Поријекло Крсне Славе

Вјера и култура Срба > Крсне славе

<< < (4/9) > >>

Gorance:

--- Цитат: Симеон Волос Мај 16, 2023, 10:07:09 пре подне ---Не иде вам баш у прилог ни крсна слава за потенцијалну генетичку везу са Немањићима као предуслов.Осим ако није мењана.
Нађосмо скоро рођака Сибињанин Јанка,ваљда искочи и неки Немањић ;) А "Немањића" на све стране.Да не поверујете колико породица има то предање.Читаво једно племе приде...

Званично,лоза Немањића је угашена.
Незванично,увек има неких изопштеника из породице коме дају на управу неку малу управну област и склоне га са двора.Историја и родослови их заобиђу у широком луку.Такви су се обично са доласком Османлија исламизовали да би сачували и ту цркавицу...Они који се нису исламизовали,нису смели ни живи да помену било какво краљевско/властелинско порекло наредних 400-500 година иначе би се провели као боси по трњу (благо речено).И да је ко од њих опстао они данас такво предање 99% немају...Ишчезло.Што од страха,што од протока времена...
А нема баш ни логике да их тражимо у вашим крајевима.Ако црква промени став једног дана,и " исплива " којим случајем неки Немањић то ће највероватније бити или границе некадашње Рашке државе или данашња Шумадија...Барем ја тако типујем :)

--- Крај цитата ---
Не знам. Мени је питање почетака крсне славе и даље непознаница. Нешто нисам приметио помињање у средњовековним изворима. Можда понешто,али опет магловито. Ово данас што знамо, плод је реконструкције данашњих историчара, бар по мом мишљењу. Па и слава Немањића.

drajver:

--- Цитат: Gorance Мај 16, 2023, 12:17:06 поподне ---Не знам. Мени је питање почетака крсне славе и даље непознаница. Нешто нисам приметио помињање у средњовековним изворима. Можда понешто,али опет магловито. Ово данас што знамо, плод је реконструкције данашњих историчара, бар по мом мишљењу. Па и слава Немањића.

--- Крај цитата ---

Крсна слава је свакако средњовјековни феномен. То уосталом видимо и по неким тестираним родовима, раздвојеним још у средњем вијеку. Такође у средњовјековним документима властеле помињу се свеци заштитници, који вјероватно представљају крсне славе њихових породица. Не могу рећи да сам то нешто претјерано истраживао, али рекао бих да крсне славе предатирају и период Немањића.

vid.knezevic:

--- Цитат: drajver Мај 16, 2023, 12:25:32 поподне ---Крсна слава је свакако средњовјековни феномен. То уосталом видимо и по неким тестираним родовима, раздвојеним још у средњем вијеку. Такође у средњовјековним документима властеле помињу се свеци заштитници, који вјероватно представљају крсне славе њихових породица. Не могу рећи да сам то нешто претјерано истраживао, али рекао бих да крсне славе предатирају и период Немањића.

--- Крај цитата ---
Србима је крсна слава , практично од покрштавања (била су два велика таласа), а оно што је утемељило код нас а раздвојило нас од осталих словенских племена у том смислу је што су Срби покрштени од Римског свештенства које је утемљило овај обичај а моје је мишљење да је сигурно нешто слично постојало у паганском добу наших предака.

Gorance:

--- Цитат: drajver Мај 16, 2023, 12:25:32 поподне ---Крсна слава је свакако средњовјековни феномен. То уосталом видимо и по неким тестираним родовима, раздвојеним још у средњем вијеку. Такође у средњовјековним документима властеле помињу се свеци заштитници, који вјероватно представљају крсне славе њихових породица. Не могу рећи да сам то нешто претјерано истраживао, али рекао бих да крсне славе предатирају и период Немањића.

--- Крај цитата ---
То је несумњиво. Мислио сам само на недостатак извора из средњег века.

Ивица Јовановић:
Код Словена, пре прихватања хришћанства, постојао је обичај који би могао одговарати српској слави. Тај обичај је био познат као крсно име или рођендан (у неким изворима називан и "домаћа светковина"). Овај обичај се односио на прославу заштитника домаћинства или породице и обављао се на дан када је домаћин или заштитник куће прослављао свој крсни дан или рођендан. Код Словена, крсна имена су била повезана са заштитницима који су се сматрали духовним заштитницима домаћинства или породице. Ти заштитници су били пагански богови или природни елементи, попут сунца, месеца, ватре, воде итд. Прослава крсног имена обухватала је обреде, молитве, песме, плесове и гозбу којом се славио и одавао почаст заштитнику.Након прихватања хришћанства, словенски народи су постепено прилагодили своје паганске обичаје новој вери. Тако се обичај прославе заштитника домаћинства или породице задржао, али је био уклопљен у хришћанске празнике и светитеље. Управо из тог контекста развио се обичај славе код Срба, где се прославља крсни дан свеца по коме је породица именована или по коме је домаћин добио своје крсно име.

Навигација