[...]
Таких до зла бога худо преведених појмова није немал број и ја имам знање и њих распознати као неприродне уљезе у нашем језику и да вам право речем, они су јоште грђи од туђинизама, јербо турцизам је међу нашим ријечима кано турчин са својом ношњом у србском селу, германизам пак као баварац у србском селу, а худо преведена ријеч је као туђин уљез преобукавши се у нашу ношљу, но лијепо преведена ријеч је каконо и новорођено чељаде и обнова свему селу.
О ( НЕПОСТОЈЕЋИЈЕХ ) МЕХАНИЗМИЈЕХ ШИРЕЊА НОВИЈЕХ ДОМАЋИЈЕХ КОВАНИЦРазлика међу
- једним нагрдним или полусмисленим дословним преводом, како ти кажеш «туђин уљез преобукавши се у нашу ношљу» с једне стране и
- успјешно сазданоју ријечју, доведеноју до савршенства с умијећем, танкоћутним слухом те осјећајем за духа и дисање србскога језика
се из моје тачке зрења не може погодније, упечатљивије и сликовитије описати него на изнад од тебе приобћен начин. Обаче, дозволи да ту мисалну плетенину плетем јоште једну омчу даље. Рекал бих да је
само она лијепо преведена ријеч, која се својему народу понуди
а он то захвално примивши усвоји, оживи и најзад у свакодневници успјешно користи, каконо новорођено чељаде и обнова свему селу. Лијепо и вјешто преведена ријеч, која пак никада не приспије у средину србскога дружства и стога никада не заживи, из којијех год разлог, је као зачет живот у мајчиној утроби којему срећа да узри свијетло сијега свијета нажалост неје додијељена,— услијед којих год разлог ... па село остаје без новорођенога чељада, премда оно раније бијаше љубављу зачето.
Мени се ваистину чини да голем број Србаљ или
никада у животу не чује за нове умјешно сковане домаће ријечи, или иако за њих чује Србље их презире, изсмијава, одбацује, одбија због нашијех устаљенијех, од Караџића у србском уму дубоко усађенијех предразсуд и пристраностиј — да не употријебим јачу ријеч — против свијех старијех и новијех словијенско-србскијех ријечиј,— баш као караџићки узор, прогнавши својевремено славенизме колико год он то умијаше. Можда је боље да се сиј пут не послужимо наше мисалне плетенине; шта се с чедом збива у мајчиној утроби у случаји нетрпељивости и одбијања ... . У својем караџићком бунилу Србље сву домаћу творбу и разговор о њој пренагло те безглаво сведе на
околотрбушње панталодржаче,
међуножна гонила и
зракомлате, не разпознавши оно што заиста ваља од онога наказнога, одбацивши све заједно на исто гнојиште.
На шта ја с овијем уствари желим указати? Одговор: на подпуну
одсутност дјелотворнијех механизам ширења вијестиј о постојањи новијех приједлог, новијех кованиц међу људе. Како ће народ об новијех ријечих и њиховој ваљаности или неваљаности размишљати, како ће их ваобће упознати, ако већина за те ријечи никада не слиши? Пружим примјера из књиге « Речник језичких недоумица », 4. издање, нашега покојна језичара Ивана Клајна. Цитирам:
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
manžetna: bolje manšeta (fr. manchette). Nijedan od predloženih domaćih izraza, kao
zavratak, suvratak, orukvica, zarukavlje itd., nije prihvaćen u praksi.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Ако те кованице даже и проф. Клајн наводи у својеј књизи као могуће али наводно неприхваћене домаће равносмислице за галицизам « manšeta », онда он наизглед не могааше сувише лоше о њијех мислити. Питам сада тебе, поштовани читалче који си стигал до овога редка, јеси ли ти икада пређе сијега тренутка чул за домаће словијенско-србске приједлоге
завратак, сувратак, оруквица, зарукавље? Е, у случаји де неси, тебе онда никто неје обавијестил ни питал за твој глас или твоје мњење гледе развоја србскога језика, бо механизам ширења вијестиј об новах домаћах кованицах код Србаљ не постоји!!
Ево јоште њеколико, поње по мени, прелијепијех приједлог нашега Сɣнца, које он
већ прије њеколико љет његдје на сијем бесједишти с нами подијели, а за које већина Србаљ досада вјеројетно никада неје слишала ни шапат:
Коријен је обћесловијенски / поздан прасловијенски глагол: *дѣјати / *dějati ( = чинити, дјелати, дјеловати, радити )
Оживљен облик у србском:
дејати — бити активан, чинити, вршити, обављати, радити, дјелати
Домаће истозначенице на основи глагола « дејати » за изведенице из латинскога глагола « agere » у србском језику:
- акција — деја
- активан — дејан
- активна — дејна
- активно — дејно
- активиста — дејац
- активисткиња — дејица
- активност — дејност
- активизам — дејање
- агент — дејатељ
- ( агенција — дејарна ? )
- . . .
Видјевши да се њекто усуђује и озбиљно труди својем сународником понудити домаћега ваљанога избора поред светијех латинизам, наш мили Караџић би јамачно бјеснил од гњева, јер ту трпељивост он доживотно не познавааше. Но, немојмо више о њем!
