80 година и старије породичне фотографије

[нцп]

Да, али мој прадеда је у то време живео у централној Србији (4 генерација) , али у јаком окружењу досељеника из источне Србије. Претпостављам да је то имало утицаја!
[
Naravno!
O tome se i radi kako su se mešale nošnje, tako i običaji i naši geni 

Да, да ...наћи ћу слике

[Кековац]

Фотографија породице мог прадеде Богдана из Призрена из насеља Табакана. Највероватније је настала 1934. године.



Прадеда је у то време био већ држављанин САД али су остали чланови породице, укључујући и најстаријег сина, а мог деду Веселина, који стоји на слици, живели прво у селу Драјчићи а потом у Призрену. Мој отац често помиње да је прадеда Богдан хтео да пресели целу породицу у Америку пре другог светског рата али је прабабина мајка инсистирала да остану у Краљевини Југославији док је још увек жива. Касније се заратило па су сви остали у Призрену, укључујући и прадеду Богдана који се трајно вратио у Призрен из Америке када се пензионисао педесетих година.

Иначе, прадеда Богдан је и пре Првог светског рата био у Америци, а оженио се након пробоја Солунског фронта у коме је као добровољац учествовао као српски војник.

[Селаковић]

Jeste, šubare su bile obavezan detalj  na glavi muškaraca iz Istočne Srbije,

Да, али мој прадеда је у то време живео у централној Србији (4 генерација) , али у јаком окружењу досељеника из источне Србије. Претпостављам да је то имало утицаја!

Naravno!
O tome se i radi kako su se mešale nošnje, tako i običaji i naši geni 

Шубаре су биле сасвим распрострањене и у Западној Србији, тако да не знам колико се могу географски ограничити. Многе фотографије ми нису сада доступне, али ево мог прадеде из Осечине на по једној фотографији из '70их и '80их, са шубаром:

[НикПав]

Прадеда Павловић у војсци, требало би да је 1924. година у питању.

[НикПав]

Бриге једног Шумадинца у Првом рату (писмо је из 1915, последње чукундедино (Павловић) јављање, пре него што му губимо сваки траг). Балкански ратови су га доста исцрпели, а Први му је дошао главе.

Нажалост, не могу све да разазнам, био је писмен, али је писао неке речи спојено. Брине га да ли је источена ракија у велико буре и каква је и да се удари један образ у Зекином Брду. Не могу да прочитам шта треба да му се "отпрати" по Милутину. И као и сваки мргуд Павловић, тек те на крају пита како сте 

[Небо_Сав]

Бриге једног Шумадинца у Првом рату (писмо је из 1915, последње чукундедино (Павловић) јављање, пре него што му губимо сваки траг). Балкански ратови су га доста исцрпели, а Први му је дошао главе.

Нажалост, не могу све да разазнам, био је писмен, али је писао неке речи спојено. Брине га да ли је источена ракија у велико буре и каква је и да се удари један образ у Зекином Брду. Не могу да прочитам шта треба да му се "отпрати" по Милутину. И као и сваки мргуд Павловић, тек те на крају пита како сте 

"Кад је Србину највећа концентрација"? Кад пресипа ракију из бурета у флашу!

[Селаковић]

Потомци Светозара Ненадовића (1822-1868), сина Проте Матеје; око 1901:





Марко Т. Леко (1853-1932) са супругом Даницом, синовима, кћеркама, зетовима, снајама, троје унучића (Марко Д(рагомира). Леко, Тома Д(ушана). Леко и Аница Леко, касније Максимовић), свештеником и још неким пријатељима:

[НиколаВук]

Потомци Светозара Ненадовића (1822-1868), сина Проте Матеје; око 1901:





Марко Т. Леко (1853-1932) са супругом Даницом, синовима, кћеркама, зетовима, снајама, троје унучића (Марко Д(рагомира). Леко, Тома Д(ушана). Леко и Аница Леко, касније Максимовић), свештеником и још неким пријатељима:

Ко су девојчица и дечак са бројевима 23 и 24? Нису назначени у овој легенди.

[Душан]

Не баш 80 година, већ 67 година стара фотографија. 

Моја баба са својом децом - мојим оцем и тетком.