Аутор Тема: Порекло познатих Срба из Другог светског рата  (Прочитано 19907 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #40 послато: Новембар 09, 2017, 01:23:04 поподне »
Владимиров деда, како бележи Љубица Љотић, звао се Ђорђе Димитријевић, из милоште прозван “Љота”. Имао је брата Тому, а у Смедерево, тачније и село Крњеву, два брата се досељавају током прве половине осамнаестог века из села Блаца које се данас налази у грчком делу Македоније. У то време, Србија се, према одредбама Пожаревачког мира налазила под патронатом Аустрије, тако да су два брата у њу дошла, напомиње Љубица, не ради печалбе, него раи осигурања елементарне сигурности живота, која је захваљујући турском терору била нарочито угрожена у ондашњој Македонији.

Покушао сам да пронађем ово село Блаце у Егејској Македонији. Наравно, посао ми је био отежан чињеницом да су малтене сви словенски топоними у грчком делу Македоније замењени новим, грчким топонимима, или су у великој мери грецизирани. Нашао сам само један топоним, Блацен или Блатчен, који је приближан имену села из ког су се доселили Љотићеви преци, он се налази у префектури Драма и данашњи назив му је Ахладија:
http://www.geonames.org/736954/achladia.html

Ипак ми некако локација овог села делује сувише источно, односно не знам зашто би се неко одатле упутио право за Смедерево, мада не поричем да је то могао да буде случај. Постоји и село Блаце које се налази у јужној Албанији, северно од Корче и јужно од Поградеца:
http://www.geonames.org/783588/blace.html

У овом крају је у прошлости живео јак словенски елемент, што се види и по локалним топонимима, а мислим да је и данас тамо активна македонска национална мањина у Албанији, тако да их још увек има, тј. нису се сви иселили. Поред словенског, у том крају је до 19. века, али вероватно и касније, живео велики број Цинцара, њихов стари центар Москопоље се налази недалеко одатле. Због свега овога, мислим да је изгледније да је предачко место Љотића ово Блаце у данашњој Албанији.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #41 послато: Новембар 09, 2017, 01:45:02 поподне »
Покушао сам да пронађем ово село Блаце у Егејској Македонији. Наравно, посао ми је био отежан чињеницом да су малтене сви словенски топоними у грчком делу Македоније замењени новим, грчким топонимима, или су у великој мери грецизирани. Нашао сам само један топоним, Блацен или Блатчен, који је приближан имену села из ког су се доселили Љотићеви преци, он се налази у префектури Драма и данашњи назив му је Ахладија:
http://www.geonames.org/736954/achladia.html

Ипак ми некако локација овог села делује сувише источно, односно не знам зашто би се неко одатле упутио право за Смедерево, мада не поричем да је то могао да буде случај. Постоји и село Блаце које се налази у јужној Албанији, северно од Корче и јужно од Поградеца:
http://www.geonames.org/783588/blace.html

У овом крају је у прошлости живео јак словенски елемент, што се види и по локалним топонимима, а мислим да је и данас тамо активна македонска национална мањина у Албанији, тако да их још увек има, тј. нису се сви иселили. Поред словенског, у том крају је до 19. века, али вероватно и касније, живео велики број Цинцара, њихов стари центар Москопоље се налази недалеко одатле. Због свега овога, мислим да је изгледније да је предачко место Љотића ово Блаце у данашњој Албанији.

У студији Цинцари у Јужном Банату наведено је неколико цинцарских породица поријеклом из Блаца.

"Димић Вељко, породица се раније звала Путник, пореклом из Блаца, одакле су 1769. дошли у Ковин,а 1769. прешли у Баваниште. Један део се одселио у Русију. Вељков Чукундеда се звао Дима. Славе Св. Ђорђа"

"Петровић фамилија, дошли из Блаца, славе Св. Арханђела.; Стојановић фамилија, дошла из Блаца прво у Ковин, а затим 1746. у Баваниште. Павле Стојановић – хаџија, у његовој кући у Баваништу одсео је цар Фрања Јосиф II."

"Борислав Пекић Један од најзначајнијих српских писаца (4. јун 1930, Подгорица– 2. јул 1993, Лондон); отац Војислав потиче
из Шавника, а мајка Љубица Петровић је из Баваништа. Деда по мајци је Цинцарин из Блаца - Грчка."

Видимо да су Блаце биле мјесто из којег су долазиле и друге цинцарске породице. И ја вјерујем да се ради о Блацам у данашњој Албанији, близу грчке и македонске границе. Блаце се и наводе као цинцарско насеље.

