Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 204583 пута)

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #460 послато: Фебруар 07, 2019, 03:51:49 поподне »
На попису 1991. забележено је 12 Куреша ван градова. Пет у Ораху код Билеће, четири у Брадини код Коњица и три у Стамболићу, општина Пале.

Курешевића је забележено преко 150, углавном у околини Модриче, Босанког Шамца и Оџака.

 Ови Куреши у Стамболчићу су доселили као железничари још у време краљевине из Херцеговине.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #461 послато: Фебруар 10, 2019, 05:36:38 поподне »
Ово је занимљив податак јер је у селу Орах код Билећа живјела породица Куреш. У истом селу живе и мирилиовићки Капори. За Куреше се наводи да су старинци из Звијерине, и да су се расељавали, не наводи се слава. Не знам да ли их и данас има у Херцеговини. Било би интересантно кад би се испоставило да је ово веза.

Oви Курешевићи из Црквине су доселили као богати сточари.

"Predak Kureševića u Crkvini došao je kao bogat stočar i dao je begu ćemer dukata da bi mu dao za selište zemlju koju je on sam izabrao."

У књизи "Завође" од Неђељка Паовице помињу се Куреше из Звијерине и каже се да славе Јовањдан.




Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #462 послато: Фебруар 10, 2019, 07:10:30 поподне »
Милош Куреш из Ораха је био комадант Билећке четничке бригаде. Умро је 1993. године у Чикагу. Брат Голуб је после  робије предавао математику, данас средњошолски центар у Билећи носи његово име. 

Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 48
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #463 послато: Фебруар 10, 2019, 11:54:15 поподне »
Пиуковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани о свом пореклу каже: "Пиуковићи су племићка буњевачка породица која је у Суботици од 1687. године. Као племићи су добили Моравицу и основали село Матејевиће у данашњој Мађарској. Веома бројна породица - има их од Суботице до Сомбора, па и у Баји".

У нашем Пројекту до сада смо располагали са пар буњевачких хаплотипова који су, као и тестирани, динарик-север, међутим Пиуковић није близак ниједном.

Нема потпуних поклапања ни међу осталима у Табели, реч је о донекле специфичном хаплотипу.



Ретку вредност DYS385=15-15 дели са тестиранима из реда старинаца у Пиви I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, али са, по хаплотипу, најближим из овог рода има пет разлика на 23 упоредива маркера. Пет разлика на 23 упоредива маркера има и са неким породицама са Косова и неким бошњачким породицама (резултати нису јавни).

Са једном породицом из САНУ истраживања из Јабланице има поклапање 15/17, док са другом са Баније има поклапање 14/17.

Можда би могао бити у даљој вези са I-S17250* породицама које славе Марковдан из Лике и Крајине (Ђукић, Љубоја...).

Nešto više o Pijukovićima, iz moje knjige "Plemićke porodice u Somboru do kraja XVIII veka" (Sombor, 2018, str. 178-180):

Bunjevačka porodica Pijuković zapisana je najranije 1715. g. u crkvenim protokolima Baje i Almaša, a 1717. g. i Subotice (na popisu subotičkih graničara zabeležen je 1720. godine, među stanovnicima Almaša koji su kuće imali u subotičkom šancu, Mijat Pijuković).  Plemićko pismo i grbovnicu carica Marija Terezija dodelila je u Požunu, 28. oktobra 1741. godine, Ivanu Pijukoviću, njegovoj supruzi Marti rođ. Garašević, kao i njihovoj deci Jerolimu, Filipu, Antunu, Josipu, Grguru, Karlu, Damjanu i Mariji, kao i Jerolimovim sinovima Mihailu i Marku.  Plemstvo je potvrđeno u Bačkoj županiji, 15. februara 1742. godine. 

Plemićki grb: na plavom polju štita nalazio se, na zelenom tlu, zlatan stojeći lav, koji je u desnoj podignutoj šapi držao zlatan buzdovan. Na gornjoj ordinariji ili vrhu štita, na crvenom polju se nalazila zlatna šestokraka zvezda u levom uglu i srebrn polumesec u desnom uglu. Iz kacige i krune iznad štita uzdizao se ratnik u crvenoj dolami i mrkoj kapi sa crvenom kićankom, sa podignutom sabljom u desnoj ruci. Plašt oko štita bio je zlatno-plav sa desne i srebrno-crven sa leve strane. 

Od porodice Čejtej Pijukovići su 1749. g. kupili posed Mateović (15-tak kilometara istočno od Baje), a tri decenije kasnije, u aprilu 1779. godine, darovnicom carice Marije Terezije, naslednici Pijukovića dobili su ovaj posed u večito vlasništvo, sa pravom da uz prezime koriste i plemićki dodatak „od Meteovića“.  Na državnom popisu ugarskog plemstva 1754/55. g. u Bačkoj županiji zapisani su Jerolim, Filip i Antun Pijuković. 

Sreski načelnik Bačke županije od 1759. g. bio je pl. Antun Pijuković (1722-1791), sin Ivana Pijukovića.  On je, od 1777. do 1787. godine, a zatim ponovo tokom 1790/91. godine, bio na položaju drugog podžupana Bačke županije.  Istovremeno, od 1769. godine, županijski komesar i asesor Bačke županije bio je Nikola Pijuković,  koji se, kao stanovnik Sombora, javlja od druge polovine sedamdesetih godina XVIII veka. Godine 1778. kumovao je na krštenju deteta pl. Ivana Zomborija, a u septembru 1779. g. krštena mu je u somborskoj crkvi Presvetog Trojstva kćer Marija Ana Jelisaveta.  U februaru 1788. g. krštena mu je ovde i kćer Ana Marija Franciska (na oba krštenju kumovala je pl. Ana Krušper, udova komorskog administratora Pavla Krušpera).  Nikola Pijuković je preminuo u Somboru, 4. februara 1789, u 48. godini. 

U Somboru se 1795. g. venčao pl. Antun Pijuković mlađi, partikularni blagajnik Bačke županije (kumovao mu je na venčanju pl. Matija Marković),  kome je supruga Ana preminula na porođaju, početkom maja 1797. godine. 

U Somboru je, na položaju glavnog županijskog blagajnika, krajem XVIII i početkom XIX veka bio pl. Šimun Pijuković (1797. g. zabeležen i kao kapetan bačke plemićke insurgentske vojske), koji je, darovnicom cara Franca, dobio u maju 1803. g. posed Stara Moravica (Omoravica), severoistočno od Sombora, kao i pravo da uz prezime koristi i plemićki dodatak „od Omoravice“ (umro je u Somboru, marta 1808, u 59. godini, a sahranjen je u kripti crkve Presvetog Trojstva).  Istovremeno, županijski i komorski službenici bili su i Benedikt Pijuković (sreski načelnik),  Damjan Pijuković (poljski komesar),  Danijel Pijuković (asesor),  Josip Pijuković (asesor)  i Martin Pijuković (komorski fiškal). 

Od četrdesetih godina XIX veka u Somboru je službovao i živeo pl. Augustin Pijuković (1811-1880), potomak (praunuk) Filipa Pijukovića. Prvo je bio županijski pisar, zatim sreski načelnik, potom drugi podžupan (1848), pa prvi podžupan Bačko-bodroške županije (1849). Pedesetih godina XIX veka bio je oblasni sudija, a kada je 1861. g. car Franja Josif suspendovao tek obnovljenu županijsku samoupravu, Augustin Pijuković je postao opunomoćen kraljevski komesar sa širokim ovlašćenjima na prostoru Bačko-bodroške županije, kome su bile podređene i gradske skupštine slobodnih i kraljevskih gradova Sombora, Novog Sada i Subotice. Na tom položaju ostao je do ponovnog uvođenja županijske samouprave, u leto 1865. godine.  U Somboru je, krajem XIX veka, živela i mađarizovana grana kasacionog sudije Edena Pijukovića (čukununuka Jerolima Pijukovića), kome je ovde 1872. g. rođen sin Elemer (ova grana Pijukovića živela je u Somboru do druge polovine XX veka).

Na državnom popisu mađarskih plemića iz 1841. g. Pijukovići su zabeleženi u Baji, Staroj Moravici, Mateoviću, Čatalji, Bajmoku, Subotici, Futogu i Parabuću.  Potomci ove razgranate plemićke porodice i danas žive na prostorima gde su im živeli preci. Jedna mađarizovana grana Pijukovića promenila je, tridesetih godina XX veka, prezime u Bačfaluši. 

Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #464 послато: Март 09, 2019, 11:42:55 поподне »
Мало сам истраживао, та Рокамонфина је у јужном делу Италије, код Казерте, покрајина Кампања, нешто северније од Напуља.
Било би занимљиво да се нпр. утврди да је предак Пјешиваца био неки талијански племић или официр који је у саставу млетачке (или напуљске?) војске био код Ђурђа Кастриота, па после прешао код Ивана Црнојевића и ту и остао, а да од његовог брата потичу они Ерико из Рокамонфине (има их 5 у телефонском именику).
И само презиме родоначелника Богдана је необично. Не знам шта би у српском језику значило Потолић. А видим по интернету да у Италији постоји презиме Pottoli, a код Албанаца Potoli (вероватно се чита Потољи).


Рокамонфина збиља није превише удаљена од - Pozzuoli / лат Puteoli -а.

https://en.wikipedia.org/wiki/Pozzuoli
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #465 послато: Март 11, 2019, 02:52:46 поподне »
Налетех на презиме Потолић у 18. веку у Славонији:

"Potolić 1768. Antun činovnik 5 st. doseljenik u Požegu"

(JOSIP BUTURAC, "STANOVNIŠTVO POŽEGE I OKOLICE 1700—1950", ZBORNIK ZA NARODNI ŽIVOT I OBIČAJE JUŽNIH SLAVENA, Knjiga 43, ZAGREB 1967)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #466 послато: Мај 11, 2019, 09:20:36 пре подне »
Pozdrav,da li neko možda zna ima li ko od Kalezića testiran?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #467 послато: Мај 11, 2019, 09:35:23 пре подне »
Pozdrav,da li neko možda zna ima li ko od Kalezića testiran?

Има неких Калезића из Црне Горе на 23andMe. Хаплогрупа J2a-M92.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #468 послато: Мај 11, 2019, 09:52:31 пре подне »
Има неких Калезића из Црне Горе на 23andMe. Хаплогрупа J2a-M92.

Хаплогрупа би се фино уклапала у староседеоце у области Бјелопавлића.
За Калезиће постоји натегнуто предање да су у родослову Бијелог Павла, али је далеко извесније да су прибраћени старинци. С обзиром на близину Пјешиваца са хаплогрупом Ј2а М92, барем још један резултат неког Калезића би разрешио све двојбе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #469 послато: Мај 11, 2019, 12:46:35 поподне »
Hvala vam obojici,nadao sam se da nisu slučajno dinarski južni pošto bi mi se to uklopilo u neku moju privatnu projekciju.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #470 послато: Јун 04, 2019, 10:06:00 пре подне »
Покушаћемо да дефинишемо поријекло свих породица које се срећу на српском ДНК пројекту, и да тражимо генеаолошку везу за оне породице за које генетички подаци показују блиско сродство. Да би анализа била што прегледнија поставићемо поријекла тих породица у посебне теме са ознаком хаплогрупе. Свака нова информација биће добродошла.

Г. Јерковићу, ја проучавам порекло мог рода, личких Обрадовића. С обзиром да сам већ проучио све историјске књиге о Лици, које су ми биле доступне, дошао сам до закључка да, нажалост, још нисам ни 50 % сигуран одакле Обрадовићи дођоше у Лику и којим путем. С. Павичић нас не помиње као досељенике у Лику, како оне старије тако ни оне млађе. Посредне доказе сам нашао само код Новака Мандића Студа, али врло уопштене када је у питању досељавање Обрадовића у Лику из југо-источне Херцеговине. Скоро сам на сајту Порекла прочитао извод из дела Гојка Кнежевића који је писао о родовима на Удбини и он ту наводи да смо дошли из Книна, Буковица. С обзиром да сте Ви (по презимену) из Далмације (Јерковића је, додуше било 1712. г. и у Лици) занима ме Ваше мишљење о томе којим путем смо са југа стигли у Лику. Да ли је могуће да смо из Далмације, преко Велебита, ушли у Лику код Бага (Карлобага) и спустили се у Нови одакле се померамо до Дивосела као првог нашег познатог насеља у Лици.  Г. Небојша ми је раније дао интересантне информације о  генетској блискости Обрадовића и, нпр. Драшковића из Гацка, као и још неких родова. Има ли могућности да се негде нађу и упореде генетски подаци (хапло групе и маркери) Обрадовића из Јужне Херцеговине (данас католика) и Обрадовића од Стоца (данас муслимана), са генетским подацима личких Обрадовића (мислим на ХГ Р1а)? Велики поздрав.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #471 послато: Јун 04, 2019, 10:47:59 пре подне »
Жарко, и ја мокушавам дадођем до књиге Земља звана Гацко. Занимају ме подаци о фамилији Зорић. Можете ли да поделите нешто о њима?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #472 послато: Јун 07, 2019, 12:35:05 пре подне »
Жарко, и ја мокушавам дадођем до књиге Земља звана Гацко. Занимају ме подаци о фамилији Зорић. Можете ли да поделите нешто о њима?

Poštovani Milane našao sam sledeće kod g. Novaka Mandića - Studa: Zoriće spominje kao staru srpsku porodicu iz Vojvodstva Svetog Save u prvom tomu monografije "Zemlja zvana Gacko". Samo tu i nigde više. Međutim to je uradio tako da je pored prezimena Zorić u zagradi stavio i prezime Zarić? Od ostalog u vezi sa Zorićima mogu reći da se prvo javljaju godine 1701. u Vrhovinama a 1712. g. u Tomingaju Gračačkom (1 kuća). Iste godine su zabeleženi i u Mazinu. Posle 1712. g. javljaju se i u Rudopolju (5 kuća). Posle Svištovskog mira (1789.g)  Zorići se javljaju sa 8 kuća u Ličkoj Kaldrmi (Srb). U Osredcima ih u isto vreme ima 22 kuće. B. Kljajević kaže da su Zorići od Smiljana a da se prvi put javljaju u Krajini 1636. g. kao vojnici. U Vrhovine su došli krajem 17. veka a starinom su iz Hercegovine. Slave Đurđevdan. Ima ih i u Dalmaciji dok su najdaljom starinom iz Drobnjaka (ogranak su Vulovića iz Bijele u Drobnjaku - Stara Hercegovina). Od Zorića su Stolinovići, Kneževići i Kužeti u Pounju kao i Savići, Petrovići i Marinkovići. Neki Zorići slave i Aranđelovdan i Nikoljdan (ima ih i katolika). 1915. g. bilo ih je u Lici već 90 kuća. Najviše u Mazinu (34 k), Osrecima (Srb - 22 k) i u Smiljanu (16 k). Bilo ih je nešto i kod Bruvna (2), Ličke Kaldrme (8), D. Lapca (1), Rudopolja Bruvanjskog (5), Tomingaju i Vrhovinama (po 1 kuća). Stjepan Pavičić ih ne spominje. Toliko za sada. Veliki pozdrav

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #473 послато: Јун 07, 2019, 08:56:02 пре подне »
Poštovani Milane našao sam sledeće kod g. Novaka Mandića - Studa: Zoriće spominje kao staru srpsku porodicu iz Vojvodstva Svetog Save u prvom tomu monografije "Zemlja zvana Gacko". Samo tu i nigde više. Međutim to je uradio tako da je pored prezimena Zorić u zagradi stavio i prezime Zarić? Od ostalog u vezi sa Zorićima mogu reći da se prvo javljaju godine 1701. u Vrhovinama a 1712. g. u Tomingaju Gračačkom (1 kuća). Iste godine su zabeleženi i u Mazinu. Posle 1712. g. javljaju se i u Rudopolju (5 kuća). Posle Svištovskog mira (1789.g)  Zorići se javljaju sa 8 kuća u Ličkoj Kaldrmi (Srb). U Osredcima ih u isto vreme ima 22 kuće. B. Kljajević kaže da su Zorići od Smiljana a da se prvi put javljaju u Krajini 1636. g. kao vojnici. U Vrhovine su došli krajem 17. veka a starinom su iz Hercegovine. Slave Đurđevdan. Ima ih i u Dalmaciji dok su najdaljom starinom iz Drobnjaka (ogranak su Vulovića iz Bijele u Drobnjaku - Stara Hercegovina). Od Zorića su Stolinovići, Kneževići i Kužeti u Pounju kao i Savići, Petrovići i Marinkovići. Neki Zorići slave i Aranđelovdan i Nikoljdan (ima ih i katolika). 1915. g. bilo ih je u Lici već 90 kuća. Najviše u Mazinu (34 k), Osrecima (Srb - 22 k) i u Smiljanu (16 k). Bilo ih je nešto i kod Bruvna (2), Ličke Kaldrme (8), D. Lapca (1), Rudopolja Bruvanjskog (5), Tomingaju i Vrhovinama (po 1 kuća). Stjepan Pavičić ih ne spominje. Toliko za sada. Veliki pozdrav

Жарко хвала вам пуно на одговору.
Ово за Зариће је нова информација за мене. Пошто на пројекту нема Зарића из Херцеговине морамо сачекати да се неко од њих или неко ко води порекло од њих тестира. Ако неко зна нешто о тим Зарићима, молим да напише.
Зорићи из Мазина, Срба, уопште из Лике и Далмације би требали бити један род, и они су као и моји Петровићи I2-PH908, славе Светог Ђорђа.
Зорићи из Дробњака који су од Вуловића су I1-P109 и то је потпуно другачија фамилија.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #474 послато: Јун 07, 2019, 03:04:30 поподне »
Жарко хвала вам пуно на одговору.
Ово за Зариће је нова информација за мене. Пошто на пројекту нема Зарића из Херцеговине морамо сачекати да се неко од њих или неко ко води порекло од њих тестира. Ако неко зна нешто о тим Зарићима, молим да напише.
Зорићи из Мазина, Срба, уопште из Лике и Далмације би требали бити један род, и они су као и моји Петровићи I2-PH908, славе Светог Ђорђа.
Зорићи из Дробњака који су од Вуловића су I1-P109 и то је потпуно другачија фамилија.

