Рекао бих да су они нека сасвим друга (прилично удаљена) подграна. Да је нпр. много ближи онај Македонац са анонимног истраживања.
Покушао сам да направим мапу са припадницима J2b-M205>Y22059 са Балкана. Искључиво ДНК пројекти. Ситуација не би била пуно другачија ни да сам користио податке из анонимних днк студија (појавили би се још Италијани из Равене).
На мапи су: Срби, Хрвати, Бугари, Македонци, Албанци, Грци, Румуни и Секељи.
Када су Срби у питању, рекао бих да се на основу распореда тестираних назиру две веће матице: динарска и јужноморавско-шопска.
"Мали" ТМРЦ (oko 1000 година) за J2b m205 са Балкана, мала разноврсност, неоткривање ни након 10 година неких старијих предачких линија, мене наводи на помисао да је њихов предак (можда неколицина њих) дошла на ове просторе као тзв. Павлићани или посредством њих.
Почетак би био негде на граници данашње Јерменије, Турске и Сирије ( генетска колевка би могли бити Сирија, Либан...).
Прича о Павлићанима почиње у 7. веку наше ере у тадашњој Византији (источном римском царству) у месту Самоста или Самаст (Adryaman, данашња Турска), тада место Комагена (Германикија, Мараш), сиријској провинцији где је 685 рођен витантијски цар Лав III исавријац - велики иконоборац. - оснивач сиријске или исавријанске династије.
За Павлићане се потом везује место Панариа (Галипоље - Дарданели, данашња Турска).Надам се да је то место (сећате се да се негде и у области Кричак помињало неко Галипоље)!!!
Потом место/ град Дивриг-и, раније Tephrike где је био центар павлићанске државе (провинција Сивас, централна Анадолиа, Турска).
Након слома устанка под вођством Томе Словена против Византије крајем 9. века долази до масовних покоља мушкараца, жена и деце. Преживели траже уточиште на Балкану.
Цар Константин V Копринимих их сели у Тракију као граничаре, а 970. цар Јован I Цимискије око 200.000 (?) У Филипопољ (Пловдив) у Тракији.
Део вероватно стиже у данашњу Македонију ( планина Бабуна, Прилеп), Србију (постоји место Павличане, Црна Трава), БиХ, Хрватска.
Неки се на Балкану отворено изјашњавају као Богумили, неки под прогонима скривају свој идентитет и "уливају" се у "влашки сталеж". Ту негде, можда, можемо тражити и Криче који формирају временом некакво племе (помињу се и као Грци). Али и Расјане.
Ово је, уз све могуће и немогуће ограде, неко моје размишљање и објашњење за толику временску рупу. Наши Ј2б м205 су потомци преживелих Павлићана (који, наравно, нису били само ова хаплогрупа) и њихових савезника Сарацена у борбама против Византије (који су се у оно време разликивали од Арапа).
Е, сад остају за разматрање Бугари Павлићани у Банату (сада католици).