Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Алексићи Голо Брдо Семберија

(1/4) > >>

Axkontra:
Покушавам да нађем последњи линк којим би направио везу између свог порекла које потиче из Голог Брда крај Бијељине до Херцеговине.На све ме је потакла претрага на сајту Порекло, где су писали многи моји Алексићи, па и мој рођак Раде.Заиста ми је тешко да поверујем да смо директни потомци Мирка Алексића ,али постоји шанса да јесмо неке шире породице.Невероватно ми је да не знам име свог чукундеде,а он би могао бити син Мирка Алексића.Е сад ово је заиста централно место претраге, жао ми је што раније нисам дошао, нисам био свестан да се ова прича овако развила, па постоји могућност да ми неко од вас помогне да сложим коцкице.

Axkontra:
Rade Aleksic
Poticem iz sela Golo Brdo, Bijeljina. Marko Aleksic mi je pandjed. Danas nas ima u Beogradu, Zvorniku, Golom Brdu, Novi Sad…
Slavimo sto nam je Aleksicima ostavio u amanet vojvoda Males Sv. Ignjatija Bogonosca! Istrazivo sam malo ima dosta nasi potomaka iz sela Maline koji su promenili slavu. U Vojvodini je sv. Nikola to znam a isto smo pleme.Ja licno za rodjake priznajem samo one koji slave Sv. Ignjatija Bogonosca.Skoro sam upoznao covjeka koji se preziva Kalem.Sam mi je reko da mu je poreklo iz Malina i da slavi Sv. Ignjatija. Po tome mi smo rod a kako je doslo do promjene prezimena niko nezna.Dosta nas ima u Niksicu i okolini.

Pozdrav dragi rođače,moje direktno poreklo je iz Golog Brda opština Patkovača kod Bijeljine.Moj đed je Pero Aleksić 1911-1986 slava Sveti Ignjatije, kao Kralja Petra garda je 1941 ceo rat bio u Nemačkim logorima, baka Anica Aleksić je bila partizanka koja je skrivala ljude tokom rata.Imali su 7 dece, jedno dete je umrlo sa samo tri godine, ostali su moj čiča Novak Aleksić ima dve ćerke Miru i Anu, živeo je u obližnjem Ljeskovcu slavio zbog dolaska na ženinu zemlju Svetog Jovana, on je deda čuvenom plivaču Velji Stjepanoviću,moj čiča Slobodan Aleksić je živeo u Bijeljini i ima ćerku i sina Aleksandra i Bojanu Aleksić slavi Kalistrat iz istih razloga,moj čiča Nebojša je živeo u Golom Brdu, ima sina u inostranstvu koji se zove Petar Martinčić slavio je Svetog Ignjatija, moj otac Milorad Aleksić je bio policijski inspektor u Novom Sadu, ima dvoje dece mene i moju sestru i mi slavimo Svetog Ignjatija.Tetka Novka je živela u Bijeljini ima sina Gorana i Svetlanu,a tetka Dušanka je živela u Glavičicama i ima ćerku Ivku.
Pošto slavimo istu slavu Svetog Ignjatija Bogonosca nema dileme da smo direktni rođaci,moji preci i sve čiče i tetke su sahranjeni u Golom Brdu, otac Pera Aleksića se zvao Jovan Aleksić i dalje nemam saznanja ,osim legende da smo potpomci Marka Aleksića koji je posekao smail agu Čengića.

Jovan Aleksić je moj pradeda, ako je moj deda Pero Aleksić 1911. godište,predpostavka je da je pradeda Jovan Aleksić rođen u rasponu od 1880-1890. , Jovan je imao brata Đoku Aleksića i ti rođače Rade bi trebalo u ovom nizu da se ukrstiš sa mojim precima, mog oca su u Golom Brdu zvali Miko i nema sumnje da smo direktni rođaci.Ime njihovog oca, a mog cukundede nedostaje za potpunu vezu do Hercegovine.Majka od Jovana i Đoke Jelka se preudala za Nikolu Cacanovića zvali su ga crni Nikola, koji je ubio turčina, bila mu je slava Ignjatije, bio je iz Kojčinovaca i došao je odatle u Golo Brdo, pre toga se prezivao Ćurčić-to su izvori iz knjige Semberija,a Ja pokušavam da napravim sliku.Pretpostavka je da su deca Jovan i Đoka Aleksić takođe slavili Ignjatija i verujem da je Cacanovic ozenio udovicu svog rodjaka pom pravilu bi trebalo da uzme slavu zemlje na koju je dosao a to je Ignjatije,ali za potpunu sliku potrebno je utvrditi ko je njihov otac jer su crnom nikoli oni pastorci.Nije lako utvrditi vezu,ali postoji mogućnost da ta veza vodi direktno do Aleksića iz Hercegovine, koji su se razbežali nakon ubistva smail age.Ako su moje cukundede zadržale svoje prezime,prezime svog oca koji je Aleksić, postoji mogućnost da im je Mirko Aleksić bio rodjak, deda,deda stric, ukoliko je to uopste ta linija.Rade je napisao da mu je prandjed Marko Aleksic,pa bi to onda mogao biti Mirkov brat, ali ta veza jednostavno nedostaje i saznjanje kada su uopste dosli iz Hercegovine u Semberiju.

Axkontra:

Axkontra:

Axkontra:
Тиме желим да се вратим на пут тога, да су мој прадеда Јован Алексић и његов брат Ђоко по оцу Алексићу славили Игњатијевдан, што може да укаже на нашу везу за Алексићима из Херцеговине и на племе Малешеваца.Да ли уопште постоји податак да су ти Алексићи са линије Мирка Алексића уопште славили Игњатија, на крају списка његових потомака пише да славе Ђурђевдан, али ево Малешевци га својатају.


Према писаним документима и предању корени Алексића имају дугу историју и богату традицију. Алексићи потичу од војводе Малеша.

После боја на Косову пољу 1389. године, војвода Малеш са братственицима узмиче пред турским зулумћарима у место Малина између Требиња и Билеће.

Према предању о постанку братства Алексића, то је било овако:

Када су Турци заузели Босну и Херцеговину, једном се деси да се паша из Требиња женио ћерком паше из Гацка па је са сватовима свратио на конак код Малешеваца у Малини.

Ујутру при поласку за Гацко по невесту, паша рече да ће и при повратку из Гацка да сврате и нареди да се за ту прилику спреми вечера за сватове и сваком свату за конак по једна девојка.

Малешевци се састаше и одлучише да им понос и традиција не дозвољавају да испуне ове жеље Турцима. Најстарији међу њима, Алекса, смислио је како да „одговоре“ Турцима на њихове захтеве.

Када су се следеће вечери Турци вратили, паша је охолим гласом запитао да ли је све спремљено како је наредио. Алекса му одговори. „Пашо и сватови, све је припремљено како је достојно наше вјере и поноса“. Када су вечерали и напили се старе медовине паша рече: „Водите нас у одаје и доведите нам девојке, а мени најлепшу каурку“.

Алекса тада даде знак и међу сватове улетеше малешевски момци и девојке. Кубурама и ножевима побише и поклаше и пашу и сватове. Остала је само турска невеста, коју Алекса посла са два сина гатачком паши, рекавши им: „Вратите је оцу и чувајте је као сестру!“

Паша се изненадио када је видео ћерку. Она му исприча трагичан догађај и како су се Малешевци према њој понели. Паша тихим гласом прозбори: „Вала, турске ми вјере, имали су их рашта побити и никакво им зло нећу учинити“.

Малешевци нису веровали Турцима, па када су се пратиоци невесте вратили у Малину затекли су куће већ попаљене, коње натоварене а мртве сватове и пашу поређане једног до другог. Малешевци су решили да од својег станишта направе згариште, да сватове оставе као мртву стражу да се о неделу турском и храбрости и јунаштву малешевском прича и приповеда.

На растанку су се договорили да крену у разним правцима и да напусте презиме Малеш, и да тако затру траг како им се Турци не би осветили.

Заклели су се вером и поносом да ће сви чувати славу светог Игњатија Богоносца као знак да су своји и да ће причати својим потомцима о томе ко су, шта су и одакле су.

Алекса се упутио преко реке Требишњице и на тим просторима се населио. Његови потомци добише презиме Алексићи.

Међу Алексићима је било познатих ратника, јунака и војсковођа, интелектуалаца и честитих домаћина.

Потомак Алексе је и чувени јунак Мирко Алексић који је на Мљетичку 1840. године одсекао главу познатом крвнику Смаил-аги Ченгићу и однео је владици на Цетиње.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна