Вјера и култура Срба > Православље

Свети Немањићи

(1/16) > >>

Nebo:
Занимљиво је да немамо ни једну тему која се тиче владарске куће Немањића уопштено. Имамо тему о Y DNK Немањића, као и тему о слави Немањића, и коначно тему о потомство Симеона Синише Немањића, али не и неку општу на којој би се разматрале разне историјске чињенице о Немањићима.

На овој теми, даћу укратко преглед података о Немањићима уврштеним у календар православне Цркве, и то када доспе дана у који се неко од њих прославља.

Данас, 7. октобра по грегоријанском, односно 24. септембра по јулијанском календару, Црква прославља успомену на тројицу Немањића: Светог краља Стефана Првовенчаног, у монаштву Симона монаха, затим његовог сина Светог краља Владислава, и Светог Давида Србског.

Nebo:
Стефан је рођен око 1165. године, као други син рашког великог жупана Стефана Немање и Ане. Након Немањиног повлачења са жупанског престола, 1196. године, Стефан наслеђује жупанску титулу. Вероватно месеца августа 1217. године у Расу, биће крунисан за краља од стране легата папе Хонорија III, првог са овом титулом из лозе Немањића, отуд – „првовенчани“ (први овенчан краљевском круном). Не треба да чуди крунисање од западне цркве, с обзиром да је тада Византија била у расулу, након крсташке похаре Цариграда 1204. године.





Ове године се обележава велика годишњица – 8 столећа краљевства Немањића.

Ову круну потврдио је и Стефанов брат Сава, први архиепископ самосталне Србске цркве, 1220. године на сабору у Жичи, Стефановој задужбини.

Стефан се двапут женио: из брака са византијском принцезом Евдокијом Анђел имао је три сина – Радослава, Владислава и Предислава (у монаштву Сава II архиепископ србски), а из брака са млетачком принцезом Аном Дандоло (унуком злогласног дужда Енрика Дандола) сина Уроша (према мишљењу Јустина Поповића, и Уроша је родила Евдокија).

Осим изузетног дара за политику и дипломатију, Стефан је од Бога добио и велики књижевни таленат. Најзначајније Стефаново историјско-књижевно дело је „Житије Светог Симеона“ (животописно дело о његовом оцу Стефану Немањи), као и „Чуда душе Светог Симеона после смрти тела“.

У првој половини 1220-их, Стефан је оболео, па је део власти пренео сину Радославу. Упокојио се 7. октобра / 24. септембра 1227. године, претходно се замонашивши руком његовог брата Саве, и добивши монашко име Симон. Његове нетрулежне мошти најпре су похрањене у Студеници, а затим пренете у Стефанову задужбину Жичу. Током бурне србске повести, мошти су му преношене око 15 пута, склањане од турског гнева. У време Првог српског устанка биле су у Враћевшници, а после пропасти Устанка у сремском манастиру Фенек. 1839. године враћене су у Студеницу. Током Првог светског рата биле су у Пећкој патриаршији и у Острогу. Данас се налазе у кивоту са десне стране олтарског иконостаса главне студеничке цркве.

https://www.youtube.com/v/BDCAVcK4mV8

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8

Nebo:
Црква данас слави и успомену на Стефановог другог сина, Светог краља Владислава (око 1198 – 1267), србског краља у раздобљу 1234 – 1242. године, и задужбинара Манастира Милешева, где му и данас почивају мошти.

Nebo:
Црква данас прославља још једног светог Немањића, Светог Давида Србског.

Давид, крштеним именом Димитрије, је најмлађи син Вукана Немањића. Као жупан управљао је областима у средњем Полимљу. Задужбинар је манастира у Бродареву на Лиму (подигнут 1281/82. године), где се и замонашио. Према његовом монашком имену Давид, манастир је касније прозван Давидовица.

Према родослову Немањића, Димитрије – Давид Вуканов је ђед жупана Вратка (сина Вратислављевог), оца кнегиње Милице.




Манастир Давидовица

Nebo:
Иначе, мени овај део стабла Немањића, од Вукана до кнегиње Милице, изгледа прилично натегнуто:

Наиме, Вукан који је рођен средином 12. века је чукунђед Милици која је рођена око 1335-те. Уз највећи напор и „штеловање“ година у родослову, ово тешко може бити истина. За Вукана се зна да је рођен пре него је његов отац Стефан Немања постао велики жупан, а то је било између 1166. и 1168. године. Најчешћи податак о години Немањиног рођења који се по литератури може наћи је да се ради о 1113. години. Ако је Стефан Првовенчани рођен око 1165. године, Вукан би могао бити рођен око 1160-те. Димитрије, монах Давид је био трећи Вуканов син. Да узмемо да је рођен око 1205 – 1210. године. Треба имати у виду да је свом најстаријем сину Георгију (или Ђорђу) Вукан предао део поседа 1208. године, па можемо закључити да је био довољно зрео за то, односно да је имао најмање 20 година, што ће рећи да је био рођен најкасније 1188. године, те не би требало годину Димитријевог рођења узимати после 1205-те. С обзиром да се Димитрије – Давид упокојио средином 1280-их, ово се до сада још и уклапа, премда за услове средњег века чуди да су сви добијали потомство тако касно.

Димитрије је имао Вратислава, о којем нема много података. Да узмемо да је жупан Вратислав рођен најкасније 1250. године, његов син жупан Вратко („Југ Богдан“) би, у најнатегнутијем случају могао бити рођен око 1300. године. Ако је кнегиња Милица рођена око 1335. године, ово би се могло уклопити. Буни једино чињеница (ако је уопште истинита) да је Вратко са 90-ак година учествовао у Косовском боју. Извесније је да је Вратко умро пре Косовског боја, као и његов син жупан Никола Вратковић који је умро 1379. године и сахрањен у цркви Светог Николе код данашње Куршумлије.

Имена Вратислав и Вратко пре личе на имена ђеда и унука, а не оца и сина. Могуће је да постоји још један заборављени пас између њих двојице. У том случају би, можда ови превелики распони у пасовима у лози Вукановића били прихватљивији.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију