Вјера и култура Срба > Крсне славе

Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори

(1/12) > >>

Селаковић:
Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228.
2.   У суседним Бањанима Јовањдан је такође најзаступљенија и племенска слава. Славе је на пример Петровићи-Бањани (Поповићи, Пејовићи, Кнежевић), Миљанићи-Бијеловићи-Мркајићи..., Ковачи и други. Парежани, који су пример за староседеоце на територији Бањана, за разлику од горе наведених родова, славе Томиндан. За неке од ових родова такође има јаких индиција да су носиоци N-P189 хаплогрупе.
3.   Родови који припадају Орловићима славе Јовањдан (или Зачеће Светог Јована). Старинци у Бјелицама углавном су славили Св. Петку, славу коју су пренели исељавањем на разна места, под притиском Орловића. О хаплогрупи Орловића већ се довољно говорило на форуму :) Самим тим, Јовањдан је као и у Бјелицама присутан и у Цуцама.
4.    Јовањдан се генерално везује и за друге Ј2а-М92 родове (Пјешивце).
5.   Стари родови на Цетињу такође славе Св. Јована. Међу њима прво падају на памет Бајице и Бјелоши, а има и других.
6.   Јовањдан славе Ковачевићи у Доловима (Ковачевића) код Даниловграда, у Бјелопавлићима. Њихово порекло није најјасније, а тестирани су као I2a-CTS10228.
7.   Јовањдан се прославља у Шекулару, као племенска слава. Све три групе шекуларских старинаца – Радмужевићи (Кењићи, Кукаљи, Лекићи...), Вукољеваковићи и Дашићи-Рмуши-(Булићи) славе ову славу.


Иако присутна у Црној Гори, Јовањдан је чини се ипак значајно присутнији у данашњој Херцеговини (самим тим у ЦГ је најприсутнији у Старој Херцеговини), Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Србији.

Селаковић:
8.   На овом месту вреди споменути и родове из Куча и пореклом из Куча који славе Зачеће Светог Јована и Усековање главе Св. Јована.

Nebo:
Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.

Ojler:

--- Цитат: Nebo  Фебруар 07, 2017, 06:53:37 поподне ---Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.

--- Крај цитата ---

Небо, имаш ли неки поуздан извор за овај податак да је Сабор Светог Јована Крститеља друга по учесталости српска слава пошто на тако нешто никад нисам наишао? Са редоследом заступљености слава често се лицитира и по интернету круже различите информације. Има нешто о томе на Википедији али опет без неког образложења. Сви се слажу да је Никољдан најзаступљенији, а као друга се углавном наводи Ђурђевдан, док се на трећем месту налази Јовањдан или Аранђеловдан, у зависности од извора.

Жика:

--- Цитат: Селаковић  Фебруар 07, 2017, 06:32:40 поподне ---Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228,.............


--- Крај цитата ---

Веома добра тема Селаковићу!

Питам се, да ли је икад забележен случај/предање у Херцеговини, Црној Гори и шире, да два брата (горе поменути) од самог почетка различите славе имаху? Некако ми, када се предање ("иноверни дођоши") упореди са разултатима тестираних Бањана и Пивљана (N2) + Ђорђова опаска у вези TMRCA Браниловића/Руђића - нешто "нештима"? 

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна