Новогодишња ДНК недеља 2022

[Петар М. Демић]

33. Крагуљац,  Стевањдан, Горња Чемерница, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније роду А у оквиру гране I2-BY189748. Од карактеристичнијих вриједности маркера издвајају се: DYS576=20 и DYS549=12. Остале вриједности су прилично модалне. У Крајини постоји неколико различитих родова Стевањштака PH908: I2-BY189748, I2-Y52621, I2-Y151633. По вриједности DYS549=12 Крагуљац се приближава роду Стеавњштака I2-Y52621, међутим не и по укупној блискости хаплотипа и по још једној карактеристичној вриједности овог рода коју Крагуљац не посједује (DYS391=10). По нешто вишој вриједности DYS576=20, али и по укупној хаплотипској блискости Крагуљац се уклапа у род I2-BY189748 Стевањштака. Овај род је раширен у западним дијеловима Крајине, а даљим поријеклом је са подручја Старог Влаха.

Крагуљци су у Крајини били сконцентрисани на само два мјеста: подручје Плашког и подручје Вргинмоста. У оба подручја славе Стевањдан и вјероватно се ради о истом роду. Централни и источни дијелови плашчанске долине насељени су 1655. године, досељавањем кореничких Срба које је предводио извјесни Милак. Међу породицама које су 1725. године живјеле на подручју Плашког помињу се и Крагуљци. Овдје је интересантно да би дио исте сеобе могли Вукаси, који такође славе Стевањдан и хаплотипом не стоје предалеко од Крагуљаца. На подручју Плашког Крагуљци су концентрисани у мјестима Плашки и Лапат.

На подручју Вргинмоста, главно им је насеље Чремушница. Почетком 18. вијека познато је једно досељавање из Плашког на подручје Баније, па претпостављам да су банијски Крагуљци тада досељени из Плашког. Дабић у Карловачком генералату пише:
"Српске народне старешине, кнез Јаћим и војвода Мануел Мишчевић, довеле су 1703. године ,,peszdeszet his vlaskeh szinov iz gorne Karlovachke kraine vu Тopuszku sztat". Већина ових пресељеника потицала је из околине Плашког, а у службеним списима везаним за њихову сеобу, називани су старим Власима, да би се тако подвукла разлика између њих и новодосељених Срба."

Приједлози за даље тестирање:
Провјера SNP BY189748 код YSeqa или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Крагуљци су потврђени у Чемерници и Чремушници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Глигорија Крагуљац (24 године) и Симо Крагуљац (21 година), док су у Чремушници пописани Тома Крагуљац (22 године) и Ђуро Крагуљац (29 година), сви рођени у поменутим селима. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Крагуљци имали најмање три породичне задруге у Чемерници и најмање две породичне задруге у Чремушници.

На подручју Вргинмоста постоји више родова који прослављају Стевањдан (Божићи и Вучетићи из Перне, Гледићи из Бовића, Драгосављевићи из Дугог Села, Копачи из Козарца и Чремушнице, Мајсторовићи из Чемернице, Ћорићи из Козарца и тако даље) и нема сумње да су неки од њих племенски повезани са Крагуљцима.

Осим поменуте сеобе под Мишчевићима, на везе између подручја Вргинмоста и ширег подручја Огулина са Плашким указују још неке ствари. Пре свега, мислим на род Воркапића (крсна слава Никољдан), који је током друге половине XVIII века у истоименом селу на подручју Вргинмоста имао најмање 13 породичних задруга, као и на село Пониквари код Вргинмоста. Занимљиво је да у Пониквама код Огулина, као и у Поникварима код Вргинмоста, постоји род Бусића са крсном славом Игњатијевдан, која уопште није честа на подручју Баније. Постоји још презимена која постоје на оба подручја, али сам издвојио ових пар примера. У погледу веза Баније и Лике нарочито треба обратити пажњу на Старо Село код Вргинмоста, у коме постоје или су постојали родови попут Балаћа, Бобића, Котура, Рајшића, Узелаца, Цвјетичана, Цигановића...

[drajver]

Крагуљци су потврђени у Чемерници и Чремушници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Глигорија Крагуљац (24 године) и Симо Крагуљац (21 година), док су у Чремушници пописани Тома Крагуљац (22 године) и Ђуро Крагуљац (29 година), сви рођени у поменутим селима. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Крагуљци имали најмање три породичне задруге у Чемерници и најмање две породичне задруге у Чремушници.

На подручју Вргинмоста постоји више родова који прослављају Стевањдан (Божићи и Вучетићи из Перне, Гледићи из Бовића, Драгосављевићи из Дугог Села, Копачи из Козарца и Чремушнице, Мајсторовићи из Чемернице, Ћорићи из Козарца и тако даље) и нема сумње да су неки од њих племенски повезани са Крагуљцима.

Осим поменуте сеобе под Мишчевићима, на везе између подручја Вргинмоста и ширег подручја Огулина са Плашким указују још неке ствари. Пре свега, мислим на род Воркапића (крсна слава Никољдан), који је током друге половине XVIII века у истоименом селу на подручју Вргинмоста имао најмање 13 породичних задруга, као и на село Пониквари код Вргинмоста. Занимљиво је да у Пониквама код Огулина, као и у Поникварима код Вргинмоста, постоји род Бусића са крсном славом Игњатијевдан, која уопште није честа на подручју Баније. Постоји још презимена која постоје на оба подручја, али сам издвојио ових пар примера. У погледу веза Баније и Лике нарочито треба обратити пажњу на Старо Село код Вргинмоста, у коме постоје или су постојали родови попут Балаћа, Бобића, Котура, Рајшића, Узелаца, Цвјетичана, Цигановића...

Кад смо већ помињали ове плашчанске Мишчевиће, на основу једног необјављеног резултата, вјероватно је да су плашчански Мишчевићи J2b-M205.

[drajver]

40. Радосављевић, св. Врачи, Висибаба/Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду B3 на Српском ДНК пројекту. Као и сви припадници рода B3, посједује карактеристичну вриједност DYS448=18. Поред ове вриједности, а за разлику од осталих припадника овог рода, посједује још двије рјеђе вриједности DYS391=10 и DYS481=28.

Род B3 сачињавају српске породице са подручја Старог Влаха које славе св. Враче, а које су у највећој мјери концентрисане у пожешком селу Сврачкову. Поред Радосављевића, овом роду припадају још: Ненадићи из Ужица, Илићи из Сврачкова и још једна необјављена породица из Сврачкова. Са овим родовима из Старог Влаха, генетички је највјероватније повезан и Лацмановић из Косатице, Пријепоље, који такође слави св. Враче и има карактеристичну вриједност DYS448=18. Додуше, Лацмановић има хаплотип мало удаљенији од Сврачковаца. Лацмановићи имају предање о поријеклу из Рисна и Боке,по чему су и понијели и презиме Лацмановић (као досељеници из лацманских (католичких) крајева у Приморју). Неке од тестираних породица из Сврачкова имају предање о досељавању из Пријепоља, тако да би се тај правац досељавања са југозапада, могао потврдити као тачан.

Радосављевићи у Висибаби су доселили из Сврачкова, a као још старије мјесто поријекла помињу и Високу у ариљском крају. Носили су старије презиме Симићевић. У етнографској литератури о њима је забиљежено сљедеће:
"Симићевићи, енергична, жива, разговорна, јака и истакнута породица, чији је предак Симић дошао из села Сврачкова, раније из Високе. Симић је био и са Турцима, али је готово био сам, па је по изгнању Турака довео још два брата, са којима је основао најјачу породицу у околини. Она се знатно селила и многе чиновнике и трговце изнедрила. Данас их је у селу 32 куће, славе Св. Враче."

Вриjeдност маркера DYS448=18 карактеристична је за род Озринића (иако се може појавити и код других грана).

Приједлози за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[drajver]

55. Пејовић, Аранђеловдан, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Хаплотип посједује све карактеристичне озринићке вриједности: DYS448=18, DYS389-I/II=14/32, тако да нема сумње у припадност овом роду. Пејовић је из групе Озринића Орашана. Од претходно тестираног Пејовића из Ораха на 17 маркера разликује се у маркеру DYS458,а од Ђуровића из Ораха на два маркера разлике од 23. Пејовић у односу на остале Озриниће има нешто вишу вриједност DYS635=24.

По предању које је саопштио тестирани, његови преци су у 19. вијеку из села Јабуке доселили у Подгорицу. Генетички резултати потврђују овакво предање бар начелно. Као најстарије мјесто поријекла орашких озринићких братстава помиње се село Јабука у Велестову. Орашани у које спадају Ђуровићи, Пејовићи и Стојановићи сматрају да су најближи Гардашевићима. Као претка помињу Вука од Јабука (понегдје он постаје Вук Мандушић). Велестовци су постепено потискивали Орашане из Јабуке према Орасима у Љешанској нахији, а то исељавање је почело почетком 18. вијека. Из Ораха су се ове породице исељавале даље, у Подгорицу, Смедерево, Цетиње, Глибавац код Никшића. Пејовићи у Орасима се помињу као стара свештеничка породица.

Приједлози за даље тестирање:
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[Зрно]

48. Ђоговић, Никољдан, Крушево (Пелагонија, С. Македонија)

Припада хаплогрупи R1b-L23. На 17 упоредивих маркера има 3 разлике са једним из околине Зајечара (необјављен) који слави исту славу, а једино њих двојица на DYS385 имају комбинацију 12-13. Вредност још неких маркера је карактеристична само за њих двојицу у групи од десетак тестираних за које је предвиђена само основна грана R1b-L23. Занимљиво је да на 23 упоредива маркера, најмање разлика (4 маркера) има са Глишићем (Чачак), који је низводнија грана L51>U152, као и двојицом који су припадници гране PF7562, давно раздвојене од L23. Сва тројица такође славе Никољдан.

Ђоговић је навео да су по предању у Крушево дошли из Москопоља у Албанији. У раду Трифуноског о варошици Крушево, гледајући родове које је побројао, нисам уочио ништа налик Ђоговићу, иако је навео неке Влахе који потичу из Москопоља.

[Небојша]

48. Ђоговић, Никољдан, Крушево (Пелагонија, С. Македонија)

Припада хаплогрупи R1b-L23. На 17 упоредивих маркера има 3 разлике са једним из околине Зајечара (необјављен) који слави исту славу, а једино њих двојица на DYS385 имају комбинацију 12-13. Вредност још неких маркера је карактеристична само за њих двојицу у групи од десетак тестираних за које је предвиђена само основна грана R1b-L23. Занимљиво је да на 23 упоредива маркера, најмање разлика (4 маркера) има са Глишићем (Чачак), који је низводнија грана L51>U152, као и двојицом који су припадници гране PF7562, давно раздвојене од L23. Сва тројица такође славе Никољдан.

Ђоговић је навео да су по предању у Крушево дошли из Москопоља у Албанији. У раду Трифуноског о варошици Крушево, гледајући родове које је побројао, нисам уочио ништа налик Ђоговићу, иако је навео неке Влахе који потичу из Москопоља.

Овакви хаплотипови постоје у оном раду о генетици Цинцара, тако да се може рећи да је предање о пореклу вероватно тачно.

(Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns:
http://ychrom.invint.net/upload/iblock/5fa/Bosch%202006%20Paternal%20and%20maternal%20lineages%20in%20the%20Balkans%20show%20a.pdf

[Зрно]

Овакви хаплотипови постоје у оном раду о генетици Цинцара, тако да се може рећи да је предање о пореклу вероватно тачно.

(Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns:
http://ychrom.invint.net/upload/iblock/5fa/Bosch%202006%20Paternal%20and%20maternal%20lineages%20in%20the%20Balkans%20show%20a.pdf

Да, то је то, дефинитивно. У том раду петорица имају 12-13 на DYS385 и истовремено 14 на DYS437. А у нашој табели то су само ова двојица.

[Небојша]

Да, то је то, дефинитивно. У том раду петорица имају 12-13 на DYS385 и истовремено 14 на DYS437. А у нашој табели то су само ова двојица.

Судећи по неким резултатима са Албанског ДНК пројекта, готово сигурно је реч о подграни R1b-PF7562>Z29758, још дубље вероватно R-FT61494 (https://www.yfull.com/tree/R-FT61494/). Подграна R1b-PF7562 пронађена је на старим налазиштима на југу Албаније (не знам који је период у питању), а опет се преко ње назире веза са истоком Балкана.

[Куч Палабарди]

Судећи по неким резултатима са Албанског ДНК пројекта, готово сигурно је реч о подграни R1b-PF7562>Z29758, још дубље вероватно R-FT61494 (https://www.yfull.com/tree/R-FT61494/). Подграна R1b-PF7562 пронађена је на старим налазиштима на југу Албаније (не знам који је период у питању), а опет се преко ње назире веза са истоком Балкана.

Има ли резултата са источног Балкана?

[Zor]

Судећи по неким резултатима са Албанског ДНК пројекта, готово сигурно је реч о подграни R1b-PF7562>Z29758, још дубље вероватно R-FT61494 (https://www.yfull.com/tree/R-FT61494/). Подграна R1b-PF7562 пронађена је на старим налазиштима на југу Албаније (не знам који је период у питању), а опет се преко ње назире веза са истоком Балкана.

 Аромунски узорци скоро сигурно припадају грани R-FGC42003.

 https://www.yfull.com/tree/R-FGC42003/

 Тако да изгледа немају ближих албанских сродника. Слично је и код гране https://www.yfull.com/tree/J-PH4679/

 Огроман број Аромуна из студије из Дукасија припадају грани J-PH4679*. Аромунски је баш узорак YF072538. Али опет нека далека веза.

Има ли резултата са источног Балкана?

 R-Z29758 је тотално западни Балкан, но узводно су гране више на истоку. Није било тамо још узорака, рекао бих неочекивано, јер сам мислио да ће их бити у Езеро култури, али то није случај досад.

[Ojler]

35. Коцић, Петковдан, Лесковац, I2a-Y3120

О пореклу Коцића нисам пронашао ништа у етнографској литератури. Чини се да је презиме карактеристично за централну и јужну Србију где има несродних Коцића са различитим славама.

Хаплотип тестираног Коцића прилично је специфичан, са већим бројем карактеристичних маркера у односу на модални хаплотип гране I2a-Y3120, Динарик Север. Посебно се издвајају DYS448=21, DYS570=20, DYS549=12, а у одређеној мери и DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24.
На 23 упоредива маркера хаплотип Коцића нема ближих поклапања међу тестиранима из географски блиског подручја (Јабланица). На 17 упоредивих маркера уочавају се два донекле занимљива, за сада необјављена резултата: пре свега резултат једног тестираног из Радоњице код Лесковца, који такође слави Петковдан, а разликује се на два од 17 упоредивих маркера и поседује вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21. Други резултат припада тестираном са славом Никољдан из Винарца код Лесковца, који се такође разликује на два од 17 упоредивих маркера и поседује исте вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21.
Међу хаплотиповима упоредивим на 23 маркера, резултату Коцића је на ширем географском подручју најближи још један за сада необјављени резултат, тестираног са славом Никољдан из Матичана код Приштине, који се разликује на три од 23 упоредива маркера и такође поседује карактеристичне вредности DYS19=17, DYS570=20 и DYS481=28.

[Небојша]

35. Коцић, Петковдан, Лесковац, I2a-Y3120

О пореклу Коцића нисам пронашао ништа у етнографској литератури. Чини се да је презиме карактеристично за централну и јужну Србију где има несродних Коцића са различитим славама.

Хаплотип тестираног Коцића прилично је специфичан, са већим бројем карактеристичних маркера у односу на модални хаплотип гране I2a-Y3120, Динарик Север. Посебно се издвајају DYS448=21, DYS570=20, DYS549=12, а у одређеној мери и DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24.
На 23 упоредива маркера хаплотип Коцића нема ближих поклапања међу тестиранима из географски блиског подручја (Јабланица). На 17 упоредивих маркера уочавају се два донекле занимљива, за сада необјављена резултата: пре свега резултат једног тестираног из Радоњице код Лесковца, који такође слави Петковдан, а разликује се на два од 17 упоредивих маркера и поседује вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21. Други резултат припада тестираном са славом Никољдан из Винарца код Лесковца, који се такође разликује на два од 17 упоредивих маркера и поседује исте вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21.
Међу хаплотиповима упоредивим на 23 маркера, резултату Коцића је на ширем географском подручју најближи још један за сада необјављени резултат, тестираног са славом Никољдан из Матичана код Приштине, који се разликује на три од 23 упоредива маркера и такође поседује карактеристичне вредности DYS19=17, DYS570=20 и DYS481=28.

На 23andMe постоје једни Милошевићи (Петковдан) из Радоњице који припадају хаплогрупи I2-Z17855. Може лако бити да је читава ова група (околина Лесковца) са славом Св. Петка међусобно повезана и да сви припадају овој подграни I2.

[Bojan Radić]

У вези порекла породице Радић из Руме. По породичном предању у Руму смо дошли у 18. веку из неког околног села а пореклом смо "негде из Србије". Један локални истраживач из Руме, покојни Рацковић ми је тврдио да смо дошли из Стејановаца али читајући књиге о Срему нисам нашао податак да је Радића икада било тамо. Нисам сигуран ни у причу коју ми је испричао да су два брата избегла зато што су убили Турчина који им се на слави помокрио на прасе јер нису хтели да му понуде нешто што би он смео да једе. Рекао ми је да је то чуо од неког Радића из Стејановаца али колико знам тамо Радића нема. Радића је у Руми пред други светски рат било више од десет кућа под више "шпицнамета". Најстарији шпицнамет је био Дрљани и од њих су сви потекли. Други шпицнамети су били Чуре, Рапе, Бургије, Никићи, Спаије, Лићарови и Зује. Лићарови су изумрли у мушкој лози а Спаије је био претходни надимак Зуја. Један предак је имао две куће па је добио надимак да је богат као "спахија". Из једног од тих огранака је био Гаврило Радић, који ми није директни предак а који је у једном мандату био изабран за кнеза Руме. Најстарији предак у мушкој линији коме знам име је Стефан који је рођен 1771. године. Он је био сироче које је подигао стриц Аксентије. Прва жена и три сина су му умрли од неке болести а у другом браку је имао три сина. Најстарији је био мој предак Антоније (1792-1864) а друга Стефанова деца су се звала Теодор, Живан и Никола (од кога су вероватно Никићи). Антоније, мој наврдеда је био ожењен Екатерином Веселиновић и његов син, мој чукундеда Тома (1819.-1893.) је учествовао у борбама 1848. године и вероватно је он имао надимак Спаија. Тома је био ожењен Љубицом Јанковић (1832.-1900.) из разгранате породице Јанковића која је доста страдала током другог светског рата. Тома и Љубица су имали шесторо деце, два сина и четири ћерке. Најстарији син им је био мој прадеда Миливој, други син је био Милош а ћерке су биле Ана (рођ. 1856.), Јелисавета (рођ. 1858.), Стана (рођ. 1868.), и Смиљана (рођ. 1868.). Брат мог прадеде, Милош (1853.-1904.) је био ожењен Живком Стојковић (1857.-1923.) и имао следеће потомство: син Јован (рођ. 1877.), ожењен Јеленом Стојановић, син Радивој (1879.-1921.), ожењен Славком Стојановић и Екатерина Радић (рођ. 1883.). Мој прадеда Миливој (1850.-1926.) био је ожењен Станом Орловић. Орловићи су једна од најстаријих породица из Руме. Први попис становника Руме након ослобађања од Турака наводи 19 кућевласника и међу њима је Цвејо Орловић. Већини нису била наведена презимена. Миливој је имао три сина. Најстарији је био Новак, рођен 1869., други је био Милорад звани Мића, рођен 1879 године а најмлађи мој деда Бранислав – Бранко, рођен 1882. године, умро 1956. Милорада су током другог светског рата стрељале усташе у Сремској Митровици. И Новак и Милорад имају потомке, знам да се Новаков син звао Боришко. Мој деда Бранко је био ожењен Маријом Радонић из Руме која је по предању истог порекла као породица Радонић из Мола у Бачкој и породица Радоњић из Мачве. Наводно потичу од Радоњића из Његуша. Они су имали пуно деце и једно од њих је мој отац Василије (1925.-1989.) Потомци Василија и његовог старијег брата Томе живе у Београду а од мојих стричева и тетака у Руми, Шапцу, Новом Саду и другде.

[Петар Моровић]

29. Моровић, Ђурђевдан, Кути, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности маркера издвајају се DYS439=14, YGATA H4=11, DYS456=16. Занимљиво је да све три ове карактеристичне вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Аранђеловца. Међутим, удаљени су по хаплотипу и другим карактеристичним вриједностима, различита је слава и  географија, па ово поклапање вјероватно нема дубљег филогенетског значаја. Са друге стране, вредност маркера YGATA H4=11 Моровићи дијеле са Шабановићима из Бијеле/Херцег Нови. И по укупном хаплотипу не стоје далеко (3/23),а дијеле и исту славу Ђурђевдан, па би ову везу свакако требало путем SNP тестирања провјерити.

Моровићи би, судећи по етнографској литератури, требали бити херцеговачки досељеницу у Боку из 1690-тих година. Накићеновић наводи да су дошли из Зубаца 1692. године. Међутим морали су доћи и нешто раније. Најранији помен Моровића у Кутима је из 1690. године (Власници земље у Кутима 1690. године) гдје су наведени Петко и Сава Моровић (Petho e' Sava Murovich). Ова двојица Моровића су преци свих данашњих кутских Моровића. Јављају се и у катастру Херцег Новог и Рисна из 1704. године с тим да је Петко у међувремену умро,а пописан је његов син Никола тј. помињу се Сава Јованов речени Моровић и Никола Петков речени Моровић. Петко се у једном дијелу катастра наводи као Petco Toman.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Здраво свима! Замолио бих за додатно појашњење поклапања са Шабановићима из Бијеле. Може ли се на основу постојећег резултата говорити о заједничком претку у неком ближем периоду или су за то потребни додатни тестови?

Хвала унапријед! 🙂

[drajver]

Здраво свима! Замолио бих за додатно појашњење поклапања са Шабановићима из Бијеле. Може ли се на основу постојећег резултата говорити о заједничком претку у неком ближем периоду или су за то потребни додатни тестови?

Хвала унапријед! 🙂

Веза са Шабановићем је на нивоу претпоставке и заснива се на релативно блиском хаплотипу, једном дијељеном карактеристичном маркеру, истој слави (додуше честој), и географској блискости. С обзиром да је Шабановић урадио такође Y23 тест, за потврду ближе повезаности и ви и Шабановић би морали урадити неки од геномских тестова који су дати у препоруци.

[drajver]

30. Жежељ, Ђурђевдан, Модрино Село/Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од немодалних и карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS19=15, DYS576=20, DYS549=12. Нема тестираних који посједују све три ове вриједности. На простору Далмације нема ближих поклапања. Од далматинских родова који славе Ђурђевдан, најближи су му Икачи из Коларине, Бенковац, али и они са солидним бројем разлика (5/23). Икачи посједују једну од Жежељевих карактеристичних вриједности DYS549=12.

Жежељи су у изворима први пут забиљежени на подручју Далмације у попису 1709. године. Тада су уписивани у облицима: Sesegl, Seselj, Seseglievich, Seselic, Zezelia. Највише их је било у Ервенику, а те 1709. године забиљежени су још у Надину, Бенковцу и Островици. У Островици је пописан капетан Вуко Жежељ покојног Вучена. За ове островичке Жежеље, Бачко наводи да су 1686. године досељени из Лике, из мјеста које се звало Жежељи. Овдје се вјероватно позива на извор који је дао Јачов о досељењу у Брибир, Жегар и Островицу у марту 1686. године 290 породица из Лапца и Жежеља. Ниеј познато гдје се налазило то насеље Жежељи. Жежељи су забиљежени и попису Лике 1712. године у Томингају (Грачац), а касније и у Србу. Није искључено да су Жежељи 1686. године из Лике прешли у Далмацију, а да су се неки почетком 18. вијека вратили у Лику. Забиљежено је и исељавање Жежеља из Ервеника у Босну 1771-1774. То су вјероватно Жежељи који су касније били присутни у парохијама Умци и Ракељићи у околини Санског Моста и Приједора. Током 18. вијека Жежељи се помињу у више сјевернодалматинских насеља. Сви Жежељи и лички и далматински и босанскокрајишки славе Ђурђевдан и требали би бити истог рода.

Жежељи су почетком 20. вијека живјели
На подручју Далмације : у Бенковачком Селу, Ервенику, Гошићу, Модрином селу.
На подручју Лике: у Томингају (Грачац), у Србу
На подручју Босанске крајине: у парохијама Умци (Сански Мост) и Ракељић (Приједор)

Евидентна је сличност презимена Жежељ са херцеговачком презименом Шешељ и могуће да су оба облика истог коријена, али генетички резултати су показали да далматински Жежељи нису повезани са херцеговачким Шешељима.