Спомиње се у Вршцу 1796. године Цинцарин: Љотић Хаџи Георгије, а затим и:

Константин Коста Љота (1800–1835), трговац у Белој Цркви од 1830. до 1835. Био је велетрговац и власник трговине мешовитом
робом, одборник и члан Трговачког удружења. Трговином се бавила и његова супруга Елизабета Љота (1803–1858).

Вјерујем да су Љотићи повезани са јужнобанатским Љотићима/Љотама.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #42 послато: Новембар 09, 2017, 01:47:44 поподне »
Кесеровић, Јовањдан, Завлака, Крупањ

Припада хаплогрупи E-V13.

–Кесеровићи су из округа ужичког, од Бајине Баште. Кажу да су била три брата, те је један остао у Бајиној Башти, други се досели у Завлаку а трећи у Пироман у Тамнави, мисли се да су се раселили због сиромаштине. Уколико су тамо трпели сиротињу – утолико овде боље живе од осталих сељака, славе Јовањдан*.

Dragutin Keserović (Piroman kod Obrenovca, 21. novembar 1896 — Beograd, 17. avgust 1945), bio major u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bio je komandant Rasinskog korpusa. Sredinom 1942. godine proglašen je za vojvodu kopaoničkog. Za vreme ustanka u Srbiji 1941. godine komandovao je napadom na Nemce u Kruševcu. Nemci tokom oktobra 1942. godine sprovode operaciju Kopaonik sa ciljem uništenja četničkih snaga majora Keserovića u selu Kriva Reka.

Мој деда је био радиотелеграфиста код њега




симо

  • Гост
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #43 послато: Новембар 09, 2017, 02:20:17 поподне »
И ја вјерујем да се ради о Блацам у данашњој Албанији, близу грчке и македонске границе. Блаце се и наводе као цинцарско насеље.

Ипак се не ради о овом селу у Албанији већ о селу Власти у Грчкој Макеоднији. На цинцарском је назив Blatsa.

https://en.wikipedia.org/wiki/Vlasti

Из тог мјеста би требали потицати Љотићи.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #44 послато: Новембар 09, 2017, 02:32:19 поподне »
Ипак се не ради о овом селу у Албанији већ о селу Власти у Грчкој Макеоднији. На цинцарском је назив Blatsa.

https://en.wikipedia.org/wiki/Vlasti

Из тог мјеста би требали потицати Љотићи.

Добар проналазак, Симо. У сваком случају, највероватније су, и поред постојања крсне славе, Цинцари пореклом. Уосталом, они су славу могли да прихвате приликом досељавања у смедеревски крај, или можда негде приликом сеобе до тамо.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #45 послато: Новембар 09, 2017, 02:33:42 поподне »
Добар проналазак, Симо. У сваком случају, највероватније су, и поред постојања крсне славе, Цинцари пореклом. Уосталом, они су славу могли да прихвате приликом досељавања у смедеревски крај, или можда негде приликом сеобе до тамо.
Истог сам мишљења.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #46 послато: Новембар 09, 2017, 03:55:05 поподне »
Кесеровић, Јовањдан, Завлака, Крупањ

Припада хаплогрупи E-V13.

–Кесеровићи су из округа ужичког, од Бајине Баште. Кажу да су била три брата, те је један остао у Бајиној Башти, други се досели у Завлаку а трећи у Пироман у Тамнави, мисли се да су се раселили због сиромаштине. Уколико су тамо трпели сиротињу – утолико овде боље живе од осталих сељака, славе Јовањдан*.

Dragutin Keserović (Piroman kod Obrenovca, 21. novembar 1896 — Beograd, 17. avgust 1945), bio major u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bio je komandant Rasinskog korpusa. Sredinom 1942. godine proglašen je za vojvodu kopaoničkog. Za vreme ustanka u Srbiji 1941. godine komandovao je napadom na Nemce u Kruševcu. Nemci tokom oktobra 1942. godine sprovode operaciju Kopaonik sa ciljem uništenja četničkih snaga majora Keserovića u selu Kriva Reka.

Мој деда је био радиотелеграфиста код њега



Свакако један од најуспешнијих команданата ЈВуО. Немачко-бугарска операција "Копаоник" 1942. је покренута због велике слободне територије коју је Кесеровић створио на планинама Копаоник, Гоч и Јастребац; у овој операцији "ватрено крштење" је доживела злогласна 7. SS "Принц Еуген" дивизија. Кесеровић је 1944. са снагама свог Расинског корпуса, заједно са Црвеном армијом, ослободио Крушевац, али су због Титовог дописа Совјети пробали да га ухапсе (неуспешно, побегао им је); тек након успешне заједничке четничко-совјетске акције су партизани ступили у град. Велика неправда је учињена његовој породици након рата, о чему можете прочитати у чланку који ћу приложити. Из тог чланка сам извукао и занимљив цитат о пореклу Кесеровића, који је саопштила његова ћерка Милена Галић:

"Кесеровићи потичу из Доњег Колашина, одакле се Радивоје, са своје четири сина, доселио у Србију. Један син се настанио у Оглађеновцу, у ваљевској Подгорини, а тројица су дошла у Пироман, код Обреновца. Један од четири сина звао се Петар. Он је имао три сина: Радисава, Ранисава и Лазара. Ранисав и његова жена, Анка, имали су седам синова и једну ћерку: Чедомира, Златомира, Витомира, Драгутина (мог оца), Милутина, Тихомира, Божидара и Милену. Драгутин и Милутин су били близанци."

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9A%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

https://www.pogledi.rs/moj-otac-pukovnik-dragutin-keserovic/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #47 послато: Новембар 09, 2017, 04:33:31 поподне »
из насеља и порекла становништва за село Биоска (Ужице):

Цитат
Изумрле и расељене породице.

-Још је у живој успомени да је у Кесеровини живела стара породица Кесери, која је оставила само име краја, где је била. Кесери су стара породица и ко се год из њихове Кесеровине иселио и отишао на другу страну презивао се Кесер или Кесеровић. Ових Кесера има доле у Јадру на више места куда су отишли из овог села. Да ли их је остало овде, па се после стопили са досељеницима, данас нико не може да тврди. Кесера ја било доста година по доласку првих биоштанских породица.

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #48 послато: Новембар 09, 2017, 04:43:16 поподне »
Покојни Влада Љотић, син Димитрија Љотића, је говорио о српском пореклу, док литература говори да су извесно Цинцари или Грци.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #49 послато: Новембар 09, 2017, 04:48:34 поподне »
Свакако један од најуспешнијих команданата ЈВуО. Немачко-бугарска операција "Копаоник" 1942. је покренута због велике слободне територије коју је Кесеровић створио на планинама Копаоник, Гоч и Јастребац; у овој операцији "ватрено крштење" је доживела злогласна 7. SS "Принц Еуген" дивизија. Кесеровић је 1944. са снагама свог Расинског корпуса, заједно са Црвеном армијом, ослободио Крушевац, али су због Титовог дописа Совјети пробали да га ухапсе (неуспешно, побегао им је); тек након успешне заједничке четничко-совјетске акције су партизани ступили у град. Велика неправда је учињена његовој породици након рата, о чему можете прочитати у чланку који ћу приложити. Из тог чланка сам извукао и занимљив цитат о пореклу Кесеровића, који је саопштила његова ћерка Милена Галић:

"Кесеровићи потичу из Доњег Колашина, одакле се Радивоје, са своје четири сина, доселио у Србију. Један син се настанио у Оглађеновцу, у ваљевској Подгорини, а тројица су дошла у Пироман, код Обреновца. Један од четири сина звао се Петар. Он је имао три сина: Радисава, Ранисава и Лазара. Ранисав и његова жена, Анка, имали су седам синова и једну ћерку: Чедомира, Златомира, Витомира, Драгутина (мог оца), Милутина, Тихомира, Божидара и Милену. Драгутин и Милутин су били близанци."

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9A%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

https://www.pogledi.rs/moj-otac-pukovnik-dragutin-keserovic/
Деда није причао много о тим годинама у штабу Кесеровића, кад сам питао оца да ли је имао одсуства или слично, рекао ми је да је то ретко било, једини пут када је дошао на 40 дана кући због болести, је негде 1942., када га је отац , мој прадеда, заменио (Бела Стена или Жељин ,није сигуран)...Имали су и једног италијанског заробљеника (Пека су га звали) који им је свирао гитару :) Где је тај Италијан заробљен , не знам, али очигледно да је било сукоба и са Италијанима, тј. да су залазили и јужније , отац помиње чак и до Проклетија...
« Последња измена: Новембар 09, 2017, 04:53:24 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #50 послато: Новембар 09, 2017, 06:53:04 поподне »
Покојни Влада Љотић, син Димитрија Љотића, је говорио о српском пореклу, док литература говори да су извесно Цинцари или Грци.
Неспорно је да су се осећали Србима, али су очигледно старином са југа Балкана.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #51 послато: Децембар 15, 2017, 06:27:29 поподне »
Мајор Лазар Тешановић, командант Средњебосанског корпуса ЈВуО



Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #52 послато: Децембар 15, 2017, 06:32:34 поподне »
Поручник Владо Винчић, командант Мотајичке четничке бригаде

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #53 послато: Децембар 15, 2017, 06:38:20 поподне »
Командант 3. батаљона Мотајичке четничке бригаде Бошко Стојковић са својом пратњом. С лијева на десно: Остоја Мачковић, Богољуб Вујановић, Бошко Стојковић, Јован Драгојевић и Богољуб Стојковић.


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #54 послато: Фебруар 06, 2019, 08:32:11 поподне »
Малопре је на РТС-овом Другом каналу приказан одличан документарно-играни филм пољске продукције Дража Четник - Легенда Источне Пољске, који обрађује веома занимљив живот капетана Драгана Сотировића, официра Југословенске војске, Југословенске војске у Отаџбини и Армије Крајове.

Морам признати да за Сотировића нисам чуо до пре 3 године, када сам се у разговору са пријатељима из Пољске који су се враћали са Космета дотакао теме Другог светског рата, приликом чега су они са одушевљењем говорили о улози капетана Сотировића и његовој борби за пољски народ.

На Википедији за њега пише да је рођен у Врању, али не могу да лоцирам нити једно село у врањском крају са Сотировићима. Слава им је претпостављам Аранђеловдан, јер се у деловима филма где његов син прича о свом оцу у његовој позадини налази икона Светог Арханђела Михаила.
Филм је доступан на Јутјубу са српским преводом.

<a href="https://www.youtube.com/v/2MSiFFu3_r0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2MSiFFu3_r0</a>

« Последња измена: Фебруар 06, 2019, 08:35:42 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #55 послато: Новембар 15, 2019, 08:31:25 поподне »
Симо Шолаја је заиста био народни херој, и то не онај Брозов "папирни", него прави србски народни херој у борби.

Није био члан КПЈ, већ се борио против окупационе војске и усташког терора. И у тој борби погинуо 1942. године.

Посмртно су га комунисти оскрнавили, учлањујући га мртвог у КПЈ.
Ово јесте једина истина, о чему могу да сведоче преживели старији Шиповљани. Не спорим да је у позним годинама тог проклетог рата и у току постојања СФРЈ добар део бораца из Симелиног одреда као и бораца из околних села пристуо партији, неки од њих су постали и ватрени комунисти, попут мог прадеде, првоборца Седме крајишке ударне бригаде, али су ти људи у огромној мери били сељаци који су приступали оној војсци која прва уђе у село и гарантује им заштиту од усташа. Као уосталом свуда где је српски народ живео преко Дрине.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #56 послато: Новембар 28, 2019, 08:21:50 поподне »
Да, многи то не разумеју, нарочито Срби са ове стране Дрине. У великом делу подручја на запад од Дрине и Дунава, избор је био - усташки нож или шума. А у тим крајевима (ако изузмемо Херцеговину и северну Далмацију) у шуми су једини који су се борили против фашиста били партизани.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #57 послато: Новембар 28, 2019, 08:28:52 поподне »
Но, ево и једног чувеног партизана и комунисте, који је постао легенда захваљујући не само својим ратним заслугама, него и кинематографији:

На данашњи дан пре тачно 100 година, у Пријепољу је рођен легендарни борац за слободу у окупираном делу Европе, Владимир Перић - Валтер. Овековечен улогом Бате Живојиновића у филму који је гледао не само сваки Југословен, него и сваки Кинез - "Валтер брани Сарајево".



https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%9B_%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%80

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE

"Sehen sie diese Stadt? Das ist Walter!"

<a href="https://www.youtube.com/v/h4Khbn_UJj0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/h4Khbn_UJj0</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Порекло познатих Срба из Другог светског рата
« Одговор #58 послато: Јануар 31, 2022, 08:55:11 поподне »
Документарно-играни филм Телевизије Пољске који говори о животу Драгана Сотировића, човека кога сматрају легендарним јунаком пољског и српског герилског покрета.

https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/3406941/draza-cetnik---legenda-istocne-poljske.html