Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2915963 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5484
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9480 послато: Август 23, 2024, 08:43:33 поподне »
Има ли основа помисли да су "север" лажњаци?

Нема.

Ово је иначе пети род херцеговачких Ћука и мислим да су сада сви родови тестирани.
« Последња измена: Август 23, 2024, 08:52:22 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9481 послато: Август 23, 2024, 09:19:14 поподне »
Можеш ли их свих пет показати на једном мјесту са славама, матицом рода...
Хвала

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2471
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9482 послато: Август 23, 2024, 09:28:42 поподне »
Нема.

Ово је иначе пети род херцеговачких Ћука и мислим да су сада сви родови тестирани.
Има Ћука у мом крају па ме зато и заинтересова овај резултат,пробаћу да сазнам шта славе.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5484
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9483 послато: Август 24, 2024, 12:30:19 пре подне »
Можеш ли их свих пет показати на једном мјесту са славама, матицом рода...
Хвала

Може:

1. Ћуци - Угарци, Аранђеловдан, R1b-M269>L23>L151>P312>U152>A274.
Најбројнија су фамилија Ћука у Херцеговини. Припадају роду Угарака којем је матица у области Љубомир код Требиња. Род Угарака потиче од средњовековног катуна влаха Угарака који се у документима дубровачког архива први пут помињу 1341. године. У Љубомиру су Ћуци били најбројнији у селу које носи име овог рода, Угарци, а било их је и у селима Горње Пијавице, Подосоје и Шћеница. У љубињском крају живели су у Крајпољу, Оградама и Вођенима. Од њих потиче фамилија Бјелобрк у Вођенима. Према предању, Ћуци - Угарци потичу од неког детета које је пронађено у трави.

2. Ћуци - Мириловићи, Јовањдан, I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629.
Друга су фамилија Ћука по бројности у Херцеговини. Припадају роду Мириловића, и то огранку Доњих Мириловића којем је матица у области Храсно. Мириловићи су стари род који води порекло од катуна влаха Мириловића, за који се зна да је у Храсну био присутан још у 14. веку. Матица Ћука била је у Рујевом Долу, засеоку села Горње Храсно, а у 19. веку населили су се у село Убоско код Љубиња. Ови Ћуци и у предањима своје порекло везују за Мириловиће, што је генетика само потврдила.

3. Ћуци - Пребиловчани, Мала Госпојина, I2-Y3120.
Сродни су са Главанима из села Дубљани у Попову, са којима чине исти род. Ћуци из Пребиловаца су раније живели у Гњилиштима код Чапљине на читлуку спахија Ковачевића. Одатле су у другој половини 18. века прешли делом у Пребиловце, а делом у Габелу. Од укупно 13 Ћука у преостале две куће у Пребиловцима, усташки покољ 1941. године преживео је само Илија Тодоров Ћук, који се после рата настанио у Тасовчићима. Године 1991. живели су још само у Габели.

4. Ћуци - Божићи, Васиљевдан, I2-Y3120>S17250>PH908.
Припадају роду Божића из Величана, чији су огранци Славићи, Дерикучке, Ћуци, Цимироти и Орли, сви из Величана у Попову и сви са славом Васиљевдан. Божићи из Величана према предању потичу од презимењака из Грмљана у истој области. Од њих су се у Величанима најпре издвојили Славићи, да би се од Славића касније издвојили Дерикучке, Ћуци, Цимироти и Орли, који су презимена добили по надимцима предака. Од свих њих за сада су тестирани једино Дерикучке, тако да је хаплогрупа Ћука - Божића индиректно претпостављена.

5. Ћуци - Дабрани, Никољдан, I2-Y3120.
Ради се о Ћуцима из Требесина, засеока села Љути До у општини Берковићи, чије сам резултате теста управо објавио. Према предању које је забележио Петар Шобајић, њихов предак је дошао из Убоска код Љубиња, после куге: "дошао Томо око 1840 са синовима Јовом и Шћепаном". Друго предање каже да су пореклом из Бањана. До рата у БиХ било их је и у Стоцу, а данас их има у Берковићима. Као што сам написао, постоји велика вероватноћа да су огранак Ћука - Жрвњана, фамилије која је од давнина живела у селу Жрвањ код Љубиња и сматрала се најстаријом у том месту. Ћуци из Жрвња су изумрли након Другог светског рата.

Ови подаци се могу наћи у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине".

« Последња измена: Август 24, 2024, 12:32:48 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9484 послато: Август 25, 2024, 03:04:56 пре подне »
Може:

1. Ћуци - Угарци, Аранђеловдан, R1b-M269>L23>L151>P312>U152>A274.
Најбројнија су фамилија Ћука у Херцеговини. Припадају роду Угарака којем је матица у области Љубомир код Требиња. Род Угарака потиче од средњовековног катуна влаха Угарака који се у документима дубровачког архива први пут помињу 1341. године. У Љубомиру су Ћуци били најбројнији у селу које носи име овог рода, Угарци, а било их је и у селима Горње Пијавице, Подосоје и Шћеница. У љубињском крају живели су у Крајпољу, Оградама и Вођенима. Од њих потиче фамилија Бјелобрк у Вођенима. Према предању, Ћуци - Угарци потичу од неког детета које је пронађено у трави.

2. Ћуци - Мириловићи, Јовањдан, I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629.
Друга су фамилија Ћука по бројности у Херцеговини. Припадају роду Мириловића, и то огранку Доњих Мириловића којем је матица у области Храсно. Мириловићи су стари род који води порекло од катуна влаха Мириловића, за који се зна да је у Храсну био присутан још у 14. веку. Матица Ћука била је у Рујевом Долу, засеоку села Горње Храсно, а у 19. веку населили су се у село Убоско код Љубиња. Ови Ћуци и у предањима своје порекло везују за Мириловиће, што је генетика само потврдила.

3. Ћуци - Пребиловчани, Мала Госпојина, I2-Y3120.
Сродни су са Главанима из села Дубљани у Попову, са којима чине исти род. Ћуци из Пребиловаца су раније живели у Гњилиштима код Чапљине на читлуку спахија Ковачевића. Одатле су у другој половини 18. века прешли делом у Пребиловце, а делом у Габелу. Од укупно 13 Ћука у преостале две куће у Пребиловцима, усташки покољ 1941. године преживео је само Илија Тодоров Ћук, који се после рата настанио у Тасовчићима. Године 1991. живели су још само у Габели.

4. Ћуци - Божићи, Васиљевдан, I2-Y3120>S17250>PH908.
Припадају роду Божића из Величана, чији су огранци Славићи, Дерикучке, Ћуци, Цимироти и Орли, сви из Величана у Попову и сви са славом Васиљевдан. Божићи из Величана према предању потичу од презимењака из Грмљана у истој области. Од њих су се у Величанима најпре издвојили Славићи, да би се од Славића касније издвојили Дерикучке, Ћуци, Цимироти и Орли, који су презимена добили по надимцима предака. Од свих њих за сада су тестирани једино Дерикучке, тако да је хаплогрупа Ћука - Божића индиректно претпостављена.

5. Ћуци - Дабрани, Никољдан, I2-Y3120.
Ради се о Ћуцима из Требесина, засеока села Љути До у општини Берковићи, чије сам резултате теста управо објавио. Према предању које је забележио Петар Шобајић, њихов предак је дошао из Убоска код Љубиња, после куге: "дошао Томо око 1840 са синовима Јовом и Шћепаном". Друго предање каже да су пореклом из Бањана. До рата у БиХ било их је и у Стоцу, а данас их има у Берковићима. Као што сам написао, постоји велика вероватноћа да су огранак Ћука - Жрвњана, фамилије која је од давнина живела у селу Жрвањ код Љубиња и сматрала се најстаријом у том месту. Ћуци из Жрвња су изумрли након Другог светског рата.

Ови подаци се могу наћи у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине".

