Zato što ova zamena haplogrupe, novom haplogrupe nije problem sam po sebi, već je to verovatno testiranoj osobi problem, a ne roda ili haplogrupe...
Ја мислим да је обрнуто. Од свих седам случајева које сам навео, само у шестом и седмом случају било је нелагоде због резултата теста, у свим другим случајевима или се то унапријед знало или је врло лако обијашњено и прихваћено. Да је тај прелазак хаплогрупе из једног рода у други битан или, како то каже Гоца, проблем сам по себи, ћу покушат доказат. Прије тога само да напоменем да то није случај у мом роду, напротив, имамо и трећу потврду хаплогрупе рода.
Од седам случајева које сам навео, чак у пет случајева нова хаплогрупа долази, не само из другог рода, већ и из другог етноса или конфесије. Ако то гледамо из угла оног чија је хаплогрупа новопридошла, његовог проблем при откривању свога поријекла постаје компликованији. Од седам примјера које сам навео само у два случаја се нарушавају моралне норме, у свим осталим случајевима то су нормални и друштвено прихваћени поступци. Нема ни једног јединог разлога да сумњамо да се то није дешавало и раније. Морамо примијетити да хаплогрупа релативно лако прелази границу између родова и етноса. То се није дешавало често, али се дешавало и увијек ће се дешават. Дакле, ми се овдје бавимо поријеклом појединаца, родова и етноса на основу ДНК тестова и хаплогрупа, потпуно занемарујући чињеницу да су то биолошке карактеристике појединца и да оне не морају бити исте ни за сваког члана неког рода, а тек оне нису исте за сваког члана племена, етноса итд.. Из ових разлога, прелазак хаплогрупе из једног рода у други, тиме и прелазак из једног историјског етноса у други, постаје јако битан и мора се имати на уму приликом одређивања метода истраживања. У супротном праве се кардиналне грешке.