Вјера и култура Срба > Крсне славе

Срет(ћ)на Слава домаћине

(1/68) > >>

Тимар:
Свим својим СРЂЕВДАНЦИМА желим сретне ове слављеничке дане, а посебне поздраве упућујем мојим сродницима карпатско-далматинске групе.
Живи били - сретни и весели :D

Nebo:
Свима који славе Светога Луку, нек је срећно и радосно!

Свима вернима срећан дан од Бога у којем прослављамо и великог архијереја Србства, Светога Петра Цетињског Чудотворца.

Тропар Петру, глас 8.

Приђите данас, о Православни, да се свечано зарадујемо, и да видимо свечасне и свеславне врлине, трудове и подвиге, свећњака пресветлог из црногорскога краја, међу архијерејима великог Петра, многохваљеног пастира и учитеља: Јер га дивним учини Господ међу светима Својим, истински нетрулежног после четири године из земље га пројави: Његовим молитвама, Христе Боже, спаси душе наше.

Кондак Петру, глас 3.

Насладимо се данас божански, о љубитељи светих, јер када настаде време показа нам Небо предивне и нетрулежне мошти, величанственог светитеља и служитеља божанских тајни, Светог Петра, јерарха Христовог: Зато га данас узвеличајмо песмама као пресветлу црногорску звезду, која нам из гроба засија. Замолимо га као великог старатеља за наше душе и топлог молитвеника, ка њему вапијући и умилно говорећи: Новојављени међу светима, светитељу Петре премудри, похвало Црне Горе, молимо те да твојим молитвама спасеш стадо твоје које си многим трудовима и подвизима пасао, као и све нас, а и све Православне Хришћане.

Nebo:
Православна црква данас прославља Светога Арсенија Сремца, другог архиепископа српског

Рођен је крајем 12. века, највероватније у селу Дабар недалеко од Дунава и града Сланкамена, по чему је и понео надимак Сремац. Има и неких других мишљења, нпр. да је рођен у области данашње Мачве (која је тада била део Срема), или чак у Далмацији.
Замонашио се у младости и кад је чуо за делатност Светог Саве отишао је њему у Жичу. Истицао се подвижништвом и био најодговорнији ученик Светог Саве, који га је због тога поставио за игумана Жиче.
Арсеније је за архиепископа изабран вољом свог претходника Светог Саве који се 1233. године повукао са трона пред други полазак за Јерусалим.

Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Светих Апостола у Руговској клисури код Пећи којa је касније названа Црква Вазнесења Господњег, одредивши је уместо Жиче да буде седиште Српске Цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно с краљем Владиславом пренeо je мошти Светог Саве из Трнова у Србију. Због болести се повукао са чела Српске Цркве 1263, а упокојио се три године доцније, 28. октобра (10. новембра) 1266. године, у жичком метоху Црнча на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Светих Апостола у Пећи.

Његово житије и службу написао је у 14. веку архиепископ Данило II и дао да се у Богородичиној цркви у Пећи, његовој задужбини, наслика циклус фресака из Арсенијевог живота.

Мошти Светог Арсенија ношене су и чуване по разним манастирима: из Пећке патриаршије су, 1737. године, пренете најпре у манастир Шудикову у Будимљи, одатле 1806. у манастир Довољу, 1814. у манастир Свете Тројице код Пљеваља. Затим су враћене у Довољу, па пренете у манастир Морача, затим у Медунску цркву, где су биле до половине 19. века, када су пренет у манастир Ждребаоник у Бјелопавлићима. Од 1884. године мошти су почивале у манастиру Косијерево, а 1920. године поново су донете у манастир Ждребаоник, где се и данас налазе.

Свети арсеније Сремац је крсна слава Богословије у Сремским Карловцима (која и носи светитељево име), али и један мањи број српских породица слави Светог Арсенија као своју породичну крсну славу.

https://www.youtube.com/v/bVGhIebBSos

Тимар:
Свима србима православне вјере који вечерас спомињу Аранђеловдан желим све најбоље, да у здрављу и весељу још дуго-дуго наставе ову свечану породичну традицију. Такође, све честитке упућујем и нашим слављеницима који славе Аранђеловдан.

У тимарском тј подкозарском крају од давнина свака кућа је спомињала Арнђеловдан. Било је то као за Божић. Данас, не би се рекло, ал има још подоста породица који су наставили ову стару породичну традицији. У народу је остала прича "да смо сви из Црне Горе и Ерцеговине, и зато спомињемо Аранђеловдан, јер то је била наша Слава".
Овај велики простор  чине села: Јелићка, Славићка, Радосавска, Градина, Нишевићи, Пискавица, Верићи, Ламовита, Бабићи, Омарска, Петров Гај, Марићка, Ракелићи, Буснови, Криваја, Томашица и Сратинска.

Небојша:
Придружујем се честиткама!

Срећна слава Озринићима, Васојевићима и осталим Аранђеловштацима!

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију