Светски ДНК месец 2021

[Небојша]

Биће вероватно да ни сви слављеници Томиндана са овог списка нису повезани. Посебно Љепоје и они који имају неку везу са Змијањем. Постоји једно предање које је забалежио Карановић, а према коме би Љепоје и Лакићи требали бити исти род. Лакићи (Томиндан) припадају J2b-Y22059.

[Милош]

126. Тодоровић, Мратиндан, Велики Шиљеговац, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Две главне карактеристике су 390=25 и ређа слава Мратиндан. Ове карактеристике дели са Јовановићем из Александровачке Жупе и Гочманцем из Блаца.

Матица сва три рода је очито на Копаонику, где за Јовановиће важи да су Кулизе, док су Гочманци по предању из Херцегивине. И тестирани Тодоровић наводи даље порекло из Херцеговине, као и старије презиме Илић.

[Црна Гуја]

177. Ристић, Аранђеловдан, Гревци, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, а Невген највећу вероватноћу даје за припадност грани YP237>YP582. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Z280 E, од којих је већина такође пореклом из јужне Србије. Од Пешића из Јовца код Владичиног Хана (Аранђеловдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Гавриловића из Новака код Александровца (Јовањдан) на 1 од 17. На 2 од 23 маркера разликује се од Вучковића из Вртишта код Ниша (Аранђеловдан) и Лазовића из Корита код Бијелог Поља (Јовањдан). У литератури нисам пронашао ништа о становништву Греваца, а тестирани је у упитнику навео да су по предању у Гревце досељени са Косова у 19. веку.

[Милош]

127. Трифуновић, Јовањдан, Беоци, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити једино 385=14-14, као и нешто нижа вредност 576=17. Ове редности, као и славу, дели са Јелићем из Ерчега код Ивањице. Имају три разлике на упоредива 23 маркера. И једни и други имају предање да су из Лопата.

За Трифуновиће у Беоцима се каже да су из Рикова код Врачева на Рогозни, где су се презивали Радосављевићи.

https://www.poreklo.rs/2015/07/12/poreklo-prezimena-selo-beoci-raska/

[Clavdivs]

105. Тошић, Никољдан, Бела Паланка

Припада хаплогупи I1-Z63, вероватно њеној подграни FGC9550. Најближе поклање има са Радосављевићем из Вршца (разликују се на два од 23 упоредива маркера) и са двојицом тестираним из Шетоња (Богосављевићем и Ненадовићем), од којих се разликује на по једном од 18 упоредивих маркера.

Тестирани је у упитнику навео да је могућа породична веза са Новом Вароши. Нисам сигуран колико поменута поклапања иду у прилог овој тези. Уколико неко зна нешто више о пореклу Тошића - нека напише.

[Милош]

145. Ђокић, Ђурђевдан, Врањани, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 439=11, 481=29, 549=12, 635=22. Све ове карактеристике, као и славу дели са појединцима чија је матица у Тепци на Дурмитору. Са двојицом тестираних има потпуно поклапање.

https://www.poreklo.rs/2013/05/13/poreklo-prezimena-trep%C4%8Dani-tepcani/

За Ђокиће из Врањана се у литератури каже:

"Грујица Ђокић је из Чајетине, дошао је као хајдук, населио се усред села и заузео најлепше делове имања. Зову се Ђокићи од којих су и други Ђокићи у Глумчу (Пожега); има их 7 кућа, славе св. Ђурђа".

https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-vranjani-po%C5%BEega/?script=cir

[Милош]

146. Гајдашевић, Никољдан, Тења, Осијек

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике су вредности: 390=23 и 385=15-15. Ове две карактеристичне вредности, као и исту славу, дели са Лепиром из Лишња код Прњавора. Имају само једну разлику на упоредива 23 маркера. Мислим да нема сумње да су генетички блиски.

"У попису из 1736. налазимо презимена која и до данас постоје међу Тењцима: Анчић, Бјелобрковић, Бошњак, Брњеварац, Видаков(-ић), Гавриловић, Гајдашевић, Докић, Илибашић, Клипановић, Мијатовић, Радонић, Станимировић, Тубић, итд".

https://www.poreklo.rs/2015/06/07/tenja-selo-u-slavoniji/

Може се претпоставити да је миграција ишла или из Босанске Крајине или из Посавине.

[Милош]

152.  Калајџић, Ђурђевдан, Ивица, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику коју има је врло ретка вредност YGATAH4=9. Свакако му је најближи Вртикапа из истог места и са истом славом. Деле споменуту карактеристичну вредност. Имају три разлике на упоредива 23 маркера.

За Вртикапе, Калајџиће и Ђулабије из Ивица се сматра да су од средњовекивних Ненковића. Њихов центар је био у Ивици. Они су се у једном моменту издвојили из влаха Бурмаза. У изворима је познат њихов родоначелник Ненко Крајсалић.

Иначе ову карактеристичну вредност деле и са Авдаловићима, који припадају подграни BY173308 (BY173300), па је могуће и да Калајџићи и Вртикапе  припадају тој подграни.

[Милош]

154. Аврамовић, Никољдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности: 19=17, 456=16. Најближи на пројекту му је Брујић из околине Вргинмоста. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности горе наведене. Славе различите славе.

Тестирани је навео да су Аврамовићи пореклом са Дурмитора, одакле су у Челебиће дошли средином 18. века.

[Лука]

125. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике чине 385=13-15 и ретка слава Томиндан. Очигледно да припада роду где су и појединци из Колубаре и Шумадије, као и из доњег Полимља, са којима дели ове главне две карактеристике. И једни и други имају предање о даљем пореклу из Дробњака или Херцеговине, а један чак носи и презиме Дробњак.

Како је овом роду близак род са славом Јовањдан који припадају грани FT25902 и имају предање о Дробњаку, где такође наилазимо на презиме Дробњак, могуће да и слављеници Томиндана, укључујући и Крнетића, такође припадају тој грани и да им је матица негде у Дробњаку, односно да потичу можда баш од Каљевића из Тепаца.

Тестирани је навео да су пореклом из Лике. И у литератури пише да су из Дубовика, а даљом старином из Лике

https://www.poreklo.rs/2013/03/01/poreklo-prezimena-selo-banjani-bosanska-krupa/

Дробњак (Томиндан) из Пријепоља је негативан на FT25902.

[Лука]

166. Ћирић, Мратиндан, Влакча, Крагујевац, J2a-L24>L70

Тестирани је у упитнику навео предање о пореклу "из Зете". У литератри се за Ћириће каже да су старином од Сјенице.

Ћирићи 2 к. Слава: св. Мрата. Пре Устанка досељени од Сјенице. Род са Матејићима у Јагњилу.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vlak%C4%8Da-stragari-kragujevac/

Матејићи (Матејићи 18, Радмиловићи 5, Лазићи 12). 35 к. Слава: св. Мрата. Пре Карађорђевог Устанка дошли Радмило и Лаза од Сјенице. У Влакчи су им род Ћирићи, који су тамо остали, а ови дошли овде.

Са Матејићима су род Кузмановићи 4 к, Дамњановићи 2 к., Петровићи 1 к. Александрићи (Мијаиловићи) 7 к. Слава: св. Стеван. Не знају одакле су се и када њихови стари населили. За време збега три брата оду у Рабровац где су им биле колибе и ту остану (Миловановићи, Пантићи).
https://www.poreklo.rs/2013/08/12/poreklo-prezimena-selo-jagnjilo-mladenovac/

Припадника ове подгране J2a код нас има највише на југу Србије (Понишавље, Косово, Македонија) и у Шумадији. С обзиром на овај резултат и сродне породице према литератури, изгледа да ће бити прилично раширена у неким деловима Шумадије. Иначе су Ћирићи сврстани у посебан род (род А) са Симовићима (слава Мратиндан), који су такође из околине Крагујевца (Трешњевак). Имају свега једну разлику на 23 маркера и славе исту славу.

За Симовиће се каже следеће:

Досељени у периоду од 1843. до 1903. године:
Симовићи (Симовићи, Теофиловићи и Милосављевићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-selo-tresnjevak-stanovo-kragujevac/

За ову групу родова може бити следећи резултат занимљив:

Јањушевић, Мратиндан, Матаруге, Пљевља, J2a-L26>L70

Јањушевиће са овом славом нисам пронашао у околини Пљеваља. У Затарју и Полимљу славе искључиво Ђурђевдан. Према једном предању, пореклом су из Озринића. Милета Војиновић (Пљеваски крај) о пореклу ових Јањушевића каже следеће:

"Према предању, Јањушевићи потичу од породице Обилића. По доласку Турака у Србију, једна фамилија Обилића, бежећи пред Турцима, прешла је у Ровца, а затим у Озриниће код Никшића. Из Озринића су три брата побегла због крвне освете око 1720. године. На путу за Србију заноћили су једну ноћ на Вуковом Брду у Матаругама. Ту су им се деца почела играти, па решише да ту и остану. Један брат оде у Ужице, други у Бабине, а трећи Милован остаде на Вуковом Брду."
[/quote

[Небојша]

За ову групу родова може бити следећи резултат занимљив:

Јањушевић, Мратиндан, Матаруге, Пљевља, J2a-L26>L70

Јањушевиће са овом славом нисам пронашао у околини Пљеваља. У Затарју и Полимљу славе искључиво Ђурђевдан. Према једном предању, пореклом су из Озринића. Милета Војиновић (Пљеваски крај) о пореклу ових Јањушевића каже следеће:

"Према предању, Јањушевићи потичу од породице Обилића. По доласку Турака у Србију, једна фамилија Обилића, бежећи пред Турцима, прешла је у Ровца, а затим у Озриниће код Никшића. Из Озринића су три брата побегла због крвне освете око 1720. године. На путу за Србију заноћили су једну ноћ на Вуковом Брду у Матаругама. Ту су им се деца почела играти, па решише да ту и остану. Један брат оде у Ужице, други у Бабине, а трећи Милован остаде на Вуковом Брду."

Готово сигурно, с обзиром да су ови Шумадинци J2a-L70 (Митровдан) динарска струја, тј. досељеници "од Сјенице".

[Милош]

Дробњак (Томиндан) из Пријепоља је негативан на FT25902.

Претпоставио сам, али нисам испратио. Вероватно је Бојан то објавио. У сваком случају матица им је негде у Дробњаку или етапна станица.

Ово говори да карактеристичне вредности појединаца из исте географске области могу да одведу на погрешан пут. Само је СНП меродавно.

[Небојша]

179. Павић, Јовањдан, Рогача, Сопот, J2a-Z6055>Y14439

Тестирани је у упитнику поменуо предање о пореклу из Старе Херцеговине (околина Никшића). Према подацима Ристе Т. Николића (Околина Београда), Павићи се сматрају староседеоцима у овом крају.
https://www.poreklo.rs/2013/12/09/poreklo-prezimena-selo-rogaca-sopot-beograd/

Павићи припадају све бројнијем и сада већ добро профилисаном роду Дробњака J2a-Y14439. Као што је случај и са осталим породицама у оквиру овог генетичког рода и Павић поседује практично модални хаплотип. Јако су му блиски готово сви тестирани J-Y14439.

Једна занимљивост када је ова подграна у питању, чак 47.4% тестираних слави Јовањдан, или Усековање главе Св. Јована.

[Милош]

162. Ерић, Лучиндан, Лисовић, Барајево

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y52621>Y189944, роду Никшића. Има скоро па модални хаплотип. Потпуно поклапање има са Булатовићем из Требаљева, као и једним исељеником ка ибарској долини из овог места, па би Еровић могао бити управо од Булатовића, иако је то за Никшиће незахвално прогнозирати.

У литератури се не наводе Ерићи у Лисовићу. Тестирани је као старије презиме навео Михаиловић, а још старије Јовановић.

[Милош]

164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.

[Radul]

164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.

Дебељачки су поријеклом са Косова, дошли са Чарнојевићем, могуће испрва у Вршац (?) из којега прелазе у Надаљ. Колико видјех са Косова најближи су му Кузмановићи из Лепосавића са којима дјели 643=9 али је разлика такође на 4 маркера.

[Atlantische]

164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.

Лазар Ракић у својој монографији Надаља међу досељеним српским породицама које су у тадашњој пустари на северу Шајкашког батаљона почетком 19. века подигли ново насеље не наводи Дебељачке. Међу пописаних 98 старешина са својим породицама које су били оснивачи села, највећи део досељен је из Чеба (Челарева), док је остатак дошао углавном из околних такође провинцијалских (не-граничарских) села.

Исти аутор помиње Дебељачке у групи породица које су се населиле у Надаљ у периоду 1850-1918, не наводећи одакле су тачно досељени. Међутим, како су у Надаљ  приликом постанка насеља и касније долазиле породице из оближњег Србобрана где има доста Дебељачких (презиме се тамо помиње још 1720. у списку војне посаде), не бих искључио могућност да су пореклом одатле. Старијим пореклом су можда из Дебељка, данас пустаре између Бача, Бођана, Вајске и Плавне.

[Милош]

165. Карић, Никољдан, Рвати, Обреновац

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани BY97555, роду Предојевића. Има класичан "предојевићки" хаплотип, са карактеристичним вредностима: 393=14, 391=12, 576=19, 635=22. Карић има још једну карактеристичну вредност у оквиру овог рода 549=12. Ову вредност дели са Кљајићем из Братача код Невесиња, даљом старином из Залома. Са њим има 4 разлике на упоредива 23 маркера. Такође Карић дели са већиниом и "предојевићку" славу Никољдан.

Карићи у Рватима се спомињу у литератири:

"Карићи, после 1827. године, Трстеница у околини, Никољдан".

У Трстеници важе за старинички род.

https://www.poreklo.rs/2013/03/19/poreklo-prezimena-selo-rvati-obrenovac/

https://www.poreklo.rs/2013/03/18/poreklo-prezimena-selo-trstenica-obrenovac/

Тестирани је као старије презиме навео: Росић.

[Лука]

162. Ерић, Лучиндан, Лисовић, Барајево

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y52621>Y189944, роду Никшића. Има скоро па модални хаплотип. Потпуно поклапање има са Булатовићем из Требаљева, као и једним исељеником ка ибарској долини из овог места, па би Еровић могао бити управо од Булатовића, иако је то за Никшиће незахвално прогнозирати.

У литератури се не наводе Ерићи у Лисовићу. Тестирани је као старије презиме навео Михаиловић, а још старије Јовановић.

Помињу се Мијаиловићи:

За остале породице зна се одакле су досељене:

–Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез

https://www.poreklo.rs/2013/11/27/poreklo-prezimena-selo-lisovic-barajevo-beograd/

Презиме Ерић би ишло у прилог пореклу из Шарана. Самим тим би могли бити огранак неког од већих родова који славе Лучиндан из околине, Вукомановића из Срезојеваца, Милићевића из Луњевице, Вулиновића из Љутовнице итд. Вукомановићи и јесу потврђени као припадници рода Никшића.