Аутор Тема: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе  (Прочитано 21162 пута)

симо

  • Гост
I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« послато: Октобар 19, 2017, 12:59:07 поподне »
Познато је да је I2-PH908 прилично незахвална хаплогрупа када је у питању дефинисање родова. Само у ријетким случајевима могу да се препознају специфичне вриједности у маркерима које издвајају поједине родове. Много је чешће случај да на основу крсне славе и предања профилишемо родове унутар I2-PH908. Покушаћу навести оне родове на подручју данашње Црне Горе који су мање више профилисани, а затим покушати набројати породице које би потенцијално могле припадати тим родовима. Уједно би то били и приједлози за тестирање поменутих породица, као потврда њихове припадности овим родовима.

1. Бездановићи, Комани, Аранђеловдан
2. Черани, Велика, Никољдан
3. Вељезалажани, Његуши, св. Врачи
4. Милатовићи, Бјелопавлићи, Петковдан
5. Тарски Никшићи, Потарје, Лучиндан
6. Никшићи с Ровчанима, Жупа Никшићка и Ровца, Лучиндан
7. Озринићи, Озринићи, Аранђеловдан
8. Бјелоши, Цетиње, Ивањдан
9. Суботићи (Авдаловићи), Рисан/Бока, Илиндан
10. Зупци, Бока, Ђурђевдан
11. Малешевци, Рудине, Игњатијевдан
12. Дапчићи, Кртоле/Бока, Срђевдан
13. Радованићи, Луштица/Бока, Никољдан
14. Бијелићи, Матаруге/Пљевља, Лазарева Субота
15. Тепчани, Дробњак, Ђурђевдан
16. Паровићи (Шестовићи), Бијело Поље, Аранђеловдан
17. Косијери Братићевићи, Косијери, Велика Госпојина (Иван Вукићевић је прије помеуо да би могли бити повезани са пиперским Рогамљанима преко резултатат Стаматовића)
18. Папићи, Бањани, Јовањдан
19. Пипери Лијешевићи,Пипери, Томиндан
20. Цеклињани Доњаци, Цеклин, Ђурђевдан

Постоји још неколико појединачних братстава о којима се зна прилично мало.

Ровачки старинци: Синђићи, Лучиндан
Морачки старинци: Главичани, Никољдан (скоро ништа не знам о овом братству)
Пејаковићи у Рубежима, Никшић,Никољдан да ли су од Пејаковића из Ријечке нахије, који су опет Паштровићки старинци
Николић (Аџија) Ластве, Цетиње,Аранђеловдан не могу да их лоцирам од ког су братства.
Бараћ, Павино Поље,Никољдан такође амло података

Уколико сам некога прескочио или нешто погрешно написао, јављајте.
« Последња измена: Октобар 19, 2017, 01:00:40 поподне симо »

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #1 послато: Октобар 19, 2017, 01:05:30 поподне »
Николић (Аџија) Ластве, Цетиње,Аранђеловдан не могу да их лоцирам од ког су братства.

Што се њих тиче они имају неко предање да су из Никшића и да нису сродни "правим" Николићима-Павловићима са Чева тј. који су прави Озринићи, потомци Озрови (што генетика и потврђује).

Што се тиче Милатовића, има индиција да они нису једнородни као братство, иако су изгледа сви PH908. Милатовић из Винића је по свему судећи исти род са Шестовићем из Бијелог Поља и још неким фамилијама по западној Србији, мада је за ово потребна СНП потврда.
« Последња измена: Октобар 19, 2017, 01:15:55 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #2 послато: Октобар 19, 2017, 01:10:05 поподне »
Што се тиче Милатовића, има индиција да они нису једнородни као братство, иако су изгледа сви PH908. Милатовић из Винића је по свему судећи исти род са Шестовићем из Бијелог Поља и још неким фамилијама по западној Србији, мада је за ово потребна СНП потврда.

У праву си, хаплотип двојице Милатовића дјелује прилично различито и тешко да би могли бити повезани. Али у сваком случају један од њих двојице је "прави" Милат.

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #3 послато: Октобар 19, 2017, 01:11:38 поподне »
У праву си, хаплотип двојице Милатовића дјелује прилично различито и тешко да би могли бити повезани. Али у сваком случају један од њих двојице је "прави" Милат.

Биће да је прави овај из Винића, јер им је у Винићима и нека "матица" а ту се помиње и њихово старије презиме, Чакмак.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #4 послато: Октобар 19, 2017, 01:20:57 поподне »
Што се њих тиче они имају неко предање да су из Никшића и да нису сродни "правим" Николићима-Павловићима са Чева тј. који су прави Озринићи, потомци Озрови (што генетика и потврђује).

По маркерима чини се да је најближи Стефановићу из Загона (Аци), мада код I2-PH908, уколико нема још неке додатне везе, то не мора пуно да значи.

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #5 послато: Октобар 19, 2017, 01:24:08 поподне »
По маркерима чини се да је најближи Стефановићу из Загона (Аци), мада код I2-PH908, уколико нема још неке додатне везе, то не мора пуно да значи.

С обзиром на хаплогрупу и географско место порекла, ја бих пре типовао на племе Никшића (али, ко зна). Углавном, ситуација око порекла Аџија је компликована.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #6 послато: Октобар 19, 2017, 01:27:28 поподне »
С обзиром на хаплогрупу и географско место порекла, ја бих пре типовао на племе Никшића (али, ко зна). Углавном, ситуација око порекла Аџија је компликована.

Могли би бити Никшићи, Никетић им је прилично близак на 23 маркера, 2 разлике, мада су обе разлике на првих 12 маркера па се не чини на први поглед да је близак.

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #7 послато: Октобар 19, 2017, 01:35:44 поподне »
Што се тиче Бараћа из Павиног Поља, он би могао бити повезан са Стаматовићима из Чајетине, а лако би могао бити повезан и са једним родом из Цуца који је по најстаријем пореклу из Зете.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #8 послато: Октобар 19, 2017, 03:22:22 поподне »
1. Бездановићи у Команима

Бездановићи су у Комане доселили заједно са озринићким Радуловићима половином 18. вијека  из Заљућа у Чеву. Постепено су се спуштали у жупније крајеве, потискујући команске старинце, од којих су се неки били и потурчили и као такви одселили према Подгорици (Покрклићи нпр.). Чини се да су топоним Бездан донијели са Чева (Јама Безданска). У Команима насељавају сљедећа насеља: Зелени Долови, Црвена Папрат, Жупа Безданска, Балоче.

Сеобу из Заљућа у Комане предводио је поп Михајло. Негдфје се помиње и његов син Батрић. Пејо, Јован и Радоња су  унуци попа Михајла и од њих потичу три главна братства Бездановића: Пејовићи, Јовановићи и Радоњићи. Помињу се и потомци Нешка, прибијени уз Радоњиће који нису од попа Михајла,али су му близак род.

Главни правци исељавања Бездановића били су у зетску равницу и у Србију и то највећим дијелом у 19. вијеку.

Тако, Бездановића има у Подгорици у Лужници и Љешкопољу. (помињу се ужа презимена Станковић и Перовић)

Радоњићи и Бездановићи су 1863. године исељени у ужички округ. Тамо би требало да их има или под тим презименима или неким другим. Није ми познато која су села населили.

Исто се односи и на Бездановиће Пејовиће, који би требали бити Вуковићи у околини Ужица. Није ми познато који Вуковићи и у ком насељу би то могли бити.

Једна група Бездановића населила је Расину и Топлицу.

Из групе Радоњића: Гешовић, Павловић, Ракић у Бовану источно до Крушевца. У истом мјесту су и Бездановићи Јовановићи.

Гешовића је било у Прокупљу, а у Топлици се помињу још и Марковићи и Тодоровићи (непознато које насеље).

Од прокупачких Гешовића био је и четнички капетан Боро Гешовић у Лици за вријеме Другог Свјетског рата.

У село Зрзе у Метохији, из Комана су се 1936. године доселили Бездановићи Радоњићи.

