Нисам баш погледао све линкве које су наши сјајни форумаши/пореклаши окачили, али ево пар речи из књиге "Будимо људи", Јована Јањића, из 2009. године:
"Отац Стеван радио је у Америци, тамо се разболео од туберкулозе, па се вратио кући да умре. Гојку је тада била тек трећа година, а брат Душан се управо родио. (Патријарх Павле је касније причао да се оца сећа само кроз две слике: једну, како покушава да ухвати коња, и другу, како лежи на одру, а поред њега стоји стрина Катарина и плаче)".
За тетку Сенку има само речи хвале: "Она је мени надокнадила мајку, тако да ја и сада помислим: кад умрем, најпре ћу да видим тетку, па онда све остале".