Хвала Ојлеру. Истина налазе се у књизи, али овако, на једном мјесту много је лакше упратити их.
.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13375
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9485 послато: Август 25, 2024, 09:20:08 пре подне »
На 23andMe се од ових јављају потврде за:

Ћук, Василијевдан, Величани, Требиње, I2-S17250

Ћук, Аранђеловдан, Требиње, R1b-U152

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13375
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9486 послато: Август 26, 2024, 12:38:22 поподне »
Маљукан, Никољдан, Ораховице и Зоровићи, Горажде, J2b-M205>Y22059


Тестирани је оставио податак о старијем презимену Трипковић и пореклу "са Дурмитора". Слични подаци се могу пронаћи у литератури, где се каже да су Маљукани пореклом Трифковићи и да их има и у Сарајевском пољу, где су им сродни једни Дилберовићи. У литератури се такође могу пронаћи опречни подаци о пореклу и крсним славама Маљукана. Из Дробњака, од Никшића, славе Тривуњдан, Св. Лука, итд, што говори да их је било више несродних.

Од раније је тестиран преко 23andMe један Маљукан из Јабуке (Ново Горажде), такође J2b-M205. Ипак, упркос очекивањима, Маљукан није близак Крнојелцима и осталим Никољштацима J2b-Y155375 из Горњег Подриња. Поседује потпуно модални J2b-Y22059/Y22063 хаплотип. Од слављеника Никољдана, потпуно поклапање постоји са Гвоићима и Шарцима са Баније/Кордуна. Маркер разлике са Никољштацима из Старог Влаха, Поповићима из Нове Вароши, Костићима из Ивањице, а није далеко ни Варезић из Пиве (пореклом са Језера).

Иако условно неочекиван, резултат који потврђује одређену разноврност хаплогрупе J2b-M205 на простору Старе Херцеговине, Горњег Подриња и Старог Влаха.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9487 послато: Август 26, 2024, 08:36:10 поподне »
Палић, Никољдан, Буковик, Нова Варош

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне специфичне вредности. Самим тим има и прилично велики број блиских поклапања (0-3 разлике на 23 маркера), али нажалост већина блиских поклапања који су му и географски блиски нису јавни, јер су тестирани у склопу још увек необјављеног истраживања. На само 1 од 23 маркера разликује се од тестираних из Буковика и Божетића код Нове Вароши, а на 2 од 23 од тестираних из Штиткова код Нове Вароши и Горњих Бабина код Пријепоља. Од јавно доступних резултата вреди истаћи двојицу из околине Ивањице са славом Св. Врачи, Рудаковића из Сивчине и Кувекаловића из Пресеке, од првог се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2376
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9488 послато: Август 29, 2024, 04:13:29 поподне »
Пауновић (Никољдан), Пусто Шилово/Медвеђа

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. На СТР маркеру DYS481 има ретку вредност 23, уместо 22, али се она јавља код различитих подграна па нам не може нешто специјално рећи. Исто тако има ретку вредност DYS19=15, уместо 14. Од Марковића из Лозовика који исто слави Никољдан, разликује се на 2 маркера од упоредивих 23. Исто има 2 маркера разлике од неких Пипера (Аранђеловдан) из околине Подгорице - Брковић и Филиповић. Сви остали су са 3 и више маркера разлике. Нижа грана би се могла утврдити само дубинским тестирањем у иностранству.

За Пауновиће из Пустог Шилова нисам нашао нешто конкретно у литератури. Од њих су фудбалери Благоје и његов син Вељко Пауновић.   

Yfull stablo - https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/


Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • N2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9489 послато: Септембар 02, 2024, 08:29:48 поподне »
Шука, Никољдан, Подбратци, Соколац

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937.


Тестирани Шука има хаплотип који се од модалног разликује на два маркера, тако да на DYS439 има повишену вриједност 13, а на DYS533 – 11, што је за један испод модалне вриједности. Интересантно је да потпуних поклапања у оквиру СДНКП нема, док поклапања са разликама од по 2, или 3, на упоредивих 22-24 маркера има релативно много. Уколико одређену важност придамо предању о поријеклу из Старе Херцеговине и самој крсној слави – Никољдану, могло би се рећи да су тестираном Шуки, условно речено, можда најближа двојица неименованих тестираних, са истом крсном славом - Никољдан, из Доњих Рудиница, општина Плужине. Разликују се на 3 од упоредива 22, односно на 2 од упоредивих 20 маркера, с тим да се разлике односе управо на поменута три маркера на којима Шука одступа од модалних вриједности.   

Поменута двојица припадају подграни Y510986, односно роду Пивљана. На жалост, код YSEQ-a за сада још није могуће директно тестирање за ову подграну, па би тестирани Шука свакако могао кренути од тога да провјери да ли је позитиван на вишу подграну - FGC28435.

У монографији „Гласинац“ Миленко С. Филиповић о Шукама говори на неколико мјеста. Најприје је ту дио са стране 132, у ком наводи: „Међу православним досељеницима из Херцеговине особито се истиче група досељеника из Пиве и Дробњака: У том периоду (од почетка 19. вијека, па до 1878 – прим. В.Л) дошло је из Дробњака 20 родова, који данас броје 156 кућа, а из Пиве 17 родова који имају 109 кућа.“ У наставку он, истина, сврстава Шуке, заједно са Ђурковићима, у родове досељене из Риђана, наводећи да Шуке – Ковачевићи имају 32 куће. Сљедећи помен је у контексту начина досељавања, гдје истиче предност оних родова који су на подручју насељавања већ имали своје представнике, па тако каже: „Тако су поједини јачи и угледнији родови – на пример: Шуке, Маловићи, Бјелаковићи и др. – служили као стожери око којих су се окупљали доцнији досељеници. ...Вук Шука је дошао први од Шука и он је насељавао постепено своје рођаке по Кусачама, Каностревцима, Побрацима и др.“

Филиповић у поменутој монографији помиње Шуке (Ковачевићи, Коланићи, Цвилићи-Свиљењаци) у неколико села – Смртићи, Кусаче, Побратци и Шенковићи, те од почетка 20. вијека у самом Сокоцу.

Из свега би се рекло да су Смртићи били примарно мјесто насељавања, те да су одатле насељавана остала околна села.

Сходно свему наведеном, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова, или директни тест на FGC28435 код YSEQ-a.
« Последња измена: Септембар 03, 2024, 12:04:05 поподне ВелиборЛазић13 »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1959
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9490 послато: Септембар 03, 2024, 07:40:28 поподне »
Малетић, Игњатијевдан, Богатић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y129040, роду Игњатијевштака.

Има неколицину потпуних поклапања на 23/25 упоредивих маркера, укључујући раније тестираног Малетића из истог места, Јанковиће из околине Требиња, Радуловића из северне Лике итд.

Резултат и наводи из литературе недвосмислено указују на херцеговачко порекло.

Цитат
Из Херцеговине су дошли:
МАЛЕТИЋИ (Игњатије, 121-10 к), и од њих ДАБИЋИ (11 к), ЂУЂИЋИ (21 к), ВУКОВИЋИ (9-1 к), Станојевићи – ДАНИЧИЋИ (7-3 к), и Дакићи у Бановом Пољу; Малетићи су један род са Будимировићима и Виторовићима у Глушцима Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 611
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9491 послато: Септембар 05, 2024, 11:23:54 поподне »
Деспотовић, Никољдан, Вруља, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са још једним Деспотовићем, чији су се преци доселили 1913. из Вруље у Граб код Бијелог Поља, а који такође слави Никољдан, па нема сумње да су блиски рођаци. Међу необјављеним резултатима имају рођака у Јабуци код Пријепоља, а међу објављеним им је близак Јанковић из Парамуна код Косјерића. Карактеристичне вредности маркера овог рода су DYS385=14-14 и DYS448=21. Деспотовић је навео да су његови преци пре Вруље живели у Обардама, а пре тога у Врбову код Пријепоља. О пореклу породица у Вруљи имамо чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-vrulja-pljevlja/. У књизи Пљевљски крај Милете Војиновића се за Деспотовиће наводи да су дошли у Обарде после Попадића, који су се доселили око 1750. године, а пре Зиндовића, који су се доселили око 1770. године. Занимљиво је да су ливаду Колијевку у Обарама косили неки Гачовићи, а поменути Јанковић из Парамуна је даљим пореклом Гачовићи:

05. Јанковић, Никољдан, Парамун, Косјерић

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања на пројекту, а по свему судећи му је најближи Деспотовић из Граба код Бијелог Поља, од кога се разликује на 1 маркеру од 23 упоредива. Са Деспотовићем поред славе, Јанковић дели и специфичне вредности попут 14-14 на 385 и 21 на 448.

За Јанковиће из Парамуна у литератури стоји:

–Гачовци, Гачовићи су потомци Ђорђија и Јанка, браће Гачова, осталог у Гачовини у Таору, одмах у непосредној близини насељени, толико су се намножили, да су у сталној сеоби и да непрекидно смишљају и да их много остаје на старим огњиштима. Гачовци су у Горњем Крају села, врло плодна, покретна, борбена породица и од њих су:

–Јанковићи и

–Ђорђевићи.

Има их 19 кућа, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/15/poreklo-prezimena-selo-paramun-kosjeric/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3576
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9492 послато: Септембар 06, 2024, 12:06:22 поподне »
Китић, Ђурђевдан, Церовица/Станари, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS391=11. То је уједно и једини маркер на коме се разликује од хаплотипа Пезића (Бранешци Горњи/Челинац), који такође слави Ђурђевдан. С обзиром да су географски блиски и да славе исту славу, могуће је да су ближе повезани.

За утврђивање млађе гране неопходно је да тестирани уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY).

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9493 послато: Септембар 06, 2024, 06:55:49 поподне »
Пејић, Никољдан, Сучани, Шековићи

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује хаплотип близак модалном, једине вредности које одступају су DYS385=11-15 и повишена DYS570=20. Поред Пејића, једини припадник ове гране који поседује обе вредности је нејавни тестирани из Соколовца у централној Хрватској (Никољдан), и он му је уједно и најближе поклапање у нашем пројекту, разликују се на само 1 од 25 маркера. Од припадника ове гране који славе Никољдан блиски су му још и Шербула из Косне код Двора и Ковљенић из Нуглашице код Босанског Грахова, од којих се разликује на 2 од 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине или Црне Горе.
« Последња измена: Септембар 09, 2024, 09:53:59 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 611
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9494 послато: Септембар 07, 2024, 08:52:09 пре подне »
Миљанић, Јовањдан, Власеница

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627, односно роду Миљанића и Росандића, обрађеног у књизи о Херцеговцима. Од Миљанића из места Миљанићи код Никшића, као и од других до сада тестираних припадника овог рода, се разликује на маркеру DYS576(16/15). Тестирани је навео да постоји породично предање о пореклу из Бањана, што је овим резултатом потврђено.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13375
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9495 послато: Септембар 12, 2024, 03:24:44 поподне »
Шунтић, Беране, J2a-M92>PF7412


О Шунтићима браћа Миљанићи кажу следеће: "ШУНТИЋ, Врбица и Петњик (Горњи Бихор), Бијело Поље, па једни сишли у Беране (Васојевићи)". Сам тестирани наводи предање о Никшићу и старијем презимену Шундић. Међутим веза овде не постоји, с обзиром да су Шундићи Никшићи (I2-PH908) и славе Св. Луку. Занимљива би могла бити потенцијална веза са Шундецима из Полимља. Они славе Никољдан, а  досељени су из Комарана. Мада се и за њих негде наводи да су од никшића Шундића.

Веза са Шундецима би била занимљива и због крсне славе, будући да Шунтић има велики број блиских поклапања са српским породицама које славе Никољдан. Те су породице углавном са простора Метохије (околина Пећи, необјављено истраживање), па су ова поклапања утолико логичнија. Најпре због миграционе везе становништва црногорских Брда и Метохије. Близак је генетички и Јездић (Никољдан) из Гојбуље код Вучитрна (према предању Кучи).

И тестирани Црногорац са Купреса слави такође Никољдан, а по маркерима је близак овим родовима.

Нико од тестирних није радио дубински тест, што је свакако препорука. Подграна J-PF7412 се јавља на истраживањима и код европских Рома. Ово је стање на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/J-PF7412/

Појавио се један резултат из околине Подгорице (слава Никољдан, предање о пореклу из Куча), који се потпуно уклапа у овај генетички род (Никољдан/Брда/Метохија). Сада ови крајеви добијају још више на значају као потенцијална матица већине J-PF7412 са овом комбинацијом маркера. Слично као и G-Z6211 и они имају блиске генетичке рођаке у Крајини (источној), околина Купреса, презиме Црногорац, слава Никољдан, а нема их у старохерцеговачкој миграционој зони.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3576
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9496 послато: Септембар 13, 2024, 11:25:22 пре подне »
Панџић, Дриновци, Груде, E-V13>CTS1273>Y35953>BY15406

Истој грани припадају и тројица Хрвата из околине Имотског:
- Лизатовић, Крстатице/Имотски
- Лубина, Руновић/Имотски
- Стринић, Проложац
Хаплотип Панџића се од њихових хаплотипова разликује на маркеру DYS391, на коме поседује вредност 10, док хаплотипови тројице поменутих имају вредност 11 на том маркеру. С обзиром да су географски веома близу, по свој прилици припадају истом роду.

Панџићи из Дриноваца су римокатолици и 1991. године их је било 217 у овом селу.

Тестирани је навео да Панџићи по предању потичу са Дурмитора.

На YFull стаблу се налазе два резултата Хрвата из Сплитско-далматинске жупаније, који припадају млађој грани E-FT233888:
https://www.yfull.com/tree/E-FT233888/

Претпостављам да се ради о некима од поменутих Хрвата из околине Имотског, па би и Панџићи могли припадати истој млађој грани.
« Последња измена: Септембар 13, 2024, 11:27:00 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже ak

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9497 послато: Септембар 13, 2024, 04:30:08 поподне »
Појавио се један резултат из околине Подгорице (слава Никољдан, предање о пореклу из Куча), који се потпуно уклапа у овај генетички род (Никољдан/Брда/Метохија). Сада ови крајеви добијају још више на значају као потенцијална матица већине J-PF7412 са овом комбинацијом маркера. Слично као и G-Z6211 и они имају блиске генетичке рођаке у Крајини (источној), околина Купреса, презиме Црногорац, слава Никољдан, а нема их у старохерцеговачкој миграционој зони.
Imaju li ovi kakve veze sa ovim iz Cuca/Pjesivaca?

« Последња измена: Септембар 13, 2024, 04:34:25 поподне ak »

Ван мреже ak

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 71
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9498 послато: Септембар 13, 2024, 04:33:44 поподне »
Do mene je, izvinjavam se, sad sam pogledao na stablu

Ван мреже Jankara

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9499 послато: Септембар 13, 2024, 10:56:45 поподне »
Деспотовић, Никољдан, Вруља, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са још једним Деспотовићем, чији су се преци доселили 1913. из Вруље у Граб код Бијелог Поља, а који такође слави Никољдан, па нема сумње да су блиски рођаци. Међу необјављеним резултатима имају рођака у Јабуци код Пријепоља, а међу објављеним им је близак Јанковић из Парамуна код Косјерића. Карактеристичне вредности маркера овог рода су DYS385=14-14 и DYS448=21. Деспотовић је навео да су његови преци пре Вруље живели у Обардама, а пре тога у Врбову код Пријепоља. О пореклу породица у Вруљи имамо чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-vrulja-pljevlja/. У књизи Пљевљски крај Милете Војиновића се за Деспотовиће наводи да су дошли у Обарде после Попадића, који су се доселили око 1750. године, а пре Зиндовића, који су се доселили око 1770. године. Занимљиво је да су ливаду Колијевку у Обарама косили неки Гачовићи, а поменути Јанковић из Парамуна је даљим пореклом Гачовићи:

Ливаду су косили Матарушки Гачевићи, који имају И2 Динарик хаплогрупу, а не нашу И1. Дакле не наведени у Вашем тексту Гачовићи односно Гачевци како су сврставали нас Јанковиће, на основу патронима неког нашег претка Гача. Да смо сродни да Деспотовићима је тачно. Иначе и у Ужичком селу Биоска живе Јанковићи и Деспотовићи. У опису порекла становништва села Биоске стоји да су Деспотовићи настали од Јанковића. Ова теза је написана много раније него што је тестирање Деспотовића и нас Јанковића показало сродност.