Даље поријекло Бездановића

Бездановићи су по предању даљим поријеклом из Херцеговине. Помиње се Невесиње, мада би то лако могло бити и Гацко. У пјесми која описује четовање Терзи-Баше Пеје (родоначелника Пејовића Бездановића) за њега се каже да је ускок из Гацка. Ова два предања не морају бити противрјечна, с обзиром да су Невесиње и Гацко сусједне области.

Не знам да ли неко може помоћи да се лоцирају ови исељени огранци Бездановића у Србији и Зети, да се зна под којим су презименом и у којем насељу.




Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #9 послато: Октобар 19, 2017, 04:24:36 поподне »
Подршка за тeму :)!

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #10 послато: Октобар 19, 2017, 08:10:57 поподне »
1. Бездановићи у Команима

Бездановићи су у Комане доселили заједно са озринићким Радуловићима половином 18. вијека  из Заљућа у Чеву. Постепено су се спуштали у жупније крајеве, потискујући команске старинце, од којих су се неки били и потурчили и као такви одселили према Подгорици (Покрклићи нпр.). Чини се да су топоним Бездан донијели са Чева (Јама Безданска). У Команима насељавају сљедећа насеља: Зелени Долови, Црвена Папрат, Жупа Безданска, Балоче.

Сеобу из Заљућа у Комане предводио је поп Михајло. Негдфје се помиње и његов син Батрић. Пејо, Јован и Радоња су  унуци попа Михајла и од њих потичу три главна братства Бездановића: Пејовићи, Јовановићи и Радоњићи. Помињу се и потомци Нешка, прибијени уз Радоњиће који нису од попа Михајла,али су му близак род.

Главни правци исељавања Бездановића били су у зетску равницу и у Србију и то највећим дијелом у 19. вијеку.

Тако, Бездановића има у Подгорици у Лужници и Љешкопољу. (помињу се ужа презимена Станковић и Перовић)

Радоњићи и Бездановићи су 1863. године исељени у ужички округ. Тамо би требало да их има или под тим презименима или неким другим. Није ми познато која су села населили.

Исто се односи и на Бездановиће Пејовиће, који би требали бити Вуковићи у околини Ужица. Није ми познато који Вуковићи и у ком насељу би то могли бити.

Једна група Бездановића населила је Расину и Топлицу.

Из групе Радоњића: Гешовић, Павловић, Ракић у Бовану источно до Крушевца. У истом мјесту су и Бездановићи Јовановићи.

Гешовића је било у Прокупљу, а у Топлици се помињу још и Марковићи и Тодоровићи (непознато које насеље).

Од прокупачких Гешовића био је и четнички капетан Боро Гешовић у Лици за вријеме Другог Свјетског рата.

У село Зрзе у Метохији, из Комана су се 1936. године доселили Бездановићи Радоњићи.

Даље поријекло Бездановића

Бездановићи су по предању даљим поријеклом из Херцеговине. Помиње се Невесиње, мада би то лако могло бити и Гацко. У пјесми која описује четовање Терзи-Баше Пеје (родоначелника Пејовића Бездановића) за њега се каже да је ускок из Гацка. Ова два предања не морају бити противрјечна, с обзиром да су Невесиње и Гацко сусједне области.

Не знам да ли неко може помоћи да се лоцирају ови исељени огранци Бездановића у Србији и Зети, да се зна под којим су презименом и у којем насељу.

Бездановићи такође живе и у команских Милатах, и то йе иначе прво село насељено породицом попа Михаила, дошавшега са Кчева, од Яме Безданске. Прѣдање записано Милованом Невским, сачинитељем књиге о Команах од прѣ пола вѣка, говори о порѣклу попа Михаила од Столца. На жалост, о Бездановићих у ужичком крайу се ништа не зна.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #11 послато: Октобар 19, 2017, 08:26:47 поподне »
20. Цеклињани Доњаци, Цеклин, Ђурђевдан

Кога имамо тестираног од цеклинских Доњака?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #12 послато: Октобар 19, 2017, 08:34:17 поподне »
Да се надовежем на Невског, о његовим Бездановићима:

"Бездановићи су потомци Херцеговца Батрића из Гацка, чији је син Пејо Терзибаша четовао са Озринићима против Турака у Кандијском рату, па је је крајем 1660-их, ускочио у Озриниће, и населио се код Безданске јаме у Заљућу. Из Гацка Пејо је превео и своја два брата, Сава и Радоњу. По месту где су се населили, добили су надимак Бездановићи. Касније су прешли у Комане.

Бездановићи се деле на: Јовановиће (потомци Јована Савова), Пејовиће (од Пеја Терзибаше) и Радоњиће (од Радоње Батрићева).

Међу самим Бездановићима постоји у неколико другачије предање. Према њему, у Озриниће (Мишке) доселио се поп Михаило из Стоца у Херцеговини, крајем 17. столећа. Он је имао сина Батрића, а Батрић тројицу синова – Пеја, Радоњу и Јована, који су се преселили у Комане. Од њих су три наведена рода Бездановића. Из овог предања следило би да је пресељење Бездановића у Комане било нешто касније, вероватно у првој половини 18. столећа. Милован Пејовић наводи следећу верзију: у Чево се доселио поп Мијаило из Стоца, пореклом од племена Озринића. Он је имао сина Ивана, а овај сина Мијаила, који је био свештеник као и његов ђед. Овај други поп Мијаило се иселио у Комане (Милати). Имао је сина Батрића, а овај тројицу синова – Пеја, Јована и Радоњу, од којих су три огранка Бездановића."

http://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

У сваком случају, старина им је из Херцеговине.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #13 послато: Октобар 19, 2017, 09:50:29 поподне »
Кога имамо тестираног од цеклинских Доњака?

Остала ми је прича о Доњацима у сјећању, па сам сад опет провјеравао откуд ми то да су I2-PH908, и онда видим да је то због везе са пиперским Лијешевићима. Дакле, нема никог још тестираног од Доњака, колико знам. Али поента и јесте била да се наведу и родови који би потенцијално могли имати вазу, па ћемо на крају видјети да ли ће генетика то потврдити.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #14 послато: Октобар 19, 2017, 10:04:57 поподне »
Познато је да је I2-PH908 прилично незахвална хаплогрупа када је у питању дефинисање родова. Само у ријетким случајевима могу да се препознају специфичне вриједности у маркерима које издвајају поједине родове. Много је чешће случај да на основу крсне славе и предања профилишемо родове унутар I2-PH908. Покушаћу навести оне родове на подручју данашње Црне Горе који су мање више профилисани, а затим покушати набројати породице које би потенцијално могле припадати тим родовима. Уједно би то били и приједлози за тестирање поменутих породица, као потврда њихове припадности овим родовима.

1. Бездановићи, Комани, Аранђеловдан
2. Черани, Велика, Никољдан
3. Вељезалажани, Његуши, св. Врачи
4. Милатовићи, Бјелопавлићи, Петковдан
5. Тарски Никшићи, Потарје, Лучиндан
6. Никшићи с Ровчанима, Жупа Никшићка и Ровца, Лучиндан
7. Озринићи, Озринићи, Аранђеловдан
8. Бјелоши, Цетиње, Ивањдан
9. Суботићи (Авдаловићи), Рисан/Бока, Илиндан
10. Зупци, Бока, Ђурђевдан
11. Малешевци, Рудине, Игњатијевдан
12. Дапчићи, Кртоле/Бока, Срђевдан
13. Радованићи, Луштица/Бока, Никољдан
14. Бијелићи, Матаруге/Пљевља, Лазарева Субота
15. Тепчани, Дробњак, Ђурђевдан
16. Паровићи (Шестовићи), Бијело Поље, Аранђеловдан
17. Косијери Братићевићи, Косијери, Велика Госпојина (Иван Вукићевић је прије помеуо да би могли бити повезани са пиперским Рогамљанима преко резултатат Стаматовића)
18. Папићи, Бањани, Јовањдан
19. Пипери Лијешевићи,Пипери, Томиндан
20. Цеклињани Доњаци, Цеклин, Ђурђевдан

Постоји још неколико појединачних братстава о којима се зна прилично мало.

Ровачки старинци: Синђићи, Лучиндан
Морачки старинци: Главичани, Никољдан (скоро ништа не знам о овом братству)
Пејаковићи у Рубежима, Никшић,Никољдан да ли су од Пејаковића из Ријечке нахије, који су опет Паштровићки старинци
Николић (Аџија) Ластве, Цетиње,Аранђеловдан не могу да их лоцирам од ког су братства.
Бараћ, Павино Поље,Никољдан такође амло података

Уколико сам некога прескочио или нешто погрешно написао, јављајте.
За Главичане се помињало у неким локалним и непоузданим причама да би могли бити Мацурског порекла. У сваком случају су стариначки род у Морачи.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #15 послато: Октобар 20, 2017, 01:10:50 поподне »
2. Черани-Шаљани, Велика, Плав

Један од најинтересантнијих I2-PH908 родова. Познате су све перипетије одраније које смо имали на пројекту око њиховог поријекла све док се нису тестирали њихови главни родови (прича са N2-P189, Шаљићима)

Оно што је из предања познато о поријеклу Черана, јесте да потичу од Чере, који је живио почетком 18. вијека и који је на подручје Велике дошао као католик са подручја малисорске Шаље, оженио домаћу дјевојску од братства Живаљевића и са њом добио три сина: Крта, Јока и Ивана од којих потичу сљедећа величка братства:

Од Крта: Гојковићи, Голубовићи са огранком Микићима и Брковићи
Од Јока: Јокићи са огранком Лакићевићима
Од Ивана: Радуловић са огранком Касумовићима, Кнежевић, Симоновић

Спомињу се још и Шаљићи и Ракуши као Иванови потомци, међутим тестирани Шаљићи су испали хаплогрупа  N2-P189, дакле нису везани по мушкој линији са Черанима из Велике.

На подручју Црне Горе Черани живе у сљедећим насељима:

Брковићи, Велика/Плав
Гојковићи, Велика, Пепићи, Горња Ржаница, Мурино/Плав и Грачаница, Андријевица, Пеовац/Андријевица
Голубовић, Велика/Плав
Јокић, Горња Ржаница и Велика/Плав
Касумовић, Велика/Плав
Кнежевић, Велика/Плав
Лакићевић, Велика/Плав
Микић, Велика/Плав и Грачаница/Андријевица
Радуловић, Велика/Плав
Симоновић, Велика/Плав

Крајем 19. вијека има одсељених Черана у Јабланицу (спомињу се Јокићи), мада ми није познато у којим насељима. Претпостављам да би Черана требало бити и на Косову и Метохији, али немам тих података, па ако неко зна нека напише.

Род слави св. Николу,а прислужује св. Симеона Богопримца 03. фебруара. Прислуга је крајње ријетка и среће се још само као слава неких српских родова око планине Влашић југозападно до Бања Луке (један од њих је тестиран као R1a). Раније смо спомињали да то није исти светитељ Симеон који се прослављао међу Лужанима у Бјелопавлићима и код неких родова у Србији.

Даље поријекло Черана

Већина старијих аутора, који су забиљежили прва предања Черана, слажу се да је њихов предак био Чера који је дошао из Шаље. Велика је  старо српско село на посједима манастира Дечана, описано још у Дечанској хрисовуљи у 14. вијеку. Српско становништво Велике је све до сеобе 1690. године било изразито бројно, што показују многи пописи из тог времена. Сеобе из племена Шаља на просторе Полимља и даље према Косову и Метохији су позната чињеница. Предио Бајгора код Косовске Митровице је насељен управо припадницима овог племена. Неки аутори спомињу рођакање Черана Шаљана са осталим Шаљанима, а и за Черу се помиње село Пецај и предио Черим у Шаљи као раније мјесто поријекла. Ово Черим још више показује везу са именом.

Предања о вези Черана са Кадићима у Бјелопавлићима и сличне, не узимам у обзир, јер су углавном неоснована и новијег су постанка.

Међутим једно предање из 19. вијека је интересантно и каже да је Чера заправо био поријеклом из Велике од оних Срба који су ту живјели прије Сеобе 1690. године, а који су се се због ратних дешавања обрели у малисорској Шаљи гдје су примили католицизам. Заправо, Чера би у том случају био "повратник" у Велику.

Посматрајући генетичке резултате, ово предање има највише смисла. Наиме, племе Шаља, од којих већ има неколико тестираних и из Албаније и са Косова припадају хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563. Значи, Черани дефинитивно нису повезани са Шаљанима по мушкој линији. Са друге стране, у Жирчу код Тутина постоји велик муслимански род Журчана Шаљана, који је тестиран као I2- PH908. Њихов хаплотип је свакако различит од Черанског, али није толико далеко да није могуће да је нека веза у прошлости постојала. За ове Жирчане Шаљане, зна се сигурно да су били католици (бискупски извјештаји из 18 в.) ,али што је још значајније за њих се каже да су увијек говорили српски и да никад нису били албанојезични.

Узимајући све ово у обзир, можемо закључити да Черани припадају старом српском становништву Полимља чији су се преци у неком тренутку обрели у малисорској Шаљи и тамо, попут Жирчана примили католичку вјеру. Друга варијанта би била да је на подручју Шаље постојао од давнина неки словеснки слој спојен са Шаљанима несловенима у једно племе, што такође није искључено, довољно је поменути Клименте.
« Последња измена: Октобар 20, 2017, 01:15:58 поподне симо »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #16 послато: Октобар 20, 2017, 01:53:08 поподне »
Можда мало скрећем са теме, али како се може објаснити N2 међу Шаљићима из Велике? Тим значајнији је овај резултат јер је то једини N2 у Црној Гори који се јавља ван подручја Бањана, Пиве и Голије, а без предања о доласку неких родова из тих предела у плавски крај.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #17 послато: Октобар 20, 2017, 02:05:10 поподне »
Можда мало скрећем са теме, али како се може објаснити N2 међу Шаљићима из Велике? Тим значајнији је овај резултат јер је то једини N2 у Црној Гори који се јавља ван подручја Бањана, Пиве и Голије, а без предања о доласку неких родова из тих предела у плавски крај.

Ово је својевремено написао члан Чера овдје на форуму о Шаљићу:

"Јуче сам упознао једног цењеног и угледног припадника братства Шаљић. Кроз причу сам му поменуо и “проблематику“ овог нашег тестираног Шаљића. Човек се јако заинтересовао ко би то од његових могао бити . Рекао ми је да су у Машници некада живели Шаљићи, а да их сада тамо више нема. Такође ми је испричао и верзију њихове приче о Тому родоначелнику Шаљића.
Томо (Милија) је рођен у селу Велика као Томо Кнежевић. Није имао браће ни сестара, а као дете остао је без родитеља. Због сиромаштва и тешког живота одлази из Велике у село Машницу да надничи, а где су га тамошњи мештани прихватили као да је дошао из Шаље. Временом су га прозвали Том Шаља (тај надимак му је остао до краја живота). Пошто је био сналажљив радио је све и свашта и почео је по нешто зарађивати. Купио је најпре неку стоку па препродао, а за те паре купује и нешто земље. У Машници се заљубљује у кћер тамошњег житеља са којом се касније оженио и ту засновао породицу и ородио. Његови синови узимају из добијеног надимка презиме Шаљић. Неки Шаљићи сматрају Машницу завичајем, а неки Велику. Ето таква вам је веза Величких Шаљана братства Кнежевића и Шаљића.
Приликом растанка Шаљић ми је поклонио брошуру о братству Шаљића. У њој су набројани сви Шаљићи од Тома па на овамо до 2004. године. Можда се и “спорни“ Шаљић налази у њој тако да би требало упоредити податке које је он дао са подацима из брошуре. Ако је неко заинтересован за то нек се јави. Надам се да смо мало појаснили ствар. Поздрав свим форумашима." 

А онда се јавио и сам тестирани Александар Шаљић:

"Поздрав свима,
свратих после дужег времена на форум и видим да су моји рзултати тестирања направили пометњу, можда ћу бити од помоћи. Припадник сам породице Шаљић, као и Шаљић који је дао брошуру кориснику под надимком Чера, и сам имам ту брошуру у којој нема мог имена јер Растко Шаљић,који је истраживао и то саставио није успео све да нас попише. У њој је име мог оца Милована, деде Милутина који је син Богданов...све до Тома Кнежевића. После свега написаног на форуму видим да постоји могућност да је  дошло до грешке код резултата мог ДНК теста. Наиме, у мејлу који сам добио од г. Јовице Кртиниће, поред извештаја из лабораторије између осталог стоји - "Припадате хаплогрупи N1a ( видећете да у извештају ДНК лабораторије нису могли да извуку којој хаплогрупи припадате, али су наши аналитичари несумљиво утврдили да сте управо N1a хаплогрупа)". Иначе, ја нисам рођен у Машници, Шаљића тамо нема већ дуже време, 20-тих година прошлог века су се преселели у Метохију, у Пећ и околину. Поздрав свима још једном"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #18 послато: Октобар 20, 2017, 08:21:06 поподне »
Надам се да се Симо неће љутити што ћу ја поставити неке податке о трећем роду са његовог списка:

Залажани

Његушки Залажани су група братстава заједничког порекла. Залази су изнад Доброте, па је могуће да је родоначелник Залажана дошао у планину из Боке. Постоје три братства Залажана који потичу од три рођена брата Хрса, Друга и Гача, који су из рода Дупончевића. Време кад су они живели смешта се у 14. век. У которским документима 1420. године налазимо једног Гачевића (јављају се још и варијанте овог презимена - Гаучевић и Гаочевић; презиме би изворно могло бити - Галчевић, од родоначелника са именом Галац), 1435. Другшића (Друговића; Ристо Ковијанић у свом раду „Помени црногорских племена у которским споменицима (14-16. вијек)“ доказује да је у питању исто презиме), а 1437. двојицу браће Хрсовића, сви из Његуша.

О Хрса су „Хрсовићи“ од који су до данас у Његушима остали родови Вукчевићи и Братићевићи (чује се и Братичевић). Изумрли и исељени Хрсовићи за које се зна су: Миљевићи, Милетићи, Дабовићи, Ивановићи.

Од Друга су „Друговићи“ од којих су у Вељем Залазу Николићи и Ђуровићи.

Од Гача су „Гачовићи“ који су се разродили на више родова са презименима: Данчуловић (Данчуловића је било у Кртолима, православних, и у Прчњу покатоличених), Лукреција, Капетановић, Пророковић и Падалица.

Залажани су се много исељавали, неки стари родови су изумрли. Један од њих који је остао запамћен по угледу и бројности су Борати, изумрли у 18. веку.

У Пјешивцима постоји род Милетића, који су ту доселили из Залаза, и то од Гачовића – Лукреција. Занимљиво је да у Пјешивцима ове Милетиће зову Матаругама.

Залажани се и по слави разликују од осталих староњегушких родова, што можда указује да они нису изворно Стари Његуши. Њихова ранија слава била је Спасовдан (Вазнесење Господње), а касније су узели данашњу славу, Свете Враче (1/14. новембра).
« Последња измена: Октобар 20, 2017, 11:47:59 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #19 послато: Октобар 20, 2017, 08:27:57 поподне »
Од Гача су „Гачовићи“ који су се разродили на више родова са презименима: Данчуловић (Данчуловића је било у Кртолима, православних, и у Прчњу покатоличених), Лукреција, Капетановић, Пророковић и Падалица.

На кртољским Брдима су некад живели Данчуловићи. У которском документу из 1590. године помиње се Алекса Данчулов.

Залажани се и по слави разликују од осталих староњегушких родова, што можда указује да они нису изворно Стари Његуши. Њихова ранија слава била је Спасовдан (Вазнесење Господње), а касније су узели данашњу славу, Свете Враче (1/14. новембра).

Племенска слава Кртољана је управо Спасовдан и више цркава у Кртолима је посвећено овом празнику (Свети Спас - Вазнесење).

Можда ове подударности нису случајне.
"Наша мука ваља за причешћа"