Српски ДНК дан 2017

[Amicus]

Рељић, Јовањдан, Гојчин, Калесија

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту му је најближи Ненадић из Рудог, разликују се на 3 од упоредивих 23 маркера. Иначе Рељић поседује не баш толико честе вредности за динарик, попут вредности 19 на 458 и 10 на 549.

Нисам успео ништа у литератури наћи за Рељиће па ако неко зна нешто нека напише. Тестирани је оставио да су можда даљим пореклом из Црне Горе.

У Зборнику за историју БиХ, бр. 7, из 2012. године, на странама 104-105 помињу се Рељићи у Пребиловцима, где су се по Дедијеру доселили између 18. и 19. века. Тамо су се доселили из Заушја, што је део Бјелојевића, који су смештени северно-западно од Храсна.

А у књизи Hrasno sa okolinom - kroz vijekove - u vjerskom pogledu (стр. 67-68), у Свитави се помиње Рељића кућа, али не могу да погодим контекст времена у које је аутор смешта, очигледно је у питању период 19. века или раније.

Можда би то могао бити неки траг и ових тестираних Рељића?

[filipi]

Bit ce zanimljivo da vidimo i rezultat i drugog Reljica,Jovandan,kod Doboja.

[Sergio]

Да ли ће се опет објављивати по пет резултата дневно или...?

[Jelic]

Да ли ће се опет објављивати по пет резултата дневно или...?

Ритам није устаљен, ја ћу објављивати колико год могу резултата дневно и колико ми то време дозвољава.

[Небојша]

Bit ce zanimljivo da vidimo i rezultat i drugog Reljica,Jovandan,kod Doboja.

Миленко С. Филиповић помиње изумрли род Рељића у Милошевцу, што није далеко од Ритешића, одакле је други тестирани Рељић. Може бити да су само иселили.

Старо становништво овог краја је махом исељено у Славонију и Срем, а новији досељеници су углавном из источне Херцеговине и Полимља. У том смислу може бити интересантна веза са првим Рељићем (уколико постоји), пошто је он близак Ненадићу који није далеко од Полимља.

[Atlantische]

Старо становништво овог краја је махом исељено у Славонију и Срем, а новији досељеници су углавном из источне Херцеговине и Полимља. У том смислу може бити интересантна веза са првим Рељићем (уколико постоји), пошто је он близак Ненадићу који није далеко од Полимља.

Ненадићи од којих претпостављам да је тестирани живе буквално уз реку Лим. 

[Зрно]

Ја прогнозирам да Гашић, Мудринић и Савић нису Динарици.

[Зрно]

Гашић је највероватније Крич или мој, што су мање шансе.

[Небојша]

Ја прогнозирам да Гашић, Мудринић и Савић нису Динарици.

Чим их Лука не објављује, нису.

[Jelic]

Јеж, Стевањдан, Горњи Петровићи, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Јеж је несумњиво повезан са географски блиским Берићем исте славе из Ламовите код Приједора. Такође, оно што нисам приметио код резултата Берића а сада са резултатом Јежа примећујем је то да су и Берић и Јеж очито повезани са Бајићем из Дрвара и Дукићем из Лике. Изгледа да се ради о још једном сада већ добро "профилисаном" роду на простору Крајине.

Иначе тестирани Јеж наводи да су старином највероватније из околине Јајца тј. да су одатле дошли у Горње Петровиће, и да засигурно нису били део миграција из Лике на подручју Босанске Крупе. Помиње и то да је старо презиме Јежа Млађеновић.

[Небојша]

Јеж, Стевањдан, Горњи Петровићи, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Јеж је несумњиво повезан са географски блиским Берићем исте славе из Ламовите код Приједора. Такође, оно што нисам приметио код резултата Берића а сада са резултатом Јежа примећујем је то да су и Берић и Јеж очито повезани са Бајићем из Дрвара и Дукићем из Лике. Изгледа да се ради о још једном сада већ добро "профилисаном" роду на простору Крајине.

Иначе тестирани Јеж наводи да су старином највероватније из околине Јајца тј. да су одатле дошли у Горње Петровиће, и да засигурно нису били део миграција из Лике на подручју Босанске Крупе. Помиње и то да је старо презиме Јежа Млађеновић.

Дефинитивно се у оквиру крајишких Стевашњтака издвајају два, три рода.

Први род су Трнинићи-Миљевићи R1b-U152, други овај где су Бајићи и остали I2-PH908 и трећи чине породице E-V13>PH1246 (Гргић, Радоја).

Иначе, као што рече Лука, породица Јеж је део оне групе "Стевањаштака" који су досељени "од Јајца", за разлику од Трнинића и осталих који углавном долазе из Далмације и Лике.

У том смислу би им требали бити блиски (дакле I2-PH908) још и Мијатовићи, Јајчани и Шикмани. Сада више верујем да је и онај Слијепчевић из околине Герзова I2-PH908. То није далеко од Јајца.

Невероватно колико се породица са славом Св. Стеван пријавило за ово тестирање. Посебно из Крајине. Је л ово слава Републике Српске, или шта.

[Jelic]

Је л ово слава Републике Српске, или шта.

 

Класична херцеговачка слава, да не кажем "прађедовска" слава крајишника тј. њихових предака досељених из Херцеговине.

[Nebo]

Класична херцеговачка слава, да не кажем "прађедовска" слава крајишника тј. њихових предака досељених из Херцеговине.

Једна од најчешћих слава и државна слава у Републици Српској.
Да, и моје искуство тако говори: сви Крајишници које сам упознао а славе Светог Стефана, кажу за себе да су старином Херцеговци.

[Jelic]

Дефинитивно се у оквиру крајишких Стевашњтака издвајају два, три рода.

Први род су Трнинићи-Миљевићи R1b-U152, други овај где су Бајићи и остали I2-PH908 и трећи чине породице E-V13>PH1246 (Гргић, Радоја).

Иначе, као што рече Лука, породица Јеж је део оне групе "Стевањаштака" који су досељени "од Јајца", за разлику од Трнинића и осталих који углавном долазе из Далмације и Лике.

У том смислу би им требали бити блиски (дакле I2-PH908) још и Мијатовићи, Јајчани и Шикмани. Сада више верујем да је и онај Слијепчевић из околине Герзова I2-PH908. То није далеко од Јајца.

Невероватно колико се породица са славом Св. Стеван пријавило за ово тестирање. Посебно из Крајине. Је л ово слава Републике Српске, или шта.

Оно што такође примећујем јесте то да група око Јежа, Бајића, Дукића и Берића уопште по маркерима није далеко од групе породица из Красаве код Крупња која такође слави Стевањдан.

Можда су истог "корена", у Херцеговини још?

[Небојша]

С обзиром да се пријавио велики број "Стевањштака" из тих западних крајева Српске, ево оног њиховог магловитог предања из околине Герзова, које је почетом 20. века забалежио Карановић:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, хероја муслимана који је у ту у боју пао у борби са у Змајом Огњеном Вуком. У Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова која слави Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана прошао кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали су му се ти крајеви, па је послао своје саплеменике да се тамо населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па су се ту и настанили."

"...Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца"

Мање више ова прича о Дечанима, али није немогуће да су дошли у време пада Јајца, где су многи остали до данас.

[симо]

С обзиром да се пријавио велики број "Стевањштака" из тих западних крајева Српске, ево оног њиховог магловитог предања из околине Герзова, које је почетом 20. века забалежио Карановић:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, хероја муслимана који је у ту у боју пао у борби са у Змајом Огњеном Вуком. У Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова која слави Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана прошао кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали су му се ти крајеви, па је послао своје саплеменике да се тамо населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па су се ту и настанили."

"...Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца"

Мање више ова прича о Дечанима, али није немогуће да су дошли у време пада Јајца, где су многи остали до данас.

Карановић је на више мјеста споменуо ове родове који славе св. Стевана из околине Јајца.

"Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona."

По наводу Јежа Млађеновић им је старије презиме.

"Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је надгробном крсту означен отац Лазин, Вујашко Бубњевић. Највише је родова са славом св.Архиђакона Стефана у околини Јајца. Расељене родове у Поуњу зову Јајчанин, а оне у оклини Сарајева Крајишник."

[Небојша]

Карановић је на више мјеста споменуо ове родове који славе св. Стевана из околине Јајца.

"Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona."

По наводу Јежа Млађеновић им је старије презиме.

"Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је надгробном крсту означен отац Лазин, Вујашко Бубњевић. Највише је родова са славом св.Архиђакона Стефана у околини Јајца. Расељене родове у Поуњу зову Јајчанин, а оне у оклини Сарајева Крајишник."

Ово је већ интересантно. Област високих Дечана није толико далеко од Скадра.

[Небојша]

Треба видети каква је потенцијална генетска веза ових родова са тим крајевима. Иако постоји релана шанса да су се они тек на простроу Крајине спојили, "ородили".

Гргићи и Радоје E-V13>PH1246 имају доле блиске Васојевиће, а слични хаплотипови су присутни и на простору источне Херцеговине. Ови I2-PH908 генерално имају хаплотип који није далеко од "модалног", па у том смислу имају пуно потенцијалних рођака на све стране.

А за ове R1b-U152 из Крајине смо већ утврдили (необјављени резултати) да им је матица вероватно простор данашње источне Херцеговине.

[Jelic]

Треба видети каква је потенцијална генетска веза ових родова са тим крајевима. Иако постоји релана шанса да су се они тек на простроу Крајине спојили, "ородили".

Гргићи и Радоје E-V13>PH1246 имају доле блиске Васојевиће, а слични хаплотипови су присутни и на простору источне Херцеговине. Ови I2-PH908 генерално имају хаплотип који није далеко од "модалног", па у том смислу имају пуно потенцијалних рођака на све стране.

А за ове R1b-U152 из Крајине смо већ утврдили (необјављени резултати) да им је матица вероватно простор данашње источне Херцеговине.

Гргићи и Радоје могу бити "оригинално" пореклом од других крајишких родова са једном специфичном славом, а идентичним хаплотипом.

Што се тиче I2-PH908, њихови потенцијални рођаци су можда као што рекох родови из околине Крупња.

А што се тиче R1b-U152 "Озгорастовића" они су несумњиво или пореклом од неких сродника или од самих родова са потеза Љубиња-Требиње који тренутно нису за објављивање.

[симо]

Уколико је матица I2-PH908 Стевањштака Герзово и околина, и ако се заиста ради о јасно дефинисаном роду, ту се свакако ради о Србима у влашком статусу које у попису из 1531. године спомиње и Курипешић, који је прошао кроз Герзово, наводи га под обликом Gersono. Он наводи да на том подручју живе православни Срби досељени из Смедерева (Smedraw) и грчког Београда (griechisch Weussenburg). Овдје се прије свега ради о подручју Смедеревског санџака који је обухватао и подручје све до Дрине. О овом правцу досељавања у Крајину мало је говорено, али је податак Курипешића недвосмислен. Овај правац досељавања има и своју историјску логику. Када су на подручју Смедеревског санџака укидане влашке повластицве, српско становништво у циљу очувања истих се помјерало на границе, па и у подручје Босанске крајине. Наравно, и српско становништво у Смедеревском санџаку је било поријеклом из Старог Влаха, Херцеговине и Црне Горе. Овдје се ради само о етапним путањама.

Турски попис клишког санџака из 1550. године показује да је подручје Герзова густо насељено српским православним становништвом у влашком статусу. Иако се не помиње само Герзово, помиње се оближња Пецка, и све то у саставу нахије Сокол, што је некадашња жупа Плива.

Везу крајишких I2-PH908 са Герзовом лако би доказали уколико би се тестирала породица Бубањ-Бубњевић из тог краја.