Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед

(1/24) > >>

drajver:
На овој теми ћу објавити један свој покушај да се у најкраћим цртама опише поријекло српског православног становништва на подручју Босне и Херцеговине. И то поријекло у контексту миграција кроз историју. Објавићу прво карту у којој сам издвојио шест области, а затим и својеврсну легенду уз карту, тј. описе тих области са специфичностима поријкла српског становништва у оквиру њих.

Волио бих кад би било и неких коментара и примједби или питања везано за закључке које сам извео. Можда неке процесе нисам добро препознао.


drajver:
ЛЕГЕНДА УЗ КАРТУ

ОБЛАСТ 1

Средњи вијек: Стара Херцеговина и Стари Влах, дио средњовјековне државе Немањића, ушла у састав државе Котроманића од 1326-1373. године,  средњовјековне српско становништво, новоштокавски ијекавски дијалект
15-16. вијек: задржава се старо српско средњовјековно становништво, нема усељавања у област, али је интензивно исељавање из области према западу и сјеверу
17-19. вијек: исељавања из области  у Боку, Србију, Босну, Русију, Далмацију, усељавања у област из Старе Црне Горе и Брда
Данашње становништво: у претежном броју потомци средњовјековног српског становништва Старе херцеговине и Старог Влаха

ОБЛАСТ 2

Средњи вијек: Доњи Краји, Западне стране и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, новоштокавски икавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Херцеговине, уз задржавање и асимилацију новоштокавских икаваца, могућа мања досељавања из правца Србије и Старог Влаха
17-19. вијек: стабилност српских ијекавских насеља уз умјерена исељавања према западу ка Поуњу и према истоку ка долини Босне све до Сарајева, мање значајна досељавања из Далмације и Лике
Данашње становништво: највећим дијелом потомци новоштокавских ијекаваца из Херцеговине (једним дијелом и из Старог Влаха), мањим дијелом потомци новоштокавских икаваца старинаца, повезани са српским становништвом у Западној Славонији

ОБЛАСТ 3

Средњи вијек: Земља Соли, Област Ковачевића, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби земаља Усоре и Соли, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Старог Влаха, уз асимилацију дијелова босанских староштокаваца
17-19. вијек: крајем 17. вијека дјелимично растурање српских ијекавских насеља, поготово оних на сјеверу ближих граници, исељавање у Славонију и Срем, масовније досељавање новог ијекавског становништва из Старе Херцеговине
Данашње становништво: подједнака мјешавина старијих српских ијекаваца поријеклом из Старог Влаха и новијих поријеклом из Старе Херцеговине, у Семберији и Мајевици, доминирају Старохерцеговци,а у Бирчу, Лудмеру и Осату, старији ијекавци из 15-16. вијека, могуће у мањој мјери присутво асимилованих староштокаваца, повезани са српским становништвом у Славонији, Мачви и Подрињу

drajver:
ОБЛАСТ 4

Средњи вијек: земља Усора, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби земаља Усоре и Соли, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Старог Влаха и дијелом из Херцеговине, уз асимилацију дијелова босанских староштокаваца
17-19. вијек: крајем 17. вијека дјелимично растурање српских ијекавских насеља, поготово оних на сјеверу ближих граници, исељавање у Славонију и Срем, слабије досељавање новог ијекавског становништва из Старе Херцеговине, мањи прилив становништва из Крајине
Данашње становништво: преовладавају  старији српских ијекавци поријеклом из Старог Влаха и Херцеговине (из 15-16. вијека), новији херцеговачки досељеници и Крајишници присутни, али не значајно , могуће у мањој мјери присутво асимилованих староштокаваца, повезани са српским становништво у Славонији

ОБЛАСТ 5

Средњи вијек: у угарској средњевјековној држави, домицилно становништво хрватско (чакавско) и словинско (кајкавско), чакавци присутни у јужној, а кајкавци у сјеверној зони
15-16. вијек: у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Доњих краја и Усоре, претходно досељених из Херцеговине и Старог Влаха, претходно кајкавско-чакавско становништво углавном није остало; помјерање српског становништва према турској Лици и Далмацији, али и мања исељавања на аустријску територију: Жумберак
17-19. вијек: крајем 17. вијека исељавање ијекаваца на Банију, Кордун, у Славонију и Далмацију, у 18 и 19. вијеку масовна досељавања Личана и Далматинаца, нешто слабија досељавања са Змијања, са Кордуна и Баније. Исељавања у Кнежевину Србију у 19. вијеку.
Данашње становништво: највећим дијелом Срби ијекавци Далматинци и Личани, даљим поријеклом из Старе Херцеговине и Старог Влаха, могуће у мањој мјери присуство асимилованих новоштокавских икаваца, повезани са српским становништвом у Лици, Далмацији, Кордуну, Банији, Жумберку, Горском Котару, сјверозападној Хрватској и западној Славонији

ОБЛАСТ 6

Средњи вијек: земља Павловића и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: у 15-16. вијеку готово потпуна исламизација ове области
17-19. вијек: крајем 17. и почетком 18. вијека, епидемије куге, депопулација муслиманског становништва, у 18. и 19. вијеку масовно досељавање старохерцеговачких ијекаваца, поготово из области Дробњака, Пиве, Гацка
Данашње становништво: готово у потпуности  Срби ијекавци досељени у 18. и 19, вијеку из Старе Херцеговине, мањим дијелом из Црне Горе, Брда и Старог Влаха

Лука:
Свака част за тему!

Додао бих пар ствари:


--- Цитат: drajver  Децембар 26, 2021, 06:24:23 поподне ---ОБЛАСТ 5

17-19. вијек: крајем 17. вијека исељавање ијекаваца на Банију, Кордун, у Славонију и Далмацију, у 18 и 19. вијеку масовна досељавања Личана и Далматинаца, нешто слабија досељавања са Змијања, са Кордуна и Баније. Исељавања у Кнежевину Србију у 19. вијеку.

--- Крај цитата ---

У овом периоду се становништво из поменуте области исељава и у Војводину. Такође, на подручју Северозападне Србије (тадашње Кнежевине Србије) су досељеници из ове области присутни и у 18. веку. Ту пре свега мислим на подручје које обухватају данашњи Мачвански округ као и неке општине које припадају Граду Београду.


--- Цитат: drajver  Децембар 26, 2021, 06:24:23 поподне ---ОБЛАСТ 6

Данашње становништво: готово у потпуности Срби ијекавци досељени у 18. и 19, вијеку из Старе Херцеговине, мањим дијелом из Црне Горе и Брда

--- Крај цитата ---

Присутни су и досељеници са подручја Старог Влаха односно из општина данашње Југозападне Србије (са подручја Прибојске, Пријепољске и Нововарошке општине).

Небојша:

--- Цитат: drajver  Децембар 26, 2021, 06:24:23 поподне ---ОБЛАСТ 5

Средњи вијек: у угарској средњевјековној држави, домицилно становништво хрватско (чакавско) и словинско (кајкавско), чакавци присутни у јужној, а кајкавци у сјеверној зони
15-16. вијек: у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Доњих краја и Усоре, претходно досељених из Херцеговине и Старог Влаха, претходно кајкавско-чакавско становништво углавном није остало; помјерање српског становништва према турској Лици и Далмацији, али и мања исељавања на аустријску територију: Жумберак
17-19. вијек: крајем 17. вијека исељавање ијекаваца на Банију, Кордун, у Славонију и Далмацију, у 18 и 19. вијеку масовна досељавања Личана и Далматинаца, нешто слабија досељавања са Змијања, са Кордуна и Баније. Исељавања у Кнежевину Србију у 19. вијеку.
Данашње становништво: највећим дијелом Срби ијекавци Далматинци и Личани, даљим поријеклом из Старе Херцеговине и Старог Влаха, могуће у мањој мјери присуство асимилованих новоштокавских икаваца, повезани са српским становништвом у Лици, Далмацији, Кордуну, Банији, Жумберку, Горском Котару, сјверозападној Хрватској и западној Славонији
--- Крај цитата ---

Одличан преглед! Апропо овог болдованог. Да ли је било масовнијег померања из области Доњих краја/Усорце, или је српско православно становништво било ту значајније заступљено и у 16. веку? Касније само исељено на Банију, Кордун, у Лику, Северну Далмацију, па повратним сеобама (унутрашње миграције), добрим делом враћено "у стари крај". На крају и генетика ових области нам говори да је то практично све "исти народ". То могу бити они Власи Поуња из 15. века. Курипешић je око 1530. године боравио у Крајини, али се не сећам да ли тако дубоко, или само у крајевима око Бања Луке, где је затекао Србе, досељене "од Смедерева". Да ли то указује да је било раних досељеника са простора тадашње српске деспотовине, или је то била нека општа одредница за православне Србе тада.

Са друге стране, нека логика можда налаже да су Трци, по освојењу неких области, могли са собом повести и становништво из источнијих крајева Балкана. Као што су радили са муслиманским становништвом. Некада се на западу Крајине заиста могу пронаћи хаплогрупе типичне и за граничне српско-бугарске области. Упитно је да ли је ту реч о директним досељеницима, или нешто старијим миграцијама на потезу Источни Балкан-Херцеговина-Крајина (позната прича о власима).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију