Мени све нешто говори да је Бијели Павле био пронијар, или Стефана Дечанског или цара Душана, и да је то био начин на који је он доспео у Зету.
Без обзира на одредбу Душановог законика, морамо имати у виду да су Црнојевићи у 15. веку примали кога год ко би се ставио у њихову службу. Отуд оне бројне ратничке дружине у Зети, чијих помена има много, а највише у Врањинском уговору. Мислим да ту више није обраћана пажња на Законик, нити на било које друге правне прописе, већ је пријем ових ратника био војно-политичке природе, узрокован дешавањима у немирним временима османске најезде, присуства Млетачке републике и сталних сукоба између Србске деспотовине, зетских и босанско-херцеговачких владара.
Имаш ли неки историјски извор за пронијара светог мученика Стефана Дечанског или Душана Силног? Душан је своје награђивао освојеним грчким градовима. Шта би ко имао користи од Зете?
Мене је рецимо та историјска информација о савезу са Косачама(књигу је написао амерички историчар Фајн) била почетни траг да дођем до Јелене као главне везе са Дмитровићима, па тек онда предања Шобајићева, гдје он сасвим погрешно идентификује Јелену Анжујску. Какве би тек везе могла имати Јелена Анжујска са било ким из србског царства? Потпуно празан пресјек, стога је та информација врло погрешна и лоша.
Други траг је била Божићева обсервација о Дукађинима и покушај конструкције још једног родослова те фамилије, који ме је водио према Бубићиам Стефановим. Такође треба обратити пажњу Божићев цитат Хопфа који цитира Музакија о гласинама 30их година петнаестог вијека о правим и лажним Дукађинцима. Затим пратити односе између раних Дукађина и Балшића... Постоји врло жив историјски садржај, зато га Божић и зове Немирно Приморије ХV вијека. И тај рани детаљ о Дукађинцима као грчко роду који биљежи и Де Кањ, и млетачки извори (копарски спис), гдеј се биљежи да су од Флавиа Комнена, што је тек нека енигма која је наизглед нерјешива.
Трећи траг су мени доступни родослови разних братстава Бјелопавлића, који су какви јесу и имају доста поклапања. Има ту доста непрецизности и мита, засигурно нека кољена фале, али ДНК тест је испеглао те неке несавршености, и испоставило се да је родослов оквирно тачан. Састављао га је брат мог ђеда Радован са неким (монахом претпостављам) Михајловићем који је био у Острогу, и радили су заједно цијелих 31 годину, и оставио роду у аманет да га чувају и траже даље.
Четврти траг су турски дефтери, без којих се не би могло помаћи са мјеста. Они показују те људе именом и именом оца, и сасвим су мјеродавни. Живо чекам да нађем и новије дефтере из 16ог и 17ог бијека. У случају мог братства, долазак у Подвраће је тек око 1700 године. Гдје су били двјеста година то је велико питање. Хотски Хум или Зета?
Мислим да итекао јесте обраћано пажње јер је законик јасан, и био је строго примјењен у прелазу из Дукађина у Зету.
6. О јереси латинској: И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
7. О јереси латинској: И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство-