Ковачани

[Equinox]

„Стара црногорско-херцеговачка досељеничка струја на Косову“

Област Вучитрнске Шаље захвата јужне огранке Копаоника, североисточно од Косовске Митровице и састоји се од 30 села, од којих су 6 у Мировачком, 3 у Лапском а остала у Вучитрнском срезу.

Међу динарским досељеничким струјама на Косову се по својој бројној јачини нарочито истиче црногорско-херцеговачка струја. За време ширења средњевековне Србије према југу, нарочито у XIV веку било је миграције становништва и из црногорско-херцеговачких предела према Косову, када их је било чак и на југу Македоније .

У становништву разређену Косовско-метохијску област услед тих ратова и услед исељавања Срба због компромитованости у помагању Аустријанцима и у једном и у другом рату, почело се после извесног смирења, досељавати становништво са разних страна. Досељавање је нарочито било јако из западних планинских области, и наших и арбанашких.

Из извештаја аустријског фелдмаршала Ветеранија из 1689. године, пред прву српску сеобу, види се да су услед ратовања била напуштена готово сва села око Трепче, Вучитрна и Приштине. У њој је према мојом испитивањима после те њене опустелости 1689-1690. Почело да продире арбанашко становништво од племена Шаље и српско становништво из црногорске Херцеговине.

Арбанаси су захватили јужни и југоистични део, а Срби западни и северни део области. После великих трвења и борби, које су трајале све до пред крај прошлог века, Арбанаси су успели да протерају готове све Србе. Последњи су се из овог предела, и то из села Ковачице, иселили већ тада у слободну Топлицу, у село Точане. А ти су се становници Ковачице селили и у села косовске равнице, где су могли бити мирнији но по планинском и шумовитом подножју Копаоника, око Трепче. Тих Ковачана, како се зову по тој Ковачици на Копаонику, има сада у десет села косовске равнице (у Јаниној Води, Племетини, Сибовцу, Главотини, Бивољаку, Врници, Бањској, Сливовици, Бабином Мосту и Крушевцу). Сви славе Свете Враче а за старину наводе Црну Гору, Херцеговину а само у једном селу одређеније - Колашин.

Међу расељеним српским становништвом са те јужне копаоничке падине било је свакако досељеника и из других црногорско-херцеговачких предела, то тим пре што таквих досељеника има у Косовској котлини и изван предела Трепче.
Многи од ових досељеника црногорско-херцеговачке струје нису из својих завичаја директно полазили на Косово и у Косовску област већ су у њих долазили из других области на западу у којима су се били настанили. Урошевић закључује да су једни досељеници ове струје избијали у у долину горњег Ибра, одакле су потом у Косовску котлину улазили са севера, а други преко Чакора и других јужних превоја а потом преко преко Метохије и Подриме ишли на Косово .

Досељеници из ове струје по правилу били имућнији људи, који су са собом водили и своје рођаке и пријатеље те да су чак и Мрњавчевићи досељени из Херцеговине.

Урошевић, А. "O Косову : антропогеографскестудије и другисписи", Приштина : Народна и универзитетскабиблиотека "ИвоАндрић"; Приштина : Институтзасрпскукултуру; Гњилане: Књижара "Свети Сава", 2001.

[Equinox]

Попис фамилија од рода Ковачана

У наставку је непотпун попис родова/фамилија које су пребивале и које су исељене из Ковачице, који је састављен на основу објављених извора.

Анђелковићи (Св.Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (Св.Врачи) Доње Точане , Куршумлија. Ковачани. Из Ковачице одсељени у Црквену Водицу (Вучитрн) одакле су се вратили у Доње Точане. Доселили се Коста са синовима Радосавом, Радоњом и Ратком; и Милош са синовима Милојем, Миланом и Видосавом. Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (1 кућа, Св.Врачи) Црквена Водица, Обилић. Називају се „Ковачани“. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу у село Точане (Куршумлија). У Црквену Водицу досељен 1927. године као колониста.

Апостоловићи (1 кућа, Св.Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи (1 кућа) у Слатини код Вучитрна и Танасковићи (1 кућа) у Вучитрну.

Апостоловићи (Св.Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Бановићи (13 кућа, Св.Врачи) Бановићи, Рашка. Ковачани. Дошли из Врачева.

Бановићи (3 куће, Св.Врачи) Рвати, Рашка. Ковачани. Дошли су из села Бановића од рода Бановића у Џепама код Ћирковића (Лепосавић). У Џепе су дошли „из преко Ибра“из предела Врачева. Род су са Бановићима у Шипачини (Рашка).

Бановићи (1 кућа, Св.Врачи) Шипачина, Рашка.  Дошли су из Џепа код Ћирковића (Лепосавић) и род су са Бановићима из Ћирковића (Лепосавић) и Рвата (Рашка).

Бановићи (2 куће, Св.Врачи) Радошићи, Рашка. Ковачани. Доселили се из Врачева у Старој Србији

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Доселили се из Ђуревца (Блаце). Даљим пореклом из Бановића у Џепама у копаоничком сливу Ибра.

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Шарпељ, Рашка. Ковачани. Доселили се из Џепа Бановића(Рашка), призетио се у Обрадовиће

Бановићи (Св. Врачи) Постење Ибарско, Лепосавић. Ковачани. Предак Јово се призетио. Има их три кућа а једна слави Свете Враче.

Бановићи (4 кућа, Св. Врачи) Ћирковиће, Лепосавић. Досељени из Врачева, вероватно дошли из Бановице (Нови Пазар). Своје порекло везују за Кадиће код Лешка.

Величковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Досељени из Лесковчића код Обилића. Досељен је Величко са синовима Ђурђем, Стојком, Богданом и Бојком.

Вучковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Лазар са синовима Љубом, Чедом и још тројицом синова који су погинули у Балканским ратовима.

Вучковићи (Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, Свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом  су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи.

Димитријевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Давид са синовима Илијом и Димитријем.

Ђорђевићи – Остраћани (5 кућа, Св. Врачи) Влајковци, Брус. Ковачани. Овамо се доселио прадед из Остраћа, засеока у копаоничком подручју сливу Ибра. Најдаљу старину знају у Ковачици. Из Влајковаца од Остраћана – Ђорђевића су Ђорђевићи у Брусу 4 куће.

Ђорђевићи – Остраћани (4 куће, Св. Врачи) Брус, Брус. Доселили се из Влајковаца код Бруса 1872. Најдаљу старину знају у Ковачици.

Ђорђевићи (Св.Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи. Преци су им се доселили јако давно, вероватно из околине Пећи у оквиру метохијске струје а старином су из Ковачице. Према предању, била су три брата. Један је остао у Ковачици, други је у околини Лешка и од њега су Кадићи а трећи се одселио у околину Пећи чији су вероватно потомци данашњи Ђорђевићи у Доњем Јарињу.

Живићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Родоначелник Жива остао у Ковачици а досељен му је син Благоје.

Илићи (5 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Један су род са Илићима (Радовановићима) у Доњем Точану.

Илићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Надимак „Радовановићи“. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа исељено у Куршумлији.

Јаргићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Јаргићи (1 кућа, Св. Врачи) Србица, Србица. Пореклом из Вучитрна.

Јаргићи (Св. Врачи) Трепча, Косовска Митровица. Ковачани. Називају се „Ћамиловићи“. Трговачки род који се из Трепче иселио у Вучитрн након Сеобе.

Јовичићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Ковачани. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

[Equinox]

Кадићи (10 кућа, Св. Врачи) Лешак, Лепосавић. Ковачани. Досељени крајем 17. или срединм 18. века из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи а најдаљом старином из племена Куча. Имају предање да су у Ковачици живела три брата Вилимоновића. Један брат је остао у Ковачици, други се одсели у околину Пећи а трећи дође у Лешак и настани се на месту које се по досељенику „Ковачану“ назва Ковачевац.

Кекерези (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бивољак, Вучитрн. Ковачани. У Бивољаку су дошли из Ковачице 1830. године. Даљим пореклом су из Црне Горе.

Ковачани (1 кућа, Св. Врачи) Врница, Вучитрн. У село Врницу су прешли из Сливовице 1908. године.

Ковачани (11 кућа, Св. Врачи) Главотина, Вучитрн. Ковачани. У село Главотину су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Племетина, Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1840. године.

Ковачани (9 кућа, Св. Врачи) Сибовац, Приштина. Ковачица. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. Године. Даља старина им је у Црној Гори.

Ковачани (6 кућа, Св. Врачи) Јанина Вода (Црквена Вода), Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. године. Купили земљу од Арбанаса Рустема. Даљом старином из Црне Горе.

Ковачани (2 куће, Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Ковачани.  Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) почетком 19. века.

Костићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.

Кузмановићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Огњан са синовима Светозаром и Николом.

Лазићи (7 кућа, Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.
Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Лештани(1 кућа, Св. Врачи) Пискање, Рашка. Ковачани. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискању, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Лештани (1 кућа, Св. Врачи) Семетеш, Рашка. Ковачани. Дошли из Горњих Казновића (Рашка).

Лукићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселили се Милић са синовима Радивојем, Костом и Милисавом; и Совроније са синовима Станиславом, Божидаром и Војиславом.

[Equinox]

Мијаиловићи - Жиже(4 куће, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Доселили су се у Бозољин (Брус) код Блажева из Жигоља (Лешак). Избегли су у Карађорђево време у Лепенац. Даљим су пореклом из Жигоља (Лешак), отуд им надимак Жиже. У Жигоље су дошли из Сливовице на Косову док су старином из Ковачице – Ковачани.

Мијаиловићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Миливоје са сином Мијаилом из Ковачице.

Миладиновићи (Св. Врачи) Мешево, Крушевац. Ковачани.

Милановићи (2 куће, Св. Врачи) Марковиће, Куршумлија. Ковачани. Дошли из Ковачице после рата 1877-78. године.

Миленковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.

Милићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи) Досељен Миле са сином Миљком  из Ковачице.

Милићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину

Милићи (Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Милованкићи (5 кућа, Св. Врачи) Батоте, Брус. Дошли из Ковачице одмах после рата 1877-78[20].

Милутиновићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Мићолци (5 кућа, Св. Врачи)Сливовица, Вучитрн.Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“ или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Николићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Радоња са синовима Никићијем и Јанићијем. Од Никићијевог сина Драгића су Стевановићи у селу Брежане (Блаце) а од Јанићија су Миладиновићи у Мешеву код Крушевца.

Нинићи (12 кућа, Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Дошли средином 19 века из предела Врачева (Лепосавић). Не знају порекло ни време досељења. Старији досељеници. Неки говоре да су прво дошли у неко село преко Ибра око Врачева а онда у Јариње. Рођакају се са Кадићима из Лешка али не знају зашто.

Пантићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Пантићи (3 куће,Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Пантићи или Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. У селу Бањској код Вучитрна су Пантићи или Ковачани 4 куће. Овде су прешли из Сливовице и од Пантића око 1905.године.

Перићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Петровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.  Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

[Equinox]

Радисављевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Гаја са сином Миладином из Ковачице.

Радовановићи(Св. Врачи)Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Радовановићи (Св. Врачи)Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа је  исељено у Куршумлију.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи, Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен Раде са синовима Милошем, Цветком и Милуном из Ковачице.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Други род Радовића од Ковачана у Доњем Точану. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Досељен Раде са синовима Милојем, Стеваном и Ђоком  из Ковачице.

Радојковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселио се Антоније са синовима Јеротијем и Дикомиром из Ковачице.

Радоњићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Радисав досељен са синовима Грујом, Јовом, Савом, Цветком и Ђуром, чији се син Младен одселио на Косово.

Савићи( 3 куће,Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Урошевић је забележио Ковачане на Косову у селу Бабином Мосту.

Станковићи (Св. Врачи) Перане, Подујево. Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Стевановићи (Св. Врачи) Брежане, Блаце. Ковачани.

Стевићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Танасковићи (1 кућа,Св. Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи 1 кућа у Слатини код Вучитрна и Танасковићи 1 кућа у Вучитрну.

Танасковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Танасковићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Тодоровићи(Св. Врачи) Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Тодоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Тодор са синовима Милутином, Фићенијем и Аксентијем из Ковачице.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Доње Кориље, Звечан. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Београд, Београд. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Ћамиловићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ћамиловићи (1 кућа, Св. Врачи ) Недаковац, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Филимоновићи (8 кућа, Св. Врачи) Доња Јошаница, Блаце. Ковачани. Досељени у Топлицу из Лешка од рода Кадић-Филимоновић након Берлинског Конгреса.

Филиповићи (Св. Врачи) Перане, Подујево.Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Филиповићи - Нићифоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Филип са синовима Радојицом. Крстом, Миленком, Ристом, Јосијем, Радославом, који је одсељен у Богујевац(Куршумлија)и Божом, који је одсељен у Стопању (Трстеник).

Шљери (9 кућа, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Досељени из Ковачице у Копаоничкој Шаљи. Једно са њима су Мијаиловићи: (Жиже или Лазићи), Миловановићи и Јовановићи у Бозољину и у топличким селима Праворађи, Влахињи, Гргуру и Барбатовцу.

Шљери (2 куће, Св. Врачи) Ковизле, Брус. Досељени из Ковачице у Копаоничкој Шаљи. Једно са њима су Мијаиловићи: (Жиже или Лазићи), Миловановићи и Јовановићи у Бозољину и у топличким селима Праворађи, Влахињи, Гргуру и Барбатовцу.

[Equinox]

Извори:

Татомир Вукановић“Дреница – Друга српска Света гора“, Музеј у Приштини и Народна универзитетска библиотека у Приштини, 1998.

Радомир М. Илић: „Ибар: Антропогеографска проучавања“, Српска краљевска академија: Српски етнографски зборник, књига 6,
Београд 1905.

Ђурђе Миленковић, Доње Точане - Становништво, преци и потомци (друго допуњено издање), Призард - Београд, 2002.

Благоје Павловић, Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, Институт за српску културу Приштина,Лепосавић, 2003.

Радослав Љ. Павловић „Копаоник: Антропогеографска проучавања“,необјављени рукопис, Етнографска збирка у Архиву Српске академије Наука и Уметности, Београд

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом “Свети Врачи“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-26)

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом „Ковачани“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-27)

Атанасије Урошевић, Косово, Српски етнографски зборник, књига LXXVIIIНасеља и порекло становништва, књ. 39, Београд1964.

[Милош]

Свака част! Видим неке породице које себе држе за старинике од пре Сеобе, попут Ћамиловића... Уколико није било прибраћивања, види се да су се Ковачани поприлично размножили... С друге стране постоје породице са славом Св. Врачи у долини Ибра, којима је магловито предање, а везивање за Ковачане је новијег датума; па тако имамо Ракиће, Недељковиће, Милентијевиће из Грабовца, Раковиће из Житковца, као и Савиће и Радосављевиће из Борчана, који су један род са Лекановићима, Волићима, Кузићима и Јањићима из суседног Брзанца на Копаонику. Себе држе за старинике. Све у свему Ковачани су један веома битан род, био он хомогеног генетског матријала или не.

[Equinox]

Свака част! Видим неке породице које себе држе за старинике од пре Сеобе, попут Ћамиловића... Уколико није било прибраћивања, види се да су се Ковачани поприлично размножили... С друге стране постоје породице са славом Св. Врачи у долини Ибра, којима је магловито предање, а везивање за Ковачане је новијег датума; па тако имамо Ракиће, Недељковиће, Милентијевиће из Грабовца, Раковиће из Житковца, као и Савиће и Радосављевиће из Борчана, који су један род са Лекановићима, Волићима, Кузићима и Јањићима из суседног Брзанца на Копаонику. Себе држе за старинике. Све у свему Ковачани су један веома битан род, био он хомогеног генетског матријала или не.

Izvinjavam se na latinici!

Na žalost, Miloše, istorijski i drustveni okviri u kojima je Kovačica naseljena,kako su rod ili rodovi koji su je naseljavali evoluirali a zatim se iselili je jos uvek jedna velika nepoznanica zbog odsustva pisanih tragova na našim prostorima.

Uz dužno postovanje prema Atanasiju Urosevicu i njegovom kapitalnom radu na ispitivanju i prikupljanju gradje o poreklu i kretanju stanovnistva na Kosovu, zakljucke koje iznosi na osnovu usmenih predanja prihvatam sa zadrškom i kao pretpostavke jer se na žalost, u odsustvu druge gradja, ne mogu potvrditi.

Jedine validne informacije koje su dostupne a koje mogu negde ukazati na period naseljavanja Kovacice stanovništvom koje nazivamo Kovacanima su Opsirni katastarski popis Oblasti Brankovića iz 1455. godine i naučni radovi koji čiji je predmet bio razvoj srednjevekovnog rudarstva na Kosovu i Metohiji.

U popisu Oblasti Brankovića je navedeno selo Kovačica koje je bilo opustelo sto logično implicira da su preci stanovnistva Kovacice iz kasnog srednjeg veka doseljeni nakon 1455.godine.

Mislim da je sasvim uputno pretpostaviti da je taj migratorni talas koji je doveo pretke Kovačana u oblast Trepče, u kome je rudarstvo zamrlo tek krajem 16. veka bio potaknut ekonomskim prilikama s obzirom da su istraživanja starog rudarstva na Kopaoniku ukazala da je Kovačica bila u sastavu rudarskog kompleksa Trepče. Isto tako, ako se prati kretanje tog, uslovno rečeno, prvog migratornog talasa, posle Austrijsko-turskih ratova, evidentno je da su se Kovacani kretali i nastanjivali na staništima u blizini rudarskih i trgovačkih centara ( Borčane-Brzance; Lešak-Ostraće-Belo Brdo; Kriva Reka-Kovači; Raška).

I ova teza je na nivou pretpostavke o kontinuitetu starog rudarstva na prostorima Kopaonika iako je evidentno prema pomenutom popisu da je došlo do diskontinuiteta stanovnistva.

Ono sto meni indikuje bolji društveno-ekonomski status Kovancana, koji bi mogao da se poveze sa učešćem u privredi tog kraja jeste činjenica da su u nekoliko slučajeva, familije ili rodovi koji su se iseljavali, kupovali zemlju u novim sredinama. Takav slučaj je zabeležio Urosevic kod nekih Kovačana koji su se spustili u kosovsku kotlinu a prvo stanište Kadića-Filimonovića u Lešku, uzvišica ili brdo Kovačevac, zauzima centralno mesto u selu.

Dugo sam pokušao da utvrdim jedan koliko toliko pouzdan indikator posredstvom koga bi moglo poreklo Kovačana da se istražuje i jedini kriterijum koji svi Kovacani i njihovi potomci ispunjavaju jeste krsna slava jer mi se čini da je to jedina stabilna konstanta koja se nije menjala kroz istoriju. Ovo se negde i poklapa sa razmišljanjima Radoslava Pavlovića, koji je u svojim istraživanjima nedvosmisleno povezao Kovačane sa krsnom slavom Sv. Vračeva. Dalje, s obzirom da je dobar fokus njegovog rada bio usmeren na istrazivanje specifičnih etnickih grupa koje su se bavile rudarstvom, smatram da ga je smrt na žalost sprečila da pored Kuliza, opise drugu grupu stanovnistva koja je imala znacajnu ulogu u srpskom rudarstvu - Kovačane - Svetovračane.

Dugogodišnja analiza stanovnistva koje na našim prostorima slavi sv. Vrače mi je ukazala na nekoliko lokacija koje bi potencijalno, zbog velike koncentracije rodova čija je ovo krsna slava, mogle da budu prvobitna staništa predaka Kovačana. To su oblasti srednjevekovnog Pilota i južne Zete, prevashodno oko grada Kupelnika, zatim Velji Zalaz u Njegušima, u Katunskoj Nahiji i Paštrovići. Postoji i izvesna verovatnoća da su u srednjem veku Sv. Vrači kao krsna slava bili značajnije prisutni i na potezu od Ravnog do Čapljine, gde i dalje neki stari hercegovacki rodovi, koji se smatraju starosedeocima, slave tu slavu (poput Misita). Ova oblast je kroz čitav srednji vek trpela intenzivne drustvene i verske pritiske koji su uzrokovali konstantno iseljavanje pravoslavnog stanovnistva zbog cega su do danas samo ostali tragovi istog u tom podrucju.

Bilo bi interesantno uporediti genetski materijal rodova koji slave ovu krsnu slavu na pomenutim lokacijama (ili njihovih potomaka) i uporediti sa istim kod Kovačana. Pretpostavljam da bi došlo do manjeg ili većeg podudaranja.

[Equinox]

У циљу утврђивања да ли Ковачани представљају генетски хомоген род или скупину збратимљених генетски разнородних родова, позивам потомке Ковачана и то нарочито Кадића из Лешка и Ковачана из Доњег Точана да ми се јаве како бисмо организовали генетско испитивање ради међусобног поређења маркера.

[Синиша Јерковић]

Прекопираћу неке од ранијих порука са резултатима тестираних Ковачана.

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Управо ми је Филимоновић јавио да је добио позитивне резултате на А1221. То је колико знам први потврђен резултат на ову подграну код нас на Пројекту.

На ФТДНА Пројекту овој грани припада 6 тестираних: два Бугарина, један тестирани са подручја Албаније, један са подручја Молдавије, један Летонац и један Украјинац.

На Y-Fullu старост гране је процјењена на 1650 година, значи непосредно пред почетак словенских сеоба.

[Синиша Јерковић]

Филиповић, св. Врачи,  Доње Точане, Куршумлија, Србија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, по свој прилици грани Z17855>A1221. Треабо би припадату истом роду Ковачана као и Филимоновић. Имају додуше маркера разлике, али и неких идентичних блокова, па бих рекао ипак да се аради о истом роду. Исцрпан и занимљив текст о Филиповићима, послао ми је Еквинокс, па га објављујем овдје, а објавићу га и на теми о Ковачанима.

"Филиповић, Св.Врачи, Доње Точане, Куршумлија/Топлица/СРБ

Припада роду Ковачана који су у село Доње Точане досељени из Ковачице (Косовска Митровица) после Берлинског Конгреса.Тестирани потиче од ужег братства Филиповића (Нићифоровића) и броји следећа колена: Филип – Крста – Добривоје – Мирослав – Љубинко – Горан.

О Ковачанима насељеним у селу Доње Точане, Ђурђе Миленковић, аутор монографије „Доње Точане – становништво – преци и потомци (родослови) наводи следеће податке:

Највећи број досељеника у Точане после ослобођења Топлице су из села Ковачице из косовског дела копаоничког подручја. Према Атанасију Урошевићу, Срби су Ковачицу населили 1710. Године, досељавањем из Колашина – Црне Горе односно, из његове околине.
Ковачица се налази на југозападном делу Копаоника, близу Старог Трга, на надморској висини између 1264 м.н.в (Весековце) и 1883 м.н.в (врх Барељ изнад Бајгоре). Село је окружено високим планинским масивима а мештани су се бавили сточарством.

У предео Трепче, по његовој запустелости (1689/1690) почело је да продире албанско становништво из Скадарске Малесије, из племена Шаље, и  српско становништво из Херцеговине и Црне Горе. Арбанаси су захватили јужни и југоисточни обод а Срби западни и северни део области. Насељени из Скарадске Малесије који су населили села Бајгора, Сељанци, Бољетин, Жажа и Ковачица су из браства Пец, које припрада фису Шаља.

После великих трвења и борби, Арбанаси су успели да протерају те Србе готово све. Последњи исељеници у топличко село Точане били су из села Ковачица.

По присећању старијих Точанаца, у старој постојбини је била развијена „хајдучија“ и по неки Ковачанин би за једну ноћ дотеривао „буљуке“ оваца и говеда које је отимао из суседних села. Пошто им се враћало истом мером, сопствену стоку су чували најодважније, обавезно са пушком у рукама. Иако су важили за одважне и храбре, Ковачани су трпели „зулум“ од арнаутског становништва, посебно оних из суседног села Бајгоре. Због њих су на крају и напустили Ковачицу, у коју су се одмах уселили ови из Бајгоре.
Ковачани (тако се називају у недостаку правих корена) су живели у Ковачици око 90-169 гдоина, зависи како која грана. Досељавањем у Доње Точане, његови становници нису задржали старо презиме већ су она давана према првом досељеном претку, слично као и у старом крају.

Сви Ковачани славе Св. Враче. Међутим, због крви и других разлога, често су крсне славе мењане, тако да овај путоказ не може бити поуздан. Ердељановић помиње Св. Враче као крсну славу браће Хрса, Друга и Гача из села Залазе код Цетиња [Његуши]. Сва три брата су живела половином 14 века и имали потомке који су се исељавали по целом простору Југославије.

Досељеници из Ковачице и њихови потомци у Доњем Точану су:
Мијаиловићи, Милићи, Радовићи, Милетићи (Анђелковићи и Миленковићи – Милетићи), Филиповићи (Нићифоровићи), Радовићи, Радоњићи, Костићи, Петровићи, Танасковићи, Величковићи, Живићи, Кузмановићи, Николићи, Радојковићи, Лукићи, Лилићи (Радовановићи), Тодоровићи, Радисављевичи, Вучковићи, Антићи и Димитријевићи."

[Equinox]

Захваљујући информацији коју сам добио од Руговца на објављене резултате Филиповића, испратио сам писане трагове о исељеним Пророковићима у Горњој Морачи и наишао на заиста интересантан траг о даљем пореклу Ковачана, који исте потенцијално доводи у везу са стариначким братствима у Вељем Залазу у Његушима.

Ковачани су упамтили и преносили са колена на колено предање (које је забележио и Ђуређе Миленковић) да им је "постојбина" (а ја бих рекао старина) у селу Сврке, у околини Колашина.

У данашњем селу Старче, које је удаљено 1 км од Сврка (које је по реалним појмовима могло да буде засеок села Сврка у 17 и 18 веку, с обзиром да су Сврке по величини веће село од Старча) постоји род Луковаца, „који су се ту настанили, након међубратстбеничког сукоба у Његушима. Од братства Пророковића су, иселили су се после тог ексцеса у Комане а затим Луково крај Никшића, да би се на крају населили у Горњу Морачу на "црковну земљу".(Р. Раосављевић; Караџиж и Шибалић)

Контактирао сам једног од најстаријих Луковаца у Старчу, који на жалост нема много података а те које се саопштио, се не поклапају са онима које је Раосављевића забележио. Родослов Луковаца у Горњој Морачи, који је забележио Раосављевић, имплицира да су три брата који су се доселили у Старче,рођени у првој половини 18 века, што је знатно раније од сазнања информатора, који каже да су Луковци најмлађе браство у Горњој Морачи, које се ту доселило пре 100 година. Исто тако, верујем да је и раосављевић потенцијално испустион неке претке које је предање Луковаца заборавило.
У контакту са једним Пророковићем из Залаза који живи у Котору сам утврдио да Пропроковићи из Залаза, иако дуго не остварују контакт са Луковицма, имају у предању да су Луковци у Горњој Морачи од њих.

Луковци су једини род који у Горњој Морачи и околним крајевима славе Св. Враче. Настањују село које је вероватно у 17 и 18 веку било део села Сврке (или су Сврке биле део Старча), које Ковачани памте као своју постојбину. Мислим да је траг конзистентан и одржив, бар са аспекта предања и географије иако се врененске одреднице информатора не поклапају. Верујем да би тестирање Луковаца и/или Пророковића из Залаза дефинитивно потврдило или оповргло претпоставку о вези Ковачана и старих Залажана.

[Дробњак]

Код Лубурића стоји да су Луковци у село Старче дошли са Лукова (Никшић) око 1780, а да им је најдаља старина од Пророковића. Почетком 20. века једна кућа се населила у Ускоке, у Сировац, а једна у Дробњак, на Мљетичак. Имах једну баба-стрину која је била из те фамилије са Мљетичка.

[vojinenad]

Колико ме памћење служи, мислим да се Старче помиње још у неким турским дефтерима из 15. и 16. в. У сваком случају ради се о старом насељу у које се најпре доселио поп Соа Томић чија је кућа некада била на месту где се данас налази ман. Морача, и коме су Немањићи као замену за то имање дали да се насели у Горњој Морачи, тако да је оно постојало још у то време када се градио манастир. Доста касније су се двојица браће, Драшко и Рашко Љешњани, доселили са Лијешња у Старче, и Драшко се оженио одивом Томића, а Рашко се спустио у зимовник крај саме реке Мораче где је зимовао са стоком. Од њега су се развила Љешанска братства у селу Рашко (Ћетковићи, Кљајићи, Рашчани, Симовићи), док су од Драшка Љешанска братства у селу Старче (Марковићи, Мујовићи, Павловићи, Стојановићи).
Мислим да су од давнина Сврке и Старче били два одвојена села, а претпостављам да је лоше упамћено предање разлог због чега се та два села бркају у предању Луковаца.

[vojinenad]

Или су можда Луковци у неком периоду из ко зна ког разлога прешли из Сврка у Старче?

[Equinox]

Код Лубурића стоји да су Луковци у село Старче дошли са Лукова (Никшић) око 1780, а да им је најдаља старина од Пророковића. Почетком 20. века једна кућа се населила у Ускоке, у Сировац, а једна у Дробњак, на Мљетичак. Имах једну баба-стрину која је била из те фамилије са Мљетичка.

Раосављевић преноси да су у Старче из Лукова досељени Лазар, Милија и Милутин. Док за Лазара и Милутина само набраја имена наредна два колена (оних чији су потомци остали да живе у Старчу), највећу пажњу посвећује Милијиним потомцима који се се иселили у Сировац а по којима може приближно да се датира када је један од тројице досељеника у Старче, могао бити рођен.  Милијини броје следеће пасове:  Јово – Мирко – Мијаило – Илија – Милија.

Мирко је 1916. погинуо на Мојковцу у 73. години, те би он требало да је рођен 1843. године.  Ако оријентационо узмемо да 25 година за једно колено, онда би Мијаило био рођен око 1818, Илија око 1793 а Милија нешто мало пре 1770. што се уклапа у Лубурићев податак и то само на основу Милијине гране, која се иселила у Сировац. За друге две немамо никаквих писаних трагова.

Раосављевић бележи да „ из села Старча, Мијајло са сином Миланом пређе у Сировац, гдје му се роде синови Келе и Мирко“ што би значило да су се ипак у Сировац иселили бар пола века раније с обзиром да се Мирко родио 1843. године у Сировцу.

Мени је генерално датирање проблематично са породичним предањима, које не може бити документовано.

Још један пример таквог случаја је оно што сам чуо пре неки дан од поменутог Пророковића из Котора, који ми је рекао да межу последнњим генерацијам постоји предање по коме се Поп Јово Пророковић (1731-1796), иначе отац Иване (мајке П.П. II. Његоша) и Лазара Пророковића, доселио из Невесиња у Залазе, што не само да је у супротности са Ердељановићем, који тврди да су Пророковићи грана Гаћовића односном, старих Залажана, већ се временски не уклапа са причом о одвајању Луковаца од њих, јер су се Луковци одвојили пре или за живота Попа Јова, кога млажи Пророковићи држе за родоначелника залашких Пророковића.

Зато сам и рекао, мислим да је доста пасова испуштено у родословљу и да исто тако, датирање не може бити потпуно поуздано за Луковце јер немамо информације за друге две гране, поред Милијине.

[Equinox]

Или су можда Луковци у неком периоду из ко зна ког разлога прешли из Сврка у Старче?

Хвала ти, Војиненаде!

Многи би ми значило када бих успео доћи то тих дефтера!
Село Сврке код Колашина је упамћено код Ковачана као станиште са кога су се иселили и населили у Ковачици негде после 1690. године. Ђурђе Миленковић наводи 1710. годину.

Поред назива села Сврке, Ковачани и све фамилије које су касније од њих постали деобом, славе Св. Враче. Луковцу су једини род у Горњој Морачи који слави исту славу и један од ретких у Црној Гори иначе.

С обзриом на чињеницу да данас немамо материјалне изворе (или их још нисмо открили) за било какву верификацију односа ова два села у 17 и 18 веку, могућим променама у атару једног села у односу на друго, као ни могућност провере када су се тачно Луковци населили у Горњу Морачу, да ли су се прво наслелили у Сврке па прешли у Старче, или се једна грана непосредно по досељењу у Старче одвојила и основала домаћинство у Свркама, на удаљености од 1 км од остатка братства, а затим одатле иселила на Копаоник, мислим да је једини алтернативни начин утврђивања или оповргавања везе Ковачана и Луковаца тестирање једног Луковца из Горње Мораче или Пророковића из Залаза и поређењем хаплотипова са онима од Ковачана.

Да ли се слажете? Познајете ли неког од њих који би био заинтересован за бесплатно тестирање?

[Equinox]

Након тестирања више родова који су забележени у литератури као Ковачани као и једног припадника рода Капетановића, који поред Пророковића чине братство Гачовића из Вељих Залаза, може се прелиминарно закључити да:

1. Родови који су забележени у литератури као Ковачани или имају породично предање које их везује за Ковачицу у неком историјском раздобљу, нису у сродству са Гачовићима из Вељих Залаза ( Капетановић, Св. Врачи, Котор/Вељи Залази, I2-PH908).

2. Међу тестираним Ковачанима се за сада уочавају четири различита рода:

(1) Филимоновићи, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228, Z17855 +, A1221 +). Тестирана су двојица.

(2) Кадићи, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223). Тестирана су двојица.

(3) Ковачани - Точанци:
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228);
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228, A1221-);
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Тестиран је по један припадник из сваке фамилије.

(4) Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (12-PH908). Тестиран је један.

Један Филимоновић и Стевановић су тестирани на 37 маркера и А1221. Упркос малој разлици на маркерима (4/37), Филимоновић је тестиран позитивно на Z17855 и А1221 док је Стевановић до сада тестиран негативно само на А1221. Резултати I2 - P37 SNP Pac ће даље утврдити којој СТЅ10228 подграни припадају Ковачани-Точанци.

Негативан резултат Стевановића на А1221 је довео до раздвајања Филимоновића од Ковачана - Точанаца у табели Српског ДНК пројекта.

С обзиром да Стевановић има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера са Филиповићем и један до два разлике на 18 упоредивих маркера у односу на Анђелковића и Тодоровића, у овом тренутку је оправдано претпоставити да су ове четири фамилије у ближем и даљем сродству, да су све А1221- и да нису у сродству са Филимоновићима, код којих оба тестирана имају потпуно поклапање на 23 упоредива маркера и који су А1221+.

Поред наведених, иако нигде нису директно доведени у везу са Ковачанима и Ковачицом, Проловићи (R1a) из Горње Бреснице, Прокупље су тестирани како би се утврдило да ли постоји генетска веза са Филимоновићима и то из разлога недовољно јасних друштвених односа и везе између ова два рода који датирају уназад више стотина година, заједничке славе, претходног станишта Проловића (село Сливовица, Вучитрн) које је забележено као једно од насеља у које су се Ковачани кроз дужи временски период исељавали, као и насељавање у село Остраће, суседног села Лешку, у истом историјском периоду као и Филимоновићи - Кадићи.

Поред ДНК тестирања, увидом у делимично сачуван/преведен попис Вучитрнског санџака (Selami Pulaha: Popullsia Shqiptare e Kosovës gjatë shek. XV - XVI) може се недвосмислено утврдити да је бар један од горе тестираних родова "старијих Ковачана" (Кадићи) живео у реону рударског комплекса Трепче у 16. веку. Андрија и Петар Кадић су пописани у махали Трепче под називом "Trebz". С обзиром да је попис датиран у периоду када је средњевековно рударство на Копаонику било и даље активно, као и хаплогрупу Кадића из Лешка која се често асоцира уз средњевековне рударе Сасе, логично је претпоставити да је долазак и боравак Кадића у Ковачици, био везан за рударску делатност. Самим тим се потврђује теза о економској условљености насељавања Ковачице и делатности "старијих Ковачана" који су из Ковачице исељени у време или непосредно након Аустријско-турских ратова. У ову групу неспорно спадају Кадићи, Филимоновићи, Јаргићи, Ћамиловићи и Кекерези, који су забележени као старији исељеници из Ковачице.

С обзиром да је долазак "млађих Ковачана", на првом месту, Ковачана - Точанаца, временски коинцидирао са обнављањем рудника Нови Безистан у Трепчи, сасвим је изгледно да је узрок досељења њихових предака у Ковачицу такође био економске природе, што ће истраживање у наредном периоду ближе појаснити.

Иако је статистички узорак малобројан, тренутна генетичка структура "Ковачана" изгледа овако:

(1) I2 Dinaric North:                    6 (67%)
CTS10288; Z17855+ A1221+:      2 (22%)
CTS10288; A1221 -:                    4 (44%)
(2) I2-Dinaric South:                   1 (11%)
(3) I2 M223:                               2 (22%)
Укупно:                                      9 (100%)

[Небојша]

Свака част за анализу, Equinox. Притом је све употпуњено днк резултатима. Одличан посао. Нешто слично раде Аврамијевштаци, Пјешивци, Пивљани и Озринићи. Истина, не са тако детаљном етнолошком анализом, мада и нису тако компликовани као "Ковачани".

[Милош]

Oдличнo!

Штo ce тичe Kaдићa, њиxoвo пpeзимe мoжe дa aлудиpa нa "кaдиjу"- цapиникa у Tpeпчи, o чeму пишe Mиxaилo Динић. Ta je улoгa билa нaмeњeнa Дубpoвчaнимa. Moгућe дa cу ce пpeци Kaдићa кao мoгући Cacи-кaтoлици paнo утoпили у бpojну дубpoвaчку кoлoниjу. И дaнac пocтoje пoтoмци тиx кaтoликa, чиje je пpeзимe oпcтaлo дo дaнac: Гуcнићи, Кoлићи...

Taкoђe миcлим дa тpeбa тeму пpeбaцити у "Poдoви и њиxoвe xaплoгpупe".

[Equinox]

Свака част за анализу, Equinox. Притом је све употпуњено днк резултатима. Одличан посао. Нешто слично раде Аврамијевштаци, Пјешивци, Пивљани и Озринићи. Истина, не са тако детаљном етнолошком анализом, мада и нису тако компликовани као "Ковачани".

Хвала, Небојша. Мислим да је реконструкција порекла и услова живота и миграција један важан подухват не само са аспекта изучавања порекла појединих родова већ са аспекта реконструкције средњевековног друштва у Србији.

Чињенице до којих се дошло тестирањем горе поменутих потврђује управо тезу коју мој познаник, да не кажем, пријатељ, наш еминентни историчар, Срђан Катић већ дуго тврди - да су наши средњевековни градови и насеља били веома развијени привредни и културни центри у којима су Срби били веома  активни и истакнути, да не кажем главни носиоци привредних и друштвених активности. Османски извори то потврђују и у много чему приказују Србе и њихову улогу у привреди много боље него што је то чинила наша традиционална историографија.

Што се самих Ковачана тиче, предстоји још много истраживања како би се реконструисао живот заједнице, који је, чини ми се да је сада већ сасвим извесно, био детерминисан рударском делатношћу и као такав, привлачио је миграције из различитих крајева. Оно што мени тренутно окупира пажњу јесте крсна слава, која је заједничка свим родовима који су у Ковачици обитавали у различитим периодима средњег века. Мислим да је морао да постоји својеврсан "култ" Светих Врачева, који је могао због симболике "врачева-лекара" да буде везан за ризике које су рударски и ковачки послови собом носили. Ово је просто претпоставка, без неке утемељености јер у Ковачици на жалост, нема остатака старих црквишта а нарочито неких споменика и знамења која би посведочила о постојању таквог "култа".

Даље, према налази ДНК тестирања које сам образложио, назиру се бар три правца из којих су се насељеници досељавали, са запада (I2-PH908), севера - североистока ( I2-М223) и југа (I2a DN).

[Equinox]

Oдличнo!

Штo ce тичe Kaдићa, њиxoвo пpeзимe мoжe дa aлудиpa нa "кaдиjу"- цapиникa у Tpeпчи, o чeму пишe Mиxaилo Динић. Ta je улoгa билa нaмeњeнa Дубpoвчaнимa. Moгућe дa cу ce пpeци Kaдићa кao мoгући Cacи-кaтoлици paнo утoпили у бpojну дубpoвaчку кoлoниjу. И дaнac пocтoje пoтoмци тиx кaтoликa, чиje je пpeзимe oпcтaлo дo дaнac: Гуcнићи, Кoлићи...

Taкoђe миcлим дa тpeбa тeму пpeбaцити у "Poдoви и њиxoвe xaплoгpупe".

Хвала, Милоше! Слажем се са претпоставкама и надам се да ће нам у наредном периоду бити доступнија изворна грађа попут Османских пописа, која ће разјаснити многе дилеме.
Сама чињеница да се Кадићи већ у 16. веку помињу са презименом, које је било својствено Дубровчанима и досељеним становницима говори у прилог томе јер је у том периоду српско становништво пописивано са патронимицима.

[Equinox]

У вишесатном разговору са једним од старијих Ћамиловића, који су се иселили из Вучитрна после Другог светског рата, мој саговорник је случајно навео предање о величини Вучитрна у средњем веку и куги која је у том граду завладала, и онда су коцкице почеле полако да се уклапају...

Ћамиловићи су у нашој историјској грађи забележени као познати трговачки род из Трепче, који се у Вучитрн рано спустио из Ковачице. Међутим, оно што је у грађи изостављено/ пропуштено јесте разлог због кога би се познати и уважени трговачки род, који је уживао привилегије, повукао из Трепче у село у непосредном окружењу, на надморској висини од 1000-1200 метара, чији се услови не могу ни приближно поредити са онима у претходном станишту.
 
Кадићи, који су такође пописани у махали Trepz, која припада Трепчи, у периоду 1566-1574) су такође у литературу наведени као Ковачани односно, становници Ковачице.

А. Урошевић је позивајући се на путопис Е. Челебије, у чланку о Вучитрну, забележио да је након успона у развоју, Вучитрн доживео прекретницу у периоду Кандијској рата, када је почео да опада. Почетком средине 17.века је Вучитрн, по њему, имао око 2000 кућа, да би након неколико деценија у Вучутрну било затворено око 150 господских конака.

Грађа о привредним и демографским приликама у Трепчи ми за исти периоду није позната, тако да бих замолио наше уважене чланове који имају сазнања о истој, да ме упуте, али верујем да нису могле бити знатно другачије од оних у Вучитрну.

Једна веома битна околност је изостављена у Урошевићевој анализи, за коју верујем да пружа  веома битне информације које би могле да објасне депопулацију у поменутим крајевима у другој половини 17.века а која није везана за Аустријско-турски рата и Сеобу становништва 1690. године.

Наиме, истражујући грађу о избијању Велике епидемије куге у Бечу 1679. године сам наишао на наводе о великом таласу епидемије куге у Османском царству у периоду 1675-1684. године, која је захватила територије у Малој Азији и на Балкану а која се проширила на север и која је захватила Аустрију, Мађарску, Бохемију, Саксоније и наставила даље на север.

Иако још на нивоу спекулације, верујем да је ова епидемија, поред Вучитрна, захватила и Трепчу, и да је узела данак у људству, чиме је ударен последњи ударац рударској делатности у реону Трепче.
Верујем да је Ковачица за део непогођеног становништва послужила као склониште у које су се повукли како би избегли епидемију и да се култ Св. Врача (исцелитеља)  усталио у Ковачици, међу виђеније трепчанске родове који су се у њу повукли под претњом куге.

Како би се другачије протумачио нагли пад и депопулација Вучитрна у периоду од средине 17.века до Аустријско-турског рата и Велике Сеобе становништва?

Дакле, на основу наведеног, верујем да су "Ковачани" заправо родови и фамилије које су проистекле од старих трепчанских родова који су се у време епидемије куге, која је владала на Балкану и захватила ширу област Вучитрна, повукли у Ковачицу како би избегли претњу по егзистенцију. У том контексту се међу тим родовима успоставио култ Св. Врача, исцелитеља, који се до данашњег времена одржао међу потомцима тог становништва и који чини једну од најмаркантнијих карактеристика Ковачана, која је при изучавању порекла родова који су у свом предању сачувала успомену на Ковачицу, као претходном станишту, често наводила на погрешан закључак да су Ковачани један хомоген род.

У овом случају, ДНК тестирање узорка родова који се у литератури наводе као Ковачани је било од пресудног значаја, јер је показало да се не ради о једном хомогеном роду, већ о скупу родова различитог генетског порекла.

Верујем да се у испитивању даљег порекла "Ковачана" може једино приступити индивидуално и тражити претке у некадашњем становништву Трепче. Индиције да су преци Ковачани заправо становници Трепче и непосредне околине из периода 16. века управо дају примери Ћамиловића и Кадића.

Ја ћу у наредном периоду, за оне које то занима, покушати да на српски језик преведем попис хришћанског становништва Вучитрна и Трепче из горе наведеног пописа који је на албански превео и обрадио С. Пулаха.

Замолио бих наше упућеније чланове да ме упуте, ако имају више информација о поменутој епидемији која је захватила Стару Србију у периоду између 1675. и 1684. године.

На крају, једна мала допуна у вези са историјским записима о родовима који су проистекли из Ћамиловића.

Иако постоји род Јаргића, пореклом из Вучитрна, који слави Св. Враче, по казивању Ћамиловића из Вучитрна, они нису исти род нити су у било каквим родбинским односима са Ћамиловићима у последњих 150 до 200 година. Ово наравно, не искључује поменуте Јаргиће из групе Ковачана.

У Ћамиловићима постоји један огранак, који се унутар рода, ради распознавања, популарно називао Јаргићи, по Јаргастију (Јарги) који је живео у другој половини 19. века а чији је потомак мој саговорник.

Исто тако, не постоји посебан род Кекереза. Као и код огранка који су се називали Јаргићи, "кикирези" је надимак за други огранак Ћамиловића, чији је предак био слабијег материјалног стања а имао јако велико потомство па су деца била често гладна те су била пргава као "кикирези" ( у народу се тај назив користио за петлиће).

[Милош]

Дакле, на основу наведеног, верујем да су "Ковачани" заправо родови и фамилије које су проистекле од старих трепчанских родова који су се у време епидемије куге, која је владала на Балкану и захватила ширу област Вучитрна, повукли у Ковачицу како би избегли претњу по егзистенцију.

Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.

[Селаковић]

Све похвале за Еквинокса!

Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?

[Милош]

Све похвале за Еквинокса!

Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?

У пoпиcу Oблacти Бpaнкoвићa из 1455. ce cпoмињe кao Koвaчићи у нaxиjи Лaб, aли кao oпуcтeлo ceлo.

[Equinox]

Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.

Хвала Милоше. Да ми ти и Pavo нисте открили и обезбедили поменути попис, тешко да би уопште дошло до утврђивања временског периода и локације у којима се први пут помињу неки од данашњих Ковачана.

Ковачица је очигледно било село у коме су се вршили неки радови прераде руде али је сама сразмера односно, број родова који своје порекло везују за то село несразмерно велик када се узму у обзир његови потенцијали.
Оно што је такође мени било занимљиво јесте условно речено, "капитал" које су они мени познати Ковачани имали на располагању при даљем расељавању. Урошевић је забележио неке Ковачане, чини ми се Лазиће, који су почеком 19.века сишли у околину Вучитрна и купили земљу од Турчина чифчије. Затим, Ћамиловићи који су наставили да се успешно баве трговином након спуштања у Вучитрн, што указује да су у Ковачици провели једно кратко време јер су успели да задрже или за кратко време обнове трговачке везе по поновном укључивању у привреду. На крају, Кадићи и Филимоновићи, који су вероватно заједно из Ковачице прешли у Лешак и успоставили неку врсте симбиозе, која је несумњиво створена у Ковачице у условима које сам описао. Филимоновићи су или заузели мада ми је већа вероватноћа да су купили имање на централном месту у Лешку, где је била Кула и одржали кметство до исељења у Топлицу а Кадићи су купили велике поседе земље које су у њиховом власништву до данас.

Дакле, у праву си да су Ковачани староседеоци јер сви родови са којима сам разговарао пате од староседелачке односно, стариначке амнезије.

Мислим да даље порекло ових родова треба тражити у старој српској властели Вука Вранковића, као дубровачким и грчким трговцима и Сасима.

[Equinox]

Све похвале за Еквинокса!

Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?

Хвала пуно, Живота!

[Equinox]

Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.

Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.

Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17.  веку била сконцентрисана у Трепчи.

[Voljen od Boga]

Equinox, ово је јако занимлјиво !
Прво да напоменем да ја нисам хисторичар и да немам тај вокабулар али покушат ћу допринијети овом истраживанју јер је моје поријекло такво, и према хисторијским изворима и према генетици.
Према ономе што сам ја начуо од својих предака и према мојем истраживанју "саси" су прво дошли у планинама од Бјеласице до Дурмитора. Кажем "саси" јер је очигледно да се не ради исклјучиво о људима из Саксоније у Њемачкој, већ о врло различитим етносима са подручја Њемачке, Чешке, Пољске, Словачке, Украине па и Француске. Вријеме њиховог доселјаванја је морало бити пуно прије него што их починју помињати хисторијски извори. Врло је вјероватно да их хисторијски извори поминју тек када су успјели да пронађу врло квалитетне руде сребра  на локацији која се звала Брсково према њиховом ранијем мјесту боравка у Њемачкој, у области Аламанија. Рудари из Њемачке су почели населјавати, у исто вријеме, и локације на Карпатима а најпознатије су Трансилванија и Спиш. Тај "надимак" су добили у Угарској ( И Трансилванија (Ердељ) и Спиш  (Сепаш) су тада били у Угарској од славенофоних комшија. Узгледа да су говорили језиком сличним данашнјем чешком и словачком језику са пуно примјеса њемачког, посебно када се радило о ријечима које се користе у рударству и свакодневним флоскулама, поздравима итд. То се види по топонимима гдје су они живјели. Када је Брсково постало надалеко познато почели су долазити "саси" из ових области у Угарској али и становништво које се није бавило рударством из других крајева на сјеверу, бјежећи од Монгола. Проналазак квалитетне руде, близина Котора и Дубровника и повећан број радне снаге, узрокован најездом Монгола, допринио је да Брсково постигне ту славу. Моји преци кажу "сине, наши преци су први колац ударили у Колашину" а то би требало да значи да је Колашин био рураран до нјиховог доласка или да им је то прва локација коју су населили на Балкану. Колашин, очито, долази од ријечи коло што значио пећ за топлјенје руде или за такозвано прженје руде, процес који се обавлјао пеије толјенја а има сврху да се добије што чистија руда. Живјели су привилеговано у Рашкој, правили су населја са кућама у два реда и понекад и црквом. Живјели су у посебним заједницама коју је чинила проширена породица. Нису се бавили само рударством него и производнјем креча, трговином и транспортом робе на деликатним мјестима као што су велике ријеке и сл.. Нису сви живјели на једном мјесту већ су се распоређивали на локацијама која је била близу нјиховој дјелатности. Једни су живјели близу рудокопша (разна Крушева, Руднице, итд.), други близу мјесту кдје су производили угаљ (разна Паљевине, Паља, итд.) затим на мјестима гдје су припремали руду ( разна Пржишта, Медена гувна, Прала, Бирулјци исл.) и на крају у разним трговима тог времена. Били су повезани једни са другима тако да се може, према мојим прецима, видјети да су од Брскова до Дубровника населјавали локације гдје су се могли бавити рударством али су, у исто вријеме, то биле локације битне за транспорт робе, дакле, мјеста гдје се вршио претовар робе. Та мјеста су углавном мјеста гдје се начин транспорта мијенја од конјског на колски начин. Повезани су били и са другим припадницима тог "етноса" па је познато да су ишли чак до Бугарске да би се оженили. У горнјем току Лима су јако оснажили и имали посебну организацију која је практично била "држава у држави". Највеће цркве би требале бити на локацији Ахметмујовићи код Доле, близу Гусиња, Шудикови, Брзави (на локацији Бискуповине) и постоји вјероватноћа да су цркву Светог апостола Петра у Бијелом Полју градили "саси" и которани, касније је била и православна црка а једно вријеме и џамија. Очито да се то није свиђало Њемњићима па је дошло до раскола између тога ко ће имати патронат над овим црквама которани или дубровчани. Ако би то билу дубровчани то би значило да су католици среднјовјековне србије под патронаом Климента Петог. Након тог раскола, о којем постоји усмено преданје, дошло је до формиранја Климента, то јест до формиранја посебног реда у католичанству. Ти бунтовни католици су се населили од Шекулара ка Албанији све до Скадра. Нјима су се придруживали разни бунтовници, најприје против Србије и касније против османлија.

[Voljen od Boga]

Дакле, каравански путеви преко Сеоца и низ Морачу постају несигурни због Климента и Влаха што ове локације чини мање привлачним за ово становништво. Спонтано се шире према Пљевљима све до Рудог и Сребренице, на западу, преко Бихора и Тутина ка Голији, Руднику и Копаоники а преко Ругове за Пећ, Трепчу , Јанјево и даље према Осоговским планинама. То ширење прати ширење средњовјековне Србије. У исто вријеме развија се антагонизам између православаца и католика и тада добијају оно "лукави латини". И ријеч битанга долази од њнјемачког бите=молим и данке=хвала чиме су се поспрдивали њиховом процедуралном понашању а касније је та ријеч добила друго значење. У вријеме успона Србије њихова привилегије се сманјују у појединим подручјима и долази до дјелимичне асимилације у Србе. Ипак, дочекали су османлије и били су силом одвођенји у остале дјелове османског царства да преносе технолошке процесе у рударству. Један добар дио се задржава на Балкану и добијају одређене привилегије и посебан закон за нјих. Као посебан етнос католичке вјеросповјести се поминју све до Пиколоминијевог палјенја Скоплја. Узевши учешће у тим борбама не само да губе привилегије код османлија већ бивају гонјени и починју се крити по мјестима са већом надморском висином и кгдје су имали рођака већ интегрираних у Србе или муслимане као посебног етноса (данас Бошнјаци). Један дио се повукао са ћесаревцима, један дио, разочаран у ћесаровце се одмах исламизирао а један дио иде ка Котору и Дубровнику отуда помисао да они долазе одоздо. Помаци и Горанци имају у свом саставу потомака ових "саса" који су настанјивали данашнју Македонију и Бугарску. Према васојевићком закону видимо да их у тој области има још јер им се пријети "који ковач на Божић не удари чекићем о наковањ да се обестрви". Занимљиво је да су неки до краја 19. вијека остали католици а неке жене су дочекале и 20. вијек јер су жене биле манје склоне конвертиранју.
Мало сам се уморио
Надам се да не требам напоменути да је све ово конструкција према ономе шта ја знам о нјима, права истина ће засигурно још бити далеко.
Поздрав !

[Voljen od Boga]

Да знате да Ковачица има и поред Колашина :
https://mapcarta.com/18786882/Map

[Милош]

Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.

Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17.  веку била сконцентрисана у Трепчи.

Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa,  пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.

Jeднoм cи пocтaвиo cпиcaк тиx poдoвa кojи cлaвe cв. Вpaчe. Mнoгe пoзнajeм личнo, пa нeкa aкциja ce мoжe нaпpaвити.

[Jelic]

Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa,  пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.

Хмм, али зар на простору Копаоника не постоји она група родова са том славом која је досељена из Домановића код Стоца у Херцеговини крајем 17. века?

По Чачку и Лучанима има Домановића са славом Свети Врачи, што је исто јако занимљиво у вези тих родова са Копаоника.

[Милош]

Хмм, али зар на простору Копаоника не постоји она група родова са том славом која је досељена из Домановића код Стоца у Херцеговини крајем 17. века?

По Чачку и Лучанима има Домановића са славом Свети Врачи, што је исто јако занимљиво у вези тих родова са Копаоника.

Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).

[Jelic]

Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).

Аха, ок, сад ми је јасније.

[Equinox]

Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa,  пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.

Jeднoм cи пocтaвиo cпиcaк тиx poдoвa кojи cлaвe cв. Вpaчe. Mнoгe пoзнajeм личнo, пa нeкa aкциja ce мoжe нaпpaвити.

Слажем се да би Св. Врачи могли бити обележје стариначких родова на Копаонику а да је њихов култ резултат специфичних услова у којима су живели у једној гази свог развоја. Мислим да су оне само део тог корпуса староседелаца и да су управо по бројности и слави постали видљиви и препознатљиви. Међутим, има то још родова, о којима смо причали који спадају у старинце по овој дефиницији а који су врло значајни...Имамо Фртуниће, Парлиће и других.

Ја сада тренутно покушавам да дођем до узорка за Ћамиловиће и мислим да ћемо имати колико толики узорак за копаоничко-горњоибарску област са оних тестираних 10 Ковачана, као и другим тестирани а које имамо у бази ( Ђоровић и још по неки). Мислим да би тај узорак требало допунити резултатима још једно десетак виђенијих родова из тог краја у првој инстанци.

Предлог ти је супер и мислим да бисмо могли да предложимо такву акцију, по узору на акцију тестирања 20 Црногораца а која би надопунила списак јужњака и Косоваца.
У сваком случају, мислим да би претходно поменута два рода требало да се нађу на списку.

Да ли је неком познато да је рађено ДНК испитивање становника Дубровника и његовог залеђа или да је бар становништво тог краја обухваћено истим истраживањем? Било би интересантно видети колико рефлектује генетску структуру херцеговачког залеђа као и да ли резултати имају везе са областима Старе Србије.

Фртунићи су врло интересантни, као и Парлићи, које је М. Мандић Студо нашао, међу сељачко становништви у околини Фоче у 15. веку а којих има или је било до скоро у Вичитрну, Скопској Црној Гори и Неродимљу. Та дистрибуција ми некако индикује да је њихово расељавање пратило кретање средњевековне српске властеле, о којој нажалост имамо мало писаних трагова...

[Equinox]

Дакле, каравански путеви преко Сеоца и низ Морачу постају несигурни због Климента и Влаха што ове локације чини мање привлачним за ово становништво. Спонтано се шире према Пљевљима све до Рудог и Сребренице, на западу, преко Бихора и Тутина ка Голији, Руднику и Копаоники а преко Ругове за Пећ, Трепчу , Јанјево и даље према Осоговским планинама. То ширење прати ширење средњовјековне Србије. У исто вријеме развија се антагонизам између православаца и католика и тада добијају оно "лукави латини". И ријеч битанга долази од њнјемачког бите=молим и данке=хвала чиме су се поспрдивали њиховом процедуралном понашању а касније је та ријеч добила друго значење. У вријеме успона Србије њихова привилегије се сманјују у појединим подручјима и долази до дјелимичне асимилације у Србе. Ипак, дочекали су османлије и били су силом одвођенји у остале дјелове османског царства да преносе технолошке процесе у рударству. Један добар дио се задржава на Балкану и добијају одређене привилегије и посебан закон за нјих. Као посебан етнос католичке вјеросповјести се поминју све до Пиколоминијевог палјенја Скоплја. Узевши учешће у тим борбама не само да губе привилегије код османлија већ бивају гонјени и починју се крити по мјестима са већом надморском висином и кгдје су имали рођака већ интегрираних у Србе или муслимане као посебног етноса (данас Бошнјаци). Један дио се повукао са ћесаревцима, један дио, разочаран у ћесаровце се одмах исламизирао а један дио иде ка Котору и Дубровнику отуда помисао да они долазе одоздо. Помаци и Горанци имају у свом саставу потомака ових "саса" који су настанјивали данашнју Македонију и Бугарску. Према васојевићком закону видимо да их у тој области има још јер им се пријети "који ковач на Божић не удари чекићем о наковањ да се обестрви". Занимљиво је да су неки до краја 19. вијека остали католици а неке жене су дочекале и 20. вијек јер су жене биле манје склоне конвертиранју.
Мало сам се уморио
Надам се да не требам напоменути да је све ово конструкција према ономе шта ја знам о нјима, права истина ће засигурно још бити далеко.
Поздрав !

Хвала пуно, Voljen od Boga, на исцрпном и јако информативном тексту. Интересантно је не само са аспекта упознавања околности у којима су се развијали већ и некако даје слику мотива због којих су се асимиловали у домаће становништво. Мислим да рударске и трговачке жупе и области нису ни приближно истражене у мери у којој заслужују и да би нам подробније информације заправо дале много бољу слику колико је становништво које је обитавало у тим центрима били прогресивно у друштвено економском погледу, па и културном.

[Equinox]

Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).

Ја сам мало скептичан по питању Домановића јер је запис о њиховом пореклу проистекао из разговора са теренских испитовања Радослава Павловића а не постоји ни један документовани доказ који би га поткрепио. Ја ћу покушати мало више да дознам о њима у наредном периоду а мислим да Крива Река спада у области које су ослобођене после Првог српског устанка тако да би морали и а де појаве у пописима који су Архиву Србије.
Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?

Мислим да сам у једном од порука од пре неколико месеци поменуо како је код старинаца дошло до „ корупције“ народног сећања и где су се направиле такве конструкције, на основу доступности информација које одударају од реалног стања ствари.
По том принципу, су Кадићи у Лешку, на основи врло малог броја паралела упркос велико броју разлика, успоставили били предање да потичу од Кадића из Бјелопавлића. Сада дефинитивно знамо да не само да нису од Кадића из Бјелопвалића већ и да су као дефинисац род постојали и обитавали у Трепчи бар 200 година пре претпостављеног времена рођења „Кадије“, родоначелника Кадића.
Поред тога, Дедијер је забележио само један православни род у Домановићима, чини ми се Зелениковиће, који славе једну другу крсну славу. Поред тога, има доста потомака „Ковачана“ и „Маринчана“ који су населили Криву Реку и Грабовницу тако да би их ја и даље држао у игри.

[Селаковић]

Еквиноксе, да ли има вести о исходу СНП панела Стевановића?

[ДушанВучко]

Ја сам мало скептичан по питању Домановића јер је запис о њиховом пореклу проистекао из разговора са теренских испитовања Радослава Павловића а не постоји ни један документовани доказ који би га поткрепио. Ја ћу покушати мало више да дознам о њима у наредном периоду а мислим да Крива Река спада у области које су ослобођене после Првог српског устанка тако да би морали и а де појаве у пописима који су Архиву Србије.
Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?

Мислим да сам у једном од порука од пре неколико месеци поменуо како је код старинаца дошло до „ корупције“ народног сећања и где су се направиле такве конструкције, на основу доступности информација које одударају од реалног стања ствари.
По том принципу, су Кадићи у Лешку, на основи врло малог броја паралела упркос велико броју разлика, успоставили били предање да потичу од Кадића из Бјелопавлића. Сада дефинитивно знамо да не само да нису од Кадића из Бјелопвалића већ и да су као дефинисац род постојали и обитавали у Трепчи бар 200 година пре претпостављеног времена рођења „Кадије“, родоначелника Кадића.
Поред тога, Дедијер је забележио само један православни род у Домановићима, чини ми се Зелениковиће, који славе једну другу крсну славу. Поред тога, има доста потомака „Ковачана“ и „Маринчана“ који су населили Криву Реку и Грабовницу тако да би их ја и даље држао у игри.

U neobjavljenom rukopisu Poreklo i rodoslov familije Domanović iz Gornje Jarušice, Milinka Domanovića, Radojevog unuka, koji obuhvata vreme "od prvog doseljenika na ove prostore 1787—2007. godine" čitamo činjenice:
Domanovićevi preci su "iz sela Domanovića iz Hercegovine na sedmom kilometru od Čapljine prema Mostaru". Po popisu iz 1991. godine, ovo selo imalo je 1268 stanovnika.

Od četiri brata Timotijevića, jedan se naselio u Adranima kod Kraljeva, drugi u Studenici kod Čačka, treći u Bošnjanu kod Rače Kragujevačke a četvrti, Vučić Timotijević (1765—1830), u Gornjim Jarušicama. Novo prezime uzeli su po selu porekla i slave Svete Vrače.

[Jelic]

Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?

Има их у више места по Чачку и Лучанима, углавном кажу да су се ту доселили "од Сјенице". Међутим, појам "од Сјенице" често може значити и из крајева попут Прибоја, Нове Вароши, тако да би се то сасвим лепо уклопило у успутну станицу из Херцеговине.

Што се тиче родова из Криве Реке на пројекту има један тестирани из тог места са славом Свети Врачи, припада хаплогрупи I2-PH908.

Дакле, било би занимљиво видети да ли су Домановићи из Чачка и Лучана, родови из Криве Реке и родови по Херцеговини који славе Врачеве међусобно сви повезани по мушкој линији.

[Equinox]

Еквиноксе, да ли има вести о исходу СНП панела Стевановића?

На жалост, још нема, Живота. Мислим да крајњи рок који су дали за слање резултата истиче до краја недеље тако да се надам да ће и та енигма "Точанаца" бити решена!

[Equinox]

Има их у више места по Чачку и Лучанима, углавном кажу да су се ту доселили "од Сјенице". Међутим, појам "од Сјенице" често може значити и из крајева попут Прибоја, Нове Вароши, тако да би се то сасвим лепо уклопило у успутну станицу из Херцеговине.

Што се тиче родова из Криве Реке на пројекту има један тестирани из тог места са славом Свети Врачи, припада хаплогрупи I2-PH908.

Дакле, било би занимљиво видети да ли су Домановићи из Чачка и Лучана, родови из Криве Реке и родови по Херцеговини који славе Врачеве међусобно сви повезани по мушкој линији.

Према мојим испитивањима, Св. Врачи су врло ретка слава у Херцеговини, бар у последњих 150 година и углавном је локализована на Драпиће, Пожарно и Кијев До, дакле јужну Херцеговину. Наишао сам и на један или два рода у околини Чапљине са овом славом, који воде порекло из околине Стоца,  што би могло да индикује да је крај око Стоца у неком ранијем периоду био насељен родовима који су славили ову славу а који су давно исељени да није остао било какав траг о њиховом постојању.

Колико је тај I2-PH908 из Криве Реке близак са било којим до сада тестираним родом, како у Херцеговини тако и шире?

[Jelic]

Према мојим испитивањима, Св. Врачи су врло ретка слава у Херцеговини, бар у последњих 150 година и углавном је локализована на Драпиће, Пожарно и Кијев До, дакле јужну Херцеговину. Наишао сам и на један или два рода у околини Чапљине са овом славом, који воде порекло из околине Стоца,  што би могло да индикује да је крај око Стоца у неком ранијем периоду био насељен родовима који су славили ову славу а који су давно исељени да није остао било какав траг о њиховом постојању.

Колико је тај I2-PH908 из Криве Реке близак са било којим до сада тестираним родом, како у Херцеговини тако и шире?

Има хаплотип близак модалу па је тешко рећи ко му је близак, међутим нетипична за динарик комбинација 11-11 на маркерима 549/533 можда може указивати на везу са једном необјављеном породицом из источне Херцеговине која додуше не слави Свете Враче.

Углавном, у источној Херцеговини нема тестираних родова који славе Свете Враче, а нема ни Домановића из западне Србије тестираних, па њихова веза са родовима из Криве Реке за сада остаје упитна.

[Милош]

Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.

Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17.  веку била сконцентрисана у Трепчи.

Инaчe Пaвлoвић у дeлу кaдa гoвopи o Jeлaкцу cпoмињe Kнeжeвићe Kуpлиje-Шpeљe. Oн иx дoвoди у вeзу ca Kучимa, a  зaтим иx пoвeзуje ca Кoвaчaнимa, Mapинчaнимa и Влacтeљицaмa.

Зa caдa имaмo дoбpo oдpaђeнe Koвaчaнe. Tpeбaлo би oдpaдити Mapинчaнe. Њиx имa у Блaжeву, Нeшкoвићи, oдaклe cу ce paceљaвaли. Зaтим и oви Kнeжeвићи из Jeлaкцa. Бopчaнци, тaчниje Вpaчeвци из Бpзaнцa. И Вpaчeвци пopeклoм из Влaxињe- пoтoмци Maкcимa, Paдojeвићи и Paкoвићи у Житкoвцу и Paкићи, Mилeнтиjeвићи, Нeдeљкoвићи у Гpaбoвцу нa Ибpу.

Ocим Вpaчeвaцa, кao cтapoceдeoцe мoжeмo пpeпoзнaти и Бушeтe, пopeклoм из Бeлacицe. Oд њиx имaмo тecтиpaнoг Ђopoвићa(Cв.Toмa). Вaљaлo би нaћи joш нeкoг oд њиx, jep cу мoгућe иcтoг xeтepoгeнoг cacтaвa кao и Кoвaчaни.

Mapинцe и Бeлacицa cу дeo тзв. Вpxoвинe. Tу cпaдa и ceлo Житињa, из кoгa cу пopeклoм и Paдeнкoвићи и њимa cpoднe пopoдицe из Cpбoвцa (Бугapићa) нa Ибpу. Paдeнкoвић (Ђуpђиц) je иcпao E-V13 и пo xaплoтипу, нaши cтpучњaци cу пpoцeнили дa je у питaњу S3003, зa caдa нeпocтojeћи нa oвим пpocтopимa. Oни би мoгли бити у вeзи ca poдoвимa нa Koпaoнику, кojи cлaвe Ђуpђиц/Ђуpђeвдaн, a кojи пoкaзуjу кapaктepиcтикe cтapиникa. Билo би дoбpo и oд њиx нeкoгa тecтиpaти.

И нa кpajу биx пoмeнуo Кpивopeчaнe и ocтaлe кojи cлaвe Mpaтиндaн. Пpe cвиx Maкcићe.

Дaклe мoj пpeдлoг зa тecтиpaњe у нeкoм пepиoду биo би:

Вpaчeвци- Бopчaнe
Вpaчeвци- Гpaбoвaц
Вpaчeвци-Житкoвaц
Mapинчaни- Блaжeвo
Кнeжeвићи Шљepи- Jeлaкцe
Бушeтe- Jeлaкцe
Нeкo oд poдa кojи cлaвe Ђуpђиц/Ђуpђeвдaн
Maкcићи- Kpивa Peкa

[Voljen od Boga]

Хвала пуно, Voljen od Boga, на исцрпном и јако информативном тексту. Интересантно је не само са аспекта упознавања околности у којима су се развијали већ и некако даје слику мотива због којих су се асимиловали у домаће становништво. Мислим да рударске и трговачке жупе и области нису ни приближно истражене у мери у којој заслужују и да би нам подробније информације заправо дале много бољу слику колико је становништво које је обитавало у тим центрима били прогресивно у друштвено економском погледу, па и културном.

Equinox, видим да Вас локације на које налазите Ковачане у хисторијским документима и данашње вријеме доводе у дилему о нјиховом поријеклу. У сличној дилеми сам био проучавајући своје претке, нашао сам их у дефтерима у Крушеву поред Гусинја, затим у Панталешу поред Подгорице, оставили су за собом топоним поред Никшића а у Конавоским Родовима, Капетанић-Векарић, нашао сам их прво у Дуби Конавоској а затим у Вишнјићима поред Конавала. Један човјек ће бити одведен у Билећу и тамо ће оставити потомство. Ове "миграције" су настале, како сам раније рекао, због нјиховог начина привређиванја, дакле, у исто вријеме су живјели на више локација и међусобно били повезани у једну родовско-привредну заједницу. У вријеме док су Котор и Дубровник били актуелни "миграције" су ишле ка југу па и у Херцеговину. Надам се да знате да у том дијелу и католици имају крсне славе. Касније су трговачке руте ишле ка истоку па сам своје претке нашао на релацији Крушево и Конјухе-Мурино-Полица-Паље-Рашковиће, дакле, Нови Пазар је био актуелан када се дешавала ова "миграција". Велика је вјероватноћа да је крајем 17. вијека дошло до великог разређивања становништва због сеоба и погибија. Рођака мојих предака који је живио у Рашковићима су убили османлије и он није оставио потомство. Дакле, могуће је да су Ковачани живјели на тим локацијама и прије а није исклјучено да су им се придружили и рођаци из урбанијих средина како би се спасили. Наишао сам на један текст, на талијанском језику, у коме су концизно побројана мјеста гдје су живјели "саси" на територији данашње Србије па би Вам то можда могло помоћи. https://it.wikipedia.org/wiki/Sasi

[гаша]

Поздрав,пратим дешавања на овој теми и веома ми је интересантна,јер бака са мајчине стране је од Кереља,односно од Керељаца,из села Перуника,Куршумлија. Слава им је Св.Врачи и данас се презивају Милутиновић. Такође,део родбине ми је из села Игриште. Презивају се Владисављевић,кажу да су раније били Вулићи и знају да су из Маринаца. И они славе Св. Враче и занимљиво је да им  се говор веома разликује од говора становника осталих села овог дела Топлице махом насељених из Рашке,Црне горе и Херцеговине. Тако нпр. уместо кашика кажу жлица. Уколико је неком потребно,могао бих да обезбедим тестирање неког од мушких чланова ових породица.

[Equinox]

Поздрав,пратим дешавања на овој теми и веома ми је интересантна,јер бака са мајчине стране је од Кереља,односно од Керељаца,из села Перуника,Куршумлија. Слава им је Св.Врачи и данас се презивају Милутиновић. Такође,део родбине ми је из села Игриште. Презивају се Владисављевић,кажу да су раније били Вулићи и знају да су из Маринаца. И они славе Св. Враче и занимљиво је да им  се говор веома разликује од говора становника осталих села овог дела Топлице махом насељених из Рашке,Црне горе и Херцеговине. Тако нпр. уместо кашика кажу жлица. Уколико је неком потребно,могао бих да обезбедим тестирање неког од мушких чланова ових породица.

Поздрав Гашо, драги земљаче! И добродошао  у дискусију!

Наравно да нас интересује све што можеш да нам кажеш о Курељима, односно Маринчанима и њиховом предању и етно лингвистичким специфичностима.

За разлику од Ковачана, чини се, бар по оном што је Павловић забележио, да је дистрибуција Маринчана локализована на источног страни Копаоника, са већом учесталошћу од Беле Стене па до отприлике Гргура и Трбуња у Топлици, са нешто мањом учесталошћу од Грабовнице до Криве Реке. Чини ми се да их има нешто и око Лепенца и Блажеву.
Но, као што сам поменуо у једној од претходних порука, имам утисак да се ради о сличном кластеру који је сачињен од хетерогених родова који су се окупили умједном месту услед друштвено-историјских околности и колективно попримили неке културолошке карактеристике по којима мало симулирају јединствене родове, када неко чита записе о њима, из ове временске перспективе.

[Equinox]

Поздрав Гашо, драги земљаче! И добродошао  у дискусију!

Наравно да нас интересује све што можеш да нам кажеш о Курељима, односно Маринчанима и њиховом предању и етно лингвистичким специфичностима.

За разлику од Ковачана, чини се, бар по оном што је Павловић забележио, да је дистрибуција Маринчана локализована на источног страни Копаоника, са већом учесталошћу од Беле Стене па до отприлике Гргура и Трбуња у Топлици, са нешто мањом учесталошћу од Грабовнице до Криве Реке. Чини ми се да их има нешто и око Лепенца и Блажеву.
Но, као што сам поменуо у једној од претходних порука, имам утисак да се ради о сличном кластеру који је сачињен од хетерогених родова који су се окупили умједном месту услед друштвено-историјских околности и колективно попримили неке културолошке карактеристике по којима мало симулирају јединствене родове, када неко чита записе о њима, из ове временске перспективе.

Пардон, Керељима. У записима Павловића се наводе као Курељи. Нисам сигуран да ли је дошло до грешке у записивању или је корупција назива заправо резултат његовог настојања да их повеже са једним топонимом у Црној Гори (планински врх Курељ). Да ли знаш нешто о пореклу и значењу овог надимка?

[Equinox]

Equinox, видим да Вас локације на које налазите Ковачане у хисторијским документима и данашње вријеме доводе у дилему о нјиховом поријеклу. У сличној дилеми сам био проучавајући своје претке, нашао сам их у дефтерима у Крушеву поред Гусинја, затим у Панталешу поред Подгорице, оставили су за собом топоним поред Никшића а у Конавоским Родовима, Капетанић-Векарић, нашао сам их прво у Дуби Конавоској а затим у Вишнјићима поред Конавала. Један човјек ће бити одведен у Билећу и тамо ће оставити потомство. Ове "миграције" су настале, како сам раније рекао, због нјиховог начина привређиванја, дакле, у исто вријеме су живјели на више локација и међусобно били повезани у једну родовско-привредну заједницу. У вријеме док су Котор и Дубровник били актуелни "миграције" су ишле ка југу па и у Херцеговину. Надам се да знате да у том дијелу и католици имају крсне славе. Касније су трговачке руте ишле ка истоку па сам своје претке нашао на релацији Крушево и Конјухе-Мурино-Полица-Паље-Рашковиће, дакле, Нови Пазар је био актуелан када се дешавала ова "миграција". Велика је вјероватноћа да је крајем 17. вијека дошло до великог разређивања становништва због сеоба и погибија. Рођака мојих предака који је живио у Рашковићима су убили османлије и он није оставио потомство. Дакле, могуће је да су Ковачани живјели на тим локацијама и прије а није исклјучено да су им се придружили и рођаци из урбанијих средина како би се спасили. Наишао сам на један текст, на талијанском језику, у коме су концизно побројана мјеста гдје су живјели "саси" на територији данашње Србије па би Вам то можда могло помоћи. https://it.wikipedia.org/wiki/Sasi

Драги Voljen od Boga, јуче сам започео једну тему у делу форума који се односи на народне обичаје где сам описао један специфичан образац "кумства" који је био доминантан у мојој фамилији до пре неколико деценија а који је такође чест у Горњем Ибру, једном од рударских области у Србији. Назвао сам тему "ендогено кумство" јер верује да тај специфични обичај који се одржао кроз векове може потенцијално да укаже на даљу прошлост и порекло неких родова у копаоничкој рударској области.

[Eror]

Занимљива тема, бар мени пошто Ерори славе исто Св. Враче. Пошто смо ми пореклом из оних западних "комунистичких" крајева до пре пар година нисам знао да летњи и зимски Свети Врачи истих имена Козма и Дамјан уствари нису исти свеци, већ је реч о два пара браће истих имена. Летње наша црква слави 14. јула, а зимске 14. новембра, а што је још већи куриозитет, постоји и трећи пар браће Светих Врача Козме и Дамјана, које СПЦ светкује 30. октобра. Сви датуми су наведени по новом календару, да не буде и ту забуне. Мене занима да ли Ковачани славе зимске или летње Враче? Ерори славе зимске и колико ми је познато, остале крајишке породице које славе Враче, славе зимске Враче (Тинтори, Квочке...). Мој отац је пре 5-6 година радио на цигланама у Призрену и Ђаковици, па га Шиптари водали где хоће, па и у манастир Зочиште који је посвећен Светим Врачима. Причао ја то једном нашем Призренцу с којим сам био на планинарењу, а он ми рече да је манастир посвећен летњим Врачима који нису уопште исти свеци које ја славим. Верујем да ни данас многи Ерори и друге породице које славе Враче, не знају да летњи Врачи нису исто што и зимски.

[Voljen od Boga]

Драги Voljen od Boga, јуче сам започео једну тему у делу форума који се односи на народне обичаје где сам описао један специфичан образац "кумства" који је био доминантан у мојој фамилији до пре неколико деценија а који је такође чест у Горњем Ибру, једном од рударских области у Србији. Назвао сам тему "ендогено кумство" јер верује да тај специфични обичај који се одржао кроз векове може потенцијално да укаже на даљу прошлост и порекло неких родова у копаоничкој рударској области.

Нећете ваљда стати са овом темом а на добром сте путу.

[Equinox]

Нећете ваљда стати са овом темом а на добром сте путу.

Наравно да не. Сад иде онај тежи део претраге расположиве објављене и налажења необјављене грађе како би се утврдио идентитет, профил и порекло становника Трепче и околине из 15. и 16. века, који су се повукли у Ковачицу како би избегли епидемију куге.

Накнадно кретање и расељавање из Ковачице се лако може реконструисати по попису исељених „ Ковачана“ који су наведени на почетку ове теме. Захваљујући тестирању, односно резултатима до сада тестираних родова који су у нашој литератури квалификовани као „Ковачани“ је допринело делимичној класификацији наведених породица у конкртене родове.

Тако имамо Ћамиловиће и Јаргиће, као један род, који је у непотврђеној вези са Суботићима (Дучићима) из околине Гацка, који су залежени у Дечанској хрисовуљи; Точанце (Стевановиће, Филиповиће, Анђелковиће и Тодоровиће) који су евидентно један род и на основу чијих резултата може комотно да се претпостави да истом роду припадају и сви остали Точанци – Ковачани, Кадиће, који су један род, вероватно потомака Саса, са дугим временским континуитетом на подручју Трепче и Горњег Ибра (од 16. века и вероватно раније) и Филимоновиће, који се за сада у литератури први пут јављају као Ковачани исељени у Лешак и који до сада имају највеће поклапање на маркерима са појединим Крајишницима који славе Марковдан (превасходно Товјанином) и Тенжером из околине Сиња (3/25).

За почетак, поред утврђивања снп-а за Крајишнике који  славе Марковдан и Тенжере, у наредном периоду је потребно тестирати Бановиће, како би се утврдило да ли су исти род са Кадићима или Филимоновићима, с обзиром да су Кадићи и Филимоновићи у литератури наведени као један род.

Иначе, Б. Храбак је писао о епидемијама куге и нопвопазарском санџаку од средине 15. до краја 18. века, што је охрабрујуће јер је наша историографија ипак забележила ове смртоносне епидемије, али чини ми се да није у довољној мери посвећена пажња њиховим ефектима по локално становништво.

[Equinox]

Додатним тестирањем припадника родова који су у изворима означенини као Ковачани у претходних неколико месеци је проширен узорак Ковачана и то за следеће родове -  Ћамиловиће из Вучитрна, Ниниће из Горњег Јариња, Ђорђевиће из Горњег Јариња, Бановиће из Џепа и Јелениће из Лешка. Поред тога, додатно снп тестирање Стевановића је допринело ближем одређивању гране I2-CTS10228 којој припадају Ковачани – Точанци.

На основу додатних тестирања је у групу Ковачана укључен нови кластер у који је уврштен претходно тестирани Проловићи из Горње Бреснице (Прокупље). Проловић у претходном периоду није уврштен у групу Ковачана због недостатка чињеница и доказа који би указали на везу са осталим пописаним Ковачаним, међутим поклапање Проловићевог резултата са резултатом тестираног Бановића из Џепа је недвосмислено указало да су Проловићи и Бановићи један исти генетски род.

Поред тога, резултати скорашњих тестирања су допринела даљој демистификацији неких породичних предања која су забележена у литературу и указали су на генетске везе новотестираних са претходно идентификованим родовима, о којима не постоје сачувани писани и усмени трагови. 

Према тренутним резултатима тестирања Ковачана се јасно издваја пет различитих кластера или генетских родова и то:

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 9 (60%)
DS - 2 (13%)
DN - 7 (47%)

I2a-M223 - 4 (27%)

R1a  -  2 (13%)

Укупно: 15 (100%)

[Voljen od Boga]

Према тренутним резултатима тестирања Ковачана се јасно издваја пет различитих кластера или генетских родова и то:

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 9 (60%)
DS - 2 (13%)
DN - 7 (47%)

I2a-M223 - 4 (27%)

R1a  -  2 (13%)

Укупно: 15 (100%)

Драго ми је да сте истрајни у овом истраживању, постаје све занимљивије. Занимљиво би било пронаћи блиске родове Ковачанима на Бошњачком ДНК пројекту (http://bosnjackidnk.com/baza-sa-markerima/), ако их има.

[Equinox]

Закључно са тестирањем Ђорђевића из Куршумлије,није идентификован нови кластер тако да остаје истих пет, до сада утврђених различитих кластера или генетских родова, али је кластер (5) Ковачани R1a>YP617 увећан за још једну фамилију:

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a>Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 9 (56%)
DS - 2 (12%)
DN - 7 (44%)

I2a-M223 - 4 (25%)

R1a  -  3 (19%)

Укупно: 16 (100%)
[/quote]

[Voljen od Boga]

Упознао сам Кадић М. из Сарајева, поријеклом из Ракитнице са Бјелашнице. Тврди да су његови преци дошли из Колашина. Заинтересован је и за тестирање.

[vojinenad]

Упознао сам Кадић М. из Сарајева, поријеклом из Ракитнице са Бјелашнице. Тврди да су његови преци дошли из Колашина. Заинтересован је и за тестирање.

Према презимену има велике шансе да је пореклом од Љешњана из Мораче.

[Equinox]

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a>Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a>Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 10 (48%)
DS - 2 (10%)
DN - 8 (38%)

I2a-M223 - 6 (28%)

R1a  -  5 (24%)

Укупно: 21 (100%)


На крају наводим и тестиране „Маринчане“, који су према Радослав Љ. Павловић, „исти род са Ковачанима“ иако према досадашњим резултатима ДНК тестирања ово није потврђено.

(1) Маринчани R1a>L1029
Владисављевић, Св. Врачи, Игриште, Куршумлија (R1a>M458>L1029)

(2) Маринчани R1a>YP4278
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија (R1a-Z280>YP4278)

(3) Маринчани E-V13>Z5018
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић (E-V13>Z5018)

R1a  -  2 (67%)

E-V13 - 1 (33%)

Укупно: 3 (100%)

[Equinox]

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a>YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a>Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a>Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 10 (48%)
DS - 2 (10%)
DN - 8 (38%)

I2a-M223 - 6 (28%)

R1a  -  5 (24%)

Укупно: 21 (100%)


На крају наводим и тестиране „Маринчане“, који су према Радослав Љ. Павловић, „исти род са Ковачанима“ иако према досадашњим резултатима ДНК тестирања ово није потврђено.

(1) Маринчани R1a>L1029
Владисављевић, Св. Врачи, Игриште, Куршумлија (R1a>M458>L1029)

(2) Маринчани R1a>YP4278
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија (R1a-Z280>YP4278)

(3) Маринчани E-V13>Z5018
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић (E-V13>Z5018)

R1a  -  2 (67%)

E-V13 - 1 (33%)

Укупно: 3 (100%)

Мапа са периодизацијом кретања Ковачана по хаплогрупама

[Никола Стојановић]

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

Можда би било занимљиво упоредити овај род са следећа два рода:

• род јужна Србија Аранђеловдан 19=15
• род Александровац 439=11

[Equinox]

КОВАЧАНИ


(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Џепе, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 10 (45%)
DS - 2 (9%)
DN - 8 (36%)

I2a-M223 - 7 (32%)

R1a  -  5 (23%)

Укупно: 22 (100%)


МАРИНЧАНИ

(1) Маринчани R1a-L1029
Владисављевић, Св. Врачи, Игриште, Куршумлија (R1a-M458>L1029)

(2) Маринчани R1a-YP4278
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија (R1a-Z280>YP4278)

(3) Маринчани E-V13>Z5018
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић (E-V13>Z5018)

R1a  -  2 (67%)

E-V13 - 1 (33%)

Укупно: 3 (100%)

[Equinox]

КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Ћирковиће, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 11 (48%)
DS - 2 (9%)
DN - 9 (39%)

I2a-M223 - 7 (30%)

R1a -  5 (22%)

Укупно: 23 (100%)

[Милош]

КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Ћирковиће, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 11 (48%)
DS - 2 (9%)
DN - 9 (39%)

I2a-M223 - 7 (30%)

R1a -  5 (22%)

Укупно: 23 (100%)

Mиcлим дa je peaлниje дa Филимoнoвићe и Kaдићe paчунaш кao jeднoг тecтиpaнoг... Инaчe пo кo знa кojи пут, cвaкa чacт нa oвoм Kovachani project-у

[Милорад Дикић]

Поздрав свима и хвала на свом утрошеном времену.

Желео бих се дадовезати на:
Ковачани (11 кућа, Св. Врачи) Главотина, Вучитрн. Ковачани. У село Главотину су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.

Од тих 11 кућа, Ковачана/Ковачевића у Главотини је настало једно ново презиме Дикић. Предак који је од Ковачевић прешао на Дикић је "Дика".
Даље колено од Дике Дикића, је Мира Дикић(Мушко). Од Мире Дикића је Марко Дикић. Марко Дикић је са својих 4 сина, Бранка, Гапу, Зорана и Велимира преселио из Главотине у Прилужју( село испод Главотине.. Од Бранка имамо Небојшу, од Гапе имамо, Драгана, Милоша и Златка, од Зорана  имамо Слободана и Милорада, и од Велимира имамо Бојана и Дејана.

Сви они се и дан данас презивају Дикић са пребивалиштем у Прилужју; осим Милоша Дикића који живи са својом породицом у Племетини(суседно Село). 
Село Главотина се налази у поднужју планине Чичавице, Прилужје се налази на ушћу реке Лаба и Ситнице, Племетина јужно од Прилужја.
Желео бих такође напоменути да су се сви Ковачани као и остаи сви српски становници Бивољка и Главотине доселили у испод Главотине у селу Прилужје.

Срдачан Братски Поздрав и све похвале у вашем даљем раду.

Милорад Дикић

Ставангер/Норвешка

[Pavo]

Ovaj Dika je 1912. popisan u selu kao Dika Kovačević.  U domaćinstvu je bilo 11 čeljadi a kao očev inicijal Diki je upisano "J."

[vojinenad]

Да ли неко зна да ли су Војиновићи (Ковачани) из Главотина код Вучитрна исти они Војиновићи од којих је вођа Топличког устанка војвода Коста Војиновић?

[Милош]

Да ли неко зна да ли су Војиновићи (Ковачани) из Главотина код Вучитрна исти они Војиновићи од којих је вођа Топличког устанка војвода Коста Војиновић?

Tpeбa пpoвepити oд кaд дaтиpa пpeзимe Вojинoвић у Глaвoтини. Mиcлим дa je нoвиjeг дaтумa (пoчeтaк XX вeкa). Cвaкaкo зaнимљивo зaпaжaњe...

[Jelic]

Јесте био пореклом из околине Вучитрна.

[vojinenad]

Јесте био пореклом из околине Вучитрна.

Зато и питам, да ли зна неко постоје ли још неки Војиновићи (не рачунајући оне средњевековне наравно ) из ближе околине Вучитрна осим ових из Главотина?

[Милош]

Зато и питам, да ли зна неко постоје ли још неки Војиновићи (не рачунајући оне средњевековне наравно ) из ближе околине Вучитрна осим ових из Главотина?

Нaшao caм нeгдe дa je кpcнa cлaвa Kocтe Вojинoвићa билa Cв. Aлимпиje.

[Equinox]

Нaшao caм нeгдe дa je кpcнa cлaвa Kocтe Вojинoвићa билa Cв. Aлимпиje.

Предухитрио си ме за 20 секунди 😀

[rugovac]

У селу Црнце, Општина Исток постоји род Бекај за које се поузданп зна да су рођаци Бековића. Ево нашли смо првог Ковачана који се албанизиро.

[Милош]

У селу Црнце, Општина Исток постоји род Бекај за које се поузданп зна да су рођаци Бековића. Ево нашли смо првог Ковачана који се албанизиро.

Бeкoвићи ниcу Koвaчaни, вeћ jeдaн poд Шeкулapaцa из oкoлинe Cjeницe... Ca Кoвaчaнимa дeлe caмo иcту cлaву.

[vojinenad]

У селу Црнце, Општина Исток постоји род Бекај за које се поузданп зна да су рођаци Бековића. Ево нашли смо првог Ковачана који се албанизиро.

Постоји и презиме Бека (не знам тачно из ког места су али мислим да су негде око Урошевца), јел' они имају везе са тим родом Бекај, или је у питању само слично презиме?

[Милош]

Постоји и презиме Бека (не знам тачно из ког места су али мислим да су негде око Урошевца), јел' они имају везе са тим родом Бекај, или је у питању само слично презиме?

Пocтoje Бeкe нa пoтeзу Букoш-Шипoљe кoд Mитpoвицe, кojи имajу пpeдaњe дa cу били пpaвocлaвни.

[vidoje 013]

Бeкoвићи ниcу Koвaчaни, вeћ jeдaн poд Шeкулapaцa из oкoлинe Cjeницe... Ca Кoвaчaнимa дeлe caмo иcту cлaву.

  Причали смо о  Шекуларцима  код Сјенице. Бековићи су од Портића из Шекулара.  Шекуларци код Сјенице су од Портића. И   о томе смо причали више пута.  Бековићи нијесу дошли у Метохију, преко Сјенице, него преко Ругове.  И Бековићима  у Метохији и Шекуларцима  код  Сјенице је заједничко то , што су сви Портићи. То сам  тврдио увијек. И  генетички резултати  то  потврђују.
Они се казују другачије, одакле долазе, што се да разумјети (код старијих, а млађи то  не знају и не интересује их, ).   Миграција у Сјеницу је била раније.  Бековићи су од Портића, који су пали на крв са Љеворјечанима - Васојевићима средином 19.вијека.Живјели су у селима Љубожда и Доњи Драгољевац општина источка. Рођаци су им Дакићи, Радивојевићи.  Сви славе Свете Врачеве 1.новембра по старом календару.
 Аналитичари можете Бековиће  ставити у шекуларске родове.
 Имали су сукобе због "зулума турског" и у новом станишту. Од крвова и зулума , пребјегли у Србију и тамо живјели 30.година, све до 1912.г. И  Срби источки Крстићи  хтјели да им присвоје земљу, "али они не пустише своје имање". Бековићи... имају рођаке Портиће у  Гораждевцу.
  Руговац познаје терен. Могуће је обрнуто да се поарбанашио неко од Бековића? То рођакање није без основа.

[rugovac]

1. Ја сам због славе мислио да су Ковачани. Нисам знао да су старином Шекуларци, а знам да су ти што су били у Топлици насељени у Љубожду. Ти у Црнце су ближи мислим овима у Љубожду (они имају другачија презимена а не Бековић)

2. Нисам знао за тај сукоб са Крстићима. Са којим Крстићима јер њих има неколико родова.

3. Ја знам још за Бекаје у Радишеви у Дреници. Они су Гашани.

[vidoje 013]

 Кад су дошли имали су сукоб са Албанцима.  Не знам којим.    Према казивању које је записано: "ђе су их нападали Срби источки - Крстићи Арсо с браћом да им присвоје земљу".   Само тако стоји.

[vidoje 013]

 Сукоб са Крстићима је био 1912.г. по повратку на своја имања.

[rugovac]

Ако ме сећање не вара има три различита рода Крстића у Општни Исток. Вероватно су у питању ти из Истока. То је јако братсво.

"Бековићи" се изгледа нису ни враћали у Драгољевац (где има исто други род Крстића) него су добили  као колонисти земљу у Љубожди. У Метохији има неколико родова који су се вратили из Топлице после 1920, кад је била колонизација Косова. Ти "Бековићи " у Љубожди су једни од њих.

[Equinox]

КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Ћирковиће, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 10 (44%)
DS - 2 (9%)
DN - 8 (39%)

I2a-M223 - 6 (26%)

R1a -  7 (30%)

Укупно: 23 (100%)

[Милош]

Пpeти R1a дa пpeузмe пpимaт. Toчaнци cу вepoвaтнo cви пo кocoвcкoj кoтлини, R1a cу ceвepнo... Tу cпaдajу cигуpнo и Paкoвићи из Житкoвцa. Нe знaм дa ли би тpeбaлo убaцити збoг cлaвe и гeoгpaфcкe oблacти и Вукaдинoвићe (Шљaкићe) из Cвињapa, иaкo имajу нejacнo пpeдaњe.

[Equinox]

Пpeти R1a дa пpeузмe пpимaт. Toчaнци cу вepoвaтнo cви пo кocoвcкoj кoтлини, R1a cу ceвepнo... Tу cпaдajу cигуpнo и Paкoвићи из Житкoвцa. Нe знaм дa ли би тpeбaлo убaцити збoг cлaвe и гeoгpaфcкe oблacти и Вукaдинoвићe (Шљaкићe) из Cвињapa, иaкo имajу нejacнo пpeдaњe.

Да, изгледа да је род Ковачана R1a-YP617 врло стар и разгранат, и очекујем да ће сигурно бити додатних фамилија које ће се уклопити у овај род.
Не сумњам да ће бити и оних који не славе Св. Враче међу тестираним Косовцима који припадају или су блиски овом роду.

Размишљао сам о тези коју је у вези са матицом овог рода Никола изложио након што је тестиран Бањац, и чини ми се да је им ипак матица (бар припадницима родова који су до сада тестирани) у средњем веку била област Копаоничке Шаље, јер колико год ова три Р1а подкластера Ковачана да се разликују по хаплотипу, ипак поседују ону универзалну карактеристику коју сви Ковачани поседују, исту специфичну славу ( Св. Враче), која их смешта у тај географски простор у једном конкретном временском периоду (17. век). Верујем да је унутрашња деоба претходила физичкој знатно касније и да се можда ради о једном веку до два. Оно што је несумњиво јесте да су сви боравили у Ковачици средином и крајем 17. века, одакле су понели заједничку славу.

Ваљало би тестирати остале Врачевце у околини Истока, ако буду вољни за тестирање, као и остале Врачевце по средњем Ибру и Подибру.

Оно што на неки начин отежава закључивање о просторној дистрибуцији различитих кластера Ковачана јесте чињеница да су три најраније исељена кластера пратила исте миграционе правце.
У правцу севера имамо I2-A1221, I2-M223 и R1a-YP617 који су населили иста и суседна села (Лешак-Остраће) у првом циклусу миграција у периоду од отприлике 1700-1720, а затим затим и иста или суседна села у другом циклусу ( подручје од Јариња до Рашке) као и Подибар (Ердоглије R1a-YP617 и Јелениће I2-M223).

Некадашње капетаније козничка и јошаничка (околина Бруса и Александровца, као и копаоничка села Рашке) су за сада слабо тестиране, а до сада објављена грађа описује већи број фамилија које славе Св. Враче за које се не може поуздано претпоставити којим кластерима припадају.

За почетак, следеће недеље ћемо имати резултат једног Кнежевића - Шљера/Курлаје из Рвата, чији су се преци досели у Рвате из Јелакца, што ће нам мало појаснити структуру и припадност тих фамилија поједним родовима. Тих истих Шљера има и у Подибру (Подунавцима) и по Жупи, а Р. Љ. Павловић тврди да су Ковачани.

Даље, поред Точана и села у околини Вучитрна, имамо I2-A16413 у Мешеву код Крушевца (успутна станица Стевановића из Брежана, на путу од Ковачице), где је један огранак - Миладиновићи, остао.

Треће, у Вучитрну су забележена два Филимоновића у 19. веку, чије је порекло за сада неразјашњено, и што би могло да индикује присуство I2-А1221 и у тој области.

Оно што мислим да дефинитивно може да се потврди као тренд јесте правац кретања I2-PH908 Ковачица-Вучитрн, као и највећег дела I2-A16413 у правцу косовске котлине и Топлице.

Што се Вукадиновића тиче, иста је ситуација као и са Миловановићем из Блажева (E-V13), који се не уклапа у постојеће родове.
Мислим да би било најпримереније да их укључимо у Ковачане, као посебне кластере чим се појави бар по још један тестиран из њихових родова?

[Voljen od Boga]

КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

Врло ће занимљиво бити ако се ову добље тестирају !

[Jelic]

Врло ће занимљиво бити ако се ову добље тестирају !

Па зар нису већ?!

[Voljen od Boga]

Па зар нису већ?!

Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

[Jelic]

Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

[Voljen od Boga]

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)

Лука дали то значи да су сви испод Стевановића који је (I2-CTS10228>Z17855>A16413) тестирани до исте "дубине" ?

[Jelic]

Лука дали то значи да су сви испод Стевановића који је (I2-CTS10228>Z17855>A16413) тестирани до исте "дубине" ?

Нису, али су практично извесно та грана на основу СТР вредности.

[Voljen od Boga]

Нису, али су практично извесно та грана на основу СТР вредности.

Ја пратим Ковачане јер ме се тиче и само чекам тренутак да се међу њима нађе и моја грана. Убијеђен сам да се ово истраживање неће моћи прикрајчити без тестирања у већој резолуцији и без благог оступања од припадности слави. 

[Equinox]

Ја пратим Ковачане јер ме се тиче и само чекам тренутак да се међу њима нађе и моја грана. Убијеђен сам да се ово истраживање неће моћи прикрајчити без тестирања у већој резолуцији и без благог оступања од припадности слави.

Ја не искључујем могућност да се међу Ковачанима појави род Y4460, мада искрено сумњам јер је до сада директно или индиректно покривено око 70% фамилија које су до сада у литератури означене као Ковачани или да су се из ње иселили, а Y4460 се још није показао.

Што се Ковачана “Точанаца” и њихових блиских сродника у околини Вучитрна тиче, ту је вероватноћа равна нули јер поред тога што међу њиховим хаплотиповима постоји разлика максимално до 3/23, и то чини ми се само код једног (због чега нема потребе да се до сада тестирани додатно тестирају на А16413), вежу их заједничко предање, делимично очуване породичне везе и заједничка крсна слава, а Y4460 је на стаблу паралелна са Z17855, тако да је немогуће да се твој род појави међу Точанце.

[Equinox]

Кнежевић, Свети Врачи, Рвати, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Кнежевић је несумњиво је повезан са Симићем из Криве Реке код Бруса на Копаонику, разликују се на 2 маркера од 23, а оно што још иде у прилог њиховој међусобној повезаности је ниска вредност 11 на 533 коју поседују обојица као и предање Кнежевића које их везује за исту област из које је и Симић:
-Кнежевићи, Св. Врачи. Доселили су се из Јелакаца – Копаоник. Има их 12 кућа.
https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/

Дакле, рекло би се да је сада са овим профилисан још један кластер Ковачана.

Радослав Љ. Павловић је у периоду између 1934-53, у време када је вршио теренска испитивања по копаоничкој области забележио 14 кућа Кнежевића, Курлаја или Шљера, који су се доселили из Јелакца (засеока Барине).
У исто време је у суседној Павлици забележио 3 куће Кнежевића-Курлаја-Шљера, који су такође досељени из Барина.

Он наводи да су у доба општих покрета становништва током 17.века из Јелакца на јужном делу Копаоника дошли преци Кнежевића, Курлије-Шљери, који су најдаљом старином са Курлија у Кучима. У Јелакцима су напустили слављење претходних слава (Св. Никола , Св, Ђорђе) и отпочели да славе Св. Враче. Настанили су се, каже, у Баринама, а после се изместили са кућама на Кућиште. У Баринама их је 5 кућа, а њихови многобројни сродници су Кнежевићи – Јелакчани Курлије у Рватима и Павлици, Шљери у Бозољину и Ковизлама, у Грачацу у Подибру. Даљим распитивањем, каже да је дознао да су „једно“ са Кнежевићима у Виткову (Александровац), Весићима у Малој Врбници, са Маринчанима и Ковачанима, па и са Кнежевићима у Драгачеву и Липници код Чачка.

У Мачковцу, засеоку Криве Реке, која се налази у непосредној близини Јелакца је забележио Стевановиће, Периће, Весиће и Томиће (8 кућа), чији су се преци у општим покретима становништва у току 17. века доселили из Домановића код Стоца у Херцеговини. Подробније податке о њима не даје, нити их има у другој лиератури.

Павловићева теренска испитивања копаоничке области представљају значајан допринос изучавању порекла становништва ове области иако су превасходно базирана на предањима које је забележио током својих теренских испитивања. Као таква, она представљају добру полазну основу, али не и искључиви извор те се морају сагледати упоредо са другим изворима.
Ово нарочито долази до изражаја у случају кретања, насељавања и даљег расељавања Кнежевића и њихових сродника.

Најранији сачувани извори (Тефтер арачких глава, нахија Новопазарска, капетаније: Моравска, Јошаница и Студеница за 1833. Годину, Архив Србије, Збирка тефтера, книга 617) бележи по једну задруга Кнежевића у Рватима (у Бабином Потоку, задруга Милоја Кнежевића) и Павлици (задруга Ивана Кнежевића) док Кнежевиће у селу Барине и засеоку Јелакци уопште не бележи.  Међутим, у попису јошаничке капетаније тридесет година касније (1863. године) су регистроване две задруге Кнежевића, Тодора и Сима Кнежевића, у селу Јелакци, док су у Рватима и Павлици пописане вишечлане задруге Милована и Николе Кнежевића (синова Милоја Кнежевића, пописаног 1833. године), у Рватима, и Вукадина, Видосава, Јовице и Илије, синова Ивана Кенежевића (из 1833), у Павлици.

Данас у Јелкацима има Кнежевића, који славе Св. Враче и који су вероватно сродници Кнежевићима у претходно поменута два села.

Анализа арачких тефтера и пописа из 1863. године заиста потврђује наводе Павловића о присуству Кнежевића у свим селима које је навео међутим, одсуство Кнежевића у арачком попису 1833. године и њихово јављање у Протоколу десетка виноградарског, округ крушевачки, капетанија:жупска за 1834. годину (Архив Србије Београд, Збирка тефтера, књига 131) делимично доводи у сумњу правац кретања и насељавања Кнежевића, односно утврђивања основног станишта са кога су се расељаваљи ( правац Ибар – Копаоник или Копаоник – Ибар)

С обзиром на просторну блискост већег броја села у којима се помињу Кнежевићи у изворима, може се лако десити да су Кнежевићи из Рвата и Павлице имали поседе у атару Јелакца, на које су у дужем временском периоду заснивали нова домаћинства. Овој тези иде у прилог извод из поменутог Протокола десетка виноградарског за 1834. годину у коме у Пољани Бор винограде имају Тодор Кнежевић (из Јелакца), Сима Кнежевића (из Чомага), Јован Кнежевић (из Павлице), Арсеније Кнежевић (из Виткова) и Милета Кнежевић (из Јелакца). Управо би правац кретања, из Ибра ка Копаонику, ишао у прилог тези о пореклу Кнежевића и Криворечана, који славе Св. Враче из Ковачице јер је то правац миграција који је потврђен код три претходно дефинисана кластер Ковачана (I2 A1221, I2 M223 и R1a)

Алтернативно, уколико јесте дошло до обрнутог правца миграције и спуштања Кнежевића из Јелакца ка Ибарској долини, онда би то указало на неку од најранијих миграција Ковачана која је морала са се догоди значајно раније од периода који су обухваћени поменутим пописима, и да је присуство Кнежевића у Јелакцима данас резултат повратне миграције.

Колико год можда на изглед ово питање делује банално, оно је битно за потврђивања њиховог порекла из Ковачице, с обзиром да су новоидентификовани род, који Павловић доводи у везу са Ковачанима, чини се индиректно и то само на основу крсне славе коју деле са ковачанским родовима и пристуства на истом простору по коме су се расељавали различити родови Ковачана последњих 200 година.

[Equinox]

Ja бих у овом тренутку условно укључио Кнежевиће у шири круг Ковачана и то из три разлога:

(1) заједничке славе коју деле са Ковачанима (Св. Врачи),

(2) чињенице да имамо два тестирана у Српском ДНК пројекта који евидентно припадају истом роду, деле исту славу и насељавају област која је иначе насељена Ковачанима, и

(3) још увек неиспитане асоцијације Кнежевића у Рватима (и Јелкацима) са Филимоновићима који су 1833. године пописани у Баринама и Јелакцима (задруге Васиља и Пане Филимоновића) и 1863. године у Рватима (задруга Филипа, Саве и Мијаила Филимоновића, које су пописане  под редним бројевима 1139, 1140, 1141, док је задруга Милован Кнежевића пописана под редним бројем 1142).
Овде морам да напоменем да за Филимоновиће пописане у Баринама, Јелакцима и Рватима није потврђено да припадају I2 А1221, као и да није сачувана било каква успомена или предање о вези Филимоновића,Нинића и Лештана са њима.

У случају да се и други чланови које интересује ова тема слажу, предложио бих  укључивање Кнежевића и Симића у нову групу, коју предлажем да оперативно назовемо Ковачани – Шљери I2 PH908?

[Милош]

У случају да се и други чланови које интересује ова тема слажу, предложио бих  укључивање Кнежевића и Симића у нову групу, коју предлажем да оперативно назовемо Ковачани – Шљери I2 PH908?

Ja ce cлaжeм, мaдa нeкe чвpcтe вeзe нeмa. Вишe ми oвo личи нa xepцeгoвaчку cтpуpjу c кpaja XVII или пoчeткa XVIII вeкa. И тecтиpaни Cимићи из Kpивe Peкe и Кнeжeвићи мoждa cу oд oвиx из Maчкoвцa, штo имajу дoнeклe jacнo пpeдaњe o Xepцeгoвини.

[Equinox]

Ja ce cлaжeм, мaдa нeкe чвpcтe вeзe нeмa. Вишe ми oвo личи нa xepцeгoвaчку cтpуpjу c кpaja XVII или пoчeткa XVIII вeкa. И тecтиpaни Cимићи из Kpивe Peкe и Кнeжeвићи мoждa cу oд oвиx из Maчкoвцa, штo имajу дoнeклe jacнo пpeдaњe o Xepцeгoвини.

Слажем се, и мени по типу насеља које насељавају и по предању Домановића пре личе на каснију херцеговачку струју. У претходној поруци сам изоставио да поменем да се Кнежевићи у периоду 1833/34 такође јављају у Виткову, у Жупи, где и данас има Кнежевића који славе Св. Враче.

Без допунског тестирања и расматрања изворне грађе, тешко да ћемо моћи неке валидне закључке да донесемо у вези са овим новим кластером и комплекним питањем миграција становништва Горњег Ибра од 1805. до коначног разграничења са Турском након повлачења границе на Јарињској коси.

Оно што би у том смислу могло да индикује периодизацији јесте пораст наталитета код пописаних родова, који је морао да се догоди након консолидације и стабилизације на новим стаништима након миграције. Ја бих овде разликовао два типа миграција. Први би био “политички”, након војних акција, након кога је наступила стабилизација на новом терену, кога је затим пратила и “економска”, у којој су се одвајале поједине породице и насељавале по окружењу, на стаништима која су им пружила оптималне егзистенцијалне услове.

[Nebo]

И ја тако мислим. Лаконића Бјелица има у Боки и Никшићу, па сам и ја био у двојби да ови Лаконићи (или Лакоњићи) из Ибарског Колашина ипак нису Бјелопавлићи, него Бјелице.

https://www.poreklo.rs/2016/10/05/pleme-bjelice/

Али, сад овај резултат то демантује. Ипак, заиста, јесу Бјелопавлићи.

[Equinox]

Обрадовић, Свети Врачи, Кутловац, Блаце

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>A16413, роду Ковачана Точанаца. У потпуности се уклапа у поменути род, мада нема потпуних поклапања јер једини у роду има вредности 10 на 391 и 12 на 439.

Обрадовићи представљају новооткривену групу Ковачана, која до сада није описана у објављеној грађи (Урошевић, Павловић).

У првом попису становништва топличког округа из 1884/5. године су у селу Гургуру, које пописано заједно са Култовцем, пописане задруге Огњана (30) (р. 1854) и Мине (40) (р.1844) Обрадовића, рођених у Ковачици.
Поред њих, у истом селу су пописане и следеће задруге Ковачана: Радосава (35) (р.1849), Крсмана (30) (р.1854) и Никодија (42) (р. 1842) Божића, рођених у Ковачици; Миливоја(80) (р.1804), Милосава (48) (р.1836) и Мијата (60) (р. 1824) Миловановића, такође рођених у Ковачици.

С обзиром на територијалну блискост Гргура и Кутловца, и Доњег Точана, и одсуства било каквог предања о заједничком пореклу Обрадовића и Ковачана – Точанаца, као и осталих Ковачана насељених у Гргуру и Кутловцу, стиче се утисак да су Ковачани I2-CTS10228>Z17855>A16413 једна јако бројна група генетски блиских сродника која се рано изделила и раселила по Копаоничкој Шаљи, Лабу и Топлици те су контакти између појединих породица временом прекинути.

Иначе, предање Обрадовића каже да су били занатлије – оружари, који су били виђени у Вучитрну.

Поред Обрадовића – Ковачана, који неспорно припадају кластеру Ковачана – Точанаца, постоји још једна фамилија Обрадовића која слави Св. Враче у топличком селу Мађере, које је недалеко од Доњег Точана, за које постоји реална могућност да такође припадају кластеру Ковачана – Точанаца.

Тестирањем ће се у наредном периоду утврдити да ли постоји веза између Обрадовића из Гргура и Кутловца са Обрадовићима из Мађера.

[Equinox]

КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани – Домановићи I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(6) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Ћирковиће, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 13 (50%)
DS - 4 (15%)
DN - 9 (35%)

I2a-M223 - 6 (23%)

R1a -  7 (27%)

Укупно: 26 (100%)

[vojinenad]

Обрадовићи представљају новооткривену групу Ковачана, која до сада није описана у објављеној грађи (Урошевић, Павловић).

У првом попису становништва топличког округа из 1884/5. године су у селу Гургуру, које пописано заједно са Култовцем, пописане задруге Огњана (30) (р. 1854) и Мине (40) (р.1844) Обрадовића, рођених у Ковачици.
Поред њих, у истом селу су пописане и следеће задруге Ковачана: Радосава (35) (р.1849), Крсмана (30) (р.1854) и Никодија (42) (р. 1842) Божића, рођених у Ковачици; Миливоја(80) (р.1804), Милосава (48) (р.1836) и Мијата (60) (р. 1824) Миловановића, такође рођених у Ковачици.

С обзиром на територијалну блискост Гргура и Кутловца, и Доњег Точана, и одсуства било каквог предања о заједничком пореклу Обрадовића и Ковачана – Точанаца, као и осталих Ковачана насељених у Гргуру и Кутловцу, стиче се утисак да су Ковачани I2-CTS10228>Z17855>A16413 једна јако бројна група генетски блиских сродника која се рано изделила и раселила по Копаоничкој Шаљи, Лабу и Топлици те су контакти између појединих породица временом прекинути.

Иначе, предање Обрадовића каже да су били занатлије – оружари, који су били виђени у Вучитрну.

Поред Обрадовића – Ковачана, који неспорно припадају кластеру Ковачана – Точанаца, постоји још једна фамилија Обрадовића која слави Св. Враче у топличком селу Мађере, које је недалеко од Доњег Точана, за које постоји реална могућност да такође припадају кластеру Ковачана – Точанаца.

Тестирањем ће се у наредном периоду утврдити да ли постоји веза између Обрадовића из Гргура и Кутловца са Обрадовићима из Мађера.

Зна ли се колико дуго су боравили у Вучитрну? Обзиром да су у овој групи Ковачана (Точанци) и Војиновићи из Главотина код Вучитрна претпостављам да су најпре били у тој области, па се онда раселили ка Копаоничкој Шаљи, па онда даље ка Топлици. Или је можда правац сеоба био другачији?

[Equinox]

Зна ли се колико дуго су боравили у Вучитрну? Обзиром да су у овој групи Ковачана (Точанци) и Војиновићи из Главотина код Вучитрна претпостављам да су најпре били у тој области, па се онда раселили ка Копаоничкој Шаљи, па онда даље ка Топлици. Или је можда правац сеоба био другачији?

Правац сеобе је ишао из Ковачице ка Племетини, Главотини, Бабином Мосту и осталим селима на потезу од Вучитрна ка Обилићу, и то у првој половини 19. века. Последња сеоба је била после Српско-турских ратова из Ковачице у Топлицу, с тим што је једна фамилија Ковачана (Кузмановићи, од исељених Ковачана почетком 19. века) досељена у Точане из Племетине, што потврђује да се одржала жива веза и комуникација између Ковачана - Точанаца (користим га као зборни назив за овај кластер јер је најзаступљенији у Точану) и њихових раније исељених рођака у Лаб.

Увек су миграције ишле директно из Ковачице с тим изузетком Кузмановића. Између два рата је било неколико кућа Ковачана из Точана које су се колонизовале по Косову (махом из кућа Радоњића и Радовића).
Иначе, да је постојала жива комуникација између различитих кластера Ковачана потврђује то што су се Ковачани Точанци у једном периоду исељавали у село Бањска код Вучитрна, које је било чифлук Ћамиловића, који су било међу првим кластерима који су се спустили из Ковачице. Касније су Ћамиловићи продали чифлук Турцима и први Ковачани Точанци су се иселили јужније у суседна, горе наведена села.

[vojinenad]

Правац сеобе је ишао из Ковачице ка Племетини, Главотини, Бабином Мосту и осталим селима на потезу од Вучитрна ка Обилићу, и то у првој половини 19. века. Последња сеоба је била после Српско-турских ратова из Ковачице у Топлицу, с тим што је једна фамилија Ковачана (Кузмановићи, од исељених Ковачана почетком 19. века) досељена у Точане из Племетине, што потврђује да се одржала жива веза и комуникација између Ковачана - Точанаца (користим га као зборни назив за овај кластер јер је најзаступљенији у Точану) и њихових раније исељених рођака у Лаб.

Увек су миграције ишле директно из Ковачице с тим изузетком Кузмановића. Између два рата је било неколико кућа Ковачана из Точана које су се колонизовале по Косову (махом из кућа Радоњића и Радовића).
Иначе, да је постојала жива комуникација између различитих кластера Ковачана потврђује то што су се Ковачани Точанци у једном периоду исељавали у село Бањска код Вучитрна, које је било чифлук Ћамиловића, који су било међу првим кластерима који су се спустили из Ковачице. Касније су Ћамиловићи продали чифлук Турцима и први Ковачани Точанци су се иселили јужније у суседна, горе наведена села.

А пре Ковачице како беше, чини ми се да је помињана старина у Црној Гори?

[Equinox]

А пре Ковачице како беше, чини ми се да је помињана старина у Црној Гори?

Постоји јако бледо предање код свих Ковачана - Точанаца, о пореклу из Црне Горе, али је то толико бледо и штуро да је тешко било какав валидан закључак донети. Једини конкретан податак који преносе са колена на колено јесте назив села Сврке, и ако се сећаш, када је био готов твој БИГ ИПСИЛОН и када се видело да Љешњани и Точанци деле исту дубљу З17855 грану, ја сам то увезао. Сврке су о области у којој је највећа концентрација Љешњана Војинића. Поред тога, иако је сигурно дошло до раније генетске деобе, то не искључује могућност заједничког суживота у Горњој Морачи са прецима Ковачана Точанаца, који су се највероватније доселили у околину Трепче у доба обнављања Новог Безистана, око половине 17. века, у исто време када су дошли у Копаоничку Шаљу и Тарски Никшићи.

Иначе, осим назива села Сврке, никакве друге индиције нема која би могла да помогне у разјашњавању места порекла Ковачана Точанаца.

[НиколаВук]

Иначе, осим назива села Сврке, никакве друге индиције нема која би могла да помогне у разјашњавању места порекла Ковачана Точанаца.

Постоји и село Сврке код Пећи. Да није дошло до својеврсне "замене топонима" у предању, као што је у више предања случај са градом Котором и селом Которе у Дреници?

[Equinox]

Постоји и село Сврке код Пећи. Да није дошло до својеврсне "замене топонима" у предању, као што је у више предања случај са градом Котором и селом Которе у Дреници?

То ми јесте падало на памет, а онда када је утврђено да Љешњани Војинићи и Ковачани Точаници деле заједнички снп испод З17855, некако су ми морачке Сврке биле пријемчиве. Једини род који слави Св. Враче у метохијским Свркама су Поповићи, који су дошли из Голубоваца у првој половини 20. века.

Пази, никад се не зна, ово је само моја претпоставка. Ако су се преци Точанаца доселили у време обнављања Новог Безистана, то би значило да су вероватно били укључено у рударске послове Брскова. Некако ми је то допунски аргумент у пролог морачких Сврка.

[vojinenad]

То ми јесте падало на памет, а онда када је утврђено да Љешњани Војинићи и Ковачани Точаници деле заједнички снп испод З17855, некако су ми морачке Сврке биле пријемчиве. Једини род који слави Св. Враче у метохијским Свркама су Поповићи, који су дошли из Голубоваца у првој половини 20. века.

Пази, никад се не зна, ово је само моја претпоставка. Ако су се преци Точанаца доселили у време обнављања Новог Безистана, то би значило да су вероватно били укључено у рударске послове Брскова. Некако ми је то допунски аргумент у пролог морачких Сврка.

Ако заиста постоји било какво па чак и ''натегнуто'' предање о Црној Гори онда су то Сврке у Морачи. Мада, у области Мораче није сачувано предање о том старијем становништву у Свркама које је у њему живело пре него су доселили Пековићи, сасвим је извесно да је ту живело неко стариначко становништво јер на то упућују и остаци кућиштина, развалине две цркве и старе гробнице на којима се разазнају крстови и плоче.
Свакако да порекло Точанаца може бити и из Сврка код Пећи.

[Equinox]

КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани – Домановићи I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(6) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 13 (43%)
DS - 4 (13%)
DN - 9 (30%)

I2a-M223 - 6 (20%)

R1a -  11 (36%)

Укупно: 30 (100%)

[Иван Вукићевић]

Тема је премештена у секцију "Србија" с обзиром да се не бави појединачно ниједним од неколико родова Ковачана, већ целом групацијом Ковачана која је разнородна.

[Небојша]

Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у Македонији

Поповски:

15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29

Модални хаплотип Ковачана:

15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29




                                

[Equinox]

Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у Македонији

Поповски:

15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29

Модални хаплотип Ковачана:

15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29

Колико се сећам, нисмо. Било би интересантно када бисмо имали информацију где се налази овај рођак Ковачана - Кадића.

[Поповски]

Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у Македонији

Поповски:

15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29

Модални хаплотип Ковачана:

15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29

Па то сам ја 

О свом пореклу сам писао нешто више ту https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2475.0
То сам написао пре тестирања и вероватно сам потврдио да је моје порекло од КиМ.
Занима ме како су Ковачани дошли у тај крај? Где су били насељени раније?

[Equinox]

Па то сам ја 

О свом пореклу сам писао нешто више ту https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2475.0
То сам написао пре тестирања и вероватно сам потврдио да је моје порекло од КиМ.
Занима ме како су Ковачани дошли у тај крај? Где су били насељени раније?