[Црна Гуја]

54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница, Приштина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, Св. Врачи). Од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше разликује се на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих из овог рода разликује на 3-4 маркера. Поседује две карактеристичне вредности које га разликују од већине припадника рода А, снижену DYS390=24 и повишену DYS533=13. Тестирани је у упитнику навео само то да им је старије презиме било Петровић. У тексту о становништву Грачанице помиње се неколико појединаца са презименима Димитријевић и Петровић, али родова са овим именом нема, па су Димитријевићи/Петровићи вероватно били део неког већег рода који је славио Никољдан. Занимљиво је да род Добротинчана из Грачанице који слави Св. Враче потиче од рода Ковачана из Ковачице, и то оне групе Ковачана који припадају хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427, па је реална претпоставка да је у групи Ковачана који су досељени у Грачаницу било и оних који су R1a-Y4459, на шта без сумње указује резултат Димитријевића.

https://www.poreklo.rs/2014/08/07/poreklo-prezimena-selo-gracanica-pristina/

[Неродимац]

54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница, Приштина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, Св. Врачи). Од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше разликује се на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих из овог рода разликује на 3-4 маркера. Поседује две карактеристичне вредности које га разликују од већине припадника рода А, снижену DYS390=24 и повишену DYS533=13. Тестирани је у упитнику навео само то да им је старије презиме било Петровић. У тексту о становништву Грачанице помиње се неколико појединаца са презименима Димитријевић и Петровић, али родова са овим именом нема, па су Димитријевићи/Петровићи вероватно били део неког већег рода који је славио Никољдан. Занимљиво је да род Добротинчана из Грачанице који слави Св. Враче потиче од рода Ковачана из Ковачице, и то оне групе Ковачана који припадају хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427, па је реална претпоставка да је у групи Ковачана који су досељени у Грачаницу било и оних који су R1a-Y4459, на шта без сумње указује резултат Димитријевића.

https://www.poreklo.rs/2014/08/07/poreklo-prezimena-selo-gracanica-pristina/

Тестирани припада роду ТОРИНИ у Грачаници. Њих Атанасије Урошевић није помињао у свом раду. Овај породични надимак је вероватно настао од срла ТОРИНА који се налази у непосредној близини Грачанице, сада Албанског села. албанци су у њему почели дасе насељавају 1830. године тако да се вероватно тих година преселио овај род у Грачаницу.

[НиколаВук]

54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница, Приштина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, Св. Врачи). Од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше разликује се на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих из овог рода разликује на 3-4 маркера. Поседује две карактеристичне вредности које га разликују од већине припадника рода А, снижену DYS390=24 и повишену DYS533=13. Тестирани је у упитнику навео само то да им је старије презиме било Петровић. У тексту о становништву Грачанице помиње се неколико појединаца са презименима Димитријевић и Петровић, али родова са овим именом нема, па су Димитријевићи/Петровићи вероватно били део неког већег рода који је славио Никољдан. Занимљиво је да род Добротинчана из Грачанице који слави Св. Враче потиче од рода Ковачана из Ковачице, и то оне групе Ковачана који припадају хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427, па је реална претпоставка да је у групи Ковачана који су досељени у Грачаницу било и оних који су R1a-Y4459, на шта без сумње указује резултат Димитријевића.

https://www.poreklo.rs/2014/08/07/poreklo-prezimena-selo-gracanica-pristina/

Тестирани припада роду ТОРИНИ у Грачаници. Њих Атанасије Урошевић није помињао у свом раду. Овај породични надимак је вероватно настао од срла ТОРИНА који се налази у непосредној близини Грачанице, сада Албанског села. албанци су у њему почели дасе насељавају 1830. године тако да се вероватно тих година преселио овај род у Грачаницу.

У раду Милете Букумирића "Ономастика централног Косова" је за род тестираног наведено следеће:

"Димитријевић, једанаест кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају породични надимак Торини. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Радојица Димитријевић, 1931."

За Петровиће који припадају истом роду је написано следеће:

"Петровић, осам кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају породични надимак Торини. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Радојица Петровић, 1931."

[Иван Вукићевић]

52. Радуловић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду Пејчиновића. Хаплотип тестираног најближе поклапање има са хаплотипом Пејчиновића из Грабовца код Прокупља, од кога се разликује на два маркера. Близак је и другом тестираном Пејчиновићу из Кокошића код Сјенице. Од хаплотипова оба тестирана Пејчиновића се разликује на маркерима DYS458 и DYS570, али како деле поједине карактеристичне вредности, нема сумње да су ближе повезани.

Старо презиме Радуловића је пре 1900. године било Пејчиновић према подацима које је навео тестирани, што је овим резултатом и потврђено.