)

I2-PH908 Иванчевићи, Ножинићи-Дакићи-Станчевићи, Дупале, Завође (углавном рапосређени на подручју Баније, Кордуна и Поуња), претпоставка је да су Иванчевићи повезани са осталима, јер су остали само SNP тестирани као S17250+. За групу родова Ножинић-Дакић-Станчевић репрезентативни су Дакићи који су S17250+. За потврду рода потребно је да и остали ураде маркерни тест.

R1a-M458>L1029 Само једна тестирана породица, из околине Босанке Крупе, Радусини

I1-P109>Y13930>I-FTA86559 Једна тестирана породица, Вртунићи из Рибника.

На подручју Босанске крајине (западно од Сане) још се не зна и не може се претпоставити хаплогрупа сљедећих михољштака:
Беук из Бугара, Бихаћ (прешао са Кордуна, могуће повезан са Иванчевићима)
Илићи из Средњег Бушевића, раније се презивали Бекез
Мирићи из Врањске и Малог Радића
Мауне из околине Санског Моста
Јурићи у Великом Цвјетнићу (досељеници из Лике)
разгранат род Милашиновића из Рора/Гламоч, који је присутан у Рорама кроз презимена Папић, Лукајић, Јамаџија, Костадиновић, Јаковљевић. С њима би могли бити повезани и Омићи из Преодца. По предању Милашиновићи су поријеклом из Рибника, тако да је велика шанса да су E-V13>L241. Остаје и могућност везе са Вртунићима I1-P109.

У Далмацији су михољштаци били присутну у само два насеља бенковачке општине: Морполачи и Корлату. У Морполачи Михољдан су славили Клеути и Тинтори. Клеути су E-V13>L241. С обзиром да крајишки Тинтори славе другу славу и припадају J2b-M205, претпостављам да је код Тинтора у Морполачи било неке промјене славе (прибраћивања, призећивања) са Клеутима.
У Корлату Михољдан славе Поповићи и Граовци. Они нису тестирани.

На подручју горњокарловачке епархије (Кордун, Банија, Лика), Михољдан су славиле сљедеће породице:

Антоновић, Банић, Бранић, Врањеш, Вркић, Вукадиновић, Вучетић, Дакић, Ђаковић, Драгослављевић, Дупало, Жунић, Завођа, Иванчевић, Јурић, Касап, Кењало, Кљајић, Лазић, Мачак, Мијић, Милакара, Мирић, Морулић, Мркоња, Ножинић, Обрадовић, Пећанац, Поповић, Пругинић, Радић, Ранић, Рајковић,Радусин, Стојаковић,Србљанин, Ћопић, Ћукалац, Ћупурдија, Утјешеновић, Црнокрак

[Небојша]

И Дупале (Михољдан), Рујевац, Двор су I2-S17250 на 23andMe.

Та група која гравитира Кордуну и Банији (а више Кордуну) је чешће I2, док је група Змијање - Лика - Подгрмеч више E-V13. Интересантно да је њих по особинама Карановић сврстао у староседеоце. Вероватно због чињенице да им је Змијање једна од матица.

[drajver]

И Дупале (Михољдан), Рујевац, Двор су I2-S17250 на 23andMe.

Та група која гравитира Кордуну и Банији (а више Кордуну) је чешће I2, док је група Змијање - Лика - Подгрмеч више E-V13. Интересантно да је њих по особинама Карановић сврстао у староседеоце. Вероватно због чињенице да им је Змијање једна од матица.

Мислим да је подручје Рибника посебно карактеристично за михољштаке.

Нисам се детаљније бавио михољштацима између Сане и Врбаса. Једино се види да их има прилично и да су и генетички разноврсни. Не треба заборавити ни резултат Пролића из Тријебова код Мркоњић Града који је  I-A1328.

[Петар М. Демић]

Генетички резултати и етнографски подаци засад показују неколико генетичких родова михољштака у Крајини:

E-V13>L241 Клеути, Богићи-Кењали-Ћопићи-Вулини, Јагузи, Чикаре, Ђукићи (као најстарија станишта рода могућа су Рибник и Тромеђа)

I2-PH908 Иванчевићи, Ножинићи-Дакићи-Станчевићи, Дупале, Завође (углавном рапосређени на подручју Баније, Кордуна и Поуња), претпоставка је да су Иванчевићи повезани са осталима, јер су остали само SNP тестирани као S17250+. За групу родова Ножинић-Дакић-Станчевић репрезентативни су Дакићи који су S17250+. За потврду рода потребно је да и остали ураде маркерни тест.

R1a-M458>L1029 Само једна тестирана породица, из околине Босанке Крупе, Радусини

I1-P109>Y13930>I-FTA86559 Једна тестирана породица, Вртунићи из Рибника.

На подручју Босанске крајине (западно од Сане) још се не зна и не може се претпоставити хаплогрупа сљедећих михољштака:
Беук из Бугара, Бихаћ (прешао са Кордуна, могуће повезан са Иванчевићима)
Илићи из Средњег Бушевића, раније се презивали Бекез
Мирићи из Врањске и Малог Радића
Мауне из околине Санског Моста
Јурићи у Великом Цвјетнићу (досељеници из Лике)
разгранат род Милашиновића из Рора/Гламоч, који је присутан у Рорама кроз презимена Папић, Лукајић, Јамаџија, Костадиновић, Јаковљевић. С њима би могли бити повезани и Омићи из Преодца. По предању Милашиновићи су поријеклом из Рибника, тако да је велика шанса да су E-V13>L241. Остаје и могућност везе са Вртунићима I1-P109.

У Далмацији су михољштаци били присутну у само два насеља бенковачке општине: Морполачи и Корлату. У Морполачи Михољдан су славили Клеути и Тинтори. Клеути су E-V13>L241. С обзиром да крајишки Тинтори славе другу славу и припадају J2b-M205, претпостављам да је код Тинтора у Морполачи било неке промјене славе (прибраћивања, призећивања) са Клеутима.
У Корлату Михољдан славе Поповићи и Граовци. Они нису тестирани.

На подручју горњокарловачке епархије (Кордун, Банија, Лика), Михољдан су славиле сљедеће породице:

Антоновић, Банић, Бранић, Врањеш, Вркић, Вукадиновић, Вучетић, Дакић, Ђаковић, Драгослављевић, Дупало, Жунић, Завођа, Иванчевић, Јурић, Касап, Кењало, Кљајић, Лазић, Мачак, Милакара, Мирић, Морулић, Мркоња, Ножинић, Обрадовић, Поповић, Пругинић, Радусин, Ћопић, Ћукалац, Ћупурдија, Утјешеновић, Црнокрак

У прилогу су места порекла дела банијских Михољштака:
- Банић, село Велики Градац
- Вучетић, село Закопа
- Дакић, село Бојна
- Дупало, село Рујевац
- Жунић, село Доњи Јаворањ
- Касап, село Мајдан
- Кљајић, село Дуго Село Ласињско
- Мачак, село Брђани Шамарички
- Милакара, село Доњи Класнић
- Мирић, село Бански Моравци
- Мркоња, село Бојна
- Ножинић, села Буиња, Јошавица и Шегестин
- Пругинић, село Сјеничак Ласињски
- Радић, село Козаперовица
- Рајковић, села Ловча и Мали Градац
- Ранић, село Јошавица
- Стојаковић, село Маџари
- Чикара, село Петковац

[drajver]

У прилогу су места порекла дела банијских Михољштака:
- Банић, село Велики Градац
- Вучетић, село Закопа
- Дакић, село Бојна
- Дупало, село Рујевац
- Жунић, село Доњи Јаворањ
- Касап, село Мајдан
- Кљајић, село Дуго Село Ласињско
- Мачак, село Брђани Шамарички
- Милакара, село Доњи Класнић
- Мирић, село Бански Моравци
- Мркоња, село Бојна
- Ножинић, села Буиња, Јошавица и Шегестин
- Пругинић, село Сјеничак Ласињски
- Радић, село Козаперовица
- Рајковић, села Ловча и Мали Градац
- Ранић, село Јошавица
- Стојаковић, село Маџари
- Чикара, село Петковац

Да ли ти је познато да ли је на Банији било присутно презиме Морулић? Има га у Шематизму као слављеника Михољдана, али такво презиме нисам успио пронаћи у списковима. У Лексику презимена Хрватске 1948  пописана је једна особа са презименом Морлић у Рујевцу/Двор. Помислио сам да би то могло бити то, али никаквих других података ни о Морулићима ни о Морлићима нисам нашао.

[Петар М. Демић]

Да ли ти је познато да ли је на Банији било присутно презиме Морулић? Има га у Шематизму као слављеника Михољдана, али такво презиме нисам успио пронаћи у списковима. У Лексику презимена Хрватске 1948  пописана је једна особа са презименом Морлић у Рујевцу/Двор. Помислио сам да би то могло бити то, али никаквих других података ни о Морулићима ни о Морлићима нисам нашао.

Морулићи су почетком XIX века били присутни у селу Мрачај код Костајнице (имамо помен крајишника Прокопа Морулића из 1819. године):



Морулићи из Мрачаја могу се пронаћи и међу исељеницима у САД почетком XX века:

[drajver]

Морулићи су почетком XIX вијека били присутни у селу Мрачај код Костајнице (имамо помен крајишника Прокопа Морулића из 1819. године):

Хвала на информацији. Презиме је дакле ипак било присутно на Банији.

[Петар М. Демић]

У прилогу су места порекла дела банијских Михољштака:
- Банић, село Велики Градац
- Вучетић, село Закопа
- Дакић, село Бојна
- Дупало, село Рујевац
- Жунић, село Доњи Јаворањ
- Касап, село Мајдан
- Кљајић, село Дуго Село Ласињско
- Мачак, село Брђани Шамарички
- Милакара, село Доњи Класнић
- Мирић, село Бански Моравци
- Мркоња, село Бојна
- Ножинић, села Буиња, Јошавица и Шегестин
- Пругинић, село Сјеничак Ласињски
- Радић, село Козаперовица
- Рајковић, села Ловча и Мали Градац
- Ранић, село Јошавица
- Стојаковић, село Маџари
- Чикара, село Петковац

Заборавих напоменути да је старије презиме Радића из Козаперовице Завађа (по свему судећи, презиме Радић добили су по Радовану Завађи половином XIX века), што очито указује на то да су један род са личким Завођама које славе Михољдан.

[Васић.РС]

Има и у Челиначком селу Шњеготина презиме Кичић са славом Михољдан и хаплогрупом E-V13>L241

[drajver]

Обнова података са тестиранима који су тестирани у међувремену

разгранат род Милашиновића из Рора/Гламоч, који је присутан у Рорама кроз презимена Папић, Лукајић, Јамаџија, Костадиновић, Јаковљевић. С њима би могли бити повезани и Омићи из Преодца. По предању Милашиновићи су поријеклом из Рибника, тако да је велика шанса да су E-V13>L241. Остаје и могућност везе са Вртунићима I1-P109.

Тестиран је Лукаја, Михољдан, Брајићи/Хасанбеговци, Гламоч и припада грани E-V13>L241, већ познатом роду михољштака који припадају овој хаплогрупи. На основу овог резултата се може претпоставити да род Милашиновића из Рора са свим припадајућим породицама припада грани E-V13>L241. С обзиром да и Милашиновићи наводе поријекло од Рибника, подручје Рибника се све више намеће као матично за читав род E-V13>L241 михољштака.
 

На подручју горњокарловачке епархије (Кордун, Банија, Лика), Михољдан су славиле сљедеће породице:
Антоновић, Банић, Бранић, Врањеш, Вркић, Вукадиновић, Вучетић, Дакић, Ђаковић, Драгослављевић, Дупало, Жунић, Завођа, Иванчевић, Јурић, Касап, Кењало, Кљајић, Лазић, Мачак, Мијић, Милакара, Мирић, Морулић, Мркоња, Ножинић, Обрадовић, Пећанац, Поповић, Пругинић, Радић, Ранић, Рајковић,Радусин, Стојаковић,Србљанин, Ћопић, Ћукалац, Ћупурдија, Утјешеновић, Црнокрак

Милакара, Михољдан, Доњи Класнић /Глина припада хаплогрупи I2-PH908
Црнокрак, Михољдан, Медак/Госпић припада хаплогрупи I2-PH908

[Небојша]

Обнова података са тестиранима који су тестирани у међувремену

Тестиран је Лукаја, Михољдан, Брајићи/Хасанбеговци, Гламоч и припада грани E-V13>L241, већ познатом роду михољштака који припадају овој хаплогрупи. На основу овог резултата се може претпоставити да род Милашиновића из Рора са свим припадајућим породицама припада грани E-V13>L241. С обзиром да и Милашиновићи наводе поријекло од Рибника, подручје Рибника се све више намеће као матично за читав род E-V13>L241 михољштака.
 
Милакара, Михољдан, Доњи Класнић /Глина припада хаплогрупи I2-PH908
Црнокрак, Михољдан, Медак/Госпић припада хаплогрупи I2-PH908

Има и онај Црнкорак E-V13 из Госпића, са 23andMe, али не знамо шта слави.

[drajver]

Има и онај Црнкорак E-V13 из Госпића, са 23andMe, али не знамо шта слави.

Да, то компликује причу са Црнокрацима.

[drajver]

По Шематизму дабробосанске митрополије из 1882. године на подручју парохије Рибник и сусједне јој парохије Слатина скоро тридесет породица слави Михољдан, чиме је Рибник својеврсни хотспот ове славе не само на подручју Крајине, већ можда и шире.

Претпостављам да највећи број рибничких Михољштака припада једном роду хаплогрупе E-V13>L241, мада на подручју Рибника постоје и породице које славе Михољдан,а припадају другим хаплогрупама (примјер Вртунића који су I1-P109 Бачко-Буха грана). Тим више је чудно да можда постоји веза Вртунића са Тирићима из Мишара/Шабац који су исте славе и исте хаплогрупе. Каквог је карактера и колико стара ова веза не знам, али је свакако необична.

Што се подручја самог Рибника тиче, село је пописано још половином 14. вијека као Рибићи. Припадало је жупи Бањица у земљи Доњи Краји, и налазило се у домену Хрватинића. Турци су ово подручје заузели у посљедњој деценији 15. вијека. Око 1530. године је пописано као насељено мјесто Рибник у нахији Сана, да би у попису Клишког санџака из 1550. године Рибник као насеље припао новоформираној нахији Кључ и то у оквиру влаха нахије Кључ. У том попису Рибник припада џемату кнеза Николе, сина Барила, коме припадају готово сви власи нахије Кључ. Рибник је пописан заједно са сусједним насељем Јарице (које се у попису пише Јарчиште), Руденицама и Пламеницама, сва та насеља заједно тада су имала 7 пописаних кућа.

Не би ме чудило, узимајући у обзир разгранатост и концентрисаност, да су преци рибничких михољштака E-V13>L241 били међу тих седам пописаних појединаца у Рибнику 1550. године.

[drajver]

Везано за овај род E-V13>L241, занимљиво је да би најстарији назив рода могао бити управо Кењало. Није баш звучно, али кад се саберу сви подаци, испада да је тај назив ипак најстарији. Предање да су се раније презивали Кењало имају Вулини на Змијању, али и лички Ћопићи. Богићи на Бјелајском пољу такође знају за везу са Кењалима, али они тврде да је презиме Кењало настало од њих.

На подручју Рибника нема Кењала, али је занимљиво да постоји локалитет Кењали, што јасно указује да је ово презиме некад било присутно на подручју Рибника. На том локалитету и локалитету Шолићи (Шолићи су још једна породица који слави Михољдан) сачувана су гробља са касносредњовјековним стећцима.

"10.58 GORNJI RIBNIK—KENJALI, Gornji Ribnik, Ključ. Srednjovjekovno groblje. Sačuvano 6 stećaka u obliku sanduka. Kasni srednji vijek. LIT.: S. Bešlagić 1971, 105. N. Miletić"

Могуће да ови стећци припадају роду Кењала.

Презиме Кењало је у свом оригиналном облику опстало на Тромеђи и у Поуњу.

[Malesevic]

Везано за овај род E-V13>L241, занимљиво је да би најстарији назив рода могао бити управо Кењало. Није баш звучно, али кад се саберу сви подаци, испада да је тај назив ипак најстарији. Предање да су се раније презивали Кењало имају Вулини на Змијању, али и лички Ћопићи. Богићи на Бјелајском пољу такође знају за везу са Кењалима, али они тврде да је презиме Кењало настало од њих.

На подручју Рибника нема Кењала, али је занимљиво да постоји локалитет Кењали, што јасно указује да је ово презиме некад било присутно на подручју Рибника. На том локалитету и локалитету Шолићи (Шолићи су још једна породица који слави Михољдан) сачувана су гробља са касносредњовјековним стећцима.

"10.58 GORNJI RIBNIK—KENJALI, Gornji Ribnik, Ključ. Srednjovjekovno groblje. Sačuvano 6 stećaka u obliku sanduka. Kasni srednji vijek. LIT.: S. Bešlagić 1971, 105. N. Miletić"

Могуће да ови стећци припадају роду Кењала.

Презиме Кењало је у свом оригиналном облику опстало на Тромеђи и у Поуњу.

Ево Торбица спомиње овде Кењале: <a href="https://www.youtube.com/v/KdBh6rDpQqs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KdBh6rDpQqs</a> 

[сɣнце]

занимљиво је да би најстарији назив рода могао бити управо Кењало. Није баш звучно, али кад се саберу сви подаци, испада да је тај назив ипак најстарији.

Јуначину Крсту Јанковића сви знају именом Кењо Јанковић. Је ли погрдно или не, не могу рећи.
Знам, да је у Херцеговој земљи кењац - магар, а кењав човјек је ваљда спор човјек. Вјерујем, да јој је коријен венетачки.

[Слобо]

Јуначину Крсту Јанковића сви знају именом Кењо Јанковић. Је ли погрдно или не, не могу рећи.
Знам, да је у Херцеговој земљи кењац - магар, а кењав човјек је ваљда спор човјек. Вјерујем, да јој је коријен венетачки.

 
Па сад, у земљи Херцеговој, кењац јесте магарац, а кењало би био неко ко има добар (магарећи) "оутпут"  . Чувена Радованова "Руменка, немој да сер.." би у херцеговини изгледала овако "Руменка, де не кењај, матере ти"