Није из ове групе ове године канонизованих, али тек трећу годину, на данашњи датум, наша Црква прославља новопројављеног светитеља србског,
Светог Севастијана Санфранцишког и Џексонског, који је први (и за сада – једини) Србин православни монах рођен на тлу Северне Америке.
Рођен је 1863. године у Сан Франциску, од оца Илије Дабовића и мајке Јелене, србских досељеника из Боке. На крштењу је добио име Јован, вероватно по крсној слави Дабовића.
Као дечак изразио је жељу да се замонаши, те су га родитељи, уз помоћ руске заједнице у Калифорнији, послали на Духовну академију у Петрограду. Касније прелази Кијев. Замонашио се у Русији 1877. године, добивши име Севастијан, а затим се вратио у Америку. Иако су га и Срби и Руси тамошњи молили да се ожени и буде им парох (јер свештеника тада нису имали), Севастијана је више привлачило монаштво и мисионарски рад.
Стекавши јеромонашки чин, 1892. године, обилазио је православне широм Америке и у многим местима подигао прве цркве. Неколико пута је одлазио на Аљаску, па чак и на Алеутска острва, где је ширио православље међу тамошњим становништвом – Ескимима и Алеутима. Остало је забележено да је међу урођеницима био омиљен, па су многи захваљујући њему примили православну веру. 1902. године засновао је храм Светог Саве у Дагласу на Аљасци. Осим њих, у православну веру је привео и многе друге Американце. Постоји мишљење да је крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере.
Био је покретач подизања прве србске цркве у Америци у калифорнијском граду Џексон, где је живела већа колонија Срба. Црква је подигнута 1894. године и посвећена Светом Сави. Јеромонах Севастијан је истовремено био духовник при Руској православној катедрали у Сан Франциску и настојатељ и духовник храма Светог Саве у Џексону. И поред жеље да се оснује србска епархија у Америци, није наишао на разумевање у тадашњој србској митрополији. И поред тога, засновао је још неколико србских црквених општина на америчком тлу.
Током Првог светског рата, био је веома активан на упознавању америчке јавности са стањем у којем се нашла Србија и прикупљању помоћи за србску војску и избеглице. Ту се зближио с владиком Николајем Велимировићем, који је у Америци био истим послом. Постали су велики пријатељи, а Николај је за Севастијана говорио да је “безгрешни човек” и “највећи србски мисионар модерних времена”.
1930. године, Севастијан долази у Србију, где борави у неколико манастира. Упокојио се 30. новембра 1940. године у манастиру Жича, у чијој је порти и сахрањен. Чинодејствовао је владика Николај. Посмртни остаци јеромонаха Севастијана Дабовића пренети су 2007. године у његову задужбину, храм Светог Саве у Џексону.
На Светом архијерејском сабору 30. маја 2015. године у Београду, СПЦ је канонизовала оца Севастијана, а 5. септембра исте године, у храму Светог Стефана у Алхамбри, Калифорнија, одслужено је причеслење Сабору светих новопројављеног светитеља Севастијана Санфранциског и Џексонског, од стране патриарха србског Иринеја и већег броја архијереја и презвитера, а у присуству мноштва калифорнијских Срба (на свечаности поводом овог чина, концерт духовне музике одржао је Слободан Тркуља).
Као дан прослављања овог светитеља узет је датум његовог представљења – 30. новембар.
http://podmaine.weebly.com/blog/37https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
