Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској (https://familysearch.org/search/collection/location/1927145?region=Hungary) и Републици Хрватској (https://familysearch.org/search/collection/2040054), док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).
Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.
У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.
Архив Војводине - http://www.arhivvojvodine.org.rs/index.php/fondovi-i-zbirke/svi-fondovi-ci/892-rs-002-f-402
Архив Београда - https://www.arhiv-beograda.org/rs/%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-1721-1913.html
На сајту Архива Републике Српске нисам наишао на информацију да ли чувају црквене матичне књиге. - http://www.arhivrs.org/
Хрватски државни Архив - http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=1_5335
Ne do' Bog da može na internetu da se pročita šta je tačno u ovim fondovima.
Slažem se sa Amikusem da bi Društvo moglo da makar pokuša da napravi sveobuhvatan registar sačuvanih matičnih knjiga. Tema vredna još jednog "poduhvata"? :) Ili makar druge teme na forumu.
Све похвале нашем вриједном Амикусу :D.
Свака ти част на толикој храбрости коју имаш.
Ја сам се у те воде пустио прије пет година радећи родослов својих Јелићана, и добро знам која је тежина у томе, али када је љубав велика и јака, онда умора нема.
Надам се да ће и остали наши чланови својим радом узети учешћа у овоме послу, гдје ће поред Српског ДНК пројекта, ово бити још један првенац од великог значаја по коме ће Порекло остати запамћено. Али ако тај терет остане само на леђима Амикуса и још једну-двојице, нема од тога ништа.
Чини ми се ,ако не грешим да су што се Србије тиче само црквене матичне књиге Суботице доступне за претрагу преко интернета.
Да ли су у питању законска ограничења или нешто друго што кочи друге српске архиве да поставе књиге како би људима биле доступне?Мало је чудно да Хрвати на интернет каче матичне књиге за српско православно становништво које може да види било ко док код нас у архивима постоји ограничено радно време углавном од 9 до 1,тако да треба имати прво времена а после тога бити и фанатик па долазити данима и истраживати.Да ли по том питању постоје неке индикације да ће се у догледно време те црквене књиге поставити на интернет како би људи који трагају за својим пореклом ишли мало лакшим путем? :)
Ако већ говоримо о неком пројекту од националног значаја, мислим да би се требале дигитализовати књиге које се налазе по парохијама.
Књиге које су у архивима се чувају по пропису, а разговарајући са људима сам чуо различита искуства везана за књиге које у парохијама, како за могућност истраживања, тако и за начин чувања.
Ништа мање значајно питање, али све су прилике да ће пола пропасти, док се неко сети да спасе шта се спасти буде још могло. Баш сам имао лични пример да је током реконструкције цркве на тавану пронађена књига умрлих из XVIII века... и сад не знам где јој је боље било, у звонику или у парохијском дому, где је са осталим књигама у не баш идеалним климатским условима. ::)Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.
Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.
То је посебна прича да се књиге могу и изнети, ма уз какву дозволу... мени је такође познат један такав случај, иако знам да је лице било крајње одговорно, ја то ни по коју цену не бих дао изнети из просторија парохије где се књиге налазе. Али у исто време, да сам на месту пароха, слободно време бих искористио да индексирам све књиге, пре свега оне које су у "раскупусеном" стању, каквих сам нажалост такође имао прилике видети.
Наравно, кад не постоји неко ко званично води бригу о архивској грађи, њена судбина је у рукама људи добре воље, и ваш пример је свакако за похвалу... али све иначе указује на непостојање реда.
С једне стране, жалимо се на ратове, а овамо нам књиге пропадају у миру... немарношћу оних који су задужени да их чувају, био то архив или парохијски дом.
Подсећања ради, прошле године кад је изгорела црква Светог Саве у Њујорку, изгореле су и тамошње матице... само захваљујући некој паметној глави, која их је дигитализовала, данас има неког трага о духовном животу Срба у тој парохији... иначе, кретали би од нуле.
Али у сваком случају, да не буде да смо се овде скупили куђења ради, подсећам да нам циљ треба бити пре свега помоћ другима, и очување онога што је у нашој моћи да се сачува. Немарност ми не можемо спречити, можемо једино предупредити тужну судбину која многе од тих књига чека, тако што ћемо забележити да су неке матице постојале, и колико то буде у моћи целокупног друштва, оно што је некад у њима писало. Све друго је на леђима ово остатака од државе што имамо и истог тога што нам је остало од цркве, а од два таква тешка болесника, ми помоћи не можемо погледати.
Ево и примјера из црквених књига парохије Брезово Поље из 1857. године.
Ове црквене књиге из 1857. су ми најпрегледније које сам имао прилике да гледам.
То је био шаблон за православне црквене књиге које су била за насеља у оквиру Војне Крајине.
Много су ми прегледније од оних из 1830- их година.
Не знам како су изгледале књиге које су уведене након развојачења Војне Крајине?
Допада ми се и то што постоји и адреса, тј. кућни број. Њих нема у оним из 1830.-их.
То је посебна прича да се књиге могу и изнети, ма уз какву дозволу... мени је такође познат један такав случај, иако знам да је лице било крајње одговорно, ја то ни по коју цену не бих дао изнети из просторија парохије где се књиге налазе. Али у исто време, да сам на месту пароха, слободно време бих искористио да индексирам све књиге, пре свега оне које су у "раскупусеном" стању, каквих сам нажалост такође имао прилике видети.Да ме неко не би погрешно схватио, апсолутно сам против да се овакве црквене књиге износе из просторија гдје се налазе. Нису то стрипови Мирко и Славко.
Наравно, кад не постоји неко ко званично води бригу о архивској грађи, њена судбина је у рукама људи добре воље, и ваш пример је свакако за похвалу... али све иначе указује на непостојање реда.
С једне стране, жалимо се на ратове, а овамо нам књиге пропадају у миру... немарношћу оних који су задужени да их чувају, био то архив или парохијски дом.
Подсећања ради, прошле године кад је изгорела црква Светог Саве у Њујорку, изгореле су и тамошње матице... само захваљујући некој паметној глави, која их је дигитализовала, данас има неког трага о духовном животу Срба у тој парохији... иначе, кретали би од нуле.
Али у сваком случају, да не буде да смо се овде скупили куђења ради, подсећам да нам циљ треба бити пре свега помоћ другима, и очување онога што је у нашој моћи да се сачува. Немарност ми не можемо спречити, можемо једино предупредити тужну судбину која многе од тих књига чека, тако што ћемо забележити да су неке матице постојале, и колико то буде у моћи целокупног друштва, оно што је некад у њима писало. Све друго је на леђима ово остатака од државе што имамо и истог тога што нам је остало од цркве, а од два таква тешка болесника, ми помоћи не можемо погледати.
Има ли смисла обратити се и СПЦ са оваквом иницијативом?
Пало ми је на памет да Порекло упути званичан допис Familysearch везано за процедуру око дигитализације.
Пало ми је на памет да Порекло упути званичан допис Familysearch везано за процедуру око дигитализације.
То би било добро али многе цркве немају велики број матичних књига јер су оне и даље у архивима,нису још увек враћене.
Можда је решење да прво Архиви дигитализују све ,и црквене матичне књиге и Домовне протоколе како би се спасили од пропадања,а након дигитализације мислим да би било коректно да све црквене књиге буду враћене својим парохијама и да наравно буду чуване на адекватном месту.
Тек тада када сва грађа буде на једном месту треба покушати или са црквом или архивом и ступити у контакт са људима из Familysearch-а. :)
Матица умрлих, парохија Јелићка, 1881-1902, стрница 500
Александре, јел Вам познато да ли неки Архив у Републици Српској чува црквене матичне књиге?
Извод из књиге крштених буђановачке цркве, година 1760.
(http://i.imgur.com/K3OE0Bd.png)
Моји преци, 1784. година:
(http://i.imgur.com/EkfUxm1.png)
Свака част за матичне књиге,доста је ран период у питању :)
Видим прво презиме је Будимић а друго Сремчевић.Знам за презимена Сремац,Сремчев која се јављају у Банату.Моји стари породични кумови се тако презивају -Сремац/Сремчев,наводно су из Срема дошли у Мокрин ,а из Мокрина у Црепају крајем 18.века,можда постоји некa везa. :)
Јел ово из архива у Сремској Митровици? :)
Ово сам узео непосредно из буђановачке цркве, пошто у сремско-митровачком архиву наводно немају ништа. Захваљајући сада већ пензионисаном свештенику, матичне књиге су скениране и сачуване на компакт дисковима. Можда не баш најзгодније решење што се тиче формата, али свакако, човек се лично ангажовао и свака му част на томе. Књиге су, колико ми је познато већ биле начете и угрожене влагом, што се назире и на сликама.
Хвала Делијо,Значи тако стоје ствари.Пошто ја хоћу да одем до архива да видим књиге за село Сурдук,претпостављам да је најбоље и ја да одем до цркве у селу. :) Свака част том човеку,нажалост нису сви такви,тј. малтене нико није такав,још ајде што не чувају књиге него и односе па се после не зна где су. :)
Мислим да је прво презиме Будимлић и налази се на првој страни вероватно најстарије матичне књиге буђановачке цркве.
Ово сам узео непосредно из буђановачке цркве, пошто у сремско-митровачком архиву наводно немају ништа. Захваљајући сада већ пензионисаном свештенику, матичне књиге су скениране и сачуване на компакт дисковима. Можда не баш најзгодније решење што се тиче формата, али свакако, човек се лично ангажовао и свака му част на томе. Књиге су, колико ми је познато већ биле начете и угрожене влагом, што се назире и на сликама.
Што се тиче мог презимена, моји преци су записивани и као Сремчевићи и као Сремци. Занимљиво у најстаријем спису у коме се помиње мој предак, записан је као Сремчевић. Знам само да смо у Срему од прве половине 18.века, трагам за путем и периодом насељавања у Срем...Можда заиста постоји нека веза, шта славе твоји кумови?
Гледам сада сајт Архива Срема и немају ништа за Буђановце од црквених књига. http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php
Свака част свештенику, јел постоји нека врста пописа тих књига, тј које године тачно постоје сачуване?
Свуда сам приметио да се у тим пописима наводе само граничне године.
Мислим да је прво презиме Будимлић и налази се на првој страни вероватно најстарије матичне књиге буђановачке цркве.
Значи тако стоје ствари.Пошто ја хоћу да одем до архива да видим књиге за село Сурдук,претпостављам да је најбоље и ја да одем до цркве у селу. :) Свака част том човеку,нажалост нису сви такви,тј. малтене нико није такав,још ајде што не чувају књиге него и односе па се после не зна где су. :)
Погледај линк који сам оставио.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА "СВ. ОЦА НИКОЛАЈА" СУРДУК СУРДУК 1886-1931
Значи тако стоје ствари.Пошто ја хоћу да одем до архива да видим књиге за село Сурдук,претпостављам да је најбоље и ја да одем до цркве у селу. :) Свака част том човеку,нажалост нису сви такви,тј. малтене нико није такав,још ајде што не чувају књиге него и односе па се после не зна где су. :)
Што се Сремаца тиче знам да су забележени и у Бачкој и у Поморишју ,у периоду око 1720.године,не знам тачно у којим местима.
https://postimg.org/image/p27gcglzr/ Ово ти је прича што се тиче те породице у Црепаји.Иначе славе Никољдан-барем тако пише у књизи Ердељановића. :)
Будимлић, од Будимлија? ???
Тј. Будимац, пореклом из Будима? :)
То је оно што сам и помињао малопре, наводе се само граничне године, немамо информацију колико књига уствари фали између.
Сада сам видео да је најстарија књига из 1717. године, за Нерадин.
Па најбоље да одеш до цркве и будеш упоран...То што кажеш стоји, јер се дешавало да су нестајала драгоцена документа из цркве...
Да, Сремци, Сремчеви, Сремачкови се помињу у Бачкој 1715. и 1720. године, има их у многим местима-Нови Сад, Футог, Младеново, Пивнице, Бачка Паланка...
Хвала на прилогу о породици из Црепаје, сваки податак овакве врсте ми је значајан.
Претпостављам да су сви који отпочетка прате ову тему дирнути колико, као друштво у целини, заостајемо за процесима дигитализације архивске грађе у свету?
А један озбиљан подухват, уз средства која би макар покрила технику и транспорт, и нека минимална као накнаде онима који би вршили скенирање, и мислим да би се за три-четири године комплетна доступна црквена грађа ове врсте могла уредно дигитализовати, и трајно сачувати од уништења, а уз договор са озбиљним људима и учинити доступном целој нацији.
Наравно, увек ће се средства лакше издвојити за ЛГБТ и НВО подухвате, али мислим да се мора размишљати у правцу да се иде ка иницијативи, да се то треба у што скорије време радити, па ко зна... средства можда и не морају стићи од државе... ми смо мало навикли тако да размишљамо, а новаца нема само Република Србија, имају и друге републике (што би рекао изабрани председник), организације, фондови... ;)
Гледајући књиге на familysearch сам приметио да код већине насеља имају за 1856. и 1857., као и за период од 1831-1833. Они су те књиге дигитализовали из Хрватског државног архива, па сам се питао да ли је постојао посебан пропис везан за те године. Са друге стране постоје и књиге у регионалним архивима попут Сиска и Госпића, где се налазе књиге и за касније године и којих има много више.
Већ смо причали како да целу ову причу ставимо на виши ниво, мој предлог је да се поред поменутог дописа familysearch, ураде и дописи свим архивима у земљи, везан за аналитичке инвентаре, дигитализоване књиге, комуникацију са верским заједницама...
Оставио сам на почетку теме, линкове ка архивима где сам видео да чувају матичне књиге, па да можда у једном моменту и ми направимо интерну базу података, где се шта налази.
Знам да ће бити можда много ,али какво мишљење влада везано за Домовне протоколе?
Јел су и они урачунати у дигитализацију?Можда би било много урадити и све домовне протоколе али мислим да би било вредно урадити оне најстарије,рецимо до 1860.године ,што ће рећи 2-3 књиге додатно на ових 10-15 ..ипак у њима постоје подаци о слави,броју куће а неретко и датуми рођења који су сувише стари да би били у матичним књигама рођених. :)
Мада још не могу да саопштим било шта ново у вези првог корака на овом подухвату, који би био израда посебног јединственог регистра, неки дан сам био у парохији цркве у селу одакле су моји, и више мање снимио оно што је било доступно, па рекох да пренесем свеже утиске. :)
Књиге су углавном у врло добром стању, али једна од њих је у катастрофалном, и због ње сам и одлучио да се јавим.
(https://s21.postimg.org/tlhus9ao3/IMG_0339.jpg) (https://postimg.org/image/tlhus9ao3/) (https://s21.postimg.org/ueugkvgoz/IMG_0642.jpg) (https://postimg.org/image/ueugkvgoz/) (https://s21.postimg.org/v6x4k2kw3/IMG_0648.jpg) (https://postimg.org/image/v6x4k2kw3/) (https://s21.postimg.org/r99uuny2r/IMG_0650.jpg) (https://postimg.org/image/r99uuny2r/)
Ако сам добро закључио, књига је у таквом стању зато што је највише била коришћена, јер у периоду који обухвата (1913-1935) то је главна матица за издавање потврда о рођењу (и крштењу).
Ево како отприлике изгледају све остале:
(https://s2.postimg.org/dmwop7ph1/IMG_0097.jpg) (https://postimg.org/image/dmwop7ph1/) (https://s2.postimg.org/687cwu3lh/IMG_0264.jpg) (https://postimg.org/image/687cwu3lh/) (https://s2.postimg.org/44wxp63sl/IMG_0265.jpg) (https://postimg.org/image/44wxp63sl/) (https://s2.postimg.org/xy3xxrsfp/IMG_0266.jpg) (https://postimg.org/image/xy3xxrsfp/)
Не могах не приметити да ни начин повезивања није био најбоље решење, конопац који је провучен кроз избушене рупе на папиру, свакако је идеалан материјал да се странице на том месту цепају. Ако се то сто пута још отвори, прелиста, резултат мора бити као онај горе, али ни то не оправдава одговорне, што на време нису приступили преписивању, или новом коричењу књиге.
Ето, поред непријатеља који су намерно уништавали овакву грађу, имамо и непријатеље који се зову немар, неодговорност и лењост.
p. s.
Занимљиво, ова друга књига највећим делом је писана у време злогласне Независне Државе Хрватске, али све је уписано ћирилицом. То је дакле онај сој, који ни тада ни данас није признавао одредбе о забрани ћирилице. ;)
Обавих разговор са једним професором архивистике, обећао је помоћ у вези дефинисања регисгра матичних књига.
Мада још не могу да саопштим било шта ново у вези првог корака на овом подухвату, који би био израда посебног јединственог регистра, неки дан сам био у парохији цркве у селу одакле су моји, и више мање снимио оно што је било доступно, па рекох да пренесем свеже утиске. :)Сличан случај је и у парохији гдје сам ја рођен.
Књиге су углавном у врло добром стању, али једна од њих је у катастрофалном, и због ње сам и одлучио да се јавим.
(https://s21.postimg.org/tlhus9ao3/IMG_0339.jpg) (https://postimg.org/image/tlhus9ao3/) (https://s21.postimg.org/ueugkvgoz/IMG_0642.jpg) (https://postimg.org/image/ueugkvgoz/) (https://s21.postimg.org/v6x4k2kw3/IMG_0648.jpg) (https://postimg.org/image/v6x4k2kw3/) (https://s21.postimg.org/r99uuny2r/IMG_0650.jpg) (https://postimg.org/image/r99uuny2r/)
Ако сам добро закључио, књига је у таквом стању зато што је највише била коришћена, јер у периоду који обухвата (1913-1935) то је главна матица за издавање потврда о рођењу (и крштењу).
Ево како отприлике изгледају све остале:
(https://s2.postimg.org/dmwop7ph1/IMG_0097.jpg) (https://postimg.org/image/dmwop7ph1/) (https://s2.postimg.org/687cwu3lh/IMG_0264.jpg) (https://postimg.org/image/687cwu3lh/) (https://s2.postimg.org/44wxp63sl/IMG_0265.jpg) (https://postimg.org/image/44wxp63sl/) (https://s2.postimg.org/xy3xxrsfp/IMG_0266.jpg) (https://postimg.org/image/xy3xxrsfp/)
Не могах не приметити да ни начин повезивања није био најбоље решење, конопац који је провучен кроз избушене рупе на папиру, свакако је идеалан материјал да се странице на том месту цепају. Ако се то сто пута још отвори, прелиста, резултат мора бити као онај горе, али ни то не оправдава одговорне, што на време нису приступили преписивању, или новом коричењу књиге.
Ето, поред непријатеља који су намерно уништавали овакву грађу, имамо и непријатеље који се зову немар, неодговорност и лењост.
p. s.
Занимљиво, ова друга књига највећим делом је писана у време злогласне Независне Државе Хрватске, али све је уписано ћирилицом. То је дакле онај сој, који ни тада ни данас није признавао одредбе о забрани ћирилице. ;)
Хвала Богу што има пароха који раде на томе да се књиге излече и буду доступне. Има оних који ни за живу главу не дају приступ.
У Историјском архиву Београда (код општине Нови Београд) се налазе све постојеће старије црквене матичне књиге (отприлике од 1900 до 1945 би требало да је по општинама, најновије је ваљда и даље на извору), за подручје које сада обухвата Београд. Земун је одлично документован, Београд слабије.
Београдске књиге обухватају негде од 1820. (Саборна црква) па све до мало после 1900. године.
Земунске књиге су одличне и обухватају од 1761. до 1895. године. И за околину Земуна поседују доста старе књиге, мада не тако непрекидно и свеобухватно.
Имам срећу да ми је требао баш Земун. Нашао сам и пуно и квалитетно :)
Ако постоји потреба, могао бих да овде ставим и преглед књига, по црквама, врстама и годинама... мада он може сасвим једноставно да се добије на лицу места, у Архиву, јесте само на папиру али је уређено по општинама.
Хвала Platine, на достављеним подацима! :)Књиге се не износе, а београдски архив је доста љубазан па могу да фотокопирају, скенирају, ставе на цд па чак и пошаљу маилом. Важи за све, не само за матичне књиге :)
Колико видим, више мање, све је утаначено, са неким изузецима, где су књиге могле нестати, или се можда налазе извана архива?
Књиге се не износе, а београдски архив је доста љубазан па могу да фотокопирају, скенирају, ставе на цд па чак и пошаљу маилом. Важи за све, не само за матичне књиге :)
Наша историја је врло немирна. Неке ствари просто нису сачуване.
Изван Архива, у смислу, да уопште нису део Архива. :)
Gde mogu da nadjem Crkvene knjige za Republiku Srpsku, tacnije mesto Dobrljin? U periodu pre 1834.godine.
Без личног ангажмана, Титаниче, не можеш наћи нигде. :(Наравно да сам се ангажовао! Ступио сам у контакт са Архивом Сарајево, Архивом Републике Српске, Музејом Републике Српске, Бањалучком митрополијом, Бихаћко-Петровачком митрополијом, Архивом у Дубровнику и бискупом у Дубровнику. Али нико није имао оно што ми трба, нити је могао да ми помогне, само су ме упућивали на друге институције. Остаје ми још да одем у Добрљин, али то тек следеће године.
Далке, црквене књиге се највероватније налазе у парохији Добрљинској.
Нешто од података има и на нашем порталу.
Наравно да сам се ангажовао! Ступио сам у контакт са Архивом Сарајево, Архивом Републике Српске, Музејом Републике Српске, Бањалучком митрополијом, Бихаћко-Петровачком митрополијом, Архивом у Дубровнику и бискупом у Дубровнику. Али нико није имао оно што ми трба, нити је могао да ми помогне, само су ме упућивали на друге институције. Остаје ми још да одем у Добрљин, али то тек следеће године.
Наравно да сам се ангажовао! Ступио сам у контакт са Архивом Сарајево, Архивом Републике Српске, Музејом Републике Српске, Бањалучком митрополијом, Бихаћко-Петровачком митрополијом, Архивом у Дубровнику и бискупом у Дубровнику. Али нико није имао оно што ми трба, нити је могао да ми помогне, само су ме упућивали на друге институције. Остаје ми још да одем у Добрљин, али то тек следеће године.У парохији Добрљин можеш пронаћи само од 1881 године, ако су црквене књиге сачуване. До тада, само пуким случајем можеш доћи до неких података. Пошто је Добрљин вјековима био гранични прелаз, можда ћеш имати више среће од других. Али, колико видим да су упоран, успјећеш ти, али доста времена треба проћи.
У парохији Добрљин можеш пронаћи само од 1881 године, ако су црквене књиге сачуване. До тада, само пуким случајем можеш доћи до неких података. Пошто је Добрљин вјековима био гранични прелаз, можда ћеш имати више среће од других. Али, колико видим да су упоран, успјећеш ти, али доста времена треба проћи.Хвала пуно! :) Добио сам сада број телефона пароха из Добрљина, па ћу се распитати за даље.
Свако добро ти желим.
Истражујући црквене књиге и разговарајући са људима о пореклу сам приметио да би један податак био пожељан у црквеним матичним књигама за венчане, а то је презиме које ће младенци носити. Тако бисмо знали да ли је и где било прижењивања.Неке ствари су се у старо време радиле на само један начин... Које год да сам записе читао нисам нигде видео да постоји место за означавање, увек се подразумева да остаје презиме мужа. Врло сигурно тврдим за све од почетка записивања па барем до 1900. године.
Занимљиво, како да у Срему нема књига пре 1945, па где су? ???
Ово дигитализовано је за сваку похвалу.
После дужег времена се јављам везано за ову тему после неколико истраживања у различитим селима у Срему и Банату,па бих поделио своје искуство око матичних књига и домовних протокола.Конкретно у Срему се јављају одређени проблеми који Банату углавном нису својствени.Први је да матичне књиге и протоколи уопште не постоје а ако их има онда се воде за период тек од 1945.године па навише.Са овим проблемом сам се конкретно сусрео у Белегишу.Друга ствар и оно што ме је изненадило је да се одређене матичне књиге у дигитализованом облику налазе у црквеним канцеларијама и истраживање је налик оном у архиву али оно што квари добар концепт је што нису дигитализоване све књиге па у Сурдуку рецимо књиге умрлих у дигитализованом облику имају тек од 1945 ,а у архиву у Сремској Митровици су оне из периода 1886-1931.Ову појаву заиста не разумем ,осим ако циљ није да се због једне ствари иде на 5 различитих места.Такође на цд-овима фале одређене године али уз мало среће могу да се нађу жељене информације.
У Буђановцима је изгледа доста боља ситуација што се тога тиче, сачувани су готово сви протоколи од 1760. године и у дигиталном формату - на цд-овима.
У Бановцима постоје књиге од 18. века на овамо. Нешто је у цркви а мислим да је нешто и у архиву у Митровици.
(https://s25.postimg.org/cvm55f2sf/nepoznato.jpg) (https://postimages.org/)
Има ли неко идеју шта би могла да означава ова реч на црквенословенском,записана у матичним књигама?Претпостављам да се односи на породичну везу? :)
Можда је то скраћеница за девственост (дѣв)?
Делија, све похвале за ово што чиниш, то су врло корисне информације.
Наравно, свако обрађује своје и најбоље познаје своје, па толико је онда и интересовање различито за друге крајеве, али некоме ко тражи исто, ово су драгоцени редови.
Сви који смо се бавили овом тематиком, знамо колико то вреди, кад неко практично на тацни понуди овакве информације. ;)
Браво Делијо! ;)
То су подаци који ову тему чине вредом, свако ко ради на свом родослову, позван је да остави овде траг о свом искуству. По себи знам колико овакав један кометнар може човека да одобровољи да посети неку установу, а која му је до тада била или непознаница, или је знао за њу, али му се чинила недоступном.
Поздрав свима.ТРАГАМ ЗА ИМЕНОМ СВОГ ЧУКУНДЕДЕ.
Зна ли неко где могу да потражим следеће матичне књиге:
Доња Сабанта, 1880. година, књига рођених.
Тамо ми је рођен прадеда Обрен Петровић а затим је живео у Лозовику код Јагодине, наводно код тетке јер му је мајка умрла, до своје женидбе. (А затим до своје смрти 1914. у Белици код Јагодине код човека који га је "усинио")
Лозовик код Јагодине, око 1900. до 1906.- књига венчаних. Оженио се девојком из Лозовика, Лепосава.
У Бунару тих књига нема, у Лозовику у МК нема, у Историјскком архиву Јагодине-нема, у Доњој Сабанти, у МК, такође нема.
У Бунару је уписан у књизи умрлих, али није уписано име оца.
Можда би ми помогао и неки попис становништва из преиода после 1880. за Лозовик или Доњу Сабанту а за Белицу после 1906. године, када ми је рођен деда Славољуб, у Белици.
Можда постоји и неки други извор који може да помогне.
Захваљујем се унапред.
Ипресивна открића, Делијо! :)
(https://s25.postimg.org/cjg461zwf/Scan_0028.jpg) (https://postimg.org/image/yvdwzfz0b/)Можда ти око овог Невски може помоћи да протумачи шта пише
(https://s25.postimg.org/wqtjyd53j/Scan_0037.jpg) (https://postimg.org/image/yimit9ogb/)
Овде сам дошао до година смрти Максима али и његове мајке Анђелије,по мушкој линији за сада најстарије преткиње,године рођења нажалост немам.
Оно што је интересантно такође је да сам у периоду од 1770-1782.године у пописима Зрењанина као и матицама Успенске цркве тог места нашао да је породица Панчевац ту боравила,а веза са Оповом је податак о исељавању 30-так оповачких породица управо око 1770.године у Зрењанин и околине где су у самом граду основали четврт која се и данас чини ми се зове Оповачка махала.
Такође ово може бити веза.
(https://s25.postimg.org/jmnzlp7wv/Scan_0088.jpg) (https://postimg.org/image/bh5xnjjnv/)
Димитра? Тасе? Панчевца кћи умрла 1789.године у Опову
(https://s25.postimg.org/3pp7oquvj/Strana_124.jpg) (https://postimages.org/)
Матица венчаних за 1774.годину у Зрењанину-Јован Ланачки и Жива удовица Тасе Панчевца
То може бити доказ о вези између оповачких,зрењанинских и црепајачких Панчеваца.
Можда ти око овог Невски може помоћи да протумачи шта пишеМожда,спорно је то мушко име за које се мени чини да пише Таса,како у матицама Опова тако и последњој фотографији на којој је матица Зрењанина.Ово женско име ми делује као Димитра,можда грешим али то и није толико важно за потврду онога што ам горе написао. :)
https://s25.postimg.org/cjg461zwf/Scan_0028.jpg (https://s25.postimg.org/cjg461zwf/Scan_0028.jpg)
https://s25.postimg.org/wqtjyd53j/Scan_0037.jpg (https://s25.postimg.org/wqtjyd53j/Scan_0037.jpg)
Овде сам дошао до година смрти Максима али и његове мајке Анђелије,по мушкој линији за сада најстарије преткиње,године рођења нажалост немам.
Оно што је интересантно такође је да сам у периоду од 1770-1782.године у пописима Зрењанина као и матицама Успенске цркве тог места нашао да је породица Панчевац ту боравила,а веза са Оповом је податак о исељавању 30-так оповачких породица управо око 1770.године у Зрењанин и околине где су у самом граду основали четврт која се и данас чини ми се зове Оповачка махала.
Такође ово може бити веза.
https://s25.postimg.org/jmnzlp7wv/Scan_0088.jpg (https://s25.postimg.org/jmnzlp7wv/Scan_0088.jpg)
Димитра? Тасе? Панчевца кћи умрла 1789.године у Опову
https://s25.postimg.org/3pp7oquvj/Strana_124.jpg (https://s25.postimg.org/3pp7oquvj/Strana_124.jpg)
Матица венчаних за 1774.годину у Зрењанину-Јован Ланачки и Жива удовица Тасе Панчевца
То може бити доказ о вези између оповачких,зрењанинских и црепајачких Панчеваца.
Можда,спорно је то мушко име за које се мени чини да пише Таса,како у матицама Опова тако и последњој фотографији на којој је матица Зрењанина.Ово женско име ми делује као Димитра,можда грешим али то и није толико важно за потврду онога што ам горе написао. :)Таса јесте, али женско име испред је мистерија... По томе како образац изгледа, то му је одрасла ћерка. Није уписана као супруга ни као младенац. Значи, требала би да има 15так година или више. Да ли то помаже? Да ли се укршта са неком књигом венчаних?
Таса јесте, али женско име испред је мистерија... По томе како образац изгледа, то му је одрасла ћерка. Није уписана као супруга ни као младенац. Значи, требала би да има 15так година или више. Да ли то помаже? Да ли се укршта са неком књигом венчаних?Uklapa se definitivno da ima preko 15 godina..ako je Živana udovica Tase Pančevca udata u Zrenjaninu 1776.godine a u Zrenjanin je došla 1770.godine,uz informaciju da matice rodjenih,umrlih za Opovo počinju od 1768.godine to znači da je Tasa umro pre toga jer nije zabeležen u maticama umrlih.Samim tim i Tasina ćerka je rođena pre 1768.godine..znači imala je 22 godine najmanje i nije bila udata.
Таса јесте, али женско име испред је мистерија... По томе како образац изгледа, то му је одрасла ћерка. Није уписана као супруга ни као младенац. Значи, требала би да има 15так година или више. Да ли то помаже? Да ли се укршта са неком књигом венчаних?Хвала ти на тумачењу,видиш нисам размишљао тако као што си описао горе везано за године ћерке у односу на то да л је означена као младенац или само именом испред очевог имена и презимена као у овом случају.Види се да си радно провео протекле две године по београдским архивима. ;D
Да, потпуно потврђујем да су младожење у старо време обично имали барем 20, а младе барем 18, што се Земуна тиче. Можда би просек био 22 / 19, барем за први брак.
А у Београду... е, ту су ствари другачије. Најмлађа млада коју сам по подацима видео је имала 14. Наравно, то је изузетак. Малолетни бракови су у Београду у малој мери ипак присутни.
Изгледају сјајно! :DЗа оно време богами врло сам задовољан. :D Још да се дигитализује па да нас Бог види ! ;)
Него, јеси успео одавде да извучеш иједно презиме? :)
За оно време богами врло сам задовољан. :D Још да се дигитализује па да нас Бог види ! ;)
Нема овде ничег што се моје породице тиче али оно што може да се примети јесте да су сва имена и презимена већ подвучена па би преглед ишао доста брзо и на први поглед уочавам имен и презиме Михаило Дугачки,потом Тома Керстин,Павле Чонграц,Ана кћи Петра Васича..итд . 8) :D
У суштини изгледа ми да се многа презимена већ тад учвршћују и да их се свештеници при вођењу књига придржавају.Мада,сам господин Панић ми рече пример баш за презиме Грк,где је уз то наведено и право презиме које се завршавало на ић а ово Грк му дође надимак због тога што је човек био трговац..тако да мислим да има разних случајева у вођењу ових матица. :)
То сам приметио, али не успех прочитати ниједно презиме. Браво на вештини, Делијо! ;)
Ово је, иначе, сјајно! :D
Слово ВДешава се да буде још мање... водоравна и две усправне неповезане.
(https://s25.postimg.org/jikki3ocr/image.jpg) (https://postimages.org/)
Реч која почиње са Јев"Руско" е, у читању "је", јесте честа појава. Јекатерина и Јелена ћете да пронађете колико хоћете.
(https://s25.postimg.org/oh82wnuqj/image.jpg) (https://postimages.org/)
Слово жМогу да претпоставим да је име Максим ;)
(https://s25.postimg.org/anjq7l7a3/image.jpg) (https://postimages.org/)
део речи иза слова а који означава кс
(https://s25.postimg.org/8izd6idd7/image.jpg) (https://postimages.org/)
Слово Т
(https://s25.postimg.org/v7ok63a6j/image.jpg) (https://postimages.org/)Дешава се да се "ушуња" и право мало латинично т.
Слово У
(https://s25.postimg.org/4mm1aj03f/image.jpg) (https://postimages.org/)
Од првих слова само ми је Ж било нејасно... а слово В смо Ојлер и ја имали прилике више пута видети у једном рукопису с почетка 17. века. :)Мени ништа није било јасно на почетку. ;D Кад се сетим кад сам видео име Јефтимије/Јевтимије на црквенословенском глава ме је 3 дана болела. ;D ;D
Истина, не бих умео да растумачим на прву ни ова "два" последња слова.
Најбољи савет за читање старих књига је - да их пуно прочитате :)Управо то..али ко креће у ту причу за таквог је сваки савет значајан и због очувања живаца ,вида и воље за сваки даљи наставак истраживања. ;D
Још ако је неко у прилици да барем двапут прочита исту књигу...
Дешава се да буде још мање... водоравна и две усправне неповезане.То сам виђао ал баш ретко..углавном је овако као слово делта и подсећа на ћирилично д само без доњих наставака..ово нисам знао ал изгледа да је слична прича као и за оно јат(што личи на слово А а чита се ја)..Око соколово ,Драгутин Матић да ти позавиди .;) Али већ сам поставио слику са курђупом Максом па је можда и сува логика и памћење уз то у питању. :D Шалим се,то ми је био онако првокласан пример за то слово. :) И то са мало латинично т сам виђао,додуше у каснијим матицама и то често уз представљање почетног слова Н исто каошто пишемо велико писано латинично слово Н.
"Руско" е, у читању "је", јесте честа појава. Јекатерина и Јелена ћете да пронађете колико хоћете.
Могу да претпоставим да је име Максим ;)
Дешава се да се "ушуња" и право мало латинично т.
Zbog ovog je meni glupo kako recimo Familysearch pravi indekse. Uzme jednu matičnu knjigu, podijeli po 10 stranica na nas dvadesetak i onda svatko prepisuje jedan dio. To je vrlo neracionalno. Jednom kad se osoba navikne na rukopis, ta osoba treba sve prepisati. Popovi su na parohijama znali biti 10-15 godina. To je sve isti rukopis, iste specifičnosti, iste sitne "mušice." Da ne pričam da se naravno vrte ista prezimena i imena.Скроз се слажем са тобом. :) Буквално је тако као што си рекао да начин писања,не само рукопис већ и информације које се добијају зависе од свештеника који је водио матице.Тако је један свештеник у месту Опово волео да у матицама крштених и венчаних особи која се крсти/венчава напише презиме по угледу на очево име,иако је друга половина 18.века у питању,време када су се презимена већ усталила због многих аустријских пописа,што граничара што цивила.Други свештеник који се смењивао са овим првим(наизменично су водили књиге и вршили обреде венчања/крштења) волео да упише то већ устаљено презиме,а како не би било забуне увек је записивао и име оца те особе иза/испод.Када се ове матице споје доста добрих информација може да се добије..мада оно што примећујем то је да тек од 1825+ почињу да бележе број година у матицама венчаних и умрлих што до тада нису радили па због тога за период пре овога постоји доста шпекулација.То сам уочио и у матицама за Банат,а богами и за Срем..макар у оним матицама које сам ја имао прилике да гледам.
Мени ништа није било јасно на почетку. ;D Кад се сетим кад сам видео име Јефтимије/Јевтимије на црквенословенском глава ме је 3 дана болела. ;D ;D
И сама та чињеница да једно слово даје слог ми је била занимљива. :)
Иста мета, исто одстојање, била је и за мене као истраживача почетника, прво је запело на имену Јефтимије. Сећам се да сам га само завео као "Јероним", и да сам тако водио то име до краја истраживања, иако сам касније на читкијим записима већ успео да одногнетнем и слово и име. ;D 8)
Свашта ми је тада падало на памет. ;D Имам среће што су архивски радници одмах прискочили у помоћ јер сам тада континуирано око месец ипо дана одлазио у архив иначе нисам знао чак ни како да га запишем.. ??? ::) :D
То је главно, зато сам му ја доделио шифру. ;DЈа сам толико заблокирао да ми паде на памет да је неко грчко име у питању..шта ти је неискуство. :o ??? ;D
Може ли неко упућенији да ми каже постоји ли шанса да су сачуване матице за места Шавник,Косор у Кучима и Пљевљу?Што се тиче Шавника, могу да ти кажем да не постоји ништа старије од 80 година. Све старије књиге су архиву Црне Горе или у манастиру Морачи, а мало их има. Оно што је сачувано јер је доста тога нестало за швапске окупације. Шавничка црква није имала своју парохију све до релативно скоро и увек је потпадала под парохију села Превиш. Иначе, за тај крај Црне Горе може се наћи понека матична књига за период од 1830 до 1878 али ретко јер нису редовно вођене. Што се Пљеваља тиче мислим да се редовно воде матичне црквене књиге тек од 1912. Водиле су се и раније али мислим да су уредно вођене само у манстиру Св. Тројице код Пљеваља који је пљачкан неколико пута у задњих 100-110 година.
Нешто сам гледао на сајту Државног архива Црне Горе у Цетињу али не нађох то што ми треба, тачније најстарије матице уопштено су са почетка 20.века.
Такође овде http://mitropolija.com/parohije-2/#p8 не нађох да уопште постоји црква у Косору(иако је скоро освештана црва Св.Јована на месту некадашње цркве која је пострадала) ,Шавнику па ни у Пљевљима , не знам каква су искуства са тих простора,постоје ли Матице у црквама и Домовни Протоколи и када су почеле да се воде. Хвала унапред на одговору.
Што се тиче Шавника, могу да ти кажем да не постоји ништа старије од 80 година. Све старије књиге су архиву Црне Горе или у манастиру Морачи, а мало их има. Оно што је сачувано јер је доста тога нестало за швапске окупације. Шавничка црква није имала своју парохију све до релативно скоро и увек је потпадала под парохију села Превиш. Иначе, за тај крај Црне Горе може се наћи понека матична књига за период од 1830 до 1878 али ретко јер нису редовно вођене. Што се Пљеваља тиче мислим да се редовно воде матичне црквене књиге тек од 1912. Водиле су се и раније али мислим да су уредно вођене само у манстиру Св. Тројице код Пљеваља који је пљачкан неколико пута у задњих 100-110 година.
Хвала пуно на одговору. Да ли знаш каква је ситуација за село Косор у Кучима? На сајту митрополије Црногорско-Приморске нашао сам.оближно село Убље у Кучима али нисам нашао ништа везано за сам Косор.Каква је стање у том делу Црне Горе?Не бих знао. Мораш наћи неког ко познаје тај крај.
Не бих знао. Мораш наћи неког ко познаје тај крај.
Oče, da li ima takvih knjiga za prostor bosanske krajine?
Hvala vam na odgovoru.
То су прави резултати класичног генеалошког истраживања. ;)
Свака част Делија. Сећам се када сам захваљујући нешим сеоским црквеним књигама дошао до података рођења, крштења итд родоначелника мог презимена из прве половине 19. века. Мелем на душу после дугог истраживања.
Овакве објаве уливају наду. Браво!
Придружујем се честиткама! Свака част на уложеном истраживаћком труду.
Мада Поповића има превише, честитам ;D
Сад још само да видиш ко је у фамилији био поп :D
Сад још наћи Поповића да се тестира :DИли Попов :) Раша Попов је из Мокрина, слави Св. Николу, а Душан Попов ( који је био инспирација за Бонда касније) је из Титела...Али и то је можда разнородно презиме као и Поповић...
Сад још наћи Поповића да се тестира :D
Сад још наћи Поповића да се тестира :DИли Попов :) Раша Попов је из Мокрина, слави Св. Николу, а Душан Попов ( који је био инспирација за Бонда касније) је из Титела...Али и то је можда разнородно презиме као и Поповић...
Да се похвалим да сам после 2 године упорног трагања за својим пореклом и коренима открио једну од две ствари због које сам ушао у целу причу са истраживањем- а то је најстарије презиме својих предака.Можда је разлог промени презимена Поповић у Панчевац, тај што Вам се кум тако презивао а рођен је у време када и Ваш предак Живота.Ово је био некад чест случај ,да се деци дају имена по куму ...
Матичне књиге крштених Опова за 1769.годину су ми дале одговор о најстаријем презимену која је моја породица употребљавала као и месту из кога је доспела у Опово.
У међувремену је било доста трагова и теорија о пореклу мојих предака али са овим што сам пронашао мислим да су многе ствари доста јасније.
Открио сам да нам је најстарије презиме било Поповић и да смо из Панчева прешли у Опово у периоду између 1764-1767.године (јер је тада велики део породица из Панчева који је био део војне границе прешао у околна места како не би улазио у састав Војне Крајине и био изложен обавези ратовања).
И даље постоји велики број питања , због чега је мој огранак узео презиме Панчевац а остатак породице у Опову задржао презиме Поповић/Попов.. и наравно ко од оповачких Попова/Поповића има исто порекло као и ја обзиром да те фамилије у Опову нису сродне већ су пореклом из Сефкерина, Панчева а део је био присутан у Опову још 1733.године.
На матици се види да је као кум Симе Стајина наведен Пантелија Поповић Панчевац. Пантелија је рођен 1720-1725.године дакле у годинама када је рођен и мој најстарији потврђени директни предак Живота Панчевац.
(https://i.postimg.cc/X7VGsSQW/popovic-pancevac.jpg) (https://postimg.cc/nMPhLWyS)
Да се похвалим да сам после 2 године упорног трагања за својим пореклом и коренима открио једну од две ствари због које сам ушао у целу причу са истраживањем- а то је најстарије презиме својих предака.Можда је разлог промени презимена Поповић у Панчевац, тај што Вам се кум тако презивао а рођен је у време када и Ваш предак Живота.Ово је био некад чест случај ,да се деци дају имена по куму ...
Матичне књиге крштених Опова за 1769.годину су ми дале одговор о најстаријем презимену која је моја породица употребљавала као и месту из кога је доспела у Опово.
У међувремену је било доста трагова и теорија о пореклу мојих предака али са овим што сам пронашао мислим да су многе ствари доста јасније.
Открио сам да нам је најстарије презиме било Поповић и да смо из Панчева прешли у Опово у периоду између 1764-1767.године (јер је тада велики део породица из Панчева који је био део војне границе прешао у околна места како не би улазио у састав Војне Крајине и био изложен обавези ратовања).
И даље постоји велики број питања , због чега је мој огранак узео презиме Панчевац а остатак породице у Опову задржао презиме Поповић/Попов.. и наравно ко од оповачких Попова/Поповића има исто порекло као и ја обзиром да те фамилије у Опову нису сродне већ су пореклом из Сефкерина, Панчева а део је био присутан у Опову још 1733.године.
На матици се види да је као кум Симе Стајина наведен Пантелија Поповић Панчевац. Пантелија је рођен 1720-1725.године дакле у годинама када је рођен и мој најстарији потврђени директни предак Живота Панчевац.
(https://i.postimg.cc/X7VGsSQW/popovic-pancevac.jpg) (https://postimg.cc/nMPhLWyS)
Делија,м постао си прави експерт за читање црквених књига. Честитке :)
da li je neko trazio maticne knjige iz mandic sela kod vojnica i ako ih ima nek mi pusti link za 1850 do 1920 godine
Поштовани,
с обзиром на то, да овде има особа, које имају искуства са овом темом, тј. проналажењем матичних књига и своје фамилије, свог порекла, наиме хтео бих да питам за савет, јер ја сам се распитивао на више места где би могле бити црквене матичне књиге умрлих за село Врточе у данашњој опћини Босански Петровац. Контактирао сам локално архијерејско намесништво и кажу да из Врточа немају матице старије од 1969, затим сам назвао Архив Ун.-Сан. Кантона немају матице, нити у матичном уреду опћине Босански Петровац.
Дакле мене интересује сада да ли постоји могућност да је становништво у избеглиштву 40-их или 90-их из Врточа са собом понело негде те црквене матице и где бих то могао још потражити :)
Кад смо већ код Архива Румуније, на који мејл им се може обратити, пошто сам им се ја два пута обраћао и нису ми се јављали?Ја сам писао Араду и обратио се на класичан контакт , одговпр сам добио између 3-10 дана .
Такође, колико се отприлике чека на њихов одговор?
Иначе, за оне који су заинтересовани за истраживање корена у румунском делу Баната, на линку у прилогу се могу видети матичне књиге које се налазе у Националном архиву у Темишвару.
Arhivele Naționale ale României (http://cautare-tm.arhivelenationale.ro/cautare-tm/suchinfo.aspx)
Archive plan search
+ Timişoara Datacentre
+ Arhivele Naționale ale României
+ TIMIŞ
+ TM-F-00004 COLECŢIA REGISTRELOR DE STARE CIVILĂ (1717-1951)
+ TM-F-00004-1194 COLECŢIA REGISTRELOR DE STARE CIVILĂ
Треба имати на уму да каталог још није завршен и да један део књига није могуће наћи у мрежном каталогу.
Знамо ли где су похрањене књиге за општину Книн са селима?
Претпостављам да је Шибеник или можда Задар у питању али на нету нисам пронашао податак.
Хвала пуно. Имате ли сазнања где бих могао да погледам пописе становништва Срема у 17. и 18. Веку? За 16. Век сам проверавао турски дефтер из 15.. и неке године, али тамо су само лични имена. Знам да је Поповић писао о Србима у Срему из 1737, али не могу никако да дођем до књиге...
Јел има код Поповића период 1690 па на даље? Или је покрио период од 1737 па до 18 или 19. Века? Живо ме занима када и одакле су дошли. У Добринцима постоји велики проблем са истраживањем порекла породица. Људи се не интересују много, а ни црквена грађа им није превише доступна... Сва документа везана за 19. Век је у Архиву Срема. Све пре тога не постоји. Пре Другог светског рата, Црква Св. Николе (чију је изградњу 1808. године надгледао исто неки Клевернић) је имала једну од најобимнијих документација о становништву које је тамо живело. У пробијању Сремског фронта, Руси су каћушкама сравнили цркву јер је наводно у њој било колаборациониста и Немаца... Ја свакако настављам са истраживањем Клевернића. Добио сам информацију да се у књигама које се налазе у тврђави Медун код Подгорице, помиње неки Клевернић који је "водио рачун" за цркву. У питању је 1600 и нека година... У јуну сам тамо, па ћу детаљно да погледам.https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc073_no010/?document=1&pg=12&bbox=509%2C-3385%2C2242%2C133
Хвала пуно. Имате ли сазнања где бих могао да погледам пописе становништва Срема у 17. и 18. Веку? За 16. Век сам проверавао турски дефтер из 15.. и неке године, али тамо су само лични имена. Знам да је Поповић писао о Србима у Срему из 1737, али не могу никако да дођем до књиге...
Ми имамо ту књигу, и она је извор овим подацима које сам навео. Ако вас неко место цело занима, или још неко од презимена, јавите да погледамо. Имамо и тај турски попис који помињете.
Је ли могуће да Аустријска Царевина није направила никакав попис у Темишварском Банату, тј. подручју Источне Србије источно од Краљевине Србије током 1717-1739?
Конкретно мислим на Неготинску Крајину и део Тимочке Крајине који је био у саставу Аустрије тих четврт века.
Такође, Краљевина Србија као део Аустријске Империје је тада била толико битна да је реч "вампир" из ње отишла у новине на швапском и одатле до данас у буквално све језике света. Па кад је била тако битна ваљда су пописали становништво или макар наредили црквама да воде књиге као и у остатку Аустрије.
Мислим ако су већ пописивали Срем 1737, па ваљда су и овај део своје територије Србије између Дрине и Тимока до нивоа Крушевца.
За подручје Темишварског Баната вршени су пописи 1717. и 1727. године. Истина, ми знамо само за сумарне податке из тих пописа, али вероватно негде постоје и поименични. Као што је то случај с Барањом, коју сам истраживао, и за коју су објављени поименични пописи за 1711-13, 1715, 1720, 1735. годину.
Ми такође знамо за онај сумарни попис за Краљевину Србију, али било би интересантно да се неко позабави питањем сирових подата, и провери шта се с њима десило и да ли су можда и они негде сачувани?
Зна ли неко има ли поименичних пописа у архиву у Темишвару за 1717. или 1727.?
Не знам да ли се обавеза пописивања становништва преко црквених књига, у доба о којем је реч, протезала на православне поданике Хабзбуршког царства - у смислу да је држава наредила Београдско-карловачкој митрополији вођење црквених књига. Колико знам, Мојсије Петровић је то заповедао управо у то време, али не знам да ли је то било због државног притиска или не, узимајући у обзир да су његове административне замисли изгледале пре свега као унутрашње црквено-национално питање. Заиста може бити да је понешто од тога захтевала бечка власт у новостеченим областима.
Мада, сумњам и да се то могло извести тачно, и тако брзо и прецизно. "Краљевина Србија" је била у поприличном црквеном расулу, судећи по ономе што видимо из извештаја Максима Ратковића, у време Викентија Јовановића. Нешто ми се не чини да су наши свештеници тог доба могли водити те књиге швапски детаљно. А ако и јесу, питање је шта се могло сачувати на терену; и да ли је ишта од тога могло доспети у Беч, јер се подразумевало превођење на немачки. Тако је барем било касније, после Сабора 1769.
Ми такође знамо за онај сумарни попис за Краљевину Србију, али било би интересантно да се неко позабави питањем сирових подата, и провери шта се с њима десило и да ли су можда и они негде сачувани?
За подручје Темишварског Баната вршени су пописи 1717. и 1727. године. Истина, ми знамо само за сумарне податке из тих пописа, али вероватно негде постоје и поименични.
Није искључено да су ти пописи у Архиву Војводине, где се налазе и неки каснији пописи из 18. века за простор Тамишког Баната. Након Првог светског рата било је доста спорења око српско-румунске и српско-мађарске границе, а као главни критеријум при одређивању граница били су пописи, па је сва значајнија грађа ове врсте била повучена из Печуја и Темишвара, након одлуке да се српска војска повуче из тих градова, док међународна комисија не утврди тачне границе између новонасталог Краљевства СХС, Мађарске и Румуније.
Па сад, "МИ" не знамо, можда неки појединачни људи на форуму знају. Нисмо сви историчари, неки смо лингвисти и антрополози.
Где су тачно макар ти подаци (мислим на примарне, с пописа, не на књиге које их цитирају)?
Ето, то би нас (ако је већ о нама реч) врло занимало, јер смо из овог дела Темишварског Баната јужно од Дунава у данашњој Србији. Али где тражити? ???
OK, ово је баш занимљив hint. Прочачкаћемо првом приликом.
Требало би пажљиво прегледати референце које се помињу у тој књизи. Књига је иначе доступна у Дигиталној библиотеци УБСМ : Serbien unter der kaiserlichen Regierung : 1717 - 1739 (http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/2440/serbien-unter-der-kaiserlichen-regierung-1717-1739). По свему судећи, то су архиви у Бечу, али с обзиром да је књига из 1889. године, требало би проверити који би то архиви били данас. Сигурно није мали број грађе који је остао иза тих двадесетак година владавине Беча над Србијом.
Иначе, мислио сам на "нас" старије форумаше који смо већ дискутовали на ову тему. :)
Ово би било корисно прегледати пре одласка у Архив.
(https://i.postimg.cc/h4r20Wvy/Screen-Shot-11-26-19-at-09-11-AM.png)
https://arhivvojvodine.org.rs/index.php/sr/o-nama/digitalizovane-knjige
Информације ради, у Темишварском архиву немају пописе насеља, али имају велики број матичних књига.
Такође, питање је шта је с црквеним пописима (домовним протоколима), и где се они чувају. Код њих нису. Три су могућности, да су такође у Архиву Војводине, да су у Архиву Епархије темишварске, и да су у архивама парохија.
Није искључено да су ти пописи у Архиву Војводине, где се налазе и неки каснији пописи из 18. века за простор Тамишког Баната.
Биће да аустријска краљевина Србија није обухватала ту област... Читати турске тефтере, када буду преведени на нама блиска слова (ко зна када...)
Презиме је најближе Лимић.
Архив у Ваљеву - http://www.istorijskiarhiv.rs/%D0%90.8.%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5
Архив у Врању - http://www.vranjearhiv.com/delatnosti/91.html
Архив у Белој Цркви - http://www.arhivbc.rs/index.php/fondovi-i-zbirke-ci
Архив у Јагодини - 327. Збирка матичних књига 1837 http://www.arhivja.org.rs/fondovi.html
Архив у Неготину - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/35
Архив у Неготину, одељење у Бору - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/34
Архив у Краљеву - http://arhivkraljevo.org.rs/spisak-crkvenih-maticnih-knjiga/
Архив у Ужицу - http://www.arhivue.org.rs/fondovi-i-zbirke#8
Архива Срема у Сремској Митровици - http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php
Нисам нашао сајтове од доста наших архива, неки нису у функцији.
Чланови форума, сво поштовање за ваш рад и преданост.
На самом форуму је велики број занимљивих тема, као и линкова ка књигама и архивама.
Област мог интересовања је предео тромеђе, порекло рода Бурсаћ и мог рода Зељковић (нарочито Трубар), која су по доступним изворима у корелацији, као и области њиховог, по предању, претходнох боравишта, Санице и Змијања.
Поред истраживања Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године., нашао сам и податке из Шематизама Босне 1883, 1901, 1911 и 1923, пописа Босне 1879, 1885, 1910
Листа Крајишких фрајкора (лика) из 1791 (тема на форуму, нисам се најбоље снашао у директним изворима на „www.familysearch.org“), листа губитака Аустроугарске (1914-1918).
Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године
Истраживање Владимир-а Бурсаћ-а
За Плавно:
КНИНСКА КРАЈИНА Писац: прота Саво Накићеновић
Турски попис нахије Плавно 1701-1702.године
Становништво села Плавно – према млетачком попису из 1735./36. године
Нино Делић Православно становништво у Далмацији (ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850) )
Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године,
Шематизми 1859, 1875, 1881, 1885, 1907
Gemeindelexikon von Dalmatien (14 / 1908)
Саница и Змијање:
Турски попис из 1604
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Милан Карановић – Саничка Жупа
Чланак - Змијање и Змијањци
У сваком случају прилично свеобухватна тема са доста нелогичности.
Замолио бих ако немо има на располагању у дигиталном облику „Домовни протокол Парохије трубарско-осредачке“, на који се позива биографија Петра Рађеновића.
Да ли постоји, а да вам је познато, неки попис/матична књига/документ са информацијама о конкретним породицама за Трубар ( једини остаје податак из „Унца“, где је наведен број породица по кућама и Шематизам из 1883, али само са подацима о породицама) ?
Да ли се зна због чега је број становника Плавна стагнирао цео 19. век (док се нпр. број становника Трубара од 1879 и 571 до 1923 повећао на 1455), број становника Плавна 1835 г. је 1790, а 1907. г. Износи 2294, знам да је било исељавања, али опет несразмера је огромна.
Нисам отворио нову тему, јер не знам колико је ова тема другим форумашима интересантна, уколико неко од уредника сматра, да има смисла отворити нову тему, немам ништа против.
Унапред хвала !
Поздрави
kako pronaci maticne knjige za siroku kulu 1892
Да ли неко зна где се налазе (и да ли уопште постоје) матичне књиге за Радовницу (јужна Србија) - 1900-е. Не знам да ли су крештени у неком другом месту у то доба.
Такођер, књиге за Палилулу (Београд), тачније књиге из Цркве Светог Марка (Ташмајдан) - 1920-е.
Покрећем ову тему, јер смо више пута уочили потребу да се на једном месту сакупе искуства из генеалошких истраживања на терену, као и да упутимо у иста све који су почетници на пољу класичних генеалошких истраживања.
Дакле, у црквене матичне књиге спадају:
- књиге крштених (углавном подаци о датуму и месту рођења, имену и презимену крштеног, именима родитеља и девојачким презимену мајке)
- књиге веначних (углавном подаци о узрасту венчаних, месту порекла, именима и презименима њихових родитеља, именима кумова)
- књиге умрлих (углавном подаци о имену и презимену умрлог, времену и узроку смрти, те ономе ко је пријавио смрт)
Поред ових књига, у црквама се могу наћи још и домовни протоколи, који су заправо пописи парохијана из неког времена (у њима су пописи домаћинстава, са именима и презименима пописаних, те што је најзначајније, њиховим сродничким односима, а ту су још и подаци о адреси становања, те датумима рођења, венчања, смрти пописаних).
На српском етничком простору, црквене матице не датирају све из истог времена, па тако они крајеви који су били под влашћу Млетачке и Аустрије, црквене матице поседују још од краја XVI века, док се на већем простору та пракса установљује у Хабзбуршкој монархији од 1776/1777. године.
Дакле, то би требало да вреди за већину простора који данас углавном знамо као бившу Аустро-Угарску.
Крајеви, јужно од Саве и Дунава имали су другачију судбину, и православне црквене матице се на њима почињу водити неуједначено, али углавном је то 19. век.
Па иако ово није нарочито корисно за нека дубља генеалошка испитивања, бар за наше време гледано, ипак је и то боље од судбине оних парохија које су страдале у протеклим ратовима, а где је архивска грађа уништена или опљачкана.
Такође, треба имати на уму да су након Другог светског рата, нове власти ради израде државних матица, одузеле немали број црквених матица, које до данас у већини случајева на простору бивше Југославије нису враћене њеним парохијама, иако су Република Хрватска и Република Србија донеле законе о повратку архивске грађе матичним парохијама.
Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској (https://familysearch.org/search/collection/location/1927145?region=Hungary) и Републици Хрватској (https://familysearch.org/search/collection/2040054), док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).
Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.
У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.
Да ли неко зна нешто о ,,Збирци црквених матичних књига ( 1837- )'' чачанског архива. Наишо сам на њиовој страници на то. Такође сам наишо на некој другој страници да је та књига дигитализована. Па ме занимало, да ли неко можда има ту књигу у пдф, или ако не који је најлакши начин доћи до ње?Имају дигитализоване књиге, а истраживање се врши тако што се добије одговарајући диск па се прегледају снимци (на њиховом компјутеру).
Како тумачите име оца и мајке овде?
Име оца ја читам као Ћићо, али никад чух за то име. :) Може бити да је неки надимак у питању? Име мајке ми је нечитљиво.
https://i.postimg.cc/GhwCpNmQ/image-2023-03-15-133318867.png
Делује да је заиста отац Ћићо Панић, мајка Миљана (Миляна).
Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.
Здраво свима, треба ми помоћ, сугестија, истраживао сам црквене књиге, долазим до податка да је 1888. године рођено треће дете, а 1897. године девето дете једног пара, између нема ни једног детета људи које сам истраживао. Готово сам сигуран да у књизи не недостају странице, хронолошки су уписована деца у књигу рођених. Каква је била пракса, да ли су уписивани сви рођени у парохији или се дешавало да неко не буде уписан (кад мислим неко, мислим на 6 детета тражених људи). Каква су ваша искуства? Претпостављам да је у тих шесторо деце негде и мој чукундеда.Ако је домаћин и отац све те деце био занатлија... Њега је било много лакше преместити него обичног земљоделца.
Ако је домаћин и отац све те деце био занатлија... Њега је било много лакше преместити него обичног земљоделца.
Прилично сам сигуран да су недостајућа деца негде уписана, само је питање где. Можда је суседна парохија, можда је негде даље.
Можда је решење у пажљивом праћењу имена оца и мајке, а не толико строгом праћењу презимена... Иако је пропис о сталним презименима био донет давно пре 1888. године, наш народ се није строго тога придржавао.
Ако су бројеви деце тачни, то је био прилично густ распоред, или су имали близанце.
Који је крај у питању?
Свакако би помогло да се узму подаци са чукундедине умрлице - то би требало да буде уредно постављено у званичну државну матичну службу тако да матичари могу просто да ишчитају из базе.
Тако би се сигурно имала имена чукундединих родитеља.
Такође, посета гробљу, са претходно познатим подацима, би могла да буде значајна.
Матичари ће можда захтевати да се испоштује одређена процедура, али за директне претке не би требали да праве проблем. За бочне линије... Некада су били љубазни, али је од пре неку годину уведено врло строго ограничење. Преци могу, остали стој.
И, уобичајено је да матичари раде са публиком само до 14ч, радним даном (ваљда и држурства постоје, али овде није реч о хитном питању).
Стварно зависи од много фактора. Могуће је да су ти преци у том периоду живели другде, па су деца уписана у књигама тамошње парохије. Даље, сретао сам по књигама случајеве да се људи не пишу увек у истој парохији, поготово када им је село "између" две цркве, па се пишу час су у једној, час у другој. Могуће је да су ти преци уписани са личним и/или породичним надимцима на једном, а правим именима на другом месту у истој књизи, и то се дешавало. На крају, јако се често дешавало да чак и када свештеник иначе уредно води књиге, из разних разлога многа рођења и смрти (за венчања ово углавном не важи) не упише: буде болестан и не води довољно ажурно књиге док не оздрави или док га неко не замени, па после не унесе накнадно, људи просто не пријаве нечију смрт или другде крсте дете, свачега је било. Некада сам виђао "рупе" у књигама, где нема ни једног уписа пар месеци или недеља за парохије где је било много људи, и то без икаквог објашњења. Нажалост, на нашим просторима књиге никад нису биле идеалне. Мој ти је савет да још једном прочешљаш књиге за ту парохију, али и за околне, уколико су ти доступне. Ако све делује у реду, највероватније су ти преци тада живели другде.
Не треба изгубити из вида да је врло могуће да неке парохије нису имале свештеника у одрђеном периоду, те да их је водио администратор који се углавном налазио у неком удаљенијем селу (вароши). У таквој ситуацији црквене књиге нису вођене редовно, а иначе у нашим селима, таквим стварима (упису у црквене или матичне књиге) није придавана важност све до можда последњих 30-40 година.
Хвала на одговору, отац деце је био земљоделац по црквеним књигама али то бих узео са резервом, у фамилији знамо да је био ковач и да је чукундеда наследио очев занат. Баш је густ распоред деце, проверио сам и име кума исто је код оба детета.
У питању је Лесковачки крај, манастир у Црковници, село Доња Локошница. Проверићу ускоро и оближње парохије можда су негде уписана деца.
Да ли су у матичној служби уписана лица умрла 1950. године?
Био сам до гробља, познато је где је гроб, тамо на гробу буквално нема података.
Име чукундединог оца, како су старији рођаци говорили је Коста, са презимем Миљковић, међутим када се чукундеда призетио додао је слово С и сада смо по томе Смиљковић.
Поздрав свина. Можд нису црквене матице, ал су свакако стари документи у питању и имам малих пробема да дешифрујем шта пише, стога сам одлучио да поделим ове записе, па ако неко успе да дешифрује значило би ми.
(https://i.postimg.cc/TYj3Wc24/Screenshot-20231030-194726-com-viber-voip.jpg) (https://postimg.cc/MvTSCVQ7)
Дал сам у праву када тврдим да су на списку Живота Бакалов и Тодор Бакалов? Шта кажете
Живота и Тодор Бакалов, без проблема...
Неко је у прошлости био бакалин :)
Наравно, умели су да напишу само бакал.
Није ми познато да постоји таква реч а која би била нешто друго, израз за неки предмет или област.
А Максима можеш ли дешифровати?
(https://ibb.co/qk79pbg)
https://ibb.co/qk79pbg
Da li neko moze da desifruje ovo ime?
Женско име Кајсија. Мислим доста често у том крају.
Dok ste jos u ordinaciji, nisam potpuno siguran za imena sa ove slike :)
https://ibb.co/0ysTN8S
Hvala, pokusavam da ga povezem sa pretkom, Mitar Simovic (1845) i Radomir (1868), ali nisam siguran da li je rec u sledecem polju koja oznacava imena roditelja 'Mitar'.
Пише Петар, али можда је омашка свештеника. Пратите кумства код друге деце и поредите, име мајке (Босиљка) и сигурно ћете разрешити.
Moze li neko da mi protimaci ovo musko ime?
https://ibb.co/dK8QjSH
(https://ibb.co/dK8QjSH)