ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Алпски Словени из Тирола у Аустрији

(1/1)

Акса:
Мислим да не постоји нека тема о Алпским Словенима из Аустрије. Постоји једно веома добро генетско истраживање Источног Тирола које је спорведено пре пар година, тестирали су људе по регионима.


Рад се зове:
Pasture Names with Romance and Slavic Roots Facilitate Dissection of Y Chromosome Variation in an Exclusively German-Speaking Alpine Region

Издвојен је најзанимљивији део из студије:
Мали алпски округ Источни Тирол (Аустрија) има изузетну демографску историју. Био је истовремено насељено од стране припадника романских, словенских и германских језичких група. Од касног средњег века, како год, становништво углавном аграрно оријентисане области је језички немачко. Историјски подаци о колонизацији источног Тирола су ретки, , али анализа дистрибуције просторне густине заснована на етимологији имена места олакшала прецизно просторно мапирање ранијих насеља разних језичких група. Тестирањем садашње структуре Y хромозома добијени молекуларни генетички подаци упоређени су са информацијама које су постигле језичке анализе имена пашњака. Лингвистички подаци коришћени су за поделу Источног Тирола у два региона претходно романских (А) и словенских (Б) насеља. Узорци 270 источно-тиролских мушкараца су генотипирани на 17 СТР маркера и 27 Y-SNPs. Анализа презимена није указала на било какву евиденцију просторне генетске структуре. Такође просторна аутокорелациона анализа није утврдила никакву значајну корелацију између Y-STR хаплотипова и географске дистанце. Међутим хаплогрупа R-M17 (R1a) је била одсутна у региону А, а чинила једну од најфреквентнијих у региону Б. Хаплогрупа R-M343 (R1b) показала је значајне фреквенције и дистрибуцију у оба региона.

Тестирани су из округа Лијенц који има око 50.000 становника. За разлику од осталих делова Тирола овај округ су вековима окупирале три говорничке групе. Да би се потпуније разумели сложени културни и демографски процеси који су обликовали данашњу источно-тиролску популацију неопходна су испитивања ретких историјских, археолошких и лингвистичких података.

Приближно 15 година пре нове ере Краљевство Норикума, коме је припадала ова регија, прихватило је сизерентсво Римског царства. Најважније град у области којом се бави ова студија био је Агунтум са статусом municipium (израз који се у римској држави користио за тзв. другу класу градова, чији је статус био испод колонија), ‘‘Municipium Claudium Aguntum’’.

Прва податак о словенском и германском (баварском) присуству у овој регији даје ломбардски историчар Павле Ђакон који извештава о борби ове две етничке групе 610 године. Борбе су се одвијале у близини града Агунтума који је потпуно уништен и никад више обновљен (4 км од Лијенца). Битка је посебно важна због тога што је зауставила словенску експанзију на запад, и као резултат југозападни део источног Тирола никада није насељен Словенима. Романски говорницу су остали по руралним деловима источног Тирола.

Ситуацију од средине седмог столећа карактерише више или мање мирољубива коегзистенција три етничке групе са сталним растућим притиском колонизације Бавараца. Време у којем су романски и словенски говори замењени баварским дијалектом се може утврдити лингвистичким методама.

Конверзација старих имена поља на немачки језик и лнгвистичке позајмице откривају да су романски говорници на крају 14. века били ограничени на мале изоловане области (посебно у Калсу и на самом југу иточног Тирола близу Венецијанске границе). Последњи траг словенског говорног становништва се може наћи приближно у исто време у северном делу Источног Тирола посебно у долинама Вирген и Клаус.

Од тада, читава источно-тиролска популација је говорила само немачки, или конкретније, баварски дијалект. Ниједна словенска мањинска група као у суседној Карaнтaнији (Аустрија) нити романска (ладинска) језичка група као у суседној провинцији Јужног Тирола није опстала.

Акса:
Од 853 назива пашњака 71% је изведен из немачких (баварских) речи, 17% словенских, и 12% романских.



Регион А (романски називи пашњака), узорак: 35
E-M96* - 5.71%
G-P15 - 2.86%
I-M253 - 14.29%
I-P37.2 (I2a1b3a) - 2.86%
J-M304 (J1a) - 5.71%
R-L23/S141* - 2.86%
R-M412/S167* - 14.29%
R-U106/S21 - 28.57%
R-U152/S28 - 22.86%

Мали је узорак нажалост, само 35 тестираних појединаца.
- Двојица су вероватно E1b-M123.
- Један је можда G2a-L497.
- Углавном I1-Z58.
- Један је I-PH908.
- Двојица су Ј1а, можда су Z1828>BY69.
- Хаплогрупа R1b је скоро сва са карактеристичним мутацијама за западну Европу.
______________
Регион Б (словенски називи пашњака), узорак: 235
E-M96* - 0.43%
E-M78 (V13) - 5.11%
G-M201* (G1) - 0.43%
G-P15 - 8.09%
I-M253 - 16.17%
I-M170* (I2a2b) - 0.43%
I-P37.2 (I2a1b3a) - 0.43%
I2a2a M223 - 2.98%
J1a - 1.28%
J2a1 - 4.26%
J2b2 M241 - 3.83%
L-M20 - 0.85%
Q-M242 - 0.43%
R-M17 (R1a) - 16.17%
R1b M73 - 0.43%
R-L23/S141* - 1.70%
R-M412/S167* - 3.40%
R-L11/S127* - 0.85%
R-U106/S21 - 17.45%
R-S116* - 3.40%
R-U152/S28 - 11.06%
T-M70 - 0.85%

- Један је E1b-M123
- Хаплогрупа E-V13 је разноврсна изгледа присутна највише са Z5018.
- Један је G1 M342
- Хаплогрупа G2a је приустна углавном кроз гране L497 и L293 и један је U1.
- Хаплогрупа I1 присутна са Z58, има и нешто Z63, а можда и DF29, Z17954, П109...
- Један је I2-L38.
- Један је I2-CTS10228.
- Сви су углавном I2-M223>L701>P78>S25733.
- Тројица су J1a, од тога двојица су PF7263 и један је Z1828>BY69
- Хаплогрупа J2a је присутна са неколико Z1846>Y8378, има изгледа и М67, L26...
- J2b је присутан само кроз грану M241>Z638.
- Двојица су L1b-М20.
- Један је Q1b-L245>Y2209.
- Хаплогрупа R1a је разноврсна као и свугде где је присутна, главнина је присутна кроз гране CTS8816 и CTS3402 као и прилично M458>L260>YP1337. Дакле гране су: Y3226, Y2613, P278, L1280>FGC11555-FGC19283, L1020, можда и Y2910, има извесан број хаплотипова које се не могу разврстити, мали је број маркера. Ови тестирани су потомци Алпски Словена који су продирали по Аустрији. У овом случају за Тирол то доказује топонимија по регионима са словенским називима, а генетика је потврдила ко су били ти Алпски Словени. Алпски Словени и романско становништво Тирола су до 14. века опстали и одолевали, од 14. века нестају са историјске сцене. Баварци их колонизацијом Тирола надјачавају и временом их и асимилују.
- Хаплогрупа R1b присутна је углавном са карактеристичним мутацијама за западну Европу, има нешто и источне R1b, и један је R1b-M73.
- Двојица су припадници Т хаплогрупе, један је T-L131, други је Т-PF5633>CTS11451.

извор: Pasture Names with Romance and Slavic Roots Facilitate Dissection of Y Chromosome Variation in an Exclusively German-Speaking Alpine Region

Навигација

[0] Индекс порука