Милане за Вас је информација да је у Дабашници (Срб) било 2 засеока Обрадовића (пореклом од Брувна) а да су им најближе комшије били (међу осталима) и Петровићи. Такође их има насељених у Бачки Грачац код Оџака (Сомбора).

Што се тиче Зарића знам за то презиме у Сомбору и околини. То су староседиоци - Срби старином наводно из Беле (Балтичке или северне Србије). Има их у селима Стапар и Дероње као и у самом Сомбору.

Велики поздрав

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #475 послато: Јун 07, 2019, 03:14:03 поподне »
Свака част, ако чувају предање о пореклу још из Беле Србије. :)
Било би интересантно сазнати њихову хаплогрупу.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #476 послато: Јун 30, 2019, 02:24:09 поподне »
Видим да у бази постоји један Зарић који је PH908 као Зорићи и ја. Да ли би неко стручнији могао да процени на основу наших маркера да ли постоји вероватноћа да смо сродни? И то ако се раздвајање догодило пре око 600 година?

Хоћу да проверим ово што стоји у књизи Земља звана Гацко :

« Последња измена: Јун 30, 2019, 02:25:59 поподне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #477 послато: Јун 30, 2019, 07:59:25 поподне »
Зарић и ја се разликујемо на четири маркера од упоредивих двадесет и три, и то DYS385a (Зарић 14, ја 15), DYS439 (Зарић 13, ја 12), DYS458 (Зарић 18, ја 17) и DYS576 (Зарић 18, ја 17). Остало је исто.

Да ли се по овоме може претпоставити даље сродство?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже atom

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #478 послато: Јул 19, 2019, 01:28:53 пре подне »
1) А које преславе иду са Св. Николом. Ја знам само за Св. Николу летњег и за Св. Илију.
Почео сам да прикупљам грађу за Србе староседеоце пошто хоћу да напишем књигу о свим родовима без обзира на нацију који су живели Подгору, Прекорупљу и Реки до 1912.

2) Ти у Вељи Брег 100 % нису исто са овима у Мојковац. То је чудан феномен да се саплемењују породице које имају исто презиме а нису рођаци.

Пример за то су код Вас Чарапићи. Постоје Чарапићи у Куче, у Куршумлији и у Београду. Иако само себе убеђују да су рођаци. Исто су рођаци као што су са мном рођаци. Итд
Поздрав свима,
Ја сам од Томовића из Вељег Брега и знам да смо ту од краја 18.века. Знамо одакле смо дошли и ко је дошао. Са Томовићима из Поља(Мојковац) јесмо сродници. Предак Томовића у Вељем Брегу је поп Алекса Томовић који је дошао из Поља а прва је генерација са тим презименом по оцу Тому Маркову Ивановићу. У Колашину смо 8-9 пасова, зависно од гране породице. Иначе су и Поповићи из Вељег Брега од Томовића(презиме су променили почетком крајем 19. или почетком 20.века.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #479 послато: Јул 19, 2019, 02:48:59 поподне »
Поздрав свима,
Ја сам од Томовића из Вељег Брега и знам да смо ту од краја 18.века. Знамо одакле смо дошли и ко је дошао. Са Томовићима из Поља(Мојковац) јесмо сродници. Предак Томовића у Вељем Брегу је поп Алекса Томовић који је дошао из Поља а прва је генерација са тим презименом по оцу Тому Маркову Ивановићу. У Колашину смо 8-9 пасова, зависно од гране породице. Иначе су и Поповићи из Вељег Брега од Томовића(презиме су променили почетком крајем 19. или почетком 20.века.

Поздрав Томовићу,

Главни, тако да кажем, проблем код овог предања је резултат тестирања. Наиме Томовићи из Поља су дефинитивно Кучи, док у оквиру тесирања 400 Срба са КиМ имамо тестиране Поповиће, који су огранак Томовића и који према резултату нису исти род са Томовићима из Поља. Једино остаје могућност, али мало вероватна, да Поповићи нису Томовићи, а то можемо сазнати једино тестирањем самих Томовића из Вељег Бријега.