Што се тиче података о заборљеницима у Немачкој током Другог светског рата, послератна комисија за наплату ратне штете (од чега мање-више није било ништа) је радила испитивања на терену, тј преко упитника за сваку општину. Упитник је садржавао податке о начину заробљавања, времену проведеном у заробљеништву, пословима којима се лице бавило током заробљеништва, и чак новцем који су за то добијали. Онолико колико је сачувана (на то мало ко може да утиче) грађа је поприлично уредна и сређена, и чува се у Архиву Југославије (радио сам тамо па знам), тако да се ови подаци могу и проверити.
Што се тиче теме, да додам мало: Дедин рођени брат, Средоје (Милијана) Миличић из Љубића код Чачка је провео цео рат у заробљеништву. Био је заробљен у време Априлског рата и рат је провео у логору Дахау. Са друге стране, дедин зет, тј. муж његове сестре, Вук Ђуракић из Љубића код Чачка је такође рат провео у заробљеништву, био заробљен у Априлском рату, али је тета код које је служио имала ту срећу да јој је муж Немац погинуо па је Вук решио да после рата остане у Немачкој, не врати се у сиротињу код куће, и тамо је засновао нову породицу. Интересантно да је одржавао контакте са сином и ћерком које је оставио у Србији.