Поздрав Поповски!

За Кадиће, по којима смо назвали ту групи Ковачана ( I2-M223) нема забележеног предања. Често су везивани у предању и литератури за Филимоновиће, који су такође живели у Лешку до 1878., као и Ниниће, што се ДНК тестирањем показало нетачним, бар у погледу генетске везе.

С друге стране, ДНК тестирањем је установљено да су Кадићи из Лешка исти род са Јеленићима из истог села, са Алексићима из Борчана, Гвозденовићима који су се раније иселили из Борчана и вероватно још неким другим родовима на Косову и другим српским крајевима, а који још нису идентификовани.

Најранији помен Кадића се јавља у попису вучитрнског санџака из 1584. године. Петар и Андрија Кадићи су тада пописани у Трепчи. Док код њих не постоји било какво сачувано предање, чак и о Ковачици, оно постоји код Алексића из Борчана, али ништа даље од тога у прошлости. Међутим, оно што је интересантно је да код Јеленића постоје обриси предања да су досељени у Лешак после Аустријско-турских ратова из Полога, односно из окружења манастира Лешок ( Лешак), што и није толико далеко од СЦГ и шире области одакле су се твоји преци доселили у СЦГ.

Има ли неког предања у твојој породици о томе чиме су се твоји преци бавили? Општа је претпоставка да се овај род Ковачана - Кадића доселило у копаоничку област због ангажовања у рударству и могуће, трговини с обзиром да је Трепча у време средњовековне српске државе била један од привредних центара.

[НиколаВук]

Ево шта о роду Поповског ("Качанички") пише у књизи Јована Трифуноског "Скопска Црна Гора":



Дакле даље порекло је од давно исељених Срба-староседелаца из Качаничке клисуре (село Ђурђев Дол).

Ово је Поповски написао о пореклу своје породице:

Мој предак је негде око 1840-60те дошао у једном селу на Скопској Црној Гори.
Наводно била су три брата и једна сестра у Качанику. Бег је дошао са музиком да узме сестру. Браќа су побили Турке и бега, узели сестру и побегли у три различита села на Скопској Црној Гори.

Мој предак је дошао у село Побужје (данас Побожје). Звао се Неша. У селу су га звали Нешо или надимком Гемо Качанички. Био је симиџија. Наводно бацио је кроз камене дворске ограде неког бугарског учитеља. Па је морао да плати сеоским кметовима да га не кажу Турцима. Његов син је поп Анѓелко Нешиќ. Славио је,  и ми данас славимо св. Јован 21.01.

[Поповски]

Поздрав Поповски!

За Кадиће, по којима смо назвали ту групи Ковачана ( I2-M223) нема забележеног предања. Често су везивани у предању и литератури за Филимоновиће, који су такође живели у Лешку до 1878., као и Ниниће, што се ДНК тестирањем показало нетачним, бар у погледу генетске везе.

С друге стране, ДНК тестирањем је установљено да су Кадићи из Лешка исти род са Јеленићима из истог села, са Алексићима из Борчана, Гвозденовићима који су се раније иселили из Борчана и вероватно још неким другим родовима на Косову и другим српским крајевима, а који још нису идентификовани.

Најранији помен Кадића се јавља у попису вучитрнског санџака из 1584. године. Петар и Андрија Кадићи су тада пописани у Трепчи. Док код њих не постоји било какво сачувано предање, чак и о Ковачици, оно постоји код Алексића из Борчана, али ништа даље од тога у прошлости. Међутим, оно што је интересантно је да код Јеленића постоје обриси предања да су досељени у Лешак после Аустријско-турских ратова из Полога, односно из окружења манастира Лешок ( Лешак), што и није толико далеко од СЦГ и шире области одакле су се твоји преци доселили у СЦГ.

Има ли неког предања у твојој породици о томе чиме су се твоји преци бавили? Општа је претпоставка да се овај род Ковачана - Кадића доселило у копаоничку област због ангажовања у рударству и могуће, трговини с обзиром да је Трепча у време средњовековне српске државе била један од привредних центара.

Здраво Equinox
Нисам урадио породично стебло на папиру али мој најдаљи предак Неша вероватно је дошао пре 1840 на СЦГ. Не знам дали је имао браќе и родбине на Косову или Лешку. Не постоји такво предање.
Иако темпераментан изгледа је био пекар јер је имао неку врсту пекару у данас Ѓорче Пертов (то је Анријево по 1912 или турском Оризаре). Око 30км удаљену од Побужље. Па често путовао са чезом. Школовао је сина Анѓелка за попа и је вероватно био имуќан.
Поп Анѓелко је саградио велику лепу камену куќу са дрвеним чардацима иако је мало живио ту. Куќа је неколико пута била на календарима и књигама..
Ти си ту писао да су Ковачани били имуќни а то је занимљиво.
Не постоји никакво предање да су моји предци раније били рудари или трговци. Не постоји ни предање да су из Лешка.
Ја сада видим да си ти пуно писао на овој теми. Треба ми време да то прочитам али помаже ми више од све књиге.
Свака част!
Занима ме како су се стварно православни старинци са Косова и северо-западне РМ понашали измеѓу аустро-турског рата и Призренске лиге. То је хаотично време.

[Небојша]

Ковачани би, према литератури, тј. миграционом правцу, требали бити део струје из црногорске Херцеговине. Дакле миграција би ишла Херцеговина - Ибарски Колашин - Топлица и даље. Дa ли се данас, када имамо генетске резултете већег броја породица из ове "групе родова", може уочити таква веза?

Колико знам, главнина одлази на I2-M223. Осим тога присутне су још неке подгране R1a-Z280 и I2-Y3120. Ту је још и R1a-M458 коју налазимо код Маринчана и која је свеприсутна код Срба, па не открива пуно о миграционом правцу.

За ову I2-M223 рекло би се не стоји правац из динарских крајева. Најближа поклапања су на Косову, у јужној Србији, а кластер је присутан и у Македонији.

[Equinox]

Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Красић је највероватније, и поред 4 разлике на 23 упоредива маркера, повезан са Ердоглијом из Вукушице код Врњачке Бање, са којим дели исту крсну славу.

О пореклу Красића Јован Ердељановић бележи:

За Вуковиће каже старац Нешо Вуковић, да су се доселили „прије 300-400 година од Сјенице“. Од Вуковића су и Красићи. Славе Св. Врачеве (1- XI).

https://www.poreklo.rs/2013/04/03/poreklo-prezimena-selo-donja-kravarica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Уколико се дубљим тестирањем заиста потврди веза између Красића и Ердоглије, онда ће то (потенцијално) додатно потврдити и предање о месту порекла Обреновића из Марковице (Ковачица, Копаоничка Шаља) и њихових генетски блиских рођака, али исто тако и познату миграциони путању, из горњег и средњег Ибра, низ реку Ибар, у Подибар и Надибар.

Порекло Ердоглија настањених у околини Тадења код Рашке је у етнографској грађи локализовано на подручје Врачева/Дежеве.
Тадење је само једно од села у Ибру, Подибру и Надибру у коме су Ердоглије (Св. Врачи) забележени и потврђени.

Географска дисперзија Ердоглија нам на најбољи начин показује пут миграције из југоисточних делова рашке области (Севера Косова) ка Подибру, Гокчаници и Шимадији јер су у готово сваком насељу у коме су боравили у транзиту последњих 200 година оставили по неки огранак.

Уколико се утврди да Красићи јесу огранак Ердоглија, то ће бити прва материјална потврда до сада недовољно познатог миграционог крака ка Драгачеву, које географски и није толико удаљено од Подибра.

Једини проблем представља чињеница да до сада није утврђен ни један огранак овог рода у матичном подручју што отежава потпуну реконструкцију порекла, даље од почетка 19. века, када су први пут регистровани у тефтерима на садашњим стаништима.

За Ердоглије се не може поуздано потврдити да су један од ковачанских или маринчанских родова, са којима деле исту крсну славу и потенцијално матично подручје. Веза је индиректна, и поткрепљена додатном чињеницом да су у Подибру насељени у неколико села у којима живе огранци једног рода Ковачана (Кадића-Јеленића) и једног рода Маринчана - Сеизовића.

Уколико се веза између Красића и Ердоглија потврди, и уколико је бар део предања о пореклу Красића веродостојан (период насељавања) онда би то, по мени ишло у прилог тези о раној миграцији из Ибарске долине, која предатира Први српски устанак (вероватно у јеку Првог или Другог аустијско-турског рата).

Наравно, ову је радна хипотеза, коригована на основу резултата Красића, и као таква би могла у оном делу који се тиче правца миграције, могла применити и на Обреновиће, Домановиће и друге блиске породице које славе Св. Враче, а које се путем предања Обреновића могу повезати са Ковачицом.

[Владимир Бојановић]

КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5)Ковачани – Домановићи I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)[/b]

(6) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>Z92>YP617)[/size]
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 13 (43%)
DS - 4 (13%)
DN - 9 (30%)

I2a-M223 - 6 (20%)

R1a -  11 (36%)

Укупно: 30 (100%)

Нисам упознат са овим родом нити довољно са R1a хг и њеним подгранама па ме интересује да ли су сви ови Врачевци међу којима су и Ердоглије заиста сврстани у род Ковачана (пошто видим да је род доста хетерогеног састава, али са истом славом), да ли је потврђени СНП код Ердоглије CTS1211 нешто променио у виду блискости са осталима који су R-Z280 > R-Z92 > R-Y4459 > R-Y4459* и ко су Ковачани - Домановићи са I2-CTS10228>S17250>PH908 хг, ако можете да напишете нешто о више о њима? Красићу ћу предложити BigY у Данте Лабсу и мислим да ће бити заинтересован уколико би и Ердоглија учинио исто.

[Equinox]

Нисам упознат са овим родом нити довољно са R1a хг и њеним подгранама па ме интересује да ли су сви ови Врачевци међу којима су и Ердоглије заиста сврстани у род Ковачана (пошто видим да је род доста хетерогеног састава, али са истом славом), да ли је потврђени СНП код Ердоглије CTS1211 нешто променио у виду блискости са осталима који су R-Z280 > R-Z92 > R-Y4459 > R-Y4459* и ко су Ковачани - Домановићи са I2-CTS10228>S17250>PH908 хг, ако можете да напишете нешто о више о њима? Красићу ћу предложити BigY у Данте Лабсу и мислим да ће бити заинтересован уколико би и Ердоглија учинио исто.

Поштовани Владимире,

Доста сам опширно писао о Ковачанима на истоименој теми на Форуму, али сам свестан да је можда мало теже испратити ток и садашње стање истраживања јер се доста променила основна теза Атанасија Урошевића, да су Ковачани заправо један хомоген род, и наставља да се мења како нови резултати пристижу. Покушаћу да сумирам.

Ковачане је први у објављеној грађи описао Атанасије Урошевић у свом чланку о Вучитрнској Шаљи, као и антропогеографској студији Косово, где је забележио више исељених породица Ковачана. Његов закључак је био да се ради о једном хомогеном роду, на основу две чињенице - заједничког матичног станишта (село Ковачица) и заједничке крсне славе - Св. Врачи.

Полазећи од Урошевићог истраживања, Радослав Љ. Павловић је идентификовао већи број родова у копаоничкој области који славе Св. Враче (укључујући и Маринчане) током свог теренског истраживања и готово све породице је увезао на основу заједничке крсне славе и закључио да су сви ти родови пореклом из Ковачице, односно Ковачани.

Верификација Урошевићевих и Павловићевих теза је вршена путем екстензивног ДНК тестирања доступних и расположивих представника породица које су њих двојица забележили.

Први резултати (Ковачана исељених у Доње Точане, Ћамиловића из Вучитрна, њиховог огранка Јаргића, Филимоновића из Доње Јошанице исељених из Лешка и Кадића из Лешка) су већ јасно показали да Ковачани заправо нису један хомогени род већ заправо припадници једне заједница хетерогених родова која је највероватније настала у другој половини 17. века као збег трепчанских и могуће и вучитрнских трговаца у јеку велике куге која у том периоду захватила делове вучитрнског и новопазарског санџака. Извор је била заражена вуне која је транспортована према Приморју преко Трепче и Новог Пазара, односно преко трговаца (посредника) који су боравили у тој области у то време.  Богумил Храбак је детаљно описао више епидемија велике куге које су захватиле ову познату трговачку и рударску област на основу података из Дубровачког архива.

Урошевић је у својим радовима заправо забележио последњи род (I2-CTS10228>Z17855>A16413) који је коначно напустио Ковачицу 1882. године и населио се у Доњем Точану у Топлици, а од овог генетског рода је вероватно највећи број породица Ковачана које је он забележио у подножју Копаоничке Шаље, које су током 18. века насељаване по вучитрнским и подујевским селима као чифчије.

Међутим, прву индицију о хетерогености Ковачана је дао резултат Ћамиловића (I2-PH908), које је Урошевић такође забележио као стари трепчански трговачки род који је избегао у Ковачицу, а затим се спустио у Вучитрн и наставио своје пословање. Затим су уследили и то даље потврдили резултати Филимоновића (I2-A1221), Кадића (I2-M223), Бановића (R1a>Y4459*), и тако даље.

Због исте крсне славе и истог миграционог правца којим су се исељавали Ердоглије, као и Филимоновићи, Кадићи и Бановићи (прве од ове три фамилије су недовосмислено потврђене као некадашњи становници Ковачице, док је Бановиће као Ковачане класификовао Р. Павловић, и поред чињенице да је Аврам Поповић залежио од најстаријег исељеног Проловића (Проловићи су исти род као и Бановићи) из Остраћа у Топлицу, да је Проловићима матица село Влахиња, недалеко од Ковачице) и блиског хаплотипа Ердоглије – Бановићком, на 23 маркера, Ердоглије су прикључени кругу ковачанских родова, иако не постоји ни један експлицитан податак који би указао на Ковачицу као матицу, осим референце Радомира Илића, да су Ердоглије у Тадење досељени из Врачева/Дежеве.

За Ердоглије је урађен Р1а панел и потврђен је CTS1221 чиме је оповргнута претпоставка о вези са Бановићким кластером за који је такође рађен Р1а панел који је потврдио да су Y4459*.

Од наведених, до сада тестираних родова, недвосмислено је утврђено да су следећи родови Ковачани, који су се у различитим временским периодима исељавали из Ковачице.

Старији Ковачани, потомци трепчанских трговаца и рудара, који су исељени по Горњем Ибру, Подибру и Топлици, су:

Ковачани – I2-A1221
Ковачани – I2-PH908
Ковачани – I2-M223

Новији досељеници, о којима је Урошевић највише писао су:

Ковачани – I2-A16413

[Equinox]

Постоји велика вероватноћа да је током времена долазило до сусретања првих насељеника Ковачице са каснијим досељеницима који су у Ковачици обитавали до краја 19. века, и преузимања неких културолошких карактеристика (крсне славе) од стране новијих досељеника.

Родови који су уврштени у Ковачане на основу закључака које је изнео Радослав Љ. Павловић су:

Бановићи Р1а - Y4459*
Домановићи 12-PH908

Ердоглије су због претходно претпостављене блискости уврштени у Ковачане иако не постоје писани трагови о вези Ердоглија са Ковачицом, они задржани у кругу родова који су потенцијално живели у тој области како због крсне славе тако и због чињенице да насељавају неколико села у Подибру у којима су насељене и неке породице из родова који су потврђени Ковачани.

Није познато да ли је Радослав Павловић користио неки други критеријум осим крсне славе) неколико породица у Драгачеву (нпр. Властелице) и повезао их по том основу са Ковачанима и врло лако се може десити да је по некој логици пресликао „племенски“ назив Домановића на групу фамилија у Кривој Реци и Великој Грабовници, у околини Бруса.
Скорашњи резултат Домановића из Драгачева (захваљујући господину Драгану Обреновићу, који је наставио са тестирањем родова који славе Св. Враче) показује да драгачевски Домановићи и копаонички нису у сродству.

Род коме припада господин Обреновић (а коме такође припадају и Домановићи и Милинковићи) је први род у Драгачеву са очуваним предањем (које је у супротности са до сада објављеним записима – погледати објашњење господина Обреновића) о пореклу из Ковачице.
До сада није забележа миграција Ковачана која је ишла западно од Ибра. Међутим, резултат и потенцијална или боље рећи вероватна, веза Красића са Ердоглијама, је други пример такве миграција, а има и трећи случај, веза Миливојевића из Јариња и Плазинића из Губереваца који показује известан образац потенцијалног скретања једне миграционе струје, односно правца миграција из предела Средњег Ибра ка Драгачеву.

Лично мислим да је овде реч о једној јако раној миграцији, или боље речено, краку, који није до сада забележен или расветљен у литератури.

Ми заправо не знамо колико је становништва, односно родова нашло уочиште у Ковачици (или Маринцима, мада Маринчани за сада показују знатно већу хомгеност од Ковачана) у другој половини 17. века нити када је започето исељавање након примиривања епидемије куге.

Дакле, да закључим овај подужи одговор:

Ковачани нису генетски род већ скуп родова или друштвена заједница која је настала од трепчанских трговачких и рударских породица које су у Ковачицу избегле како би се склониле од епидемије куге која је десетковала становништво и уништило привреду Вучитрна у другој половини 17. века.

Разумљив је у том контексту и разлог због кога је преузет „култ“ Св. Врача, као исцелитеља у доба помора од заразе.

С обзиром да нема података о некадашњој величини ове заједнице и да данас, на посредан начин сазнајемо чињенице о њој, не могу се из корпуса ове заједнице искључити родови који у сливу средњег Ибра, односно југо-источним деловима Рашке област, нису оставили генетских трагова (попут врачеваца у Драгачеву и Ердоглија) или до данас нису откривени.

Врло лако се може десити да ће се у неком тренутку утврдити и веза ових родова са неким другим родовима у Рашкој области или другим нашим крајевима са којима не деле исту крсну славу јер је основна претпоставка да је дошло до културолошког изједначавања или акултурације током боравка у Ковачици.
Ово значи да под истраживањем Ковачана ми заправо истражујемо период у еволуцији неколико родова који започиње од друге половине 17. века, када је овај збег или заједница основана.

Ердоглијин узорак је похрањен у Усек-у, тако да би се лако могла верификовати веза са Красићем уколико би он урадио дубље тестирање.

Надам се да нисам превише отишао у ширину и да сам успео да Вам одговорим на питања.

[Владимир Бојановић]

Поштовани,

хвала Вам на исцрпном одговору. С обзиром да је дакле заиста реч о хетерогеном роду одн. да се ради о већој скупини разнородних заједница на једном простору, потребно је овде спровести акцију већег броја дубинских BigY тестирања, како би се утврдило јасније порекло свих ових родова.

Извесно би било за очекивати да су родови са I2-PH908 стигли у ту област из динарских крајева, тачније из Старе Херцеговине, с тим да с великом резервом гледам на промену славе код Ћамиловића и Јаргића, због недавног резултата Лацмановића из Косатице код Пријепоља и блиских им хаплотипова, једни (Ћамиловићи, Јаргићи) су припали В4, док су други (Лацмановићи, Илићи из Пожеге и Ненадићи из Ужица) припали роду В3. Наиме, Лацмановићи са славом Св. Врачи су пореклом са Цетиња, а још даљим по предању са простора Боке. Дакле, по свој прилици овде ради се о једном роду чија је (рано)средњовековна матица била Херцеговина.

Ковачани - Домановићи, односно Симић из Рашке и Кнежевић из Бруса, су други род са I2-PH908. Њихови резултати су смештени у табели у засебан род Д11, али у подгрупу родова којима је матица такође Херцеговина, посебно бих издвојио Авдаловића са ознаком Д6, који су након BigY теста припали I2-PH908>FT16449. С обзиром да је Авдаловић пореклом из Невесиња, да ли би одсељени Домановићи из Бруса и Рашке, могли бити уствари даљим пореклом из места Домановићи, које се налази између Мостара и Требиња? Блискост између Домановића - Симића/Кнежевића са Авдаловићима или са неком другом тестираном породицом под ознаком "Д" у нашој табели би такође могао да разреши BigY тест, а извесно је једно, да су и Домановићи, као и предак Ћамиловића и Јаргића, у Трепчу стигли сеобама преко Ибарског Колашина, највероватније у 17. веку.

Домановићe из Драгачева (од којих су потекли Обреновићи, Милинковићи а рекао бих и сасвим сигурно Врачевићи из Мионице), са R1b хг, још увек "не  видим" на Косову, понајвише због непостојања хаплогрупе међу досадашњим тестираним Ковачанима. Да се ради о развијеном роду на том простору, имали би и развијен кластер, попут кластера са R1a хг, I2-CTS10228>Z17855  и I2-M223 хг. Уколико би везивали њихово порекло за Ковачане, њихову "аутентичност" бих објаснио тако да су у те области могли управо доћи сеобама уз I2-PH908 родове, из Херцеговине, а зараза одн. куга која је покосила становништво је утицала да њихови досељенички припадници (R1b, I2-PH908), којих можда није ни било у великом броју, прођу кроз "уско грло" и миграторно се упуте ка Сјеници, одакле су по предању, попут Красића, стигли у Драгачево. Дакле, њихово би порекло можда само транзитно везао за Ковачане, где су уз интерактивну, међузадружну сеобу стигли са Домановићима I2-PH908 из Херцеговине и променили славу, или са родом Лацмановића/Ћамиловића (без мењања крсне славе).

За I2-CTS10228>Z17855 биће значајан BigY резултат Караџића са Жабљака са славом Аранђеловдан, који су већ припали тој хаплогрупи након тестирања двојице Караџића на 23 маркера. Видећемо којим већ профилисаним Z17855 родовима ће Караџићи бити најближи, док се за I2-M223 чудим да још нико није дубински тестиран, односно да њихово тестирање није делимично или сасвим подржало "Порекло", I2 пројекат на ФТДНА или неко трећи и ако би се спровела таква акција прикупљања средстава за њихово тестирање, радо бих учествовао у томе.

Молим Уредништво да пребаци поруке у одговарајући део форума уколико смо ову тему довољно "затрпали" коментаришући Ковачане.

[Equinox]

Слажем се, Владимире. Верујем да је већина потврђених ковачанских родова са изузетком Ковачана Точанаца I2-CTS10228>Z17855 у околину Трепче досељен крајем средњег века, а најкасније почетком новог века.

За I2-M223 је потврђено присуство у другој половини 16. века (Андрија и Петар Кадићи су пописани у Трепчи 1584. године) и највероватније се ради о саским рударима, док за Ћамиловиће претпостављам, да су били херцеговачки крамари. Исто би могло да се важи и за Ковачане Лештане I2-CTS10228>А1221, мада је ова претпоставка заснована на неколико индиректних и посредних чињеница које се без потврђене генетске везе са неким другим родовима на овим просторима, а која датира од 11. века до 17. века, не може потврдити.

Да је било раних миграција из западних крајева у ибарску долину је потврдио скорашњи резултат једног рода са затвореног истраживања Старе Рашке и њихова генетска веза са Божовићима у Ибарском Колашину. У прилог старости ове миграције иде чињеница да је село названо по том роду код Истока у Метохији забележено још у 15. веку. Моја претпоставка је да је то село заправо и било место даље деобе овог рода, одакле се једна грана  (Божовићи) населила у Придворицу код Зубиног Потока, док је друга, која је до краја 18. века боравила у истоименом селу, га под притиском напустила и населила се на Пештерску висораван. До сада у литератури није забележено када је наведено метохијско село остало без српског становништва.

Што се Караџића тиче, слажем се да ће то бити изузетно значајан резултат, који искрено ишечкујем већ дуже време. Моја претпоставка је да Ковачани Точанци I2-CTS10228>Z17855 заправо представљају огранак Караџића који се из васојевићке племенске области иселио у правцу Ибарске долине у истом периоду када и су се огранци овог бројног рода иселили у дробњачку племенску област. Угрубо, датирање исељавања Караџића из васојевићке области може уз одступање од неколико декада да се смести и у оквире Велике Сеобе након Првог аустријско-турског рата, што се уклапа у тезу А. Урошевића о херцеговачкој струји која је населила копаоничку Шаљу.

Р1а родови који су потенцијално асоцирани уз Ковачане би заиста могли бити староседеоци.

Истраживање порекла неких родова који дуго обитавају на просторима средњевековних трговачких центара, а који немају ближа поклапања за тренутно расположивим резултатима у бази Српског ДНК пројекта би значајно олакшао приступ ДНК профилима породица у средњем и јужном далматинском приморју, као и залеђу у западној Херцеговини, ради поређења.
Стицајем околности, поређењем мог хаплотипа са резултатима из неких анониминх истраживања (хаплотипи са 17 маркера) која су вршена последњих неколико година у Хрватској сам наишао на три хаплотипа у јужној Хрватској (није спецификовано које су уже географске области укључене у статистичке јединице како су дефинисане у истраживањима), од којих имам потпуно поклапање са једним резултатом, и по један маркер разлике да друга два. Покушао сам да ступим у контакт са ауторима ради што ближег лоцирања тестираних из узорка, али без успеха.

Ограничена сарадња, размена информација, и приступ резултатима тестираних Хрвата у извесној мери отежавају потпуну реконструкцију миграција и насељавања појединих крајева на нашим просторима, али упркос томе, сматрам да су планске акције тестирања које спровело Друштво последњих неколико година, значајно допринеле расветљавању многих кључних питања из наше историје као и историје других народа на овим просторима.   

[Equinox]

У наставку је ажурирани списак тестираних породица које на основу директних и посредних извора потпадају под заједницу Ковачана и Маринчана.
Претходни списак је проширен новотестираним породицама у периоду 2019-2021, као и групом породица из Драгачева које припадају једном старијем и добро испрофилисаном роду за који се може основано претпоставити да представљају ране исељенике из Ковачице. Такође је уврштен и тестирани Вукадиновићи из Свињара код Косовске Митровице, с обзиром да своје предање везује за Ковачицу као и чињеницу да су једина тестирана особа (породица) у ибарској долини која слави Св. Враче, а која се не може везати ни за један други кластер породица које славе Св. Враче у ужем и ширем гравитационом подручју Ковачице.

Тренутно је идентификовано девет кластера Ковачана са 40 тестираних породица и три кластера Маринчана, са 5 породица.

КОВАЧАНИ

1 Ковачани I2-Z17855>A1221>Y151307:
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)

2 Ковачани I2-Z17855>A16413>BY153008):
Војиновић, Св. Врачи, Главотина, Вучитрн (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Симић, Св. Врачи, Врница, Вучитрн (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-Z17855>A16413>BY153008)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-Z17855>A16413>BY153008)

3 Ковачани I2-M223>Y4884:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M233>A427>Y4884)
Максимовић, Св. Врачи, Грачаница, Приштина (I2-M233>A427>Y4884)
Лазаревић, Св. Врачи, Мириловац, Параћин (I2-M233>A427>Y4884)

4 Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

5 Ковачани I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)

6 Ковачани R1a-Y4459*:
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Величковић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>Y4459*)

7 Ковачани R1a-CTS1221:
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>CTS1211)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>CTS1211)
Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани (R1a-Z280>CTS1211)

8 Ковачани R1b-FTA27217:
Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани (R1b-FTA27217>FTA42008)
Милинковић, Св. Врачи, Вирово, Ариље (R1b-FTA27217>FTA42008)
Домановић, Св. Врачи, Соколићи, Чачак (R1b-FTA27217>FTA43936)
Велимировић, Св. Врачи, Врачевић, Лајковац (R1b-FTA27217>FTA43936)

9 Ковачани R1b-PF7562:
Вукадиновић, Св. Врачи, Свињаре, Косовска Митровица (R1b-PF7562)

МАРИНЧАНИ

1 Маринчани R1a-L1029:
Владисављевић, Св. Врачи, Игриште, Куршумлија (R1a-M458>L1029)
Сеизовић, Св. Врачи, Вранеши, Врњачка Бања (R1a-M458>L1029)

2 Маринчани R1a-YP4278:
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија (R1a-Z280>YP4278)
Вуксановић, Св. Врачи, Барбатовац, Блаце (R1a-Z280>YP4278)

3 Маринчани E-V13>Z5018:
Миловановић, Св. Врачи, Земаница, Лепосавић (E-V13>Z5018)

[HandsomestOfThemAll]

Тренутно је идентификовано девет кластера Ковачана са 40 тестираних породица

КОВАЧАНИ

1 Ковачани I2-Z17855>A1221>Y151307:
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-Z17855>A1221>Y52071>Y59595>Y151307)

2 Ковачани I2-Z17855>A16413>BY153008):
Војиновић, Св. Врачи, Главотина, Вучитрн (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Симић, Св. Врачи, Врница, Вучитрн (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-Z17855>A16413>BY153008)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-Z17855>A16413>BY153008)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-Z17855>A16413>BY153008)

3 Ковачани I2-M223>Y4884:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223>A427>Y4884)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M233>A427>Y4884)
Максимовић, Св. Врачи, Грачаница, Приштина (I2-M233>A427>Y4884)
Лазаревић, Св. Врачи, Мириловац, Параћин (I2-M233>A427>Y4884)

4 Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

5 Ковачани I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)

6 Ковачани R1a-Y4459*:
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Величковић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>Y4459*)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>Y4459*)

7 Ковачани R1a-CTS1221:
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>CTS1211)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>CTS1211)
Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани (R1a-Z280>CTS1211)

8 Ковачани R1b-FTA27217:
Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани (R1b-FTA27217>FTA42008)
Милинковић, Св. Врачи, Вирово, Ариље (R1b-FTA27217>FTA42008)
Домановић, Св. Врачи, Соколићи, Чачак (R1b-FTA27217>FTA43936)
Велимировић, Св. Врачи, Врачевић, Лајковац (R1b-FTA27217>FTA43936)

9 Ковачани R1b-PF7562:
Вукадиновић, Св. Врачи, Свињаре, Косовска Митровица (R1b-PF7562)

Koja je tačno razlika između 4 i 5, odnosno zašto je dato kao dva klastera? Kod svih R1 sledi neki RAZLIČITA grupa iza, a ovde jedna te ista.

[Equinox]

Koja je tačno razlika između 4 i 5, odnosno zašto je dato kao dva klastera? Kod svih R1 sledi neki RAZLIČITA grupa iza, a ovde jedna te ista.

Код 4 и 5 није вршено снп тестирање тако да није познато којим дубљим подгранама припадају, али се на 23 маркера види да припадају двема различитим програнама ПХ908.

[rugovac]

Zaista impresivno. Primer kako treba istraživati poreklo jednog roda. Svaka čast Topličane.

[Equinox]

Zaista impresivno. Primer kako treba istraživati poreklo jednog roda. Svaka čast Topličane.

Хвала, пријатељу. Трудимо се

[arn]

Arnautovici iz Hercegovine su rod sa ovima dole Kovacima. Mi smo osim BigY testa takodje radili Autosmal DNK testove na 23andMe, MyHeritage i FamilyTreeDNA ...
Javite se ako pripadate ovim dole Kovacima.

Арнаутовић, Стевањдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Тестирани је радио BigY, и трећи је потврђени припадник ове гране поред двојице раније тестираних из околине Купреса и околине Цетиња. Од обојице наведених разликује се на 13 од 111 маркера. На мањем броју упоредивих маркера најближи су му припадници рода Ковачана који славе Св. Враче, од чак шесторице се на 23 маркера разликује само за једну вредност на маркеру DYS390 (од Ђорђевића из Влајковаца код Бруса, Ораовчића из Гувништа код Лепосавића, Бановића из Доњег Јариња код Лепосавића, Анисијевића из Лепосавића, Обрадовића из Мађера код Прокупља и Ђорђевића из Куршумлије), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 2-3 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су му најстарији познати преци по мушкој линији, Василије и Хаћим Арнаутовић, рођени у првој половини 19. века у Челебићима.

[Equinox]

Један разговор са Милошем на тему предања као идеје водиље у генеалошком истраживању, као и скорашње практично уочавање појединих нетачности у нашој етнографској литератури о ширем подручју рашке области, ме је потакао на размишљање о истраживању Ковачана.

Целокупно досадашње истраживање је у основи засновано на генетичкој верификацији  најширег скупа родова које је Радослав Љ. Павловић на основу једног заједничког својства - крсне славе, повезао у свом раду, који је проистекао из разматрања то тада објављене грађе (А.Поповић и А.Урошевић) и теренског истраживања ибарско-копаоничке области.
При разматрању објављене грађе, Павловић је селективно прихватао и тумачио исказе саговорника које је А. Поповић забележио, а основни критеријум за дефинисање скупа Ковачана, је била крсна слава Св. Врачи.
Бар половина породица које је уврстио у Ковачане или их директно повезао са истима имају своје посебне родовске називе попут Маринчана, и за које се тестирањем показало да су посебан род, који није ближе повезан са другим родовима који су тестирани у оквиру ове иницијативе, и који нити имају предање нити било какву другу везу са Ковачицом и осталим родовима који генетски испрофилисани.

Из целог Павловићевог скупа Ковачана, једина два рода која имају предање и писани основ за повезивање са Ковачицом су Ковачани Лештани и Ковачани Точанци, оба рода која припадају двема различити дубљим подгранама I2-Z17855.

На кластер који је у истраживање дефинисан као Ковачани - Кадићи је Павловић пренео записано предање исељених Филимоновића, сматрајући их, само због заједничке славе, заосталим огранком Филимоновића у Лешку, што је оповргнуто тестирањем. Тестирањем је с друге стране, утврђено да Кадићи и Јеленићи заправо чине један генетски род који је прилично распрострањен по копаоничкој области, другим деловима Косова и Македонији, који при томе, у свом предању нема помена о Ковачици.

Најбројнији кластер од свих тестираних је онај који је назван Бановићки кластер, чија је матица, по записаном и објављеном предању код Аврама Поповића, у Влахињи, селу које се налази не толико далеко од Ковачице, а и Маринаца.

Како време протиче, све сам склонио мишљењу да је кроз ово вишегодишње истраживање (или верификацију претпоставки Радослсвс Љ. Павловића) заправо испрофилисан један већи број старих и посебних родова у ибарско-копаоничкој области, а да Ковачане заправо чине два генетски даље повезана рода која су највероватније, заједно досељена на Балкан у оквиру исте племенске заједнице која је образована у матичној области у којој је I2-Z17855 настао.
Да је Z17855 код Срба заступљенија од 8-10%, вероватноћа да се у једном малом и прилично изолованом планинском селу истовремено нађу две подгране једне релативно младе гране као што је Z17855 су заиста мале.

И А1221 и А16413 су настале у постојбини, а њихови потомци, који припадају млађим подгранама су расути по Србији, Црној Гори, Крајини, Македонији, Бугарској, Грчкој и Албанији, и сви су учествовали у етногенези народа на територијама на којима су се нашли.

Све ми се више чини, да су обе гране Ковачана Z17855, за које мислим да су заиста једини или изворни Ковачани о којима је први Атанасије Урошевић писао, а које је први А. Поповић у нашој литератури поменуо (1908) у наше крајеве сишли у оквиру једне племенске или родовске заједнице која у то време није била издиференцирана или испрофилисана у складу са степеном генетичког сродства. Како другачије објаснити чињеницу да се у исто време и на исто месту, далеко од своје матице нађу потомци две релативно блиске подгране ретке хаплогрупе на нашим просторима.

Баш ме занимају размишљања чланова који су се у неком тренутку последњих пар година интересовали за тему Ковачана, као и припаднике подгране Z17855.

[Equinox]

Arnautovici iz Hercegovine su rod sa ovima dole Kovacima. Mi smo osim BigY testa takodje radili Autosmal DNK testove na 23andMe, MyHeritage i FamilyTreeDNA ...
Javite se ako pripadate ovim dole Kovacima.

Арнаутовић, Стевањдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Тестирани је радио BigY, и трећи је потврђени припадник ове гране поред двојице раније тестираних из околине Купреса и околине Цетиња. Од обојице наведених разликује се на 13 од 111 маркера. На мањем броју упоредивих маркера најближи су му припадници рода Ковачана који славе Св. Враче, од чак шесторице се на 23 маркера разликује само за једну вредност на маркеру DYS390 (од Ђорђевића из Влајковаца код Бруса, Ораовчића из Гувништа код Лепосавића, Бановића из Доњег Јариња код Лепосавића, Анисијевића из Лепосавића, Обрадовића из Мађера код Прокупља и Ђорђевића из Куршумлије), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 2-3 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су му најстарији познати преци по мушкој линији, Василије и Хаћим Арнаутовић, рођени у првој половини 19. века у Челебићима.

R-BY170153 и R-BY169726, које дефинишу R-Y4459>YP617>Y38448> BY169316 су номиноване, прихваћени и уврштене у понуду Yseq-a, и поручене за Ораовчића чији се узорак налази у Берлину. Иско је старост BY169316 процењена на око 1.400 година, верујем да ће позитиван резултат Ораовчића значајно увећати вероватноћу везе кластера Бановића и Арнаутовића.

[Gorance]

Бејах скоро код једног Анђелковића-Точанца на свадби, госпођа ташта ми је од њих  . Анђелковићи и Миленковићи из Доњег Точана потичу од два брата који су се доселили из Ковачице у Точане око 1880. Заједничко име им је Милетићи по претку (оцу?) Петронију Милетићу који је, ваљда умро у Ковачици. Иначе и они помињу као даље порекло село Сврке које не знају где је. Помињали су Црну Гору, Улцињ... Једино што ми пада на памет су Сврке код Скадра у Албанији. Даље, сад помињу Веље Залазе изнад Котора, одакле им то не знам, али мислим да без дубљег тестирања нема ништа.

[CosicZ]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D1%80%D0%BA%D0%B5_(%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D1%80%D0%BA%D0%B5
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D1%80%D0%BA%D0%B5_(%D0%9F%D0%B5%D1%9B)

[Gorance]

Хвала ЋосићЗ.додуше, са закашњењем. Зна ли неко која је етимологија Сврка. Имамо и Сврчин на косову итд.

[Equinox]

Arnautovici iz Hercegovine su rod sa ovima dole Kovacima. Mi smo osim BigY testa takodje radili Autosmal DNK testove na 23andMe, MyHeritage i FamilyTreeDNA ...
Javite se ako pripadate ovim dole Kovacima.

Арнаутовић, Стевањдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Тестирани је радио BigY, и трећи је потврђени припадник ове гране поред двојице раније тестираних из околине Купреса и околине Цетиња. Од обојице наведених разликује се на 13 од 111 маркера. На мањем броју упоредивих маркера најближи су му припадници рода Ковачана који славе Св. Враче, од чак шесторице се на 23 маркера разликује само за једну вредност на маркеру DYS390 (од Ђорђевића из Влајковаца код Бруса, Ораовчића из Гувништа код Лепосавића, Бановића из Доњег Јариња код Лепосавића, Анисијевића из Лепосавића, Обрадовића из Мађера код Прокупља и Ђорђевића из Куршумлије), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 2-3 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су му најстарији познати преци по мушкој линији, Василије и Хаћим Арнаутовић, рођени у првој половини 19. века у Челебићима.

Пошто узорак Ораовчића у Yseq-у није био валидан односно, није био исправан због дужег протека времена, променио сам поруџбину и поручио BY170153 и BY169726 за Милићевића из Тиоџа (Рашка) који такође припада кластеру Бановића и управо су стигли резултати. На жалост, негативанје на оба снп-а што указује да представници кластера Бановића и Арнаутовића не припадају истом генетском роду.

[Неродимац]

Добре вести за Ковачане
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908) је наручио WGS тест код Dante Labs.

[Небо_Сав]

Хвала ЋосићЗ.додуше, са закашњењем. Зна ли неко која је етимологија Сврка. Имамо и Сврчин на косову итд.

Постоји село Сврке (Sferke -  на албанском) у Метохији, јужно од Клине, 10-ак километара, близу водопада реке Мируше.
А што се тиче етимологије, можда има неке везе са свракама?! Свраке имају посебно место у народним веровањима широм Европе.

[НиколаВук]

Постоји село Сврке (Sferke -  на албанском) у Метохији, јужно од Клине, 10-ак километара, близу водопада реке Мируше.
А што се тиче етимологије, можда има неке везе са свракама?! Свраке имају посебно место у народним веровањима широм Европе.

Чини ми се да је ту исти корен као и код Сврчина (дворац Немањића близу Неродимља) и Сурчина, али би вероватно Сунце боље знао која је ту тачно етимологија у питању.

[ДушанВучко]

Чини ми се да је ту исти корен као и код Сврчина (дворац Немањића близу Неродимља) и Сурчина, али би вероватно Сунце боље знао која је ту тачно етимологија у питању.

Да, овде се помиње да Сурчин и Сврчин имају исти корен - "цврчак"
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D1%87%D0%B8%D